Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9663">Milenko Jovanov</a>

Milenko Jovanov

Srpska napredna stranka

Govori

Poslovnik. Član 107. stav 1. Član 107. stav 2. Dakle, i dostojanstvo Narodne skupštine i nije dozvoljeno neposredno obraćanje. I sada dolazimo do toga…

(Narodni poslanici opozicije: Bilo je.)

Kako vi nemate pojma. Pa ovo je strašno.
Dakle, godinu dana niste u stanju ovu knjižicu da savladate, da pročitate, da naučite kad može, kad ne može, kad jeste, kad nije. Ovo je stvarno strašno. Ovo je stvarno strašno, toliko neznanje da ja reči nemam.

Dakle, gospodine Orliću, ovde ste imali priliku da čujete čoveka koji vrlo često govori o tome da se njemu neko ne obraća sa dužnim poštovanjem, koji često u medijima kuka nad svojom zlehudom sudbinom zato što mu se neko obratio u ovom domu ovako ili onako, a sada ste imali prilike da čujete kako se obraća.

Dakle, ovo što je on rekao i tu ste morali da reagujete, je bila pretnja. On je rekao – radi ličnog zdravlja da prestane da govori Bulatović. Dakle, ovo je bila pretnja. Mi smo došli dotle da čovek koji teško može da se izdigne iznad svojih uličnih manira ovde preti poslanicima da će nešto da im se desi ako ne budu prestali da govore ono što se njemu ne sviđa i istovremeno će da obilazi, obigrava po televizijama i da kuka kako se njemu neko obratio na ovaj ili onaj način.

Dakle, hajde da uspostavimo neka pravila, pa da ta pravila važe za sve, do duše u nekim emisijama nekad malo zabaguje, ali kada uspe da izrekne ono što mu je um smislio onda to otprilike bude jadan ja šta mi rade u Skupštini. Dakle, ako je to već tako onda da prekine sa pretnjama, da prekine sa ličnim obraćanjem, dakle, poslanik Bulatović ima pravo da govori šta hoće, ako ima saznanja o korupciji 350 hiljada evra i td. neka to prijavi, pa da vidimo šta i kako. Mene mnogo više zanima to kako je njih okupio ovaj sa 619 miliona evra.

Dakle, da vidimo šta je odatle kome u džep palo, da li je palo, ja nemam te informacije samo znam iz izveštaja da on te pare ima, ali šta on sa time radi, da li je to iskoristio ili nije, ili oni za džabe to rade za njega, za novi mandat ili ovo ili ono, ja to stvarno ne znam, i ne zanima me. Ali, vidimo, i koristim sada vreme od onih 15 minuta od ovlašćenog, da ne bude da sam probio od replike, dakle da bude svakom jasno, da ovi ljudi koje je Đilas okupio, danas od početka ove rasprave šalju samo poruke čistog patvorenog nasilja, isključivo nasilja, i to se sviđa Brozovom goniču ljudi na Beogradskom univerzitetu, koji se cereka i uživa u tome, jer oni bi otprilike radili ono što bi i on voleo da radi i ono što je radio u mladosti, a sada više ne može zbog godina. Ali, svima ostalima je mučno zaista da sede u takvoj atmosferi. Evo, vidim da i drugi poslanici na to reaguju. Dakle, da se ovde preti, da se ovde vređa, da se ovde iznose budalaštine, laži, konstrukcije. Ljudi govore kao da imaju napad, a ne da govore u Skupštini.

Dakle, to je loše za vreme u kome se nalazimo. Nalazimo se u predvorju izborne kampanje, ako je Skupština takva šta će biti van Skupštine. Dakle, da se mi vratimo na budžet. Molim vas da pređemo već i na sledeći amandman i da idemo dalje da radimo ono zbog čega smo došli, zbog čega je ministar tu, da vidimo šta je ono što će građani da dobiju. Mi pričamo o povećanju penzija, mi pričamo o povećanju plata, pričamo o investicijama. Hoću da moji sugrađani u Kikindi čuju kako će i kada će krenuti izgradnja puta Sombor – Kikinda, kako ćemo se povezati sa Koridorom 10, kako će ta brza saobraćajnica da promeni strateški položaj grada u smislu investicija i svega ostalog. To su teme koje građane zanimaju.

Ovo njihovo urlanje i ovo dobacivanje, ovo vređanje, to nek oni rade na nekom drugom mestu, kad već nemaju šta da kažu na tačku dnevnog reda, kad nemaju da ponude ništa građanima osim nastavka od ovih 619 miliona evra, jer ovde se ne stavlja tačka na kraju nego tri tačke valjda, pa će biti 620, 630 itd, samo ako budu dobili priliku.

Prema tome, da pričamo o onome što jeste tačka dnevnog reda i da se vratimo na amandmane. Hvala.
Dakle, kao i u najvećem broju slučajeva, vi imate kao odbranu čoveka koji je sam priznao da je kršio zakon kao direktor Direkcije za izgradnju grada Novog Sada, kako se to već zove, Zavoda.

(Borislav Novaković: Zavod za izgradnju grada Novog Sada, nauči već jednom. Ne umeš ni da lažeš. Moraš precizno da lažeš.)

Prihvatam sugestiju žutog režima bivšeg, odnosno poslanika koji je sad vikao da moram da naučim da lažem. Mogu da prihvatim tu sugestiju zato što ako neko može da me nauči da lažem, to su onda oni. Aplauz govori da oni stvarno znaju ko može da me nauči da lažem. Tako da, u redu je, prihvatam. Dakle, nije stvar u laži, nego se u Kikindi zvala Direkcija za izgradnju grada, kod vas u Novom Sadu je Zavod za izgradnju grada. Veliku sam grešku napravio, izvinjavam se zbog toga.

Dakle, kao direktor Zavoda za izgradnju grada bio je gonjen zbog malverzacija.

(Borislav Novaković: Pa jesam li osuđen?)

Osuđen prekršajno, tako što je priznao da je pravio malverzacije, tako što je trčao kod sudije za prekršaje da dobije prekršajnu prijavu, da bi izbegao krivičnu i tako što je troje nevinih ljudi strpao u zatvor, a njihovu decu ostavio bez roditelja. I sada on drži predavanja, ali ne tako što će nam pokazati neke dokaze, papire, činjenice, nego tako što on nama prepričava tračeve sa novosadske štrafte. Prema tome, kako bih vam rekao, neka ljudi sami razmisle, neka sami vide da li su važniji dokazi, a i prekršajna presuda govori o tome da li je neko radio zakonito ili nije, samo što nije ležao u zatvoru za ono za šta je trebalo da leži, nego je platio kaznu. Bio je u pritvoru dok je trajao neki postupak.

Čovek koji je, kao ćiribu-ćiriba, kao najveći mađioničari, sve je to ovako uradio i nestao je ceo jedan bulevar, Bulevar Evrope u Novom Sadu, nama sada priča kako šta izgleda i šta radi i ne radi Miloš Vučević u Novom Sadu. Nema problema, dajte krivične prijave, dajte dokaze, pa da pričamo o tome. A ovo ovako pričati napamet… Ja, dakle, govorim o onome što postoji u spisima. Prekršajna presuda u slučaju poslanika koji je kao direktor Zavoda za izgradnju grada kršio zakon tako da se nagodio sa Prekršajnim sudom, prihvatio svoju odgovornost i zbog toga prekršajno osuđen, da bi izbegao krivičnu odgovornost i ne bi ležao u zatvoru, jer da je krivični sud uradio svoj posao, on danas ne bi bio ovde, nego na drugom jednom mestu, gde bi neko o njemu vodio računa na jedan drugačiji način. Hvala.
Tačno je, mi smo vodili jednu diskusiju na tu temu, na temu sada posetimo samo pošto je Gajić govorio pre nekoliko minuta, dakle da smo vodili diskusiju na temu toga, njegova tvrdnja je bila da nije dobro da se ovde u ovoj sali od strane poslanika vlasti, kako kaže, prepričavaju argumenti albanske strane, da je Vuk Jeremić napravio neku korist za njihovu nezavisnost.

Sada, to sve ne bi bilo sporno imalo bi smisla, pošto je on posle pozvao na jedinstvo, da imamo na neki način svi zajednički stav po tom pitanju, koje je bitno nacionalno pitanje, što nije sporno, međutim, problem je u tome što ste vi u vašem poslaničkom klubu imali, govorim u prošlosti, više nemate, ljude koji su iznosili najogoljenije optužbe upravo tog Kurtija i njegovog režima. Preslikane reči, dakle, vlasti u Prištini, kada je u pitanju Srpska lista, kada je u pitanju vlast u Beogradu i odnos prema Kosovu i Metohiji, bukvalno od reči do reči.

Kada je u pitanju ono što se desilo u Banjskoj, i tu ste imali prilike da vidite da veći deo ljudi koji sedi oko vas, apsolutno prepisuje sve ono što je Kurti govorio i ne kaže da je za situaciju na Kosovu i Metohiji kriv teror Aljbina Kurtija nad srpskim narodom, nego kažu da je kriv Beograd. Oni su utvrđivali, oni su tvrdili, izvinjavam se, da će Srbija dobiti sankcije zbog toga, pisali pismo inostranstvu itd.

Tako da, ako je već potrebno takvo jedinstvo, i ako je potrebno da i o tome razgovaramo, ja samo mislim da pre svega onda morate da razgovarate sa ljudima sa kojima ste do juče sedeli zajedno u istoj partiji, poslaničkom klubu, sa kojima ste na istoj listi izlazili, pa, valjda to znači da ste se oko nekih stvari saglasili, dogovorili, a onda da razgovaramo i mi i vi kao vlast i opozicija i svi ostali.

Na kraju, što se tiče posledica delovanja gospodina Jeremića, nije to samo nešto što kažu u Prištini, nego isti argument koriste i na raznim drugim mestima, u Briselu, u Vašingtonu, u Londonu, ovamo, onamo, dakle isti argument, tako da je, auto gol koji smo postigli, takav da ga je bio svestan i sam gospodin Jeremić, pa je onog momenta kada su organizovali, i to je svedočio pomenuti ministar Dačić, koga ste u govoru citirali, pa su gledali direktan prenos obrazloženja mišljenja Međunarodnog suda pravde, a onda gospodin Jeremić ponudio ostavku. Pa, ako je to bilo dobro u korist Srbije i dobro za Srbiju, zašto je nudio ostavku, znači, zašto je nudio ostavku. Imate u medijima svih iz tog vremena da su bili nezadovoljni. Pogledajte prve reakcije koje su bile. To je naknadno tumačenje vaše da je to sada nešto što je pozitivno.

Dakle, sve u svemu, najmanji bi problem bio da mi nešto tumačimo ovako ili onako ili da Priština nešto tumači ovako ili onako. Autogol koji je tada postignut je autogol koji je dao argument mnogo jačima od Prištine i to je ono što je sporno i zato se valjda oni zahvaljuju i rade ono sve što rade. Hvala.
Gospodine Mali, mislim da su vam prevelika očekivanja. Pritom, evo da vam pomognem u jednom delu, da vam kažem da je amandman glasio tako da se povećaju izdvajanja za zaštitu životne sredine za 2,2 milijarde i ja sam očekivao, verovatno kao i vi, uzalud odakle će te dve milijarde da budu skinute. Odnekud morate da skinete da biste negde dali više, ali tu ništa nismo čuli.

Nismo čuli obrazloženje…

(Aleksandar Jovanović: Ti ne moraš da slušaš, piše ti lepo! Ako te zanima, čitaj!)
Evo, ja ću nastaviti da govorim, mada postoji jedna mudra izreka. Video sam je pre neki dan. Kaže: „Gubljenje vremena, podučavati onoga kojem je Bog namenio ulogu budale“.

Sada ja moram da poučavam onoga kome je takva uloga namenjena, da objasnim kako funkcioniše Poslovnik, kako funkcioniše i čemu služi odbrana amandmana na sednici o amandmanima.

Dakle, ja ću pokušati, evo, i to da uradim, iako je, kažu, uzaludno. Dakle, tokom odbrane amandmana mi smo trebali da čujemo šta je ono što se amandmanom traži, a ne da slušamo o tome zašto se i kako podižu penzije, šta je predizborno, šta nije predizborno ili da slušamo političke govore, ali pošto vidim vašu gestikulaciju, mislim da je poslovica apsolutno na mestu.

E, sad, što se tiče ovog drugog dela, vidite, gospodine Mali, problem je u tome što sada treba objasniti da povećanje nije povećanje. I drugo, koliko godina za redom mi imamo povećanje penzija i plata? Dakle, od 2017. godine svake godine povećanje penzija. E, sada, to sada treba na neki način osporiti i degradirati. Vi ne možete da objasnite tako što ćete da uporedite brojeve i da kažete nije više nego što jeste. To je nemoguće. E, onda ćemo da kažemo – e, jeste to, ali nije to zato što vi vodite brigu o penzionerima i o radnicima, to je zato što vi hoćete da idete na izbore i to je predizborna mera itd, itd. Kao i za puteve. Jeste, vi ste napravili put, ali znate, nama je to skupo, mi mislimo da to može jeftinije da se napravi.

Dakle, oni više samo, i to je velika pobeda, i to želim da vam kažem, dakle, oni više ne mogu da ospore dobre mere koje Vlada donosi, ni rezultate, ni kada su u pitanju putevi, ni kada su u pitanju škole, bolnice, sve ono što se obnavlja, ni kada je u pitanju povećanje plata i penzija. To niko ne može više da ospori. To je jasno i očevidno svima.

E, ali sada ćemo da kažemo - jeste, to se dešava, ali nije to tako kao što je, pa ćemo da pričamo neistine i potpuno netačne podatke o inflaciji, pa ćemo kroz inflaciju to da smanjujemo, da objasnimo narodu da nije ono što oni vide da jeste, nego ono što nam oni kažu.

Tako da, na ovim izborima o kojima pričamo, na kojima se, inače, Aleksandar Vučić ne kandiduje, ali će biti, ja se nadam da će prihvatiti poziv naše stranke da da svoje ime našoj listi, a isto tako se nadam da će Dragan Đilas dati svoje ime svojoj listi i mislim da bi to bilo takođe korektno, jer to je Đilasova politika koju oni vode. Čuli smo da im Đilas piše govore, kaže čovek koji je insajder itd.

Pa, nema - vreme, trošim vreme ovlašćenog. Ne razumem šta ne razumete. Ajde, molim vas, naučite Poslovnik. Ajde, preklinjem vas, samo ga pročitajte sa razumevanjem.

Dakle, sve bi to bilo divno da onda znamo, imamo dve politike, jedna je Vučićeva, druga je Đilasova, pa neka se narod izjasni koju želi da podrži. Bilo bi lepo da Dragan Đilas bude prvi na listi, bilo bi lepo da Dragan Đilas bude poslanik, ne da se sakrije na 105. mesto, jer je on uveren, kaže biće 100 poslanika, pa će on sigurno da uđe, tako je uradio prošli put, pa evo vidimo kako tu sedi.

Tako da, umesto što nama spočitavaju to što onaj čiju politiku sledimo, nadamo se da će njegovo ime biti na našoj listi, dakle, što nam to prebacuju, bilo bi dobro da onaj čiju oni politiku slede, dakle, Dragan Đilas, bude nosilac njihove liste i da to onda završimo, da to bude jasno, transparentno i da nema obmane birača.

Prema tome, gospodine Mali, drago mi je što niste prihvatili ovaj amandman, jer je besmislen, a sa druge strane, ni oni koji su ga pisali nisu u stanju da ga valjano obrazlože. Hvala.
Ni u jednom trenutku se vama nisam obratio i ako ste se u bilo kom trenutku vi osetili uvređeni, ja vam se izvinjavam. Vama se nisam obratio. Obratio sam se onome ko je urlao dok sam govorio, a vi sa tim nemate nikakve veze. To je jedna stvar.

Druga stvar, dva dana već slušamo kako je kraj blizu, svi ćete u zatvore, gotovo je sve. Evo ja imam za vas ponudu jednu, da vi garantujete svojom političkom karijerom to što tvrdite, da svako od vas koji nam sledeći put preti, bude pretio kako ćemo sigurno izgubiti izbore, kako je pitanje dana kada ćemo svi završiti u Zabeli itd, da kaže – ja to jemčim time što ću izaći iz politike ako se to ne desi, jer ovo što ja govorim je istina i ti podaci su 100% tačni i uveren sam da će to tako da se desi.

Dokažite to svoje uverenje jednom ovakvom garancijom javno rečenom, gde će ljudi znati onda posle toga kad se to ne desi, ko što se neće desiti, koliko časti i morala imate i znaće drugu stvar, koliko ste igrali na njihovu emociju i kako po enti put zloupotrebljavate njihovo neko raspoloženje, neraspoloženje itd.

Pred svake izbore ista priča, čim se skupi 20 ljudi na ulici, ista priča – evo ga, gotovo je, blokirajte aerodrome, beže iz zemlje, sve se raspada i ništa. I onda ponovo i ponovo i ponovo i sad 1256. put istu priču pričaju i ponovo se neće desiti, a zahvaljujući tim ljudima koje su izmanipulisali, oni će opet da sednu u skupštinske klupe, uzmu svoje plate, da se deru, urlaju, da ne znaju šta je na dnevnom redu i da čekaju neki naredni put da kažu – e ovaj put stvarno, ovaj put 100% će da bude onako kako smo vam rekli. A i taj sledeći put će biti ćorak, kao i svaki put do sada.
Dakle, prvo krenuću od ovog na kraju, drago mi je da smo uspeli da evo, korigujemo malo te tvrdnje da smo gotovi da idemo u „Zabelu“ i tako dalje, to je bilo do malopre, sada kada sam tražio da garantuju svojom karijerom da će to tako da bude, sada smo došli do potencijala. Znači, ako bude, a sada već čujemo to će biti početak kraja, znači više neće biti ni kraj nego početak kraja tako da to može da potraje, dobro, to je dobro.

Što se tiče motača kablova to su davno, kako bih rekao firme koje davno već nisu glavni investitori u Srbiji, vi niste što bi se reklo abdejtovani, montači kablova i firme sa najjednostavnijom tehnologijom proizvodnje su dolazili kada nam je bilo potrebno da bilo ko dođe i otvori bilo šta, jeste 550.000 ljudi bi ostali na ulici, 25% nezaposlenih ste ostavili iza sebe, vi Đilasovi poslanici, 25% nezaposlenih i njemu 619 miliona evra. Onda dolazimo do nečega što ja ne mogu drugačije da shvatim nego kao doprinos teoriji političkih nauka, jer ovo još niko nije objasnio pa bih stvarno voleo da ovo neko pretoči u jedan ozbiljan tekst i da onda to se proučava dalje.

Dakle, usvajamo budžet da bismo opstali na vlasti, imamo 60 tačaka dnevnog reda da bismo opstali na vlasti, sve to spajamo u 1. tačku dnevnog reda da bismo opstali na vlasti, što znači da smo mi svoj posao već završili kampanja nam im ni ne treba, budžet ćemo da usvojimo, 60 tačaka smo predložili to će biti jedna tačka dnevnog reda i ostajemo na vlasti. E, sada kakve to veze ima sa glasanjem ljudi 60 tačaka dnevnog reda, da li je 60 da li je 59, da li je 71? Šta to ljude briga? Kakve to veze ima sa ostankom na vlasti, ali ja verujem da jedan ozbiljan naučni rad to može da obradi i da objasni budućim generacijama kako tačke dnevnog reda utiču na rezultate izbora u Srbiji? Hvala.
Ne, ovo je već drugi put rečeno, pa prosto je bitno da ljudi čuju razliku. Kada se kaže – ova zemlja klizi ka bankrotstvu, hajde da vidimo, da uporedimo period kada je zemlja stvarno bila pred korak od bankrotstva u odnosu na ovo danas.

Dakle, kako se dođe do bankrotstva. Oni su specijalisti za to. Ne znam što ne ispričaju sve. Otpustite 500.000 ljudi, 550.000 ljudi ostavite bez posla. Ti ljudi ne rade nigde, ne primaju plate, ne plaćaju se porezi itd, fabrike zakatančite, niko ne proizvodi ništa, padne vam BDP po glavi stanovnika sa sedam, valjda na pet, jel tako, gospodine ministre, 5.000 dolara po glavi stanovnika iz 2012. godine. Tako je negde bio.

Dakle, kada dođe na taj nivo, izgubite faktički sa sedam na pet, to vam je otprilike nekih 30%, padne BDP po glavi stanovnika, ne proizvodite ništa, nemate fabrike, nemate ništa, veštački podignete davanja iz budžeta, zadužite se u inostranstvu i nemate više da plaćate kamate. To vam je bankrot i to je bila posledica njihove vlasti.

Mi smo 550.000 ljudi zaposlili. Mi smo podigli taj BDP po glavi stanovnika sa 5.000, a sada će doći na 10, uduplali ga, znači, uduplali ga.

Ono što je poenta, to je da kada pogledate zaduženje po BDP-u, onda vidite da smo mi zaduženi u iznosi koji je ministar nekoliko puta govorio. Dakle, to nije 70, 80, 90%, nego je 50%, 50 i neki procenat. Kakav onda bankrot kada redovno servisiramo svoje obaveze, kakav bankrot? I kredite koje ste vi uzimali. I kredite koje je Tito uzimao i njih vraćamo. I kakav bankrot? Naravno da od toga nema ništa, ali bankrot preti ukoliko… Sada ću ja da uradim nešto što je pozitivna reklama, jer svaka reklama je reklama, jel tako? Ako se na vlast vrati lista Dragana Đilasa, kako kaže gospodin Mali, presudom utvrđeno čoveka koji voli da krade, koji je oteo od ove zemlje 619 miliona evra, dakle, tada sigurno idemo ka bankrotu. Zašto? Zato što ne može da bude i 619 miliona evra za njegove kompanije i za puteve, i za fabrike, i za sve ostalo. Ne može jedno i drugo. Kod vas se zna onda šta je prioritet. Prioritet su Đilasove firme i Srbija ide pred bankrot.

Da se to ne bi desilo na izborima građani će moći da izaberu listu koja je Srbiju unapredila, listu koja će nadam se, imati u svom nazivu imati ime Aleksandra Vučića, a neće glasati za listu gde će sakriti ime njenog lidera, tvorca, osnivača Dragana Đilasa.

Molim vas još jednom samo odgovorite mi na pitanje – zašto se ime Dragana Đilasa neće naći u nazivu vaše liste kada vas je sve okupio, kada vas je sve ujedinio, kada je Dragan Đilas ujedinitelj? Dakle, može i tako da se zove, svejedno, dakle, finansira sve. Zašto krijete tog čoveka. Evo, mi ga reklamiramo da mu bolje bude. Stavite mu ime na listu. Mi se trudimo da ga toliko iz reklamiramo da svi znaju da će biti na vašoj listi. Hvala.
Prvo, mislim da je zaista neumesno da gospodin Obradović govori o sebi kao o novoj generaciji političara. Nikako ne može biti nova generacija bilo čega, jer vi na političkoj sceni bitišete već dovoljno dugo da niste novi. A sa druge strane, ni vaše godište rođenja vam to ne dozvoljava.

Drugo, kažete nekoliko stvari koje su apsolutno netačne. Između ostalog, kažete kako nikada čizma albanskog policajca nije kročila na sever Kosova do ove vlasti itd. Ja ću da citiram, i uzmite mi vreme ovlašćenog ako prođe replika, kaže – pregovori izvesnog agenta tuđih interesa Borka Stefanovića, koga niko nije ovlastio da pregovara o Kosovu i Metohiji, trebalo je da se brzo završe i Kosovo osvane kao zaokružena nezavisna država. Ostalo je samo još nekoliko preostalih tačaka otpora i nerešenih pitanja gde šiptarske institucije nisu uspele da zažive i što je trebalo na brzinu dokrajčiti. U pitanju su šiptarska carina, policija na tzv. dva administrativna prelaza Jarinje i Brnjak, institucije sudstva, zdravstvo, školstvo u Kosovskoj Mitrovici, kaže Boško Obradović 5.12.2011. godine. To je onda kad ste išli na barikade.

Tako da, vrlo dobro znate da to što ste, ako klimate glavom i sećate se toga, onda ste svesno rekli neistinu i to neka vam je na časti.

Kažete vaša opcija je različita. Ne, vaša opcija je Đilasova opcija, a to ste utvrdili sami, ja mogu, naravno, da vas podsetim na saradnju sa Đilasom i toga se valjda sećate, evo vas u Dverima, evo vas ispred Skupštine, evo vas kad ste upadali u RTS itd. Tako da, nije da niste sarađivali. Tako da, nas optuživati da sarađujemo sa Đilasom je zaista infantilno.

Ali, sa druge strane, pogledajte šta ste rekli, poslušajte sebe, ako ništa drugo. Vi kažete – vi se zalažete za rušenje vlasti SNS. Vi ste svesni ili bar bi trebalo da budete svesni da tu političku snagu da osvojite sami 51% na izborima nemate. SNS možete da srušite samo sa drugim opozicionim strankama koje je organizovao i vodi Dragan Đilas. I šta onda? Kada sve svedemo, taj vaš poseban put, gde on završava? Tamo gde smo i rekli da sve ide, u kasu Dragana Đilasa, bukvalno ovako, onako, metaforički, vi na kraju završavate na istoj gomili sa svima ovima poslanicima Dragana Đilasa.

Koji domaći privrednik je tražio subvencije, a nije ih dobio? Kako se zove ta firma konkretno? Da pričamo konkretno, kako se zove firma koja je tražila, koja je domaća firma? Pri tom, ako već pričamo o državljanstvu pravnih lica, onda morate znati da se ono gleda po mestu osnivanja, mestu sedišta itd. Sve firme koje dobijaju subvencije su osnovane ovde. To što ih je osnovao neko sa strane, to je druga stvar, ali to su domaće kompanije kada funkcionišu u Srbiji. U svakom slučaju, ja vam ostavljam to kao omašku, pa onda recite sami šta i kako.

Najzad, kažete kako je nebitno i ono što radi Aleksandar Vučić i ono što radi Dragan Đilas. Pa, vi ste o Vučiću govorili skoro čitav govor, sve vreme ste govorili samo i isključivo o Aleksandru Vučiću. Kako je nebitan?

Pri tom, ta slika koju ste pokazali, to rukovanje iz Skupštine grada Beograda, gde je Đilas bio izabran za gradonačelnika, a Vučić mu čestitao izbore, što je normalno i pristojno, jer nažalost mi danas imamo opoziciju koja urla kada ministar polaže zakletvu, koja pravi cirkus kada predsednik dođe u Skupštinu i slično. Ali, to je već vaša stvar. Nekada je opozicija bila civilizovana i pristojna, a to kakvi ste, to najbolje govori o vama.

Dakle, niti ste novi, niti ste nešto ekskluzivno. Vi ste samo podvala Dragana Đilasa, da jedan deo nacionalno opredeljenih birača pomisli da ste nešto drugačiji, nešto iskreniji, nešto nacionalno svesni, a onda ćete kada dođete do mandata, svi zajedno sa njim rušiti SNS i Aleksandra Vučića, baš onako kao ste rekli.

Prema tome, nema monopola, ima duopola. Dakle, sa jedne strane Aleksandar Vučić i naša koalicija, sa druge strane svi vi predvođeni Draganom Đilasom, a narod neka bira 17. decembra. Hvala.
Dakle, zanimljivo je da se ne sećate da su pregovori premešteni u Brisel od strane istih onih partnera sa koji ma ste pravili Savez za Srbiju. To su ti ljudi kojima ste oprostili to što su to uradili, a sada smo mi krivi što moramo se krećemo u okvirima koje su oni postavili.

Kažete – zašto ne vratimo pitanje Kosova pred Savet bezbednosti UN? Kako to da izvedemo sa vetom koji bi momentalno uložili i Britanija i SAD i Francuska, verovatno? Kako? Zašto obmanjujete ovaj narod? Zašto Kosovo koristite kao priliku da dobijete neki glas? Zašto vam je Kosovo moneta za potkusurivanje? Zašto Kosovo niste spomenuli u dogovoru Saveza za Srbiju, ni rečju, vi, veliki patriota i branilac Kosova? Zašto ga niste spomenuli ni na poslednjem mestu u vašim zahtevima upućenim vlastima? Zato što vam nije bilo bitno. Zato što ste mislili da možete na drugoj platformi da dođete na vlast.

Kada se pokazalo da ta platforma ne može da prođe, opet ste se setili Kosova, pa se sada opet busate u patriotske grudi. Previše ste se iskompromitovali u tom smislu i verujem da vam niko ne veruje.

Kažete – došlo je do kraha politike. Došlo je do kraha vaše politike. Vi ste ti koji se busate u patriotske grudi i tražite nepromišljene akcije, ne razmišljajući o posledicama, to mi nikada nismo radili. Imali ste prilike da vidite šta bi bile posledice vaše politike, ako ste želeli to da sagledate na realan način, ali vas baš briga za to. Vas to ne interesuje. Vas posledice ne zanimaju jer vi pričate ono što je lepo i što znate da neki ljudi vole da čuju, bez obzira na to šta bi sledilo u tom smislu kada bi se izvele akcije o kojima pričate.

Zašto učestvujemo u pregovorima? Pa da bi smo danas mogli da usvajamo budžet, da nam država ne bi bila izolovana. Videli ste šta se desilo između ostalog i zahvaljujući vama kada je Srbija ni kriva ni dužna bila optužena da je organizovala nešto što nije organizovala, jer da je država Srbija nešto organizovala, druga bi se pesma tamo pevala.

Tražili su sankcije, tražili su izolaciju. Svi su graknuli koji nisu za Srbiju i ne vole Srbiju i žele loše Srbiji, a sada ja vas pitam – šta bi bila posledica onda vaše politike? Izolacija, sankcije i sve ostalo. Imali ste to prilike da vidite, ali vas baš briga. Zašto? Zato što znate i sami da ne možete da dobijete dovoljan procenat podrške da vodite zemlju, ali imate dovoljan procenat podrške da sedite ovde, primate platu, pričate nešto što ne može da se ostvari i baš vas briga za to.

Mi smo nekoga pustili u neke institucije. Srbi sa Kosova i Metohije zbog terora Aljbina Kurtija, ne ispunjenja Briselskih sporazuma su rekli da hoće da napuste institucije, podneli ostavke, povukli se, a onda ste videli šta se desilo. Opet smo mi krivi zato što smo poslušali Srbe sa Kosova i Metohije. U tom vašem tekstu iz 2011. godine kažete – od sad Srbi lokalni se pitaju, oni su najbitniji politički faktor. Poslušali smo taj najbitniji politički faktor onako kako ste sami rekli. Da li je moguće da bi kažete – uradite nešto, a onda nas napadate za posledice onoga za šta se i sami zalažete. Šta ćete u tim institucijama, a kada nismo u tim institucijama, e eno, sad su ovi ušli u institucije. Šta hoćete vi u stvari? Isto kao i ovi, ako je znao Vučić – kriv je, ako nije znao – opet je kriv.

Dakle, niti je prihvatio Aleksandar Vučić francusko-nemački sporazum, niti ga je potpisao. To vam je rečeno nekoliko puta. Juče je Aleksandar Martinović to objašnjavao, ali vas baš briga. Vi na tome guslate. To što ste Kovića stavili na čelo liste. Jeste on intelektualac, ali je čovek koji je mrtav-ladan rekao, citiram: „Šta je problem poginuti. Pa pogini. Pogini, ako treba“ kraj citata.

Ja vas pitam - koliko ste puta poginuli vi i gospodin Ković? Koliko puta ste do sada poginuli, pa drugima to šaljete kao poruku u ovim izborima? To vam je, građani Srbije, poruka ove lažne Đilasove patriotske opozicije koja će na kraju završiti na gomili sa njima. Poginite. Poginite, jer vam oni to traže. Pa, ako vam je do toga, evo imate taj novi put, pa poginite. Hvala.
Član 107. stav 1. Dakle, tu vašu praksu ću prepustiti vama. Ja verujem da se vi zakopčavate na leđa dugo i da vam je to praksa, a ja se, kao što vidite, zakopčavam s preda. Tako da svoje navike nemojte meni prepisivati.

Što se tiče člana 107, gospodine Orliću, mislim da je trebalo da reagujete ranije i da prekinete izlaganja koja su direktno kršenje dostojanstva Narodne skupštine iz prostog razloga što se ovde zamera i na hitnosti postupka i na obimu dnevnog reda od strane ljudi koji su tražili da se do kraja ove godine raspišu parlamentarni izbori, doduše posle su rekli da su se prevarili i da su tražili da se održe vanredni parlamentarni izbori, ako se sećate toga, pošto su nemušti kako u verbalnom tako i u pisanom izražavanju misli.

Prema tome, ako su to tražili onda bi trebalo da nam objasne kako misle da zaseda Skupština do polovine novembra, jer to bi bila realizacija njihovih ideja, to bi bila posledica realizacije njihovih ideja, a da istovremeno održimo izbore, kako raspuštena Skupština može da nastavi da radi da bismo imali izbore do kraja godine?

Dakle, kao što vidite ovde se radi o jednom prostom demagoškom triku, da se građanima podvali ponovo nešto, da im se ispriča kako se ovde ne znam šta dešava, a dešava se upravo ono što su oni tražili. Mi ponovo izlazimo u susret njihovom zahtevu da bi njihov zahtev o raspisivanju i održavanju izbora bio realizovan do kraja ove godine. Ova Skupština u ovoj poslednjoj sednici mora da radi po ovakvoj dinamici i to je sve i ne razumem šta je sada tu sporno, osim želje da se, kao što mladi kažu, zapljunu u steno beleškama da su nešto rekli, iako to što su rekli apsolutno nema veze sa ostalim zahtevima koje ovde iznose. Ne tražim da se Skupština izjasni. Hvala.
Ja sam gospodine Mali očekivao od gospodina Zelenovića ovakvu diskusiju i mislim da je taj autoput koji je izgrađen do Šapca, koji jeste pohvalio, za njega jedan minoran projekat.

Do duše, kada to postavite u tekstualni zadatak, ako je Dušan Petrović za dva mandata ministra napravio nula kilometara autoputa, a Nebojša Zelenović isto toliko, koliko su napravili zajedno, dobijete odgovor na to šta su oni uradili za Šabac, za sve vreme svoje vlasti.

Dakle, nula kilometara autoputa, ali to je malo za njega iz prostog razloga što je to čovek koji je tražio, ja sada ne znam, vi kao ministar finansija da kažete, da li bismo mi to mogli da isfinansiramo da kada Srbija ima mornaricu, on je po onom starom dobrom vicu kada dođe političar u neko mesto pa kaže biće ovde most, a oni kažu nemamo reku, a on kaže prvo reka, pa onda most. Tako i on, jer sumnjam da bi on mornaricu nasukao na suvo. Verovatno bi ta mornarica imala more, pa bi verovatno čovek prvo napravio more ovde negde u Srbiji, a onda ratnu mornaricu da admiral Zelenović ima ničim da se igra.

