Dakle, to lupetanje o tome kako Suzana Vasiljević, ne znam ni ja šta, otima Aleksandru Vučiću da on, ne znam… Kamo sreće da ti imaš nekog da ti otme vinjak. Kamo sreće da neko to hoće da uradi. Kamo lepe sreće.
Nešto drugo je ovde mnogo važnije od toga. To šta radi – šeta po sali, skače po stolicama, sedi na klupi, sedne ovde, vrati se gore, ne vredi to ni komentarisati. Ono što je ovde bitno je jedna druga stvar. Bili ste svi svedoci kada se raspravljalo ovde oko onog mosta koji treba da se gradi u Novom Sadu. Kako su rekli? Nismo mi protiv mostova, to je ne znam kakva ekologija. Pazite sada ovo, ista ekipa, ista banda, agresivna, rušilačka banda dođe u Novi Sad, jer oni znaju Novosađanima da kažu da li im treba ili im ne treba most. Ne znaju Novosađani da li im treba most, tu je njegova banda koju on okupi, dođe i kaže – nema mosta. Zašto – zato što mi kažemo da vam ne treba most, pa se onda pojavi ovde u Beogradu, pa ode u Žagubicu, pa ode u Babušnicu… On je taj koji vodi celu Srbiju. Kakvi lokalni izbori? Kakva lokalna vlast? Superheroj ide, Super Hik, samo nije Hik zbog toga što mu je to ime, nego zbog nečeg drugog. Superheroj hik se pojavi da kaže ne možete da imate. Ko si, bre, ti da ti kažeš ljudima u Žagubici da li treba ili ne treba da bude rudnik? Ko si ti? Ti i prof. Ratko Ristić. Da li imaš nekog drugo. Kao Nikolica s prikolicom, čoveče. Ko šta radi – evo, ja i prof. Ratko Ristić. Dođe Vučić ovde – evo, ja i prof. Ratko Ristić. Mani se, bre! Ima neko još osim vas dvojice?
Ja znam da ti vidiš više, ali reci mi da li ima stvarno, fizički da li ima još neko?
Prema tome, ta razbojnička banda neće uređivati Srbiju.
I to što pretiš, naišao si sad na tvrdo, pa si dobio po labrnji, pa je sad frka, jer nisu svi baš tako fini da te slušaju i da te tolerišu kao što mi moramo. I naučite to.
To što vi sanjate, to što vi sanjate kako ćete naprednjake ovo ili ono, to što mislite kako ćemo mi u koloni po jedan da idemo da nas vi šamarate, maltretirate, pa zaboravi, zaboravi, to se neće desiti.
Takav kakav si odgovor dobio u Žagubici, gde te je čovek pristojno dočekao, takav ćeš dobