Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo poslanici, ponoviću na samom početku ono što sam rekao prilikom izbora ove Vlade. Dakle, citirao sam tada Žan Pjera Ševermana, koji je bio ministar oružanih snaga u francuskoj vladi, koji je rekao, citiram – ako si ministar koji se ne slaže sa politikom svoje države, moraš ili da demisioniraš ili da umukneš.
Kao i sve drugo što je zloupotrebljeno i što rade Šolakovi mediji u saradnji sa svojim političkim krilom ovih dana, nedelja i meseci, te reči su potpuno zloupotrebljene, okrenute. Dobili smo čitav niz izjava kojima se zgražavaju neki bivši ministri nad tim šta je rečeno i kako sam se ja usudio da to citiram, a zapravo, ova rečenica govori samo da ne možete biti na državnoj funkciji u telu koje rukovodi državnom politikom i biti protiv te politike, ništa više i ništa manje od toga. Ne postoji ništa normalnije, na kraju krajeva, od toga.
Mislite li da bi u, ne znam, Vladi Francuske mogao da sedi neko ko govori protiv politike Francuske države? Mislite li da bi u Vladi Nemačke mogao da bude neko ko govori protivno, ili izlaže ili ima stavove suprotne politici Nemačke države, Vladi Italije, bilo gde? To se jednostavno nigde ne događa, ali kada kažete da to ne bi trebalo ni u Srbiji da se dešava, dođu salve kritika, jer Srbija valjda treba da bude eksperiment u kome i takve stvari treba budu dozvoljene i u kojoj je čak i poželjeno da ministri u Vladi govore suprotno politici države, i to ponavljam, i naglašavam već treći put, jer govorim o politici države.
Što se onoga što smo danas imali prilike da čujemo tiče, čuli smo najrazličitije izraze ničega. Dakle, opozicija je još jednom pokazala, iako im je ovo otprilike bila jedna vrlo interesantna šansa da pokažu neku svoju politiku, da kažu šta je ono što bi oni radili, iako nije tačka dnevnog reda, ali onaj ko je umešan govornik može to da poveže, mi smo dobili ponavljanje i recikliranje onoga što smo čuli već ja ne znam više koliko puta.
Koliko puta su pokazane slike iz Gradske kuće u Novom Sadu, koliko puta su čitani ovde ne znam ni ja kakvi sve citati nečega što se nije dešavalo itd, milion stvari i dobili smo od opozicije otprilike sledeću situaciju – Aleksandar Vučić je kriv za to što ministar Basta treba da bude smenjen, Aleksandar Vučić nije kriv za to što ministar Basta treba da bude smenjen i Aleksandar Vučić nije ni učestvovao u tome nego se šeretski smejao.
E, sad vi meni objasnite logiku tog stava, znači, i levo i desno i centralno, sve su pokrili, pa sad ko šta želi sa tog švedskog stola neka izabere, kome šta odgovara, ima sve opcije tu.
Ono što, međutim, nismo čuli pored te politike koju su imali priliku da predstave, a naravno, nisu je predstavili, jer je nemaju, čuli smo nekoliko puta zameranje i držanje predavanja o tome kako se ova zemlja odnosi prema rusko-ukrajinskom ili ukrajinsko-ruskom sukobu.
Srbija je danas jedina, a ako ne jedina, onda jedna od retkih zemalja u svetu koja se drži principa međunarodnog prava, dakle, jedina koja prihvata postojanje međunarodnog prava, koja se drži principa međunarodnog javnog prava i koja se rukovodi principima u donošenju odluka. E, sad, ko nam drži lekcije? Pa i oni koji su takođe principijelni. Ali, kako njihov princip izgleda? Pre izbora kažem da nisam za uvođenje sankcija Rusiji, optužujem Vučića kao Zdravko Ponoš danima da ima informaciju, kaže, iz svojih diplomatskih kontakata, da će prvog dana nakon predsedničkih izbora Aleksandar Vučić uvesti sankcije Rusiji, a onda oni prvog dana nakon održanih izbora obrnu priču za 180 stepeni, neko bi rekao za 360 stepeni, ali za 180 stepeni, obrnu priču i kažu – e, sad treba sankcije Rusiji da se uvedu. A kad ih pitate šta je bilo sa onim što ste govorili pre izbora, a pa, to je bilo pre izbora.
Šta je onda tu princip? Pa, princip da se pređe cenzus, to je princip, nema drugog principa. Nema principa koji se tiče međunarodnih odnosa, nema principa koji se tiče koristi za ovu državu, da se zna i da svako zna sa čim je, na čemu je kada je Srbija u pitanju, nego pre izbora da mi preripimo celzijusa, pa ćemo posle izbora da vidimo šta ćemo. I to se na to svodi. I kad sve ogolite, to ste i dobili.
Ja razumem da neprincipijelni ljudi ne razumeju principijelnu politiku i razumem da oni koji su u Ministarstvu spoljnih poslova naše zemlje ili su podržavali tu politiku iz poslaničkih klupa, ovih ili onih u Skupštini Vojvodine, svejedno, ili su glasali za tu politiku, apsolutno ne razumeju da danas Srbija nije ona kao u vreme, kako se onaj zvao, „diplomata na steroidima“, jel tako?
„Diplomata na steroidima“ pre podne laže Moskvu, u podne laže Vašington, popodne laže Njujork, odnosno Brisel, a pred spavanje laže Peking. Tako je izgledala ta diplomatija.
Ja ću vas samo podsetiti da je ova zemlja, pogledajte sad tu sramotu, tražila pomoć za usvajanje rezolucije na Savetu bezbednosti UN, dobila pomoć za usvajanje te rezolucije a onda bez znanja onih koji su nam pomogli odustala od teksta te rezolucije, unosila različite izmene i kako se to završilo – principijelno, kao i ovo, ćuti da preripimo celzijusa, idu izbori, ne talasaj!
Prema tome, te lekcije o principijelnosti ne treba da nam drže oni koji su svoju neprincipijelnost milion puta dokazali u praksi tako da svi znaju koliko su principijelni i koliko njihova reč znači.
Na samom kraju, želim da kažem da je potpuno normalno i potpuno logično da kada imate koalicione vlade, pošto je i to bila zamerka, neko je doduše rekao od predstavnika opozicije da je to u redu i normalno, Šulkić je rekao, da svaka stranka u koaliciji bira svoje predstavnike, jer to je jedini način da funkcionišete kao koalicija, jer ako krenete jedni drugima kadrovska pitanja da rešavate, onda ne možete koaliciju da napravite nikad i to se ne radi.
Međutim, od ljudi koji su se mešali u to koga ćemo mi kao poslanici da predlažemo u skupštinske odbore i u radna tela, ko će da bude predsednik ili zamenik predsednika nekog skupštinskog odbora, ne mogu očekivati da razumeju tako nešto. Velika većina njih verovatno nikada i neće doći u priliku da pravi nekakvu koalicionu vlast, eventualno će možda doći u priliku da prave neku koalicionu listu jer su oni, interesantno, uveli jednu novinu na našoj političkoj sceni – hajde da se ujedinimo da pređemo cenzus, pa posle opet svaka vaška obaška. Oni se čak ne ujedinjuju da pobede na izborima, nego da prežive izborni ciklus. Tako da možda će tad imati prilike da vide da se u tom smislu ne može mešati u izbore drugih partnera i u tom kontekstu mi ćemo poštovati ono što je volja naših koalicionih partnera.
Na samom kraju, od ljudi koji su nam držali pridike o principijelnosti i o zakonitosti, da ne spominjem ove koji su nam pričali o korupciji a najkorumpiraniji su, bar u ovoj sali, bili i ostali, dakle, ušli u krivični postupak, otezali krivični postupak da bi otrčali kod sudije za prekršaj, isposlovali prekršajnu presudu da bi mogli da dođu pred krivično veće ili sudiju krivičara i da kažu – evo, „ne bis in idem“ pravilo, nema dva puta suđenja o istoj stvari i nevine ljude strpali u zatvor, dakle, da to ostavimo po strani, hajde da pričamo o ovima koji nam pričaju o principijelnosti i držanju, pridržavanju zakona.
Vidite kako taj zakon ne važi kada je u pitanju SNS, vidite kako niko od njih nije rekao da je narušeno pravo na privatnost ljudi, tih 14 hiljada ljudi, izmislili pola, nalupali pola, pisali ko zna šta, potpuno smešno. Ali, objavljena su imena, prezimena i lični brojevi telefona nekih ljudi. Da li se oglasio Poverenik za zaštitu prava odnosno ličnih podataka? Apsolutno nije, baš ga briga, objavljujte. Zašto? Zato što su protiv ljudi iz SNS-a sva sredstva dozvoljena i ne postoji stvar koja može da bude urađena, koju će bilo ko od tih nezavisnih tela koje nadam se da ćemo priliku do kraja godine da vidimo ovde u sali pa da pričamo sa njima, dakle, da vidimo kako to ta pravila važe u jednom slučaju a u drugom slučaju ne važe?
Kako to da se promptno reaguje, najhitnije moguće, ako su Šolakovi mediji rekli da na nešto treba da se reaguje, kad se izvuče iz konteksta nešto što je rečeno ili nije rečeno? E, na to se reaguje. Zato kad se grokće kad Nevena Đurić dobije reč ili kako je koleginica to pokušala da ublaži „samo se obradovao“, ne dao bog takvog obradovanja nikada nikome, na to nema odgovora, ni Poverenica za zaštitu ravnopravnosti niti bilo koga drugog. Nije se desilo. Zašto? Nisu Šolakovi mediji objavili, znači nije tema, a čim Šolakovi mediji nisu objavili, ja nemam razloga, a ovi naprednjaci, oni su vlast, oni neka ćute i neka trpe.
Prema tome, imali ste priliku da vidite i to, a evo sad dobacuju i kažu – ali to građani već znaju ko su ti ljudi, pa ako znaju, čemu onda objavljivanje? Ne razumem čemu objavljivanje? Objavili ekskluzivnu fotografiju, ne znam da li ste to ministre imali prilike da vidite, na kojoj razgovaraju Vladanka Malović i Jorgovanka Tabaković, a u prvom redu ih gleda pokojni Gojko Radić, koji je pokojni već dve ili tri godine. Jer, to su te najnovije informacije koje oni imaju, to je ona sušta suština, skrivena iza paravana, iza kamera, iza ne znam ni ja čega. Objavili ste sliku čoveka koji je mrtav već dve ili tri godine.
Ponovo vas pitam – može li neko u ovoj zemlji da umre a da vi ne zloupotrebite njegovo ime, njegovu fotografiju, bilo šta što se njega tiče? Ima li ičega što ćete da poštujete, makar smrt, u tom nekom smislu da ostavite po strani? Ali ne, baš vas briga, neka sa najnovije fotografije iz SNS Gojko Radić posmatra sastanak Jorgovanke Tabaković i Vladanke Malović, i to ste uspeli, čestitam vam na tome i onda dolazimo do kulminacije.
Taj isti koji je sve to objavio preti da će da ubije ćerku Aleksandra Vučića. To je juče direktno pretio. Čovek koga nam citiraju, čovek na čije informacije se pozivaju, kao tačne, kaže – dokazano je. Kako je dokazano? U kom postupku je dokazano? Gde imate papir da je dokazano? Budala objavila na „Tviteru“ i vi kažete – dokazano je. Piše na tarabi svašta, pa niko ne kaže – dokazano je. Vi se izabrali tu komunikaciju – dokazano je, objavio na „Tviteru“ ovaj koji preti da će da ubije predsednikovu ćerku. Vi njega uzimate za relevantan i kredibilan izvor i vi ga citirate, prenosite ono što on radi. Vi ga podržavate. Nemoj posle da bude – on nema veze sa nama, nemamo mi veze sa tim. Svi ste čuli koga podržavaju. Svi ste čuli koga citiraju. Svi ste čuli ko je u pitanju. Dakle, čovek koji je pretio ubistvom ćerke predsednika Republike, najbrutalnije, dete za dete, tim rečima, ali nema veze. Zašto? Zato što su protiv naprednjaka sva sredstva dozvoljena, sve može i onda nam pričaju o principijelnosti.
U danu za glasanje ćemo, naravno, podržati predlog predsednice Vlade. U danu za glasanje ćemo, naravno, poštovati volju naših koalicionih partnera i glasati za razrešenje, a u narednim danima ćemo se, nadam se, jednog dana, u ovoj sali, naći u prilici da čujemo konačno i šta je konkretno politika svih onih koji nam drže predavanja, koji se bave politikom, a o politici, ne da ne znaju ništa, nego nemaju ni jedan jedini politički stav. Prepričavaju tvitove, crne hronike, naslovne strane, analizu Šolakovih medija i, da, kažu – imamo najnovija istraživanja. Koja istraživanja? Ona koja su objavljivali pred izbore? Onaj mašinski mozak, genijalni - 20% minus 20% plus 20%, hop, 619 miliona, znači napravio novo istraživanje po kome kad sve sabereš ima 120% izašlih na izbore i sve je super.
Hajde, dakle, da se konačno u ovom domu, koji jeste politički, bavimo politikom i da konačno čujemo šta je to što je alternativa politici koju vodimo. Ja to danas, iako i nije tačka dnevnog reda, ali je moglo da se kaže, uz najbolje namere, nisam čuo. Hvala.