Onda dolazimo do toga za šta ne bi služila ta ratna mornarica. Ne bi služila da zaštiti Srbe. Ta ratna mornarica, jer kao što on kaže, ne bi služila da štiti Srbe, jer su uvek Srbi krivi. Mi smo krivi, neko drugi je kriv zato što je ustaški režim u Zagrebu proterao Srbe iz Hrvatske. Znači, nisu krivi oni.

To je ista ona priča, nije kriv NATO što nas je bombardovao, nego je kriva vlast, kriv je ovaj, kriv je onaj. Nisu krivi oni što su ubili, nego su oni koji su žrtve krivi. On kaže – strašno je što Aleksandar Vučić nešto nije znao, ali mu nije strašno to što je trojica Srba poginulo. To ni u jednom trenutku nije rekao – strašno je što su neki ljudi poginuli. A to da bi ta ista ekipa koja je pisala pismo i tražila sankcije za ovu zemlju, jer oni kad kažu – kriv je predsednik Vučić, a ne narod, pa nije predsednik Vučić građanin običan, on je predsednik ove zemlje i predstavlja zemlju i ne možete da kažete samo on je kriv, a zemlja nije kriva. Onda dolazite do toga da pitate – a šta je sledeće? Pa to verovatno čuvaju za sledeće pismo, a to sledeće pismo će da glasi – bombardujte Srbiju, jer je to način da srušimo Vučića. Hvala.
Meni je ovde najinteresantnije što je Đilasov poslanik pričao o 60 tačaka dnevnog reda, kako smo ih spojili, a on je izgleda pričao o 61 - razno. On priča šta mu padne napamet, šta naiđe na papiru. Održao je jedan govor koji je nedavno držao i ovde ispred ove Skupštine, samo pred više ljudi. Dakle, isti taj govor, samo ovde ima više ljudi, više publike koja ga je slušala. Doduše, nisu toliko bili zainteresovani ni oni napolju ni ovi ovde da ga čuju, tako da je očigledno da je do govornika, a ne do bilo čega drugog.

Sad nam nude svetlu budućnost sa listom "Dragan Đilas - Srbija protiv nasilja"…

Ja ne znam zašto ste vi toliko ljuti kad se spomene Dragan Đilas, stvarno ne razumem? Sastavio vas je, ujedinio vas je, rekao - ko neće sa mnom, taj neće više ići na moje televizije, obezbedio vam finansije, sad vam pravu listu i onda se ljutite kad vam neko kaže da ste Đilasovi poslanici. Samo bi stvarno bilo pošteno ovo što je rekao Đukanović, da bude u nazivu liste, da znaju ljudi. Nemojte da podvaljujete.

Znači, to - zeleni, žuti, plavi, sad ste svi riđi i sada imate situaciju sledeću, da oni koji su 500 hiljada ljudi otpustili u ovoj zemlji nama nude svetlu budućnost. Da valjda ponovo otpuste sve one koje smo zaposlili, a 550 hiljada ljudi više radi u ovoj zemlji nego u vreme kada su oni bili na vlasti. I sada oni nude tu svetlu budućnost i ovo je sve strašno!

Ovo što je gospodin Lazović govorio studentima, to je normalno, jer kako kaže narodna mudrost - Bog je prvo sebi bradu napravio, pa tako i on, valjda prvo kreće od onoga što je njemu najvažnije, da se njima, studentima u petoj deceniji reguliše status. Da, produžili smo i rokove da se završe fakulteti. Da je ovako odgovarao na ispitima, možda više ne bi bio student.

Ali, ono što jeste ovde bitno, to je da se podvuče da ljudi mogu da biraju između Đilasovih poslanika, riđih, znači, žutih, zelenih, kad se tu sve izmešaju te boje, dobijate riđe, dakle, Đilasovih poslanika i onoga što se danas radi u Srbiji, da Srbija napreduje, da Srbija gradi puteve, gradi škole, gradi bolnice i sve ostalo. Jer, nije bilo prostora i za jedno i za drugo u njihovo vreme. Ili 619 miliona na Đilasove račune, ili putevi!
Jel mogu ja da završim?

Gospodine Novakoviću, kad se vrati Slavica Đukić Dejanović, pa njoj, ona će moći da vam pomogne, ja stvarno ne mogu. Ja mogu da vas saslušam, ali džabe.

Dakle, ono što je suština i time da zaključim, izvinjavam se pošto sam produžio jer mi je čovek dobacivao, ali nema veze, hvala vam što imate razumevanja, dakle, to su dve alternative koje se nude - ili da Đilas nastavi sa svojim poslanicima tamo gde je stao, ili će Srbija nastaviti da se razvija. To je izbor 17. decembra, izbor između prošlosti i budućnosti, a narod Srbije će sigurno glasati za budućnost, a ne za ovo što Đilasovi poslanici u ovoj sali rade. Hvala.