Hvala.

Prvo želim da vam se zahvalim, gospodine predsedavajući, što ste omogućili jednom delu političke scene da iskaže pijetet prema žrtvama srpskog narodna na Kosovu i Metohiji, budući da su to propustili da urade juče, budući da se niko od njih ni rečju nije osvrnuo na to da je juče bio dan pogroma nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji i što su još jednom pokazali šta im je zapravo bitno, do čega im je zapravo stalo. Dobro je što ste im to omogućili, iako oni to ni ovaj put nisu u stanju da sprovedu do kraja, iako oni to pokazuju, jednostavno nisu u stanju da ovu sednicu sprovedemo onako kako zaslužuje.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Morate da date reč po Poslovniku.)

Mogu li ja?

Dakle, još jednom vam se zahvaljujem, gospodine predsedavajući, što ste omogućili jednom delu političke scene da makar na vašu inicijativu pokaže pijetet prema stradalim Srbima na Kosovu i Metohiji. Mislim da je to jako važno, iz prostog razloga što se oni toga ne bi setili ni danas, kao što se nisu setili ni juče, kao što se neće setiti ni sutra, kao što ih baš briga, uostalom, svakog dana za Kosovo i Metohiju.

Pred nama je danas predlog da se za predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije izabere gospođa Ana Brnabić.

Ana Brnabić je osoba koja je 2016. godine postala član Vlade Republike Srbije, bila ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a zatim je od 2017. godine došla na čelo Vlade Republike Srbije. Od momenta izbora Ane Brnabić…

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Povreda Poslovnika! Dajte narodnim poslanicima reč.)

Jel mogu ja da nastavim?

Ja se vama zaista izvinjavam, ali ne vodite vi sednicu. Kada jednog dana budete vodili sednicu, vi ćete odlučivati. Za sada, možete tako da vičete, skakućete, šta da vam radim.

Od momenta kada je Ana Brnabić izabrana za predsednicu Vlade Republike Srbije, traje besomučna hajka na nju, najgore moguće vređanje, koje uostalom vidimo i sada. Ovo je posledica tog vređanja koje traje evo već sedam godina a izgleda da nema namere da se prestane.

Ja nisam očekivao drugačiju reakciju od ljudi koji sede sa čovekom koji je tražio da Ana Brnabić bude silovana, citiram, "od strane Afro-amerikanca i to u rijalitiju koji će direktno da bude prenošen na televiziji". To je čovek koji je malo pre mahao, evo, on se smeje, njemu je to smešno, evo ovaj gospodin koji je ustao, to je gospodin koji je tražio silovanje Ane Brnabić od strane "obdarenog Afro-amerikanca", kraj citata. To je vaš odnos i prema ženama i to je vaš odnos prema Republici Srbiji.

Onog momenta kada je Ana Brnabić predložena za predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije, ni jedna kritika nije usledila na račun njenog rada, na račun onoga što su njeni rezultati, što su rezultati Vlade Republike Srbije koju je ona predvodila.

Ja ću sada citirati neke od tih reakcija na predlog da Ana Brnabić bude na čelu Skupštine Republike Srbije. Kaže ovako - da će Ana Brnabić dobiti pozornicu za razvijanje svojih užasnih sposobnosti. Kaže - žena koja je parila čukljeve ovde ispred ove Skupštine u lavoru, jer je obeležavala stradanje dece u Mladenovcu, pa je tako što je držala noge u lavoru pokazivala svoj pijetet prema žrtvama.

Kaže jedan drugi predstavnik da je Ana Brnabić neko ko unižava instituciju i sve građane Srbije. I to kaže čovek koji se ovde u ovoj instituciji, ovde u ovom domu, zaletao da se bije sa predsednikom Republike, poslanicima, koji i sad prave cirkus, itd.

Ja molim samo ako mogu kamere da pokažu, jer po prvi put imamo prilike uživo, mi smo to gledali na televiziji, da vidimo dobitnike Oskara - Oskar zato što je ukrao bulevar, Oskar zato što je pokrao Trstenik, Oskar za 619 miliona evra koja je opljačkao od naroda, Oskar za preletanje, Oskar za topljenje tenkova, Oskar za postavljanje granice između Srba i Srba, Oskar za valjanje u sopstvenoj povraćki. Ja čestitam dobitnicima Oskara ali mi se čini, budući za šta ste Oskare dobili, da je bolje da ih niste dobili.

Sada vas molim da pogledate samo kako izgleda ovaj deo sale, a pogledajte šta govore u medijima. Kaže - oni će uneti razdor, retoriku koja je nepodnošljiva, koja neće dozvoljavati opoziciji da dođe do reči. A vi vidite sada na direktnom prenosu ko ne dozvoljava da se dođe do reči, ko je taj koji unosi razdor i ko je taj koji ne dozvoljava da se radi. Vi vidite da oni sve vreme ono što rade pokušavaju da pripišu nama.

Prema tome, to su sve jasno i glasno izrečene kritike, ali ne na račun rada Ane Brnabić, nego isključivo "ad personam". Jer, kako bi najzad i mogli da kritikuju Vladu koja je postigla sjajne rezultate, koja gradi kilometre auto-puteva, koja gradi pruge, koja renovira škole, renovira bolnice, koja podiže plate, koja podiže penzije? Tu nema kritike, tu ne može da bude kritike, ali može da bude odvratnih, ličnih uvreda, jer za drugo i nisu sposobni. Jer, znate kako kažu - veliki ljudi pričaju o idejama a mali ljudi pričaju o drugim ljudima. Oni ne mogu da dobace dalje od toga. Njima je to maksimum, da nekoga ogovaraju, da o nekima govore sve najgore, da nekoga vređaju. To rade i danas. Evo, to rade i sada.

Momenat u kome Ana Brnabić dolazi, iz aplauza koji je dobila jasno je da dolazi na čelo Narodne skupštine Republike Srbije, nije ni malo jednostavan. Dakle, Srbija se nalazi….

A, to je bilo, novinari izlaze, sad mogu da sednu. Izašli su novinari i sad će da budu pristojni, jel tako? Dobro. Pohvalili su se da su dobili Oskara, sad može dalje. Dobro.

Da li sam duhovit ili ne, ne znam, ali znam da mi nije nestao bulevar.

Mada, gospodine Vučeviću, tamo kod vas u Novom Sadu se čudne stvari dešavaju, ovom nestao bulevar, onom patriotu velikom nestala toplana, ja ne znam jel vi tamo Koperfilda imate u Novom Sadu pa mahnu dva puta i nestaju stvari?

Da se vratimo na ono što je trenutak.

Dakle, momenat u kome će Ana Brnabić biti izabrana za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije je izuzetno težak za državu Srbiju. Naša država se suočava sa spoljnim pritiscima, ali se suočava i sa tim da po prvi put na političkoj sceni Srbije imamo ljude koji direktno, otvoreno i neskriveno traže da se taj pritisak pojača, traže sankcije za svoju zemlju, traže da se Srbija na svaki mogući način unizi i ponizi, da se Srbija oslabi pred veoma velike izazove koji slede po pitanju Kosova i Metohije. To je zadatak ovih koji su možda od Viole fon Kramon dobili Oskara i za to.

Dakle, oni nisu kao što sam rekao, i to je tema kako smo i krenuli danas ni rečju se osvrnuli na pogrom nad srpskim narodom 2004. godine. Zašto? Pa, da ne bi naljutili one od kojih traže uslugu, da ne bi naljutili one koje vuku za rukav po Briselu u Strazburu da sutra glasaju ponovo za njihove rezolucije, da traže kažnjavanje Srbije i tako dalje, zbog toga su ćutali. Zbog toga ih je i sramota i zbog toga ne smeju da spomenu Srbe na Kosovu i Metohiji. I, da ih niste vi gospodine predsedavajući danas naterali da ustanu, ne bi ustali ni danas.

Rezolucija Evropskog parlamenta koju je donela, koju je napisala ovdašnja opozicija, a potpisali ljudi i zato vam sada govorim zašto je bitno, zašto ni reč nisu rekli o Kosovu i Metohiji i o pogromu nad srpskim narodom, pa zato što se koriste lobistima Aljbina Kutija. Ne možete da delite lobiste sa Kurtijem i da obeležavate pogrom nad srpskim narodom, ne može i jedno i drugo, ali su miliji lobisti, važniji su lobisti nego srpski narod na Kosovu i Metohiji. Važnije je da Šider, Šenak i ekipa Tonino Picula i ostali dignu ruku i glasaju za to da se Srbija kazni, kao da im je to ikada i bilo teško, ali kada nađu nekoga iz Srbije ko to traži onda im je još lakše. Dakle, jednostavnije im je to tako da rade, ali onda ne možete da istovremeno obeležavate godišnjice stradanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji jer će lobisti da se naljute, jer će Kurti da kaže neću onda da delim moje lobiste sa vama, moji lobisti ostaju moji, a vi tražite vaše.

Prema tome, to je razlog zašto su ćutali o Pogromu, a sa druge strane jasno je da su ovo ljudi i to je sada jako važno u kontekstu okolnosti u kojima Ana Brnabić dolazi na čelo Skupštine, koji su tražili da se poništi suverenitet Republike Srbije. Oni su tražili da stranci u Srbiji sude, da stranci u Srbiji presuđuju, i samo vas podsećam gospodine predsedavajući, da je isto to u 6. tački ultimatuma tražila Austrougarska tražila 1914. godine i da je naša vlada to odbila, a danas oni traže svojevoljno uplitanje stranaca na način na koji su to stranci nekada nametali, znači stranci su se trudili, tražili način, kako da se nametnu da oni u Srbiji odlučuju. Sada po prvi put imamo političku opciju koja poziva strance da dođu u Srbiju da odlučuju.

Jel to ono za šta su nam stari stradali? Jel to ono za šta su se borili? Jel su se borili za zemlju u koju će da dođu Šiner, Šenah, Tonino Picolo da odlučuju da li je ovako ili je onako?

Ana Brnabić će imati važan zadatak da Narodna skupština Republike Srbije ostane Narodna skupština Republike Srbije, a ne institucija kojoj će stranci da nameću zakone koje će da donesi i odluke koje će da donosi. I, te odluke neće nametati ni stranci, ali neće nametati ni oni koji hoće na volšeban način da uđu u Vladu.

Dakle, odmah da vam kažem, da vam bude jasno, da ne bude da vam niko ništa nije odgovorio pošto pričate kako vam niko ništa nije odgovorio, ta dva mandata u Vladi Republike Srbije ćete dobiti onog dana kada budete imali mandatara za sastav Vlade koji će da vam predloži da budete u toj Vladi i, pod dva, kada budete imali 126 poslanika koji će za to da glasaju. Ovde nemate 126 poslanika koji će za to da glasaju, a da li ćete moći da ih nađete to ćete sami imati prilike da vidite.

Da prevedem – privremene Vlade, prelazne Vlade i ostalih gluposti kojih ste se setili ovde biti izglasani neće, i na to slobodno možete da zaboravite.

Isto tako, ovo su ljudi koji u Srbiji stvaraju jednu takvu anatomiju mržnje koja nije viđena davno.

Nekoliko stvari ću samo da navedem, a zaključiću jučerašnjim primerom. Vidite, ovo se juče desilo u gradu u kome živimo. Dakle, u jednoj zgradi na šest stanova neki aktivisti su dolazili, čudni aktivisti, koji su ispisivali parole „Vučiću – pederu“. Na vratima…

Ali, molim vas, samo obratite pažnju na reakcije. Molim vas, samo slušajte reakcije, zato što je jako važno da ih čujete. Da čujete smejanje, da čujete nipodaštavanje, itd, jer su to ljudi koji kada oderu zanokticu zovu Brisel da se žale. To su ljudi koji kad ih neko pogleda popreko idu tri dana na njihove televizije da kmeče, kukaju i žale se kako ih je neko pogledao popreko.

Dakle, na šest vrata od šest funkcionera i članova i simpatizera SNS su ispisane ovakve parole. Policija je izvršila uviđaj i uskoro ćemo saznati ko je tu bio u pitanju i ko je to radio.

Ono što je bitno, gospodine predsedavajući, da znate, a verujem da vi to znate jer vi ste obrazovan čovek, to je da je ovo početak, jer su ovo što rade oni radili nacisti tridesetih godina prošlog veka. Na način na koji su nacisti obeležavali jevrejske radnje, jevrejske kuće, jevrejske stanove danas oni obeležavaju stanove ljudi koji podržavaju predsednika Vučića i SNS. Oni to danas rade. Ja samo upozoravam čitavu javnost, posebno nadležne organe, da ovo mora da se zaustavi. Ovo mora da se zaustavi jer posle obeležavanja radnji, stanova i kuća sledi progon, slede logori, sledi Holokaust. To je ono što je nastavak.

Dakle, i nacisti su krenuli tako što su obeležavali. I oni su krenuli tako što obeležavaju. Ovo mora da prestane.

Oni se hvale mržnjom, oni se hvale time kako sprovode građanska hapšenja. Sad zamislite da mi sprovedemo građansko hapšenje i njih. To se, naravno, neće desiti, ali zamislite da 700.000 članova SNS dođe i građanski uhapsi ove sa ove strane kakvo bi to…

(Aleksandar Jovanović: Milojko, ološu jedan, kako te nije sramota.)

Samo molim, ja znam da ima ljudi čiji intelektualni razvoj ne dobacuje dotle da mogu da zapamte ime osobe i jako im je duhovito da umesto Milenko kažu Milojko i to im je jako duhovito. Ako može neko da mu pomogne, samo. Ako može neko da mu pomogne, nije mu dobro od jutros, skakuće tu. Pogledajte.

Evo, pogledajte.

Dajte, gospodine sekretaru, jel radi ambulanta? Dajte, neka dođe neko neka pogleda to. Nije im dobro.

Evo, vidite ponovo.

Dobro, evo. Jel to dobacivanje? „Ološu“, to je taj govor, to nije govor mržnje, jel tako? To je taj divni govor koji je…

Ne, nisam rekao fašisti, nacisti. Tu podrazumevam…

Da si nešto znao, da si nešto učio…

Nacisti, neonacisti. Neonacisti.

Razumeo si? Odlično.

Drago mi je da ste razumeli. Uvek mi je drago kada pomognem nekome neukom da nešto novo nauči. A, razliku između fašista i nacista možete naći na „Vikipediji“. Ukucajte, pa će vam izaći. Mrzi me da vam pričam jer nisam siguran da biste razumeli.

Ovo su ljudi koji sprovode nasilje na ulici, koji proganjaju ljude koji rade kampanju od vrata do vrata i kažu – ne možete da radite kampanju od vrata do vrata jer je to uznemiravanje građana, a onda pogledate njihovu kampanju od vrata do vrata.

Njihova kampanja od vrata do vrata podrazumeva obeležavanje kuća i stanova u kojima žive ljudi koji podržavaju SNS. To je njihova kampanja od vrata do vrata. Sledeća kampanja od vrata do vrata će, verovatno, biti odvođenje negde u nepoznatom pravcu članova i simpatizera, ali to, da vam odmah kažem, taj film nećete gledati.

Samo vas molim – prestanite da vodite zemlju u građanski rat, jer ako mislite…

Ne znam da li vi to radite svesno ili nesvesno, ali vam kažem da se neće desiti to da vi, vas nekoliko, dovlači na stotine i hiljade članova SNS da se iživljavate, itd. Taj film nećete gledati. To se neće desiti.

Dobro, ja sam vas upozorio, vi vidite kako ćete. Moje je da vam kažem.

Ovo su ljudi koji su sprovodili nasilje u Skupštini, koji su napali predsednika Republike, sećate se skidanja kravate i batrganja ovde po delu sale. Ovo su ljudi koji su brutalno vređali Anu Brnabić svaki put kad je bila u sali. Ovo su ljudi koji su se tri puta zaletali ovde da se biju sa poslanicima SNS, tri puta. Ovo su ljudi koji su pretili šamaranjem u ovoj zgradi. Ali, šta je ono što je bitno u celoj toj priči?

Evo, sad ću da ti kažem.

Bitno je to da su oni za to svoje ludovanje, da su za svoje nasilje uvek imali medijsku podršku. Oni su svaki put za to bili nagrađeni. Oni su među sobom pričali kako kad tako nešto uradiš obavezno ideš u neku od njihovih emisija. To je cela priča. Kako? Pa, tako što lepo dođete u restoran, pa pričate međusobno, pa se čuje.

Hvala.

Nemojte, molim vas samo, da patite od viška mišljenja o sopstvenoj važnosti da vas neko sluša i prisluškuje. Nema niko vremena da se bavi vašim glupostima.

(Aleksandar Jovanović: Šta se desilo sa onim Milojkom, ti si glup, nisi više onaj Milojko…)

Šta da radim?

Ali, zato si ti i dalje si ti isti Ćuta. Flajka vinjaka od 8 časova ujutru i idemo da pravimo haos u Skupštini. Jel tako? Isti, uvek isti Ćuta. Uvek isti Ćuta, bez „Rubina“ nigde. Jel tako?

(Aleksandar Jovanović: Tako je, Milojko!)

Ponovo molim ako ima neko da pomogne ovom ubogom čoveku, koji je došao na intelektualni razvoj, da ne može da zapamti ime i koji smatra…

Šta je uvreda? Šta je uvreda? Da li je činjenica da ne može da ponovi ime? Činjenica. Da li je činjenica da dve godine sedimo u sali zajedno? Činjenica. Da li je činjenica da za dve godine njegov mozak nije mogao da procesuira jedno ime, da procesira to i da kaže- ej, ovaj čovek se zove ovako, ovaj se zove ovako. Jel vidite da ne može? Ne ume čovek, ne može da dobaci. Sprženo. Ne znam šta je.

Ovo sada što govorim je očigledno anti reklama za vinjak, ali očigledno da čovek ima nekih problema.

Dakle, sve su ovo ljudi koji su za to divljanje dobili podršku svojih medija, medija koji su se pretvorili u fabriku mržnje, koji svakoga dana šire mržnju prema predsedniku Vučiću, prema njegovoj porodici, prema svakom članu SNS, bukvalno prema svakom, gde je napad na aktiviste SNS razlog za sprdnju, za šalu itd. ali zato kada neko od njih doživi nešto, to je nešto strašnije, zbog toga mora Savet bezbednosti UN da zaseda itd.

Dakle, u takvom društvu i u takvim okolnostima Ana Brnabić mora da sačuva i dostojanstvo ovog parlamenta i da odgovori na sve izazove koje ima.

To što arlaučete, ne treba da radite jer vam je Ana Brnabić na sve najgore moguće uvrede odgovorila tako što je rekla da će morati da razgovara sa opozicijom i da će morati da se nađe način kako će funkcionisati parlament.

To što vi unapred znate šta će da se desi, to je vaša stvar. Ja vam kažem, na vaše uvrede, najgore lične uvrede, najgore koje se tiče i nje i njenog seksualnog opredeljenja i svega ostalog, vi ste dobili odgovor koji kaže da sa tim ljudima treba da se razgovara. Da nije ništa drugo uradila do sada, time je zavredila da dobije podršku da bude predsednica Narodne skupštine Republike Srbije.

(Aleksandar Jovanović: Jel ima još?)

Naravno da ima.

Opet molim nekoga da pomogne gospodinu čiji mozak nije u stanju da procesira ime da mu se pomogne. Neka mu neko napiše kako se to izgovara. Ja ne znam kako to drugačije da se izvede.

Na samom kraju…

Mogu ja još ako vam se sviđa.

Dobro, pošto su tražili još. Dakle, u okolnostima kada imate spoljni pritisak od strane ljudi koji žele da oslabe Srbiju, koji žele da Srbija ne bude samostalna u donošenju svojih odluka, kada imate okolnosti o kojima se više govori o trećem svetskom ratu, nego o četvrtoj industrijskoj revoluciji, kada imate situaciju da danas zaista sa svih strana sveta, bilo da se dolazi sa zapada ili sa istoka se govori o tome da smo na pragu jednog velikog sukoba kakav svet i istorija ne pamti, kada u istim takvim okolnostima imate ljude koji unutar Srbije prave haos, koji unutar Srbije stvaraju mržnju, koji unutar Srbije pokušavaju da sakriju sopstvenu nesposobnost i neznanje, jer zašto mi trpimo sve ovo, zašto su građani Srbije taoci ovih ljudi koji jednostavno izazivaju mržnju, haos i nasilje? Zato što je alternativa da se priča o tome kako se vređa Ana Brnabić ili predsednik Vučić, da se priča o njihovoj odgovornosti, da su oni opozicija koja nikad veću podršku nije imala u istoriji ove zemlje spolja, da su oni opozicija koja nikad veću podršku u istoriji nije imala u medijskom smislu, da imaju ogroman novac, da raspolažu ogromnim resursima, i da im sve to nije bilo dovoljno proteklih 12 godina da pobede ni na izborima za savet mesne zajednice, a kamoli za nešto više. E, da ne bismo pričali o tome kako su nesposobni, da ne bismo pričali o tome kako ne smeju svojim imenom da izađu na listu, da ne bismo pričali o tome kako se kriju, da ne bismo pričali o tome kako nisu u stanju da ispune jedan jedini zadatak koji su sami pred sebe postavili, a podsetiću koji su to zadaci bili, ovde su govorili - pobedićemo u Beogradu. Nisu pobedili. „U Skupštini Srbije ćemo svesti Srpsku naprednu stranku na ispod 80 mandata“, a mi dobili više mandata nego što smo imali. I, šta ćemo sad? E sad ćemo da kukamo da smo pokradeni. Sad ćemo taktiku Srećka Šojića, da kukamo. Imali su i štrajk glađu. Imaju sada i da su pokradeni.

Dakle, vi imate sada u realnosti preslikavanje nečega što je neko osmislio kao komediju i parodiju na politički život. Oni su to sproveli u realnost. E da se ne bi pričalo o tome kako su nesposobni, da se ne bi pričalo o tome kako nisu u stanju da naprave jedan mesni odbor a ne ozbiljnu političku stranku, da ne bi pričali o tome da se međusobno mrze više nego što mrze nas, ali ne smeju to baš javno da kažu, mi danas moramo da pričamo o haosu koji oni prave u društvu u situaciji kada je Srbiji važno da bude stabilna, da bude snažna, da bude ujedinjena, jer su izazovi koji su pred nama takvi da samo snažni, stabilni i ujedinjeni sa njima možemo da se suočimo.

Koja je tu njihova uloga, to će jednoga dana istorija da kaže. Meni je apsolutno jasno i ne treba niko da mi govori. Apsolutno je jasno u kom pravcu oni rade i šta im je cilj.

Ono što ćemo mi raditi to je da im ne dozvolimo da dovedu do onoga do čega su krenuli, a to je da nećemo im dozvoliti da podele u društvu koje prave se završe time da u Srbiji imaju građanski rat.

Mi ćemo biti ta strana koja će da kaže da nam je Srbija važnija od svega. Istrpećemo njihovo ludilo koje se nadamo jednog dana da će da prođe. Istrpećemo njihovu mržnju. Istrpećemo njihove napade zato što smatramo da je stabilnost Srbije iznad svakog našeg ličnog interesa i to nam je zadatak, toga smo svesni i to ćemo pokazati. Ana Brnabić je rođena 1975. godine u Beogradu. Poseduje master diplomu Univerziteta Hal iz Velike Britanije i više od deset godina rada u međunarodnim organizacijama stranim investitorima, lokalnim samoupravama i javnom sektoru u Srbiji.

U avgustu 2016. godine izabrana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije i tu funkciju obavljala do izbora za predsednicu Vlade.

Kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave posebno je radila na reformi javne uprave kroz uvođenje elektronske uprave u Srbiji kako bi država postala istinski servis građana. Uvođenje elektronske uprave u Srbiji značilo je i mnogo efikasniju i transparentniju upravu, kao i alat za odlučnu i praktičnu borbu protiv korupcije.

Neki od najznačajnijih projekata koje je realizovala u ovom segmentu tokom svog mandata jesu projekat eBeba, „Bebo, dobrodošla na svet“, automatska razmena podataka između organa i javne uprave, zahvaljujući kojoj se danas rutinski razmenjuju podaci između svih organa uprave umesto da građani sami skupljaju i nose od šaltera do šaltera.

Dakle, Ana Brnabić je ta koja je sa svojim timom izbacila onu priču – fali ti jedan papi. To građani Srbi je treba da znaju. Dakle, danas kada odete na šalter, sve dobijete na jednom mestu.

Znam da je vama to smešno, jer je vama to bilo nedokučivo da rešite, ali, evo, zahvaljujući Ani Brnabić i to je rešeno, kao i neke druge stvari koje ste upropastili, pa smo mi rešavali.

Dakle, kao predsednica Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije u svakodnevnim konsultacijama sa IT industrijom Srbije, startap inovacionim kompanijama razvila je akcioni plan i krenula u njegovu brzu primenu.

Srbija je danas zemlja sa četiri naučno-tehnološka parka u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Čačku. Ovi koji ahahauču i urlaju su ostavili ukupno nula. Znači, kada sve saberemo – nula, što sve doprinosi tome da je IT sektor najperspektivniji i najbrže rastući. Dosegao je učešće od 6% u BDP-u, što jasno govori da zahvaljujući radu Ane Brnabić danas Srbija hvata i drži korak sa onim što se zove četvrta industrijska revolucija.

Nažalost, mi smo, zahvaljujući sankcijama međunarodne zajednice, zahvaljujući bombardovanju i zahvaljujući divljačkoj privatizaciji, propustili mnoge vozove kada je u pitanju razvoj naše civilizacije, našeg veka, ali u ovom segmentu koji je danas najvažniji i najbrže razvijajući, Srbija i te kako drži korak upravo zahvaljujući radu Ane Branabić. Taj rad na inovacijama je zapravo obeležje onoga što je ona radila u prethodnom periodu.

Ako bi od svega što je radila trebali da izvučemo jedan segment koji je onako karakterističan i koji je diferencija specifika u odnosu na sve ostalo, to je ta modernizacija, to je IT sektor i to je sve ono što je budućnost ove zemlje, za šta drugi, kao što vidite, nemaju nikakvo razumevanje. Njima je to smešno, ali šta ćete kada imate ljude koji nisu u stanju da zapamte jedno ime, a šta je za njih tek onda IT sektor i informatičko društvo?

Članica je grupe „Novi lideri za Evropu“ Svetskog ekonomskog foruma i Savetodavnog odbora World Minds, koji okuplja najvažnije svetske inovatore iz svih oblasti. U Savetodavnom odboru ove organizacije, između ostalih, je i Frederik De Klerk, predsednik Južnoafričke Republike u periodu od 1989. do 1994. godine.

Pre izbora u Vladu Republike Srbije, bila je direktorka kompanije „Kontinental Vings Srbija“, predsednik Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj NALED i član…

(Borislav Novaković: Nikola Petrović je tražio milion evra od Kontinentala za vetro-parkove. Tu sedi zato što je prećutala jednu od najvećih afera…)

Sekretaru, ja vas molim ponovo dajte te medicinare, molim vas. Pozlilo je čoveku.

Ja verujem da bi gospodin Novaković voleo da ovde piše i da je ukrala Bulevar, ali nije. To je uradio on. Tako da, tu u tom smislu, zaista, tu referencu ovde niko nema i još jednu referencu nema, za razliku od vas, to je da ne zna kako izgleda sa one strane brave. E, tu referencu takođe vi imate, tako da tu referencu da ste ukrali Bulevar i referencu da ste bili sa one strane brave imate samo vi. To je vaša diferencija specifika, to je vaša diferencija specifika, gospodine Novakoviću i to niko drugi u sali nema, mada ima mnogo lopova tu oko vas, ali vi ste jedini bili toliko neinteligentni da vas uhvate, izgleda.

Nego, kažu da su ti vaši pokazali prstom na vas, a onda ih vi ucenjivali da vas kako god znaju i umeju vade odatle, jer je jako nezgodno kad se čuje škljoc, inače ćete da opevate svašta, pa ste onda na volšeban način došli do sudije za prekršaje i izbegli krivični sud, ali dobro. Doći će vreme jednog dana, pa ćemo videti šta i kako.

Učestvovala je u osnivanju NALED i PEXIM fondacije. Član je Upravnog odbora neprofitne organizacije PEXIM, Univerziteta „Kembridž“, pod uslovom da se vrati u svoju zemlju i pomogne njen razvoj i reformu. Bila je angažovana u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj. Bila je zamenica direktora Projekta za razvoj i konkurentnost Srbije, ekspertkinja na Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji i viša koordinatorka Programa za ekonomski razvoj opštine. Dobitnica je brojnih priznanja za razvojne projekte na kojima je radila promociju društvenog odgovora i poslovanju i tolerancije.

Na sednici Narodne skupštine Republike Srbije 28. oktobra 2020. godine izabrana je po drugi put za predsednicu Vlade Srbije. Mandat u tom sazivu Vlade traje do 26. oktobra 2022. godine, kada je po treći put izabrana za predsednicu Vlade.

Dakle, ovo je biografija Ane Brnabić. Uz sve ovo što sam rekao i uz posebno, evo, pošto žele još jednom da ponovim, okolnosti u kojima biramo Anu Brnabić, gde imamo spoljni pritisak na našu zemlju, koji se vrši permanentno zbog Kosova i Metohije, zbog toga što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, zbog toga što se vodi politika predsednika Vučića koja znači samostalnu, slobodnu i suverenu Srbiju, koja sama donosi svoje odluke, zbog toga su ti pritisci i imamo unutar zemlje ljude koji traže da se ti pritisci pojačaju, da se Srbija dodatno oslabi, jer oni u propasti Srbije vide svoju šansu.

Mislim da tako nešto nismo imali u istoriji ove zemlje. Nikoga tako otvoreno nismo imali da tako radi na podrivanju stabilnosti i suverenosti sopstvene države, kao ovi ljudi, nikada nismo imali ljude koji su delili albanske lobiste, Kurtijeve lobiste, dakle, da prepodne rade za Kurtija, a popodne za njih, pa sutradan zamene smene, to nikada ova zemlja nije zabeležila. I u takvim okolnostima, u okolnostima u kojima oni svaki dan vrše nasilje na ovaj ili onaj način, promovišu nasilje, podržavaju nasilje, da su svoju koaliciju od „Srbija protiv nasilja“ preimenovali valjda u „nasilje protiv Srbije“, dakle, sve to da bi zabašurili i sakrili sopstvenu nesposobnost, sopstveno neznanje, odsustvo političkog talenta, sopstvenu lenjost da se bave strankom.

Pazite vi ovo, oni se nama rugaju što mi idemo u kampanju od vrata do vrata, jer oni smatraju da je kampanja kad dođeš u kafić u centru Beograda, staviš onu plastičnu kašičicu u usta i napišeš tvit, to je kampanja. Onda posle kad ne dobiju glasove – e, nama se desilo ovo, nama se desilo ono. Ne, ništa vam se nije desilo, vi ste neradnici, nenaviknuti da radite. Ne razgovarate sa ljudima, ne razgovarate sa narodom.

Drugo, narod vas se odlično seća bilo kao čelnike grada Beograda, koji ste ojadili i opljačkali, bilo kao pokrajinske sekretare koji su pljačkali i krali, bilo kao lokalne predsednike opština koji su pljačkali i krali, bilo kao direktore Zavoda za izgradnju grada, koji su pljačkali i krali. Znaju vas ljudi, gledaju vas kao Alibabu i 40 razbojnika i zato ne glasaju za vas.

Ali, u takvim teškim okolnostima uvereni smo da je upravo Ana Brnabić neko ko može da se izbori i da sačuva integritet ove Skupštine, da je sačuva da bude na braniku onoga što je najvažnije u ovom trenutku, a to je volja naroda i politika koju je narod izabrao. To je politika predsednika Vučića, to je politika samostalne i slobodne Srbije. Živela Srbija!

Vidite kako je sad ovo interesantno. Osoba koja je maločas držala slovo profesoru o tome kako nije savladao Poslovnik, sada traži repliku na Poslovnik iako replika po Poslovniku ne može. Znači, to je otprilike, to je primenjeno to znanje kojim se razmeće. Nemam pojma, pa biće da vi nemate pojma. Biće da vi nemate pojma, a izgleda da vam je ostao pojam u Moroviću kod kokošaka koje gaje marihuanu, pa ostavo vam pojam tamo, pa više i nemate pojma. Napada čoveka, nije u stanju da pročita ono što on napiše. U svakom slučaju ono što jeste poenta, to je da nije tačno…

(Poslanici opozicije dobacuju.)

Jeste završili?

Ne, ja ću čekati da se nervni slom završi, nemam ja problem sa tim. Ne, ja sam uvek za tebe tvrdio da sam psihopata, nešto si ti pomešao, ali dobro. Za tebe sam tvrdio da si psihopata oduvek. Ne, to je prva stvar, to je jedina stvar, ali ako može da sedne, ako završio sa nervnim slomom, ja bih da nastavim da govorim. Ne, još će da viče. Dobro. Ne vredi čekati da se završi izgleda će nervni slom da traje.

U svakom slučaju apsolutno je netačno, i tu sam se javio kao ovlašćeni predlagač na jednu laž, ali od koga dolazi nije ni čudo, jer tu bi verovatno došlo do infarkta kada bi se izgovorila istina pošto organizam nije navikao da kaže istinu. Dakle, da niko nije govorio o Ani Brnabić. Svo vreme sam govorio o Ani Brnabić, govorio o okolnostima u kojima će Ana Brnabić da upravlja Skupštinom, a to što su oni vikali nisu slušali, to stvarno nije moj problem. Dakle, da smo se slušali verovatno bi čuli ono o čemu sam govorio, oni su vikali, arlaukali, dobacivali, skakali, itd. Tako da je to u dom delu.

Što se drugog dela tiče ja nemam odgovor na to zašto je ovo već drugi saziv u kome nema poslanici imaju, ajde tako da kažem, da biram reči, izvesnu nakolnost prema Goranu Vesiću.

Dakle, u prošlom sazivu jedan poslanik je rekao da ga zamišlja golog, u ovom sazivu ovaj ga zove lepotan, ja stvarno ne znam o čemu se radi, ali ta magnetska privlačnost Gorana Vesića očigledno neke ljude ne ostavlja ravnodušnim i oni moraju tu da pokažu o čemu se tu radi, ne bih se u to mešao, ali to kada bude Vesić jednom došao moraće da nam objasni o čemu se radi, zašto ti ljudi imaju potrebu da ga zamišljaju golog, itd.

Što se tiče… vi ste novi u Skupštini pa ne razumete. Znate, kada odgovaram, onda odgovaram na ovo što ste vi govorili. Ja sam ono što sam imao da kažem u početku rekao, sada odgovaram na ono što ste vi odgovorili.

Dakle, shvatićete, samo polako. Polako budite mirni, budite tihi, slušajte, pratite iskusnije kolege. Ne morate nas, možete i ove vaše i lako ćete ući, nije to teško. Shvatite brzo, šta ide kao odgovor, šta ide kao prvo izlaganje itd. Uhvatićete ritam, ne sumnjam u vas uopšte. Nećete, dobro…

(Slavica Radovanović: Pored vas, teško.)

Pored mene teško, da. Pored teško da možete da progovorite, ali to je drugi pojam. Pored mene toliko teško da ste u prošlom sazivu ostali posle svake sednice onako podvijenog repa otišli svi zajedno. Svi zajedno na svoj sednici ste otišli podvijenog repa. Dakle, došli ste da pravite haos, a dobili ste takav verbalni odgovor da ste bili onako ….

(Slavica Radovanović: Imam više iskustva i obrazovanja od vas …)

Normalno da imate više iskustva, stariji ste od mene. I ja imam više iskustva od moje ćerke koja ima 13 godina, to je nekako normalno.

Dakle, stariji ste od mene i imate više iskustva, to se podrazumeva. To vam ni na kakav način ne negiram.

(Slavica Radovanović: Samo što ja stojim iza svojih reči, za razliku od vas.)

Odlično, samo vi sedite. Evo sada sedite iza svojih reči. Odlično, sedite iza svojih reči i super.

(Slavica Radovanović: Ja ću da stojim.)

Hoćete da stojite. Nemam ja ništa protiv. Gospođo, vi ste dominirali prošlim sazivom kada ste utvrdili nečiste sile koje upravljaju Batom Gašićem. To je ostalo upečatljivo do dana današnjeg.

Dakle, vi ste zvezda „Trećeg oka“, „Zone sumraka“ i svega ostalog. Stvarno ne mogu, sve i da hoću sa vama da raspravljam, ja to ne vidim. Ja vidim, evo, salu, poslanike, svetlo, ali to iza šta se dešava u dušama ljudi, to je vaše, ja se u to stvarno neću mešati. Ja to treće oko nemam, tako da se ja u potpunosti sam izuzimam od bilo kakve rasprave sa vama. Eto tako.

Dakle, u svakom slučaju, gospodine, utvrdili smo da jesmo govorili o kandidatu za predsednika Skupštine, da je to neistina, nego da oni nisu slušali, to smo sada činjenično kako tražite dokazali i to je to.

Druga stvar je ta da apsolutno ne mogu da odgovorim čoveku koji je rekao da mu je Goran Vesić lepotan, jer to nije u mom domenu, ja se sa time ne bavim, to ste trebali…

(Narodna poslanica Slavica Radovanović dobacuje.)

Ja ne znam šta je ovo sada. Ovo stvarno nema smisla. Ne vidim stvarno u kom pravcu ovo sve ide, ukoliko će gospođa „treće oko“ da dobacuje sve vreme. Stvarno nemojte. Probajte sada kod mene da pronađete to treće oko, koje zlo mene pokreće itd. Pokušajte to. Kako one nečiste sile koje upravljaju Batom Gašićem. Kako ste rekli?

(Narodna poslanica Slavica Radovanović dobacuje.)

Gospođo, ja nemam ništa normalnije da kažem, zato što ste to vi izgovorili, a to što vam je nenormalno, izvinite, nemojte se meni žaliti, nego pazite šta pričate.

U svakom slučaju, ono što jeste sada bitno, to je da mi nastavimo raspravu i pošto ovo ne vodi ničemu, vidite i sami da se oni ponašaju kao da su u Hajd parku, ustanu i viču, gospodine Novakoviću, pogledajte u ogledalo i dobićete odgovor. Bora Novaković pita – ko je psihopata? Moj odgovor je – pogledaće u ogledalo i videće odgovor na to.

(Narodni poslanik Borislav Novaković dobacuje.)

U svakom slučaju, to je ono što je bitno. Dobro, poznat si po tome. Boro, to se priča. Boro, hajde da završimo.

(Borislav Novaković: Ne moraš da se dokazuješ. Ne moraš uvek da budeš poltron više nego što treba. Nađi meru. Bio si DSS-ovac…)

To ti najbolje znaš. To ti najbolje znaš. Dobro. A ti si rekao – Neću da ga rušim i branio ga. Jel tako? Ja sam ga napadao. Hajde da rešimo, ja sam ga napadao, ti si ga branio i to je to. Dobro.

(Narodni poslanik Borislav Novaković dobacuje.)

Dobro. Jel to to? Jesi završio?

(Borislav Novaković: Nisam završio.)

Hajde nastavi.

(Borislav Novaković: Neću.)

U svakom slučaju, ne vredi, ja ne mogu. Da li je tu Slavica Đukić Dejanović da mi pomogne? Nemam ja iskustva u ovakvim situacijama. Ja ne znam kako to ide, kada dođeš pa sedneš, pa ti prekoputa dođe pacijent, pa sad ti kažeš – hajde lezi, pričaj o detinjstvu. Ovaj čovek, ne vredi. Nemam ja to iskustvo.

U svakom slučaju, ono što je bitno, dakle, pričali smo o onome što je na dnevnom redu i govorili o gospođi Brnabić. To smo utvrdili. Utvrdili smo, i evo sada gospodin Orlić pokazao, čiji se potpis nalazi na zahtevu da Kosovo hitno bude primljeno u Evropsku uniju. Jel tako? I to smo utvrdili. Iste one osobe koja je potpisala da su Srbi genocidni narod. To je to isto. Dakle, isti potpis tamo i ovde. I to smo utvrdili.

Nismo samo utvrdili zašto se poslaniku koji nije u sali, pa neću ni da ga spominjem, nije fer, sviđa Goran Vesić i zove ga – lepotan. To nismo uspeli da utvrdimo. I zašto ga je u prošlom sazivu onaj zamišljao golog, a ovaj ga zove lepotanom, to nismo uspeli da utvrdimo, ali u jednom trenutku valjda ćemo i to utvrditi.

Tako da, u svakom slučaju, moj odgovor, dakle, onaj koji se tiče predlagača je, da, govorili smo o gospođi Brnabić i ja mogu da vam ponovim sve što sam rekao, ako želite da slušate, nemam nikakav problem sa tim, nema niko želju da sluša ponovo, dobro. Znači, ipak su čuli nešto, ali se prave blesavi.

Da mi nastavimo dalje, ja predlažem da mi nastavimo raspravu kako smo krenuli. Ovo je već krenulo u nekom dobrom pravcu i da nastavimo dalje sa ovlašćenim predstavnicima, da nastavimo izbor i da lepo izaberemo predsednicu Skupštine, ukoliko je to moguće, već danas, da bi mogli dalje da nastavimo raspravu.

(Borislav Novaković: Replika.)

Najpre želim da se zahvalim gospodinu Starčeviću. Drago mi je da na prilično sličan način gledamo na stvari i na političku situaciju u kojoj se nalazimo.

Takođe mi je drago da ste istakli neke stvari koje su vrlo važne za momenat u kome se nalazi naše društvo i naša država.

Dakle, da, postoji pokušaj pravljenja nestabilnosti od strane dela opozicije i njima naklonjenih medija da na jedan, rekao bih, krajnje jasan način izazovu reakciju ove naše druge strane i pošto vidim da su njihovi mediji već krenuli i potpuno pogrešno predstavljanje onoga što sam rekao ovde u Skupštini… Oni su, dakle, namerno, kao i uvek što rade, dakle to je već postala praksa, izvukli neke delove koji im se sviđaju i od toga pravili neku vest.

Ja sam rekao, da, tačno je i to tvrdim, to zaista tvrdim, da su ovo ljudi koji se koriste neonacističkim metodama, odnosno nacističkim metodama, da kao što su nacisti obeležavali jevrejske stanove, kuće, lokale, danas oni to počinju da rade sa stanovima u kojima žive ljudi iz SNS i to je juče bio slučaj u Kikindi i ja se nadam da ćemo doći, šta više siguran sam da je za ovo društvo neophodno da dođemo do učinilaca tog dela.

S druge strane… Zar nije zastrašujuće? Vidite, to je ta dvostruka, kako bih rekao…

U svakom slučaju, ono što je tu bitno to je taj njihov dvostruki standard koji stalno primenjuju. Dakle, ono što je za njih neprihvatljivo i ono što njima nikad ne sme da se desi, ovde je apsolutno prihvatljivo i može da se dešava sve.

Samo zato ja molim članove i simpatizere SNS, pre svega, i sve druge koji podržavaju politiku predsednika Vučića, dakle i vaše stranke i svih drugih stranaka, da ostanemo smireni, pribrani, da vodimo računa o našoj Srbiji, jer njima do Srbije nije stalo uopšte. Njih baš briga da li će Srbija da ode u građanski rat ili neće. Oni u tome vide svoju neku šansu. Mi moramo da vodimo računa o tome, jer ako mi to ne budemo radili onda neće niko. Zato je važno da se na te stvari ukaže.

Važno je da se ukaže na to da su spremni da rade u tom pravcu i to su radili i u prošlom sazivu.

Dakle, ja sam ovde sa istog mesta govorio o tome da njihovi mediji spremaju teren za građanski rat i to svakodnevno rade, jer kada vi imate esenciju nacističke politike, a to je da postoje građani prvog i drugog reda, da postoje oni kojima je sve dozvoljeno i oni koji će da pate zbog onoga što je njima dozvoljeno, onda nema dalje, jer vi ćete u jednom trenutku morati da počnete da se braniti i tu je problem koji zaista može da eskalira. Ja se nadam da neće.

Za sada ne eskalira samo zahvaljujući našoj pribranosti i isključivo samo zbog toga, jer 700 hiljada članova SNS nije krenulo u građansko hapšenje nikoga, a bilo bi zaista zanimljivo da se vidi kako bi se oni ponašali kada bi se njima to desilo, da li bi pravili video-klipove od toga i da li bi se tome kliberili i smejali.

Znate, kada su napadnute novinarke „Pinka“, njihovi mediji su objavljivali – novinarke „Pinka“ udarene u glavu. To je bila vest. Ako neko popreko pogleda u holu novinare njihove, to je strašno, to je napad na slobodu medija, to je napad na novinarstvo itd.

Naravno da niko ne treba ni na kakav neprimeren način da se odnosi prema medijima, ali moramo postaviti standard šta je to što je prihvatljivo, šta je to što nije prihvatljivo. Ono što je prihvatljivo, prihvatljivo je svima. Ono što nije prihvatljivo, nije prihvatljivo nikome, a ne može da bude ono što je prihvatljivo njima to je bogu ugodno, a mi ne smemo s druge strane ništa, samo da ćutimo i da čekamo kada će da nas izvode dvoje po dvoje itd. Posle građanskog hapšenja ide građansko vešanje. To je naredna faza.

Nekoliko puta sam govorio o tome i tvrdim i dalje da se koriste nacističkim metodama. Vidim da im to mnogo smeta. Promenite metode. Nemojte se koristiti tim metodama, pa neću o tome govoriti. Dakle, to je ono što je najbitnije.

Pošto neko dobacuje vezano za biračke spiskove, sada ćete dobiti odgovor i na biračke spiskove, pošto im je jako važno. Dakle, za deset godina vlasti vaše žute lopovske upisan je 145.331 birač u birački spisak grada Beograda. Upisali ste 145 hiljada. Za vreme deset godina vlasti SNS-a 19.477. Evo vam ga sad birački spisak, lažovi jedni, koji ne možete da izdržite da ne slažete ništa.

Pritom, ne razumem šta je poenta? Pa, među vama sedi poslanik koji se upisao u taj birački spisak. Eno ga, sedi tamo. Sedi poslanik tamo koji je na pretprošlim izborima glasao u svom rodnom gradu, a na ovim izborima glasao u Beogradu. Eno vam ga tamo fantom. Obratite se fantomu u svojim redovima. A to može? To je dozvoljeno, jel tako, zato što je vaš, jer vama je sve dozvoljeno?

Ko sme da se doseli u Beograd, to će oni da odluče. Dođeš u Beograd, pa ako ti da njihova bulumenta ausvajs, može u Beograd, a ako ne, nema u Beograd, sedi kući, nisi za Beograd – mi smo odlučili da nisi za Beograd. E to je njihova politika.

To vam je, gospodine Starčeviću, nacizam. To je nacizam. Još samo da počnu da prave getoe za ljude koji podržavaju vlast i onda smo sve prošli i onda smo prešli igricu, što kažu mladi.

Još jednom kažem, drago mi je i hvala vam na podršci. Mislim da je važno da u narednom periodu sve ove stvari koje ste rekli zaista i realizujemo u praksi. Mi smo imali strahovitu situaciju u prethodnom periodu, prethodnom mandatu, izvinjavam se, i verujem da će predsednica Skupštine o tome posebno voditi računa, a to je da pojedini odbori Narodne skupštine Republike Srbije, prilično osetljivi odbori, nisu vodili politiku države Srbije, nego su vodili sopstvenu politiku predsednika odbora ili njegove stranke.

Dakle, to je ono što je jako veliki problem. To je problem koji je mogao da utiče na situaciju za našu državu i da pravi posledice kada je naša država u pitanju. Na sreću, nije. Ali, to, jednostavno, više ne smemo dozvoliti. Jednostavno, ne sme se dozvoliti nekome da vodi ličnu politiku, prema sopstvenim afinitetima, suprotnu politici koju je ova zemlja definisala. Naravno, različite stranke imaju različite programe, različite stranke imaju različite ideje i apsolutno je prihvatljivo i normalno da ljudi ističu te svoje ideje, ali ne možete u ime odbora skupštinskog voditi sopstvenu politiku koja nema podršku čak ni tog odbora, a kamoli cele Skupštine. Dakle, to je ono na čemu moramo da radimo i verujem da će do toga da dođe.

Na kraju, samo da kažem da u narednom periodu zaista očekujem da Narodna skupština, i to još jednom podvlačim, bude mesto na kome ćemo moći da razgovaramo, bez obzira na ovo sve, ima veliki broj novih poslanika, prvi put im je ovde, pa je normalno da malo viču i dobacuju, ponese atmosfera, ponesu emocije, sve je to u redu. Podnećemo i to. Ali, ono što mene ohrabruje u celoj priči, još jednom ću to ponoviti, jer oni ni to nisu čuli, pa njihovi mediji kažu umesto o Ani Brnabić, pričao sam o nečemu drugom, a rekao sam i tada i evo, ponavljam još jednom, na sve uvrede koje su sipali danima od kada su saznali da će Ana Brnabić biti kandidat za predsednicu Skupštine, Ana Brnabić je odgovorila da želi da razgovara sa opozicijom, da želi da nađe način kako ćemo da razgovaramo. To je jako važna stvar i to je nešto što zaista daje nadu da će i ova sala izgledati drugačije, da će se drugačije razgovarati, da ćemo konačno imati prilike da čujemo neku politiku sa druge strane. Voleo bih da pričamo o politici, voleo bih da pričamo o politikama, voleo bih da čujemo nešto što je politika. Nažalost, mi to nismo čuli dve godine protekle, a i danas je krenulo tako da se to neće čuti.

Dakle, jedini predstavnik opozicije koji je dobio reč da govori u ime svoje poslaničke grupe, reč nije rekao o politici, nikakvoj, mahao nekakvim papirima, skakutao okolo i to je bilo to, i to mu je bilo to. Dakle, jedini predstavnik opozicije koji je mogao da iznese nekakvu politiku, iskoristio je priliku da maše papirima i da kaže da će on da zabrani da se nešto gradi, kao što je branio i sve ostalo. To je jako važna stvar koja mora da se podvuče, da građani, prosto, nemaju nikakvu dvojbu kada je to u pitanju.

Dakle, to su ljudi, pričali smo o ovome, branili Novom Sadu da dobije most, jer su oni procenili da taj most ne treba da postoji. To su ljudi koji su ovde prvog dana kako je postavljena ova ograda oko Trga Nikole Pašića, došli da ruše tu ogradu, da nam kažu da ne može da se radi rekonstrukcija Trga Nikole Pašića. Sada kažu nešto treće ne može da se radi. Ništa ne može da se radi ako se oni pitaju. Može samo eventualno, ako bi mogli oni da dobiju neku mini hidrocentralu, e, to bi moglo. To bi moglo. Znači, jedna mini hidrocentrala, ako može za mene i mog druga, zaližete se ovako, gospodine, to vam je način kako morate da tražite hidrocentralu od predsednika Vučića. Dakle, pustite malo kosu, pa se zaližete, obučete plavu majicu, stavite naočare, i onda napadnete Vučića dok ide ulicom, i kažete mu ovako: „Predsedniče, može jedan moj drug i ja imamo strašan projekat da vi to podržite da mi dobijemo mini centralu“. E, onda pišete ministarstvu, posle kada vas uhvate, vi se dosetite, kažete - nisam ja to tražio za sebe, nego sam ja to ispitivao da li oni hoće nekom da daju, pa da ja tamo dođem da ih sprečim da grade. Ali, pošto ovi u ministarstvu, valjda bili nedovoljno ažurni, nisu mu ni odgovarali, i on ostade bez mini hidrocentrale. Ali, ovo je dobra pouka, pre svega, za vas gospodine Vučeviću, da budućem mandataru, kada budemo o tome razgovarali na nivou stranke, kažete do čega može da dovede kada nekome ne date pravo da gradi hidrocentralu. Vidite na šta se čovek napravi, propije se, haos pravi, skakuće po sali, maše papirima, ne zna šta priča. Nema tu, to je prosto jedna potpuna propast.

Nemojte vikati - vreme, piše vam u Poslovniku, predlagač nema određeno vreme. Mogu da pričam do ujutru. Tako da, slobodno možete da prestanete da vičete, nema potrebe. A dnevni red je ovo o čemu i vi pričate. Dakle, ako niste vikali - dnevni red kad su urlali o tome kako će ne znam ko da gradi ne znam šta u Beogradu, onda slušajte i odgovor na to. Morate da se naučite da svaka akcija ima reakciju.

U svakom slučaju, ono što je bitno to je da mi u narednom periodu sačuvamo staloženost i smirenost, da na jedan pristojan način odgovaramo na ove njihove upadice, pokušaje manipulacije, uvrede i sve ostalo i da tu granicu trpeljivosti pomerimo toliko da ne napravimo sami neki problem sopstvenoj državi, jer ponovo kažem, ukoliko se sve prepusti njima, ova zemlja tone ponovo u haos i to jednostavno ne smemo da dozvolimo zbog svih ovih iskušenja o kojima ste i sami govorili.

Još jednom, hvala na podršci i cenićemo to.

Dakle, najpre želim da se zahvalim gospodinu Pastoru na podršci i izgleda da oni koji su slušali i obraćali pažnju na ono što govorimo su pronašli određene detalje koji su im se učinili veoma važnim. Smatram da je ovo zaista veoma važan detalj, a to je ta pružena ruka za saradnju sa opozicijom od strane Ane Brnabić. Mislim da u situaciji u kojoj se država nalazi to zaista predstavlja jedan vrlo, vrlo važan momenat, pre svega svest o tome da nam je bitno da razgovaramo, ali sa druge strane i činjenicu da neko ko je lično vređan i napadan na najbrutalniji način može da prevaziđe to što nije lako, želim to da podvučem, dakle, da prevaziđe taj lični osećaj i pruži ruku onima koji zapravo brutalno vređaju i kao odgovor, faktički, na sve te uvrede koje su se danima nizale.

Mislim da je to izuzetno važna poruka i ja se nadam, a na nama je da zajednički pokušamo da o tome asistiramo koliko smo u mogućnosti da do takvih razgovora zaista dođe, da pokušamo da u Skupštini napravimo jednu drugačiju atmosferu. Neće to biti lako, plašim se kao i vi da će ta ruka ostati u vazduhu i to se ovih prvih dana već vidi, ali nažalost ne možemo uticati i na taj deo.

Isto tako, želim da kažem da smo u prošlom sazivu videli da jednostavno jedan broj ljudi nije uspeo da napravi razliku, i to ne govorim bez bilo kakve želje da bilo koga povredim, uvredim ili bilo šta drugo, ali to je prosto evidentno, i to ćete primetiti i vi kao neko ko je dugo godina u Skupštini, razliku između institucionalnog rada, rada u instituciji i političkog delovanja van institucija. Jednostavno su u Skupštinu uneli nešto što nije svojstveno Skupštini. O tome smo svedočili sve vreme. Tome smo svedočili, nažalost, i danas i na prethodnoj sednici, a nadam se da ćemo uspeti da to prevaziđemo u narednom periodu.

Da li je bilo i sa naše strane asistiranja u takvom ponašanju? Da, bilo je, govorim u lično ime, apsolutno sam toga svestan i na kraju prošlog mandata sam rekao da je neke stvari, mislio sam, bitno da uradim, misleći da je takav odgovor adekvatan. Danas više tako ne mislim, pošto sam video da to nikakvog smisla nema, da su oni ostali isti, da nisu razumeli tu vrstu komunikacije, da postoje ljudi kojima zapravo ne vredi govoriti uopšte. Treba ih pustiti da se ponašaju kako hoće, na diku, korist sebe, svoje stranke, kako god, a mi da radimo ono što nam je posao. Na neke stvari prosto morate da odgovarate, a neke stvari u buduće, zaista, i sam mislim da propuštam, prosto ne želim više da se na taj način obraćam i ulazim u takvu vrstu diskusije, i to će biti tako ukoliko budem bio na ovoj poziciji u narednom periodu.

Na kraju, ostaje jedna tema koja za mene ima jedan lični deo, lični osećaj, a tiče se detalja koji ste izneli da ste jedina stranka koja je ostala bez predsednika u toku kampanje. Mađarsko-srpski odnosi danas su takvi zahvaljujući, u velikoj meri, Ištvanu Pastoru i to neko zna, neko ne zna, nečemu sam i sam bio svedok, kao poslanik u Skupštini Vojvodine, nečemu nisam. Naravno, to se posle nadograđivali predsednik Vučić i premijer Orban i napravili najbolje moguće odnose između Srbije i Mađarske u istoriji te dve zemlje, rekao bih, ali na nama je da se zaista sećamo ovog velikog čoveka, velikog i mudrog političara od koga sam imao prilike mnogo mudrih stvari da naučim, jer je zaista dao ogroman doprinos razvoju tih odnosa i generalno je učinio mnoge dobre stvari za Srbiju kao državu, za Srbiju kao takvu. I mnogi bi na političkoj sceni mogli da se ugledaju, jer je pravio razliku između toga šta je ono što je državni interes, a šta je ono što je nešto drugo i žao mi je što je veliki gubitak za kompletnu političku scenu, ali i za našu zemlju što smo ostali bez Ištvana Pastora.

U svakom slučaju, hvala vam još jednom na podršci i nadam se da ćemo u budućnosti uspeti da realizujemo sve ovo o čemu ste govorili. Hvala.

Hvala na podršci i hvala i na ovome što ste rekli.

Međutim, mislim da stvari moramo sagledati onakvim kakve jesu, a nisu sjajne, jer dok vi govorite o tome traje stvaranje medijske slike koja nema veze sa onim što ste vi videli svojim očima ovde u sali. Znači, ovog momenta dok ovo govorite i dok govorite kako sam govorio nekoliko puta i nijednom se nije desilo da je prošlo bez dobacivanja, novinari medija koji podržavaju opoziciju ili taj deo opozicije postavljaju pitanje - kako ja doprinosim raspravi u parlamentu i da li je moj nastup adekvatan itd? Dakle, oni meni dobacuju, oni mene vređaju, ali moj nastup nije adekvatan. To je slika koja se stvara.

E, sada želim da se vratim na početak nečega što mislim da imamo i sada, a obeležilo je prethodni saziv i mene je iskreno rečeno šokiralo. Na dva Odbora skupštinska, dva poslanika ta grupa nije tu više, nisu bitni, nisu bitna ni imena, ali mogu da ih kažem, su prišla poslanicima Srpske napredne stranke i rekla, citiram: „Ja vas mrzim“, bez ikakvog povoda, bez ikakvog poziva, bez ikakvog razloga, dakle nije ni počela sednica ti ljudi nisu ništa ni rekli. Dakle, ni na koji način nisu izazvali takvu reakciju, sada zamislite da vam priđe čovek ovako i kaže – ja tebe mrzim. Prvo, zašto me mrziš? Šta sam ti ja uradio?

Drugo, koliko je to otišlo daleko da to više ne treba ni da se na neki način, valjda čovek ako ima takvo osećanje treba da ga suzbije u sebi da bi bio normalan, da bi živeo, da to negativno osećanje ne napravi njemu problem ako hoćete zdravstveni, ako ništa drugo, jer to nije dobro tu negativnu atmosferu koju praviš spolja da guraš i u sebe.

Međutim, to je tako bilo u dva navrata, dakle, ne jednom, u dva navrata priđu i kažu – ja vas mrzim. Ako je nekome to početna premisa kada je u pitanju rad u Skupštini, ono teško možete da dođete do ovoga o čemu pričate, jako teško.

Sa druge strane, imamo problem što određeni ljudi sa jedne strane traže poštovanje, ali sa druge strane pokazuju da nepoštuju nikoga.

Dakle, ja nemam nikakav problem da pokažem i to je i bila situacija u prethodnom sazivu gde je bilo, pa ne znam, dosta je bilo ozbiljnih rasprava sa poslanicima opozicije koji su ozbiljno raspravljali i koji su iznosili neke političke argumente. Na kraju krajeva ja to i želim. Ja nemam razlog niti mi imamo razlog da bežimo od sučeljavanja političkim argumentima, jer mi imamo argumente na svojoj strani sve, ekonomske, ove, one, koje god postavite parametre. Zato se izgleda i beži od toga, da se ne razgovara o tome, nego ćemo da urlamo kada Milenko govori, da izmišljamo, lupetamo, vređamo, pa da vidimo da li će da se upeca, pa ako se ne upeca, pa nema veze mi ćemo opet da napišemo Milenko je vređao poslanike opozicije itd.

Šta god bilo mi ćemo to da pišemo, jer, zašto? Zato što je važno napraviti takvu sliku, jer nije problem poslanik koji se zaleće i preskače klupu da se bije sa mnom dva puta to uradi u prethodnom mandatu, dva puta to uradi u prethodnom mandatu, jer nije u stanju da izdrži kritiku, on je u stanju da vređa, a nije u stanju da izdrži kada mu se odgovori.

Pa čekaj zašto ulaziš u to? I onda preskače klupu zaleće se ovde. Ali, šta onda imate kao reakciju, ne to da je neko povredio dostojanstvo Skupštine, ne to da se neko ponašao neprimereno, ne to da se neko ponašao nenormalno, ako hoćete, ne to da neko nije u stanju da se iskontroliše, nije u stanju da kontroliše sebe, ali hoće da kontroliše državu, nego imate situaciju, aha, Milinko se uplašio pa je sedeo sve vreme i od toga pravimo temu - da li se Milenko uplašio ili da li se Milenko nije uplašio?

Pa onda dobije sve moguće emisije, pa intervju da objasni kako je to normalno. Isto je tako bilo i sa onim šamaranjem tu u holu, na izlazu. Niko da kaže – ljudi, nije normalno da odrasli ljudi tako razgovaraju, da pretiš čoveku šamaranjem. Ne, nego dobije emisije da kaže – taj Jovanov, on je nepodnošljiv toliko da ja nemam šta drugo nego da ga šamaram, a onda dođu drugi pa kažu – jeste, taj je čovek tako miran, verovatno je imao razloga da ga šamara.

Sada vas ja pitam suštinski šta je razlika? Znači, suštinski. Naravno, razlika je velika ako pogledate ono što ću reći, ali suštinski u čemu je razlika da dođemo do ovoga da neko kaže – pa dobro, toliko je dosadan da je morao neko da ga ubije više, da ga ućutka, da završimo sa tim. Ne mene, nekog aktivistu SNS, zvone mi na vrata, ulaze mi u ulaz.

Ljudi, jeste li svesni gde mi idemo i u kom pravcu mi idemo? Neko sve vreme to pravda. Neko sve vreme od toga pravi šale. Novinarke su udarene u glavu – ha, ha, ha. Smešno je što snimali devojke na ulici, to je jako smešno.

Problem je što sam rekao da je to neonacizam. Izvinite, kako se to zove? Jel ima neki drugi izraz? Ja ne znam za drugi. U političkom smislu ja ne znam za drugi. Ja ne znam da je to iko radio, obeležavao vrata stana ljudima koji su iz druge političke opcije osim nacista i ovih sada koji su to u Kikindi uradili juče. Evo videćemo, nadam se da će istraga da pokaže šta je i da konačno dođemo do toga da vidimo. Prošli put kada su to radili policija privede, nisu to radili, pisali su neke grafite, policija ih privede i ispadne da nisu ni iz Kikinde, nego iz Zemuna i to ovako podebeo dosije, pokušaj ubistva, trgovina drogom itd. Dva lika. I to je to.

(Slavica Radovanović: Odakle vam dosije?)

I sada možete da čujete, nije problem što su oni radili to, nego je problem, znaš, a odakle dosije, a odakle ovo, odakle ono. Znači, nije problem to što neko pravi haos u društvu, nije problem što vas neko proganja, nije problem što vas neko targetira, nije problem to što vas neko obeležava, nije problem to što vas neko u medijskom smislu teroriše, nije problem u tome što se radi medijska priprema za fizičku eliminaciju Aleksandra Vučića i njegove porodice. Profesor Vuletić je o tome govorio pre neki dan, da je potpuno identična situacija sa onim što se dešavalo u medijima kada je u pitanju Zoran Đinđić. Potpuno identična. Nisam to ja rekao. Evo, u medijima čovek rekao da kada usledi egzekucija svi kažu – pa dobro, sa kim je bio to je tako. I zato su vam tu sada ti performansi kojima ste danas prisustvovali i vi i ja, jer to mora tako da se nalepi da posledica bude – pa dobro, logično, šta sad, šta se sad kao čudimo. Imate situaciju da su to ljudi koji su ovde citirali Velju nevolju, njegovo svedočenje i sve ostalo, uveli u parlament to i šta sad neko će sledeći uzeti da čita, ne znam, odbranu Zvezdana Jovanovića ili Legije ili ovog ili onog i šta ćemo onda da kažemo, jer jednom kada krenete u tom pravcu pa svačija odbrana je legitimna onda.

Mi ne pričamo o pravosnažnim sudskim presudama pa da kažemo - na osnovu pravosnažne sudske presude utvrđeno je to, to i to. Mi pričamo o tome da je neko ko je okrivljeni u nekom postupku za sebe rekao da nije kriv nego je rekao da je kriv neko drugi. Pa ne, nego će da kaže – e, ja sam kriv, idem doživotno u zatvor. Evo tome svedočimo.

Tako da, ja se vama zahvaljujem na podršci, još jednom kažem, drago mi je da ste to i vi istakli, da je ta pružena ruka buduće predsednice Skupštine izuzetno važna činjenica koju niko naravno nije zabeležio, baš ih briga, nije to tema, jer ne treba takav diskurs praviti, ne treba takvu priču o Skupštini praviti. Treba praviti da je haos, da ne može da se živi, da ne može da se radi.

Inače bih zamolio samo kamera da snimi sa one strane koliko ih je u sali, da vidite koliko im je stalo. Kad kažu – oteli ste nam mandate, pa šta će vam mandati?

(Borislav Novaković: Jesi li ti u režiji?)

Pa šta će vam mandati?

Vi ne pratite sednicu od početka. To vam je radio vaš poslanik iza vas.

Kolega Novakoviću, to je radio poslanik iza vas i rekao – molim režisera da sada uveliča, hvala, uveličao je. Nekoliko puta. Obratite se njemu pa se dogovorite ko šta režira. Ne znam šta vam je problem da se snimi.

(Borislav Novaković: Nikakav problem. Evo ja sedim.)

Evo ja kažem da vas je četvoro u sali od koliko ima kartica. Svaka vam čast. Sve je u redu. Dva sata je vreme da se ručka.

U svakom slučaju, ono što je bitno je da ćemo se truditi zaista i u nama ćete tu imati saveznika i partnera da na jedan drugačiji način Skupština funkcioniše. Nažalost, mislim da je i za to potrebno dve strane, kao i za tango što je potrebno dvoje, tako i za pristojnu raspravu je potrebno dvoje, jer bez obzira na sve teško je ponekad kada ste izloženi i medijskom satanizovanju i uživo ovde i vređanju i dobacivanju i svemu, uvek ostati pribrani, uvek ostati onako hladni. Voleo bih da je moguće. Verovatno da nije, ali u svakom slučaju, evo, nadam se da će ovaj saziv pokazati drugačije, a daje mi nadu činjenica da je predsednica buduća pružila ruku, a videćemo šta će sa tom rukom da rade, da li će da je prihvate ili ne. Plašim se da će odgovor biti negativan. Hvala.

Hvala na korektnoj diskusiji i hvala na tome što ste izneli političke stavove sa kojima sam apsolutno nesaglasan i apsolutno se ne slažem, ni sa čim što ste rekli.

Prvo, ja sam siguran da Ana Brnabić i da dođe na čelo vojske ne bi istopila nijedan tenk, a to smo imali u prethodnom periodu iha-haj. Imali smo razoružavanje Srbije kada su nam ukidane najslavnije jedinice, imali smo razoružavanje Srbije kada je vojska po depešama Vikiliksa trebala da bude svedena na osrednje naoružanu lovačku družinu. To je bilo razoružavanje Srbije i mi danas prisustvujemo potpuno drugačijem procesu, procesu naoružavanja Srbije. Dakle, u svim oblastima, i kada je u pitanju kopnena vojska i kada je u pitanju vazduhoplovstvo, kada su u pitanju svi rodovi vojske mi prisustvujemo nečemu sasvim drugom.

Ono što ste propustili mudro da kažete je nešto što vam naravno ne ide u prilog i ne ide u prilog vašoj tezi, a to je da je Ana Brnabić bila na čelu Vlade koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, ali dobro nema veze, taj deo ćemo da preskočimo zato što bi neke druge teze pobio.

Što se tiče izgradnje, ja ne znam da li će nešto da se gradi ili neće da se gradi, ali sam uvek za to da se gradi, ne vidim da je to bilo kakva uvreda za bilo koga, jer ako je to uvreda onda u Srbiji verovatno nigde ništa ne bi moglo ni da se gradi, jer bi svaka izgradnja, najobičnijeg kioska bila uvreda, jer je ova zemlja bombardovana toliko puta i uništavana toliko puta kroz različite situacije i različite ratove, da jednostavno ne bismo mogli nigde ništa ni da gradimo.

Ceo Novi Sad je bio sravnjen sa zemljom 1848. godine, odnosno kasnije kada je bila Mađarska revolucija itd, pa šta sad, gde god krenete negde nešto da gradite, ej znaš, tu je neko nešto srušio. Bombardovani smo bili, samo u Drugom svetskom ratu, ja ne znam koliko puta, 6. aprila 1941. godine, pa 6. aprila 1944. godine, dakle, na isti dan.

Na Vaskrs 1941. godine, pa na Vaskrs 1944. godine i tad su različite stvari rušene, pa su građene nove, šta da radimo. To je život. Na kraju krajeva, da pitate i te koji su nažalost nastradali, da li biste želeli da se Srbija nastavi razvijati ili da stoji tako kako, verujem da biste bili raspoloženi za to da se nastavi sa razvojem. To me podseća na jednu situaciju kada jednostavno treba da nađemo opravdanje za stav, pa onda prvo zauzmemo stav, a onda tražimo dokaze za njega, umesto da krenemo obrnuto, ali dobro, možete da idete indukcijom, dedukcijom, vaše je pravo, sve jedno je kako ćete.

Što se tiče predsednika Republike, on je na naše zadovoljstvo dobro, hvala na pitanju i biće do kraja mandata na čelu države, u to sam siguran. Tako da neće biti potrebe da ga bilo ko menja i neću uopšte ni da diskutujem dalje o tim stvarima.

Što se tiče ovih drugih stvari , francusko-nemački plan nije potpisan, niti se sprovodi. Dakle, to je vrlo jasno nekoliko puta rečeno, čak na medijima na koje vi idete jedan od vas je objašnjavao, sedi tu sa vama, ali sad ne znam u kojoj grupi, da je tu bila jedna ponuda, a onda je usledila kontra ponuda, krajnje pravnički vam objašnjavao kako tu stvari stoje. Njihova ponuda je bila – prihvatićete ovo sve, kontra ponuda naša je bila – ne, prihvatićemo ono što možemo da sprovedemo i ono što smatramo da je korisno da se sprovede, a ne sve. Prema tome, to je tako rečeno od strane vaših kolega i to je tako bilo i to je tako i danas. Ali, ako ćete da uđete u taj narativ, ja vas samo molim da ne dođete u situaciju da kao ove lažne patriote optužujete ili ovi veliki Srbi po profesiji, da optužujete našu vlast da je kriva zato što Kurti ne da dinar i da je to dokaz naše izdaje i ne znam ni ja čega, jer Kurti nikada ni za šta nije kriv. Samo, znate, kada se govori o nekim bivšim vremenima, e onda su svi drugi bili krivi, samo oni nisu krivi, a sada smo mi svi krivi za sve, tako da je to vrlo zanimljivo gledište na stvari, ali doći ćemo i do njih kada budu došli na red.

U svakom slučaju, kažem vam, ne stoje argumenti, iz prostog razloga što jesu politički, ne mogu da ih prihvatim, oni su vama verovatno prihvatljivi, verovatno vi na njima možete da gradite nekakvu politiku, mi ne možemo, za nas su neprihvatljivi, jer činjenice ih demantuju, i kada je u pitanju naoružavanje, jer mi se ne razoružavamo, nego se naoružavamo, ako ste nešto drugo imali želju da kažete, to je druga stvar.

Što se tiče francusko-nemačkog plana i što se tiče borbe za Kosovo i Metohiju, biće prilike, siguran sam, da i u ovom domu pričamo o tome, ali bih zaista voleo da kada o tome pričamo, pričamo o ukupnoj situaciji u kojoj se nalazi naša država i da vidimo šta su onda potezi koje bi trebalo povlačiti, jer ja samo taj deo nikad nisam čuo, ni od koga, ni ovih patriota po profesiji, niti bilo koga drugog. Ništa ne valja, to je onako konstanta, vi ste ovakvi, vi ste onakvi, ovo ne valja, ovo ne valja, ali nikako da nam kažu šta bi oni radili u datim okolnostima. Taj deo nedostaje, taj deo uvek nedostaje.

Dakle, u okolnostima kada vi nemate saveznike koji mogu da vam pomognu u ovom trenutku, jer imaju neka svoja posla, rekao bih da nisu baš u mogućnosti da vam daju neke, bar oni koji nas podržavaju što se tiče našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta kada je u pitanju Kosovo i Metohija, kada se nalazite u nečemu što sam u prošlom sazivu nazvao geopolitičkim ofsajdom, pa sam onda morao da donosim kartu ovom jednom da vidi gde se nalazimo i čime smo okruženi, kada vam ekonomija zavisi od toga, a najsmešnije je kada na otpor bezuslovni i bez obzira na posledice pozivaju oni koji dva dana mitinguju zato što u prodavnicama nema mleka sa 2,8% mlečne masti, nego samo sa 3,2% i 1,8%. Dakle, to mi je najveći hit od svega.

Prema tome, hvala na diskusiji, ali mislim da argumenti koje ste ponudili apsolutno ne stoje, vaše je pravo, naravno, kao opozicione grupacije, da ne glasate, vaše je pravo da glasate, vaše pravo je da radite šta hoćete, ja se samo nadam da ćemo i u narednom periodu zadržati ovaj civilizovani ton i način rasprave. Hvala.

Hvala, gospodine Krkobabiću.

Voleo bih da mogu da podržim tu tezu koju ste rekli na kraju, da smo svi za Srbiju, ali ne govorim o ljudima u ovoj sali, ali imali ste nedavno jedan skup u Dubrovniku, gde je jedan učesnik, neću spominjati imena, nisu ljudi ovde pa nema potrebe, rekao da ima lepo ime, kao Dinko Šakić, a za one koji ne znaju to je bio jedan od upravnika ustaškog logora „Jasenovac“. Ja citiram, nemojte – daj čoveče, ja citiram čoveka, rekao je – imam lepo ime kao Dinko Šakić, a oni me lažno zovu Sabahudin.

A zašto da ga uhapsim, zato što se zovem kao ovaj. Pa, nije sramota zvati se tako, ali je sramota porediti se sa ovim.

Druga učesnica tog istog foruma, kaže da se trenutno vrši posrbljavanje Vojvodine. Dakle, ne znam kako ono što je srpsko, nešto što je nastalo kao srpsko, dakle, Vojvodina je nastala kao proizvod srpske misli, srpske ideje, srpske građanske klase, pre svega, ali ukupno srpskog naroda koji je živeo u Austro-ugarskoj. Dakle, to je srpska Vojvodina, to je Majksa skupština. Ali, to treba, kaže to se sada srbizuje, to se sada posrbljava i kaže - zamisli sada ide hit hitova najvećeg, eto koliko oni ne znaju ništa, kaže – grade crkve u vizantijskom stilu, a ne kao u Vojvodini što se uvek gradilo u baroknom.

E, sada vidite gospodine Krkobabiću jednu stvar, Srbi u Vojvodini su jako želeli da imaju crkve, ali im je jedini uslov da dobiju crkvu bio da bude građena tako, a ne u vizantijskom stilu. Pa valjda smo se oslobodili, valjda je ovo naša država, valjda sada imamo pravo da gradimo crkve kakve želimo, a ne da kakve nam diktira Marija Terezija i Bečki dvor. Valjda je to sada došlo vreme.

Pričam o vašim partnerima, o vašim uzdanicama iz „Proglasa“, vašim ideolozima, vas i ovih patriota po zadatku. Svi ste sada zajedno sa njima, ja vam čestitam na tome. Čestitam vam na tome što ste se angažovali da sprečite izgradnju crkve na Limanu, čestitam vam na tome, to je veliki doprinos u vašim životima, da zabranite da se gradi crkva. Bravo! Da ne citiram sada neke druge koji su imali nastavak na to bravo.

Onda dolazite, dakle, ne mogu crkve, ovaj se hvali, kaže ima lepo ime kao Dinko Šakić i onda dolazite do toga da jedna osoba, treća osoba kaže, da je red i da je kosmička pravda to što se neko zlo dešava u Srbiji koje treba eliminisati i čim Vučić bude pao sa vlasti on će biti ubijen, njega će ubiti njegovi kriminalci i tako dalje.

Sada vas vraćam na ono što sam govorio malo čas kada je u pitanju priprema, sada vas vraćam samo na momenat koji sam malo čas iskoristio kada sam govorio o atmosferi medijskoj koja je stvarana u vreme ubistva premijera Đinđića. Dakle, ista priča, on i njegovi kriminalci, on i njegovi kriminalci, dakle, potpuno posledica ide u istom pravcu.

Tako da teško da će tu biti istog zadatka. Nadam se da ćete vi biti u pravu, daću sve od sebe da budete u pravu, ali iz ovoga što se da videti, teško da će u tom pravcu ići stvari.

Rekli ste jednu stvar i nećete mi zameriti da kažem….

(Aleksandar Jovanović: Hoćemo.)

Evo, gospodin Jovanović, zabeležite, ni ovaj govor nije prošao bez dobacivanja. Evo, da vidimo da li će ijedan danas da prođe bez dobacivanja, a mislim da neće.

Dakle, nećete mi zameriti, samo ću vam reći jednu stvar, dakle, ne da se ne stidimo Ane Brnabić nego se ponosimo Anom Brnabić. I, ja kada sam ovo govorio, hajde biću i ličan, dakle, ja zaista mislim da sa Anom imam vrlo jedan prijateljski odnos i nije to, dakle, ono što sam rekao, posledica tog odnosa nego činjenice da zaista poštujem sve što radi i kako je radila…

(Aleksandar Jovanović: To je baš lepo.)

Pa, dobro ja imam prijateljski odnos sa Anom Brnabić, vam se gospodine Jovanoviću, vi zovete Vesića lepotanom, svako ima svoje afinitete, ja vaše ne diram, nemojte ni vi moje.

(Aleksandar Jovanović: Slobodno reci šta je još bilo.)

Pa, isto što i sa tobom i sa Vesić. U svakom slučaju…

(Aleksandar Jovanović: Nisam imao ništa.)

Pa, ni ja sa Anom. I, šta sad. I, kakva su to dobacivanja? Kako te nije sramota? Ali kako te nije sramota, pa te kafanske, najgore, najodvratnije fore ovde pokušavaš da prodaješ. Stvarno si jadan, da jadniji ne možeš biti. Ako si trezan, to je strašno. Ako trezan ovo radiš, to je strašno. Ako se sljuštio flajku vinjaka to je onda u redu, ali stvarno treba da te je sramota. Pa, stvarno nije u redu, hajde od sebe praviš cirkus, to je u redu, videli smo, sve je u redu, razumem. Bilo je to da ti nije dala hidrocentralu da gradiš, eto, to je bilo sa Anom. Nisi dobio od nje hidorcentralu i zato je mrziš najviše na svetu. Ti i tvoj drug, druže zalizani Ćuto u plavoj ispranoj majici koji zaustavljaš predsednika Republike da mu nudiš projekat. Ti, a Ana Brnabić ti nije dozvolila da to radiš i zbog toga je mrziš, njoj si slao mejlove, da li mogu jednu hidrocentralicu ovde da napravim. Kako te nije sramota. E, onda nije moglo da se gradi hidrocentrale, pa si ti postao veliki borac protiv hidrocentrala.

Jel tako? A sada si postao borac protiv ograda za gradilišta, napreduješ, šta je sledeće, šta ćeš sledeće da radiš, da juriš leptire po Kalemegdanu. Nemoj da juriš leptire, verovatno će noge da ti se sapliću.

Hajde, saberi se više, u Skupštini si čoveče. Hajde probaj posle dve godine da dokučiš da taj tvoj mozak nekako procesira informaciju da se nalaziš u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da probaš to da razumeš. Verujem da ti je teško, verujem da ti treba pomoć, ali evo ako se potrudiš onda ćemo i mi pomoći, jer kako kažu, da bi ti Bog pomogao moraš i ti sam sebi da pomogneš.

Hajde pomozi sebi, pogledaj oko sebe, vidiš ovo nije kafana, nemaš karirane stolnjake, nemaš limene pepeljare, nemaš pevaljku, nemaš ništa od toga, ne daju ti da uneseš suzavac, ne daju ti da uneseš vinjak, nema ništa od toga, Skupština čoveče, ponašaj se u skladu sa tim. Hajde malo probaj, probaj sat vremena, pa ćemo onda da probamo dva sata, pa tri sata, pa do kraja mandata, ceo dan imaš da izdržiš, ali idemo na malo, da doziramo. U redu?

(Aleksandar Jovanović: U redu.)

Hvala.

Dakle, u svakom slučaju, sve ono što je Ana Brnabić postigla, vodeći Vladu Republike Srbije je samo razlog više da je podržimo da dođe na ovu poziciju, a u svakom slučaju ti rezultati se tiču zaista svih sfera društva. Moram naravno da kažem, da je to bila politika, da je ta vlada vodila politiku kontinuiteta sa vladom koju je vodio predsednik Vučić i to je politika predsednika Vučića koja je nekoliko puta potvrđivana na izborima, ali je bila i te kako i posvećena i sposobna da tu politiku i te kako sprovede i dovede do svih onih rezultata koje smo postigli.

Kažem, ne da se ne stidimo, nego smo apsolutno ponosni na to što će biti ovde sa nama. Uveren sam da će Skupštinu voditi jednako uspešno kao što je vodila i Vladu. Budući da je ta digitalizacija bila onako fokus i najinteresantnija, ta diferencija specifika u odnosu na sve ostale, ja se nadam da će i tu da da neki doprinos da se ovi stari sistemi konačno zamene nekim novim, modernijim, da i Skupština ima neke digitalne platforme gde možemo neke stvari da radimo na taj način. Očekujem da i u tom smislu napravi iskorak u narednom periodu. Hvala.

Hvala vam na korektnoj diskusiji, na tome što ste izneli neke načelne kritike, s tim da mislim da… Na neke ću odgovoriti, a za neke mislim da niste zaokružili celinu.

Dakle, što se tiče zgrade Generalštaba, prvo, bez namere da ulazim sada u u dublju polemiku na tu temu, ali to nije građeno u vreme te slavne srpske vojske, nego u vreme JNA. Kasnije je bio Generalštab Vojske Jugoslavije.

Daleko od toga da ne rađa nekakvu emotivnu reakciju kod nekih ljudi, ali, s druge strane, ako ćemo da čuvamo ono što je najvažnije za nas, a to je ta slavna srpska vojska, to je onda ova stara zgrada Generalštaba koja nema veze sa ovom.

Drugo, postavili ste pitanje same ove Skupštine. Pa, ova Skupština je izgrađena na groblju. Ovde je bilo groblje. Ispod nas je bilo groblje. Kao što vidite, gradilo se na različitim mestima i u prošlosti.

Ono što želim da citiram je izjava koju je danas predsednik Republike dao vezano za ovo, pošto je bio pitan i za ovu zgradu. Citiram: dakle, ono što je namera, i mislim da će vam ovo biti interesantno da čujete, jeste da tu postavimo neku vrstu muzeja žrtava svega onoga što se dešavalo, a danas ne postoji. Dakle, da pokažemo ljudima šta se tu dogodilo, da niko ništa ne krije, ali da dalje razvijamo Beograd i celu zemlju velikim i veoma značajnim investicijama. Nadam se samo da ćemo imati dovoljno vremena da prebacimo Ministarstvo odbrane i Generalštab. Posle toga da obnovimo onu velelepnu zgradu VII puka koja gleda prema Manježu.

Dakle, i te kako se vodi računa o tome što je istorija, ali, s druge strane, vodimo računa i onome što je budućnost.

Što se Nacionalnog stadiona tiče, to je tema koja se često ovako spominje i prosto smatram da ljudi danas zanemaruju činjenicu da fudbal nije više ono što je nekad bio, da to danas predstavlja jedan veliki izvor prihoda za našu zemlju… Vi to možete da verujete ili ne verujete, ali vi prodate igrača, dobijete par miliona evra. Zvezda je prodala igrača devet miliona evra. To je činjenica.

S druge strane, imate situaciju da se u celoj Evropi grade novi stadioni i da se podižu standardi UEFA, da mi nećemo moći da igramo nigde ni protiv koga, osim negde van zemlje ako ne budemo nešto radili po tom pitanju, tako da ne samo da podržavam, nego jako se zalažem za to da se nastavi sa izgradnjom tih stadiona.

Neko će reći - fudbal nam je ovakav, fudbal nam je onakav, nikakav i ovakav i onakav i to je sve tema za razgovor, ali ja vidim da je ono što je posledica ulaganja u fudbal u Mađarskoj, to da njima i reprezentacija i klubovi mnogo bolje stoje nego što su stajali pre ulaganja koje je Orban tamo sproveo i to možete da pogledate. Možete da uporedite. Dakle, i te kako je to tema.

S druge strane, taj stadion neće biti samo za fudbal, nego i za sajmove, koncerte itd. Tu se sada stavljaju neke podloge koje mogu da se menjaju. Preko tih podloga se stavi neka ploča plastična, pa na to može koncert da se pravi itd, tako da to neće biti samo stadion da se pika lopta, a kažem ljudi pogrešno polaze od toga da je to pre kao nekog davnog vremena i zaboravljaju da je fudbal danas jedan od najunosnijih biznisa. Da nije tako ne bi ovi koji imaju milione i milijarde ulagali baš u fudbal.

Što se tiče vodosnabdevanja, i te kako je Vlada radila o tome. Ja ću vam govoriti o Kikindi i Zrenjaninu. Dakle, u Kikindi fabrika vode treba da počne sa radom pre juna meseca. Računamo da će već negde aprila-maja krenuti sa radom, a u Zrenjaninu za tri meseca. Oni sada već imaju tehničku vodu na česmi. Imaće i vodu za piće na česmi, tako da se o tome vodi računa, ali kompletno vodosnabdevanje Banata da radite… To je postojala jedna ideja da se sa dva pravca dođe do vode za kompletno vodosnabdevanje Banata. Jedno je bilo da se vuče iz Dunava, pa preko Kovina da se to račva, međutim, od toga se odustalo, prvo, zato što je preskupo i, drugo, zato što je bezbednosno rizično. Druga ideja je bila da se nešto dovlači preko Karpata itd.ali i od toga se isto odustalo, preskupa varijanta.

Jedina mogućnost koju radimo i koju sprovodimo, to su ove fabričke vode koje su lokalne. Dakle, za naseljeno mesto Kikinda ta fabrika vode će biti, u narednom periodu počeće se radom, a za sela našeg grada prave se mini postrojenja i to je jedini način da se to pitanje reši. S tim da vi sada imate tu nove probleme, ako već ulazimo u tu temu, a to je, evo, moje pitanje vama ili bilo kome – kada ste čuli poslednji put da je neko išao da kopa kukuruz? Znači, sve je hemija, sve se prska. Različiti otrovi se bacaju u njive. Sve to, naravno, dolazi kroz zemlju, dolazi posle u te vodonosne slojeve, itd.

Tako da, kako ćemo sa vodom i šta ćemo sa vodom u nekom narednom periodu, da li će te fabrike moći sve to da prečišćavaju, o tom-potom. Ali, ne stoji da Vlada nije vodila računa o tome, i te kako je vodila računa o tome.

Što se tiče kocke i kladionica i zabrana, ne možete, poštovani kolega, to da zabranite, iz prostog razloga što imate onlajn klađenje u celom svetu. Vi možete da ukinete sutra sve kladionice, i dalje će se da klade. Znači, ne postoji način da to zabranite. I te kako se kroz te onlajn platforme ljudi pojavljuju. Dakle, imate varijantu, otvarate, šta više, zato što je to malo ovakva i onakva zona, to same kladionice pospešuju to onlajn klađenje, pa kad se otvori račun dobijate bonuse, itd. Tako da, možete da zatvorite sve, sutra da ne postoje, ne možete da ukinete to kao pošast, kako ste rekli.

Na kraju, ono što posebno mislim da nije tačno, to je da imamo iste politike. Nemamo iste politike, jer bi iste politike dovele do istih rezultata, a mi nemamo iste rezultate.

Dakle, u vreme kada su ovi koji govore, „Srbija protiv nasilja“, pa različite te grupacije, a nekada ujedinjena Demokratska stranka vodila zemlju, vi ste imali 400 i nešto hiljada otkaza, mi smo zaposlili negde oko 500.000 ljudi. Dakle, podigli su stopu nezaposlenosti na 26%, 27%, ostavili zemlju bez novca, ostavili zemlju pred bankrotstvom. Dakle, i te kako, ako o ekonomiji pričate, vi nemate, apsolutno nemate istu situaciju, da ne pričam o kursu dinara koji je, setićete se…

Meni znači što je veštački, vama možda ne znači. Ako je i veštački, meni znači što je veštački zato što plaćam ratu kredita i kada bi skočio, kao u vaše vreme kad je skočio za 50%, sa 80 na 120, onda ne bih mogao da plaćam ratu kredita. Kao što narod i nije mogao da plaća, složićete se, kredite koje je uzeo. Dakle, prvo su banke nudile kredite, samo uzmi, lako ćemo dalje, a onda je odjednom na platu od 40.000 dinara bilo dozvoljeno 50% da se optereti kreditom. Jel tako bilo? Onda je to koliko u evrima. Onda odjednom evra sa 78, 80 ode na 119, 120, pa vam je odjednom rata veća za 50%. Jel bila neka reakcija na to? Nije, baš ih je bilo briga. Jel neko nešto rekao? Nije, baš ih je bilo briga. Terali, pozivali ljude da uzimaju kredite u švajcarcima i onda se napravili blesavi kada su nastali problemi, pa je to, takođe, rešavala ova Vlada i rešavao predsednik Vučić.

Prema tome, da su nam politike iste, mi bismo danas pričali da su oni izgradili koliko desetina autoputa na onu stranu, a mi nekoliko desetina kilometara autoputa na ovu stranu, a mi imamo rezultat samo da smo mi gradili, oni nisu izgradili ništa. To je tako. Da imamo situaciju da smo gradili brzu prugu do Novog Sada, a da oni nisu uradili ništa. Nisu ni onu postojeću rekonstruisali. U njihovo vreme nije mogao da vam pobegne voz. Znači, pružiš korak, stigneš voz, nema da pobegne.

Jednostavno, nisu to iste politike. Ponavljam, da su politike iste, i rezultati bi bili isti. Pošto su rezultati različiti, i politike su različite. Jedino, evo, ona greška, i to ja, evo, neće Ana to verovatno to da kaže, gospođa Brnabić, evo ja ću reći da mislim da je to greška te Vlade što nije dala tu jednu malu hidrocentralu, pa da ide život. Bar ne bismo slušali ovo dobacivanje, ovo bauljanje, sve ovo što slušamo svaki dan. Vidite kako jedna mala hidrocentrala može da znači mnogo u parlamentarnom životu Srbije. O tome treba voditi računa u perspektivi.

Hvala još jednom na korektnoj diskusiji.

Neverovatno.

Prvo, moram da zaista izrazim zaprepašćenje činjenicom da je čovek koji je bio na čelu naše vojske pokazao ovakvu dozu straha i kukavičluka da je ovde održao govor, pročitao pardon izvinjavam se, pročitao govor, tako da će Zoran Lutovac imati ozbiljnog konkurenta u narednom mandatu, odnosno u ovom mandatu koji počinje da vidimo ko će da dobije čitalačku značku Zdravko Ponaš ili Zoran Lutovac?

Mlatio prstom, vikao na predsedavajućeg izneo gomilu laži, izmišljotina, neistina, kleveta i onda junački se povukao, ne, ne profesore on se junački povukao na bolje utvrđen položaj. Tako je, moramo se stručno izražavati, dakle povukao se na bolji položaj.

E, sada da vidimo ovako kaže – režim je kaže na ovim izborima pravio stranke. Dve stranke koje u ovom sazivu sede ovde je pravila opozicija između ostalih i njegovu.

Dakle, da podsetim to je čovek koga je za predsedničkog kandidata kandidovao ne njegov predsednik stranke, nego predsednik jedne druge stranke mimo znanja njegovog predsednika stranke ili još jasnije da kažem, njegov tadašnji predsednik stranke Vuk Jeremić je na televiziji čuo kako je predsednik, odnosno glavni te cele koalicije proglasio Zdravka Ponoša za kandidata za predsednika Srbije. A, boli jel? Možete i vi da se utvrdite na boljem položaju ako vam ne odgovara?

Prema tome i te kako opozicija pravi stranke i najbolji dokaz za to, da opozicija pravi stranke ili bar deo opozicije da jedan pravi stranke, mada ja mislim da se i ti koji ih prave sada hvataju za glavu kada vide šta finansiraju i prave, ali, dobro o tome ćemo kasnije, jednu od tih stranaka dakle upravo vodi e, evo ga odlično, odlično, vratio si se, „vratio se Šime“, e, dobro.

Kaže – on nama priča o tome šta je bilo kada su krajišnici dolazili u Srbiju prognani u Oluji itd. A, kako on o tome nešto zna? Šta, čitao je u novinama? Koji je to doprinos odbrani Krajne dao Zdravko Ponoš? Osim onog što je izmislio u međuvremenu. Da ne čitam ono što kažu generali u penziji o njemu, biće prilike i o tome da pričamo, kako je i šta došao, dokle je došao, ali to koliko je doprineo odbrani sopstvenog kućnog praga najbolje pokazuje ovo bežanje iz sale maločas. Tako je pobegao i sa kućnog praga.

Neću govoriti šta kažu njegove kolege gde se nalazio za vreme rata, ali je tu jedna druga stvar jako interesantna. Kada upišete vojnu školu pa posle toga vojnu akademiju, vi ste faktički celog života pripremate za rat. Vi se pripremate za ratnu situaciju u kojoj ćete da učestvujete, jer vam je to poziv, jer ste to izabrali i u kojoj ćete da pokažete šta je ono što ste naučili, a on se i u tom slučaju povukao na rezervne položaje koje može bolje da brani, u stan u Beogradu. Dok su njegovi rođaci, prijatelji, sugrađani držali liniju, čuvali šta se moglo čuvati, on se junački u stanu u centru Beograda borio protiv Tuđmanovog režima. I dan danas kažu ljudi – kada Ponoš vikne kada dođe kući sa posla – Joj Tuđmane, to se trese sve živo. Pomeri se linija za našu korist tri, četiri kilometara prema Zagrebu. Čudo je bilo kako nije češće vikao pa da dođemo skroz dokle je moglo da se dođe. Prosto neverotavno.

(Marinika Tepić: Bedno je.)

I ja mislim da je bedno. Slažem se Marinika sa tobom. Retko kada se slažem sa tobom, ali sada sam potpuno saglasan. Ovo je toliko bedno da reči nemam, a sada nam taj koji kažete da je bedno to što je radio, priča kako bi on branio Kosovo. Znači rodnu kuću nije branio, ali za Kosovo to je posebna tema.

O izveštaju ODIR-a Ana Brnabić je govorila i nemam tu ništa ni da dodam, ni da oduzimam, ali je vrlo interesantno. Znači, objasne mu, ne mi, nego ljudi iz opozicije, pravnički mu protumače zašto francusko-nemački plan nije prihvaćen, zašto se to ne sprovodi, šta smo mi uradili, šta je on, ali šta da radite, neko je napisao govor, mora da se pročita.

Tako da ću uzeti u olakšavajuću okolnost pa neću da odgovaram na unapred pripremljen govor nije srpski rečeno abdejtovan, nego je ostao sa tom rečenicom koja se odnosi na nešto što je neko juče smislio iako je danas čuo potpuno druge stvari.

Međutim, ono što je interesantno i to je dokaz u prilog činjenici koju je govorio Vladimir Orlić, da danas samo Aljbin Kurti i predstavnici dela opozicije u Srbiji ponavljaju jedno te iste stvari, a to je tema Banjske koju je penzionisani general spomenuo.

Dakle, niko nije izgovorio ovo što je izgovorio on. Nigde. Ni u Briselu, ni u Vašingtonu, ni u Pekingu, ni u Moskvi, ni u Berlinu. Nigde niko. Nigde niko nije optužio državu Srbiju da je organizovala, da je pokrenula, samo on. Zašto? Zato što ako optužite državu Srbiju, država Srbija treba da snosi određene posledice. Ako država Srbija snosi određene posledice, eto veselja za njega, jer to je otprilike ono za šta se on zalaže. Pogledajte sada to, koliko nisko, podlo i pokvareno se radi. Dakle, da u Narodnoj skupštini Republike Srbije optužujete sopstvenu zemlju da je uradila nešto što nije, a evo vam čista logika i zdrava logika zašto nije. Ne treba tu ne znam ni ja kakve analize, mi smo kao država, naša Vlada, predsednik, napravili nekoliko koraka unapred kada je u pitanju KiM. Došli smo dotle da je njihov prijatelj, partner, kolega, čovek koga su predlagali i žalili za tim što nije na nekim pozicijama u Beogradu, Aljbin Kurti dakle, postao je kriv za sve.

Aljbin Kurti je izbacivan sa sastanaka u Briselu zbog gluposti koje je pravio, pre nego što se desila Banjska. Pa kome je bilo u interesu da kvari sopstvenu poziciju? Pa nikome. Pa ko je to radio? Zašto bi država to radila? Pa nije. Ali to nema veze, važno je da se pljune država, da se optuži država i evo sada vidite ko je nama vojsku vodio, ljudi koji na takav način govore o sopstvenoj zemlji.

A kada se radi o tome kako je vođena vojska i otkud gospodin penzionisani general Ponoš na čelu vojske, ja neću da govorim ono što mislim sam, nego ću da čitam depeše Vikiliksa. Dakle, napisali Amerikanci šta su radili, kako su mislili i šta su spremali. Evo, sada ću da kažem, 06-Beograd-842, citiram, kako kaže, otvoreni citat: "U srcu reforme sistema odbrane, zamenik načelnika Generalštaba, general-major Zdravko Ponoš. General Ponoš je autor strategije i odbrane i katalizator odbrambene reforme unutar Generalštaba. On uživa snažnu podršku predsednika Tadića i očekuje se da će biti sledeći načelnik Generalštaba". Znači, nanjušili.

Sledeća kaže, polako bre, pa nije sve u jednoj depeši, bre, knjigu čovek izdao o depešama. Ja vam dajem uvod da se pripremite, da vas ne zapljusne istina odjednom, da vam ne pozli, pošto vidim da ne znate o tome ništa, 06-Beograd-880, 2. jul 2006. godine, detaljnije objašnjava Ponoševe stavove. General Ponoš je nedvosmislen oko strateške opredeljenosti srpskih oružanih snaga ka ulasku u partnerstvo za mir i konačnom učlanjenju u NATO. Da bi ovaj cilj bio ostvaren, Ponoš je naveo izazove koji su pred njim. Izazov je da se Vojska Srbije praktično samo ukine, citiram: "Smanjenje ljudstva na 27.000, umesto postojeće 62.000, velika redukcija i zatvaranje vojnih baza i usvajanje moderne strukture vojnih snaga", kraj citata. A onda ide i suština i najvažniji među izazovima, ponovo citiram, kao najvažnije, Ponoš je rekao: "Promena stanja svesti oružanih snaga, a naročito oficira predstavlja najveći izazov", kraj citata.

Dakle, predstavnici SAD su tražili koga da stave na čelo Generalštaba, a da sve ove stvari izvrše. Nijedan časni oficir srpske vojske nije želeo u ovome da učestvuje, ali našao se onaj koji nije imao priliku da učestvuje u ratu, koji je mastiljario, išao po kursevima i došao u priliku da se uticajem spolja stavi na čelo Generalštaba i sada pogledajte paralelu sa današnjom situacijom. Oni danas ponovo, i on među njima, traže da se uticajem spolja menjaju stvari u Srbiji i to je uzrok njihovog stalnog obraćanja nekome spolja, jer oni večno misle da će neko spolja ovde da postavlja, da kadrira, da unapređuje, da smenjuje itd.

Jedan od najvećih rezultata za mene lično najvažniji i temeljni rezultat politike predsednika Vučića je taj što se više vlade ne sastavljaju u klubu "Privrednik", ni u ambasadama i ne sastavljaju ih ambasadori, ni bilo ko drugi, nego naš narod na izborima, a vi i dalje se nadajte da će neki ambasador da vas unapredi.

Idemo dalje sa depešama. Za šta ste vi dobili Oskara? Jel to Lazovićev oskar, onaj za valjanje u blatu? Nije. Za ono što je pao iz čamca pijan, jel to? Dobro. Za najbolji skok u vodu u Novom Sadu, dobro.

Pa kaže, depeša 06-Beograd-1381, 30. avgust, kaže ambasador Majkl Polt lično - traži od tadašnjeg premijera Koštunice, pa citiramo: "da podrži brzo razrešenje pitanja komandovanja vojskom, uključujući imenovanje generala Ponoša za načelnika Generalštaba". Čudno je, kaže posle Koštunica, što Amerikanci kao da znaju više o Ponošu od mene, ja ga nikad nisam upoznao i slabo sam upoznat sa njegovom vojnom spremnošću. Znači, nije bitno šta kaže tvoja Vlada, nije bitno šta kaže tvoj premijer, nije bitno šta kaže tvoj predsednik, važno je šta kaže Polt, tvoj ambasador, da budeš na čelu Generalštaba. Ej, s kim ste se vi u kolo uhvatili, s kim ste se vi u kolo uhvatili, moj Miloše. Ima, ima, kako nema.

Posle toga kaže američki ambasador u depeši 07-Beograd-172, od 5. februara 2007. godine, kaže, i sad pazite, američki ambasador odbio je da komentariše proces Ponoševog imenovanja, ali je ponovio našu snažnu podršku njemu. Dakle, čovek koga je američki ambasador instalirao na čelo naše vojske, koji se posle, i sada dolazimo do njegovog mudrog političkog delovanja, zaista mudrog vidovitog, onako široko gleda i ume da predvidi stvari, pa je u sukobu između Dragana Šutanovca i Vuka Jeremića podržao Vuka Jeremića, pa ga najurili ko kofer iz Generalštaba, znači, odlično je umeo da proceni, kao vojnik, kao neko ko je učio strategiju, kao neko ko je učio raspored snaga, umeo da proceni gde su jače snage i podržao slabijeg, vizionar čovek, tako je, dakle, podržao Jeremića i onda mu nosio torbu godinama i na kraju ga je ovaj prebacio u onaj CIRF, kako se već ono zove čudo, gde je prekomandovan u CIRF, gde je zajedno s njim radio sa velikim poštenim ljudima u inostranstvu, kao što su Patrik Ho, kako se, Atlagiću, zove onaj Lozoja itd. Dakle, sve vedete koje sad čame po zatvorima širom sveta.

Na kraju, cela ova grupacija "Srbija protiv nasilja" jednog takvog vizionara, jednog sposobnog čoveka koji je svojim kvalitetima dosegao neslućene visine, dakle, time što je izdržao ratne sukobe silne na prostoru Jugoslavije tako što nije ni zanokticu pokidao, nije mu dlaka s glave pala, tako što je sklonjen, pod okriljem Generalštaba mastiljario i tražio način kako da nađe stranu podršku, da se dočepa unapređenja, a onda ga unapredili, ne unapredili, nego ga lansirali na mesto načelnika Generalštaba. Malo je bilo sve to. Da ne pričam, naravno, o svim onim stvarima, o tome kako je izgledalo ovo smanjenje vojske, ukidanje 63. padobranske, 72, ukidanje svega onoga što je ova vojska imala, što je iznela. Dakle, sve one koji su izneli rat, sve je penzionisao, sve je pošutirao, ostali su samo oni koji, kao i on, ništa nisu radili, takvima se okružio. E, onda je bilo malo to, nego da se takav jedan kadar postavi na čelo države i bude kandidat za predsednika Republike, ni manje ni više.

Tu je onda pokazao kako izgleda njegova lojalnost, lojalnost onome koga je podržao u tom sukobu Šutanovac-Jeremić, kome je nosio torbu godinama, koji ga je vukao za sobom, koji mu je hleb dao kada ga je ovaj išutirao iz Generalštaba. Dakle, bez problema, samo okrenuo stvari naopačke i rekao, meni je baš super, ja sam kao rođen za načelnika Generalštaba, odnosno za predsednika Republike i ja ću sada….

(Zdravko Ponoš: Kakve to veze ima.)

Pa i nema veze, sad si u pravu, nema veze. Svaka funkcija u ovoj zemlji, mesna zajednica, dakle, ni za to nije dostojan, tako da si apsolutno u pravu, apsolutno nema veze. Konačno si u pravu, apsolutno nema veze, potpuno je svejedno.

Onda na kraju, genijalni strateg nama priča ovde o tome kako su izbori pokradeni, kako to svi znaju i tako dalje. Oni su nedavno ovde u holu ove Skupštine imali predstavljanje izveštaja ODHIR-a, takvu komediju ova zgrada ne pamti. Tako nešto se nije dogodilo nikad, ni pre, a verujem da se neće dogoditi ni posle. Dakle, oni su čitali izveštaj tako što pročitaju rečenicu, a onda kažu, ne znači u toj rečenici ovo što smo mi pročitali, to oni tako pišu, jer kažu to je diplomatski rečnik, oni moraju tako, oni se tako izražavaju, oni tako govore. To oni tako pričaju, ali inače to znači ono što vam mi kažemo, časna Titova pionirska reč. I, tako jedna stvar, druga stvar, treća stvar i lepo su tako istumačili izveštaj ODHIR-a da on ne liči na ono što piše u izveštaju, uopšte.

Taj izveštaj koji su oni čitali, odnosno tumačili nikakve veze nema sa onim što tamo piše. Piše ono što je Ana Brnabić rekla, a oni protumačili onako kako im odgovara i izmislili, dodali ono što ne piše i rekli, mi vam garantujemo da to tako piše. Ko je bio glavni tumač? Čovek koji je diplomatsko iskustvo stekao noseći torbu Vuka Jeremića. Očigledno da se slabo stiče iskustvo nošenjem torbe, ali se ovakvim napredovanjem gde je ambicija bezgranična, a kvaliteti nikakvi dolazi u situaciju da vam ne pravi nikakav problem da vas strani ambasador gura na mesto načelnika Generalštaba.

Šta je tu pitanje i to je ključna stvar i time da završim izlaganje, a lepo vam je da slušate, hoćete još depešu ili? Ako hoćete još ima tu još depeša, samo nisam hteo da vas zamaram, sve da vam čitam. Hoćete da vam čitam ovo kako se svađao sa Šutanovcem? To vam je super, to je vama žutima interesantno pola stvari, niste imali pojma šta vam se dešava.

Šta je tu poneta? Kome je odgovoran i to je ključno pitanje, kome je odgovoran načelnik Generalštaba koga je postavio strani ambasador? Narodu, Skupštini, državi, Vladi? Ne, onome ko ga je postavio. Dakle, on je svesno prihvatio da bude odgovoran, tadašnjem američkom ambasadoru i pošto kaže, vidim da je pisao, pošto je na Tviteru vrlo vickast, a ovde nije u stanju ni da pročita ono što mu napišu, pa, kaže kako je naredio Vučić svojim poslanicima da se glupiraju, prave od sebe budale, to je izgleda pomešao nas, pošto ovaj koji sve vreme skakuće, viče i urla nije naš poslanik. Tako da to nema veze sa nama, to morate među sobom da rešite, to je vaš kolektivni partner, pa to rešavajte.

Samo želim da kažem jednu stvar niko sa ove strane nije razoružavao srpsku vojsku, niko nije ukidao od brigade, niko nije topio tenkove, strele i sve ostale stvari, niko ništa nije radio, a to Marseniću u šta ste vi ušli ja vam čestitam od srca tamo vam i je mesto. Tebi je Marseniću tamo i mesto i tebi i celoj vašoj grupi. Tamo ti je Marseniću mesto odavno sa Ponošem, sa Aidom Ćorović, sa Anom Lalić, da zajedno branite da se u Novom Sadu gradi crkva, očekujem te Marseniću da skidaš skelu kad bude skela postavljena da dođeš tamo da kažeš – ne može crkva, mora da se gradi barokna Marsenicuću. Šta ne? Vidi, ja rekoh u prošlom mandatu i eto moje za razliku od Zdravka Ponoša ja predvideo da će sve lepo da se podeli onako kako treba, svako na svoju stranu. Mi koji smo bili tamo na ovu stranu, a vi koji ste oduvek bili tamo, tamo gde vam je i mesto. Uživajte sa Ponošem, tapšite ga po glavi, to je vaš general, vaš načelnik Generalštaba i gurajte dalje.

Što se ovih ostalih pomenutih tiče i pravih lidera cele opozicije, o tome ćemo nekih narednih dana kada oni dođu na red, pa nemojte ljudi od mene očekivati da svi dođu na red odjednom, koliko sutra, bože zdravlja. Hvala vam.

Član 107. stav 1, gospodine predsedniče. Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Mi imamo problem sa tim što je ovo bio pokušaj jedne besramne manipulacije i mislim da ste na to morali da ukažete, pre svega, građanima koji gledaju prenos.

Poslanik koji je rekao kako oni mogu da rade, a vladajuća koalicija ne može je bio šesti u sali u momentu kada je počela sednica. Sednica je kasnila 17 minuta, da budem potpuno precizan, zato što se i u ovom momentu održava poslanička grupa prijateljstva sa Azerbejdžanom, a pre toga su bili brojni odbori koji su obrađivali njihovih hiljadu amandmana i na kojima smo sedeli samo mi, a oni nisu, a sada su uvećali prisustvo za 50% u sali i sada ih je devet. Dakle, te Đilasove koalicije je sada devet zato što je došao brozovski gonič i još dvoje.

Dakle, sada ih je devet u sali i oni spočitavaju nama kako nismo došli, mi ne možemo da radimo i tako dalje, a sinoć ih je u sali ostalo pet. Dakle, ovo je takav pokušaj manipulacije, besraman pokušaj manipulacije, jer sada nas teraju da ni svojim očima ne verujemo.

Znači, tačno je ono što je on rekao i ovi ljudi koje vidite ovde ne postoje, a njih šest je u stvari 66 i zahvaljujući njima ova sednica je počela. E tako im je istina i sve drugo i to je valjda ta politika Đilasa o kojoj ste govorili, to je ta ideja valjda kako da se podvali narodu, pa će tih valjda milijardu evra prihoda koje je ostvario da kaže da nije to on ostvario, nego ostvarili ste vi građani, samo što ih ja trošim, a vi u njih možete da gledate.

Dakle, molim vas samo da reagujete u buduće na takve svari, prosto, da ogolimo tu besramnu manipulaciju, odnosno pokušaj te besramne manipulacije, da nas baš ovako na naše oči u prisustvu kamera, novinari ušli, brutalno lažu i obmanjuju. Dakle, ako je to takav pokušaj za stvari koje su ovako vidljive, šta tek mogu da rade za neke druge stvari? Hvala.

Kaže kolega – mi ne znamo da planiramo. Evo, oni zaista sjajno planiraju. Nisu bili tu sinoć, nisu tu ni jutros. Genijalan je plan. Uopšte nisu tu, ne učestvuju u radu. Poneko ponekad svrati. Da nema amandmana verovatno ni on ne bi bio tu. Jedini problem je u tome što se svaki njihov plan završi tako što milijardu i 67 miliona evra završe na Đilasovim računima.

To je problem tih njihovih planova. To je rezultat tih planova i njihovog rada. Ali, zato sa tih milijardu i 67 miliona evra vidite kako lepo možete da slažete poslaničke liste, dajete mandate, trgujete mandatima. Može do 70. mesta, može posle 70. mesta. Kad imate milijardu možete sve. Hvala.

„Telekom“ je u vreme SNS postao prava srpska kompanija koja ozbiljno i odgovorno posluje i „Telekom“ u vreme SNS ne vode ljudi koji rade za Dragana Šolaka, to je razlika velika u odnosu na taj period.

Šta je posledica toga kada „Telekom“ vode ljudi koji rade za Đilasove i Šolakove kompanije, pa to su prihodi Đilasovih firmi. Dakle, kad se sve sabere, to je od 2002. do 2022. godine milijardu evra. Vidite kako se novac građana pretače u privatne džepove. Dakle, kompletnu infrastrukturu „Telekoma“ su koristile Đilasove i Šolakove firme. Građani od toga nisu imali ništa, nisu plaćali nikakve obaveze. Postavljali su menadžment koji je rado na štetu „Telekoma“ i sada kada „Telekom“ konačno ima menadžment koji radi u interesu kompanije koja im daje plate, to je postao veliki problem.

„Telekom“ je tržišno uspeo da proširi svoj uticaj na tržištu Srbije, uspeo u tržišnoj bici da pobedi konkurenciju, a to što je konkurencija u problemima, to što konkurencija ima ogromne dugove koji sad ozbiljno opterećuju njihov rad, to je problem konkurencije koja pokušava svojim političkom krilom, u liku Đilasove liste, da ponovo dođe na čelo „Telekoma“ da nastavi da ga pljačka i razara i da od njega napravi trećerazrednu kompaniju kakva je bila u vreme kada su oni bili na vlasti. To je bitka koju ćemo da bijemo 17. decembra. Dakle, da srpske kompanije rade u korist države Srbije, a ne da srpske kompanije rade za račun tajkuna koji i ne žive u Srbiji, nego žive u Švajcarskoj, koji žive u najbogatijem kraju u Švajcarskoj i čak i u toj najbogatijem kraju kažu da nema nikog bogatijeg od Šolaka. Zato je važno da Telekom ostane pod ozbiljnim i odgovornim rukovodstvom države Srbije i to garantuje politika SNS. Hvala.

Ja neću ponavljati ono što sam već rekao, imali su građani prilike svojim očima da vide, ali od čoveka koji ne odustaje od svoje želje da brata i sina Aleksandra Vučića strpa u šaht, ne možemo očekivati da odustane od laganja o tome da ih je danas u sali bilo više od šest, tako da neću na to ni da se osvrćem.

Što se tiče ostalih, doduše, jedan poslanik mi se javio jutros da će kasniti iz Kruševca, jer su otvarali i rešavali neka pitanja azila za pse u Kruševcu i na ulazu u taj azil postoji samo jedna slika jednog čoveka iz Kruševca na kome piše „zabranjen ulaz“, jer se boje za te životinje da bi mogle da završe na jedan ružan način.

Ono što je bitno sa druge strane to je da se ja nadam da će Aleksandar Vučić prihvatiti da se njegovo ime nađe u nazivu naše liste na izborima 17. decembra, a isto tako se nadam da će Dragan Đilas konačno pokazati hrabrost jednom u životu i kandidovati se imenom i prezimenom na izborima koji dolaze, da se ne krije više iza javnih ličnosti, glumaca, sportista, više ne znam koga, dakle, da izađe lepo imenom i prezimenom, da stavi pored sebe sve primerke bivšeg režima, da se okruži lepo njima i kaže – evo, mi smo ta snaga koja će da donese dobro Srbiji, pa ko im poveruje neka glasa za to.

Dakle, da ne podvaljuje više i da nam u narednom mandatu ne spremaju, kao sad što rade u hodnicima, da ljudi, prosto, čuju, napravili su Đilasa u prirodnoj veličini od stiropora, neka lutka, pa hoće da ga unesu u salu, što naravno nije moguće po Poslovniku ove Skupštine. Nemojte Đilasa od stiropora, uvedite Đilasa od krvi i mesa ovde. Dajte da uđe pravi Đilas, da ga pitamo za prihode, da ga pitamo za firme, da nam odgovori na neka pitanja, a vi sa njegovim slikama stavljajte ih na srce, ovde, gde vam je najtoplije, to radite, to nije problem naš, a nama dajte ovo pravog da malo porazgovaramo. Valjda ima toliko hrabrosti.

Hvala.