Vidite, postoji nešto što je folklor, ili kako bi se to nazvalo folklorno ponašanje u parlamentu i to podrazumeva dobacivanje. Dobacujete vi meni, dobacuje meni odavde, dobacujem ja vama, dobacujemo svi svima, to tako funkcioniše, ne samo kod nas, u svim parlamentima sveta, svim. Pogledajte britanski parlament, pogledajte japanski, pogledajte rumunski parlament, koji god hoćete stalno ima nekog dobacivanja itd. Nije bilo slučaja da sam ja govorio, a da vi niste dobacivali. Nijedno, nijednom. U pravu ste, treba vam se obraćati sa ti. Izvinjavam se što sam pogrešio, jer se sa vi obraća ljudima kojima pokazujete poštovanje.
Dakle, nema prilike u kojoj sam se javio za reč u koju nisi dobacivao, urlao, vređao, nema šta nisi radio. Ali, me sada brine jedna druga stvar, u parlament si ušao kako sam kažeš, kao vođa nekog pobunjenog naroda. Predstavljao si se kao lider ulice, ti si neko ko je prošao asfalt, ti si neko ko je prošao, ne znam šta, i sada nežna duša ovog urbanog gerilca, ne može da izdrži dobacivanje, ali ume da dobacuje. Pa, vidi, ako nisi u stanju da podneseš da ti se odgovori istom merom, nemoj to da radiš drugima. Kada ja govorim, ti ćuti, a kada ti budeš govorio, ja ću da ćutim. Ako to nećeš, onda ću ti dobacivati uvek, deset puta gore u odnosu na ono što ti meni dobacuješ. Vidim da te to strašno vređa. Vidim da si se žalio i Vučiću na mene, i Bilčiku si se žalio na mene, jedino nisi još moju mamu zvao da se žališ na mene i kako se ja ponašam, ali ni to ne isključujem.
Evo, sada ti ponovo kažem, ako budeš bio pristojan i pristojno se ponašao, nećeš čuti ni reč od mene, a ako budeš nastavio da se ponašaš na način na koji si to radio, uvek ćeš dobiti odgovor kakav zaslužuješ. Ja sam mislio da vi to, heroji sa ulice, znate i da ste dovoljno hrabri i otporni da možete to da izdržite, kad ono ispalo još jedna nežna dušica u parlamentu koga strašno boli kada mu neko nešto kaže, ali mu ništa ne smeta da najstrašnije vređa, urla, kada neko drugi govori. Pravila ista za sve.