Može, prema ljudima koji zaslužuju možemo, prema vama Jovanoviću ne može, jer vi drugi jezik ne razumete. S vama se razgovara onako kako razumete, mada trenutno koliko je sati ne razumete vi ništa.
U svakom slučaju gospodine Gašiću, nema razloga ni jednog koji oni mogu da navedu novog. Oni stari su svi do jednog bukvalno u paramparčad raspršeni odgovorima i argumentima, ostali su još da vise u vazduhu kao jaki argumenti, karma, taličnost, odnosno maleroznost, mada u istoj osobi kontraverzna ličnost verovatno, pa istovremeno i malerozan i taličan, ali ozbiljnih argumenata nema i mi sada bukvalno moramo da budemo žrtve nečega što je prepucavanje unutar opozicije ko će da bude interesantniji i kome će više da lupaju po ramenu na narednoj šetnji i ko će na narednoj šetnji možda uspe da se primakne mikrofonu da nešto kaže.
U tom kontekstu ja neću dalje odgovarati ni na šta da ne otvaramo nove replike, što je rekao gospodin Martinović, važni zakoni nas čekaju da radimo neke ozbiljne stvari, da ostavimo ove nek se ispucaju, što imaju neka kažu to što imaju. Odgovaraću naravno na svaku uvredu, svaku stvar koju budu rekli da je vredi odgovarati, ali ćemo svakako gledati da ovo ubrzamo koliko je do nas, jer da je do njih mi danas ne bismo ni započeli raspravu, jer ih je bilo manje od 30 u sali.
Pošto nema više argumenata, sada se citiraju knjige Vojislava Šešelja, sada se čita ne znam ni ja šta sad, sad se istražuje ko je šta rekao u prošlosti, bez ikakvog smisla, bez ikakve logike, bez ikakvog reda, samo tako eto da se kaže. Ovaj se šeta po sali, nosi neke slike, bazdi, zaudara, pijan, onaj viče, onaj dobacuje, onaj se svađa, u šta se ovo pretvorilo, ja stvarno ne mogu da verujem.
Dakle, ja vas molim samo, gospodine predsedniče i da time zaključim, dakle da primerite mere do kraja. Ako je Administrativni odbor doneo odluku o tome ko gde sedi u sali, onda ta odluka treba da se primenjuje, ako neće da primenjuje sam neka ga obezbeđenje odvede tamo gde mu je mesto. Ako neće da sedi, neka izađe napolje, neka baulja hodnicima, neka radi šta god hoće, nek legne, nek spava, samo neka nas više ne maltretira. Stvarno više postaje zamorno, nije problem, nego je zamorno. Dakle, kao kada vas pijan čovek uhvati u kafani pa vas gnjavi, pa vas gnjavi, a vi ne možete da pobegnete. Znači, to je osećaj koji mi imamo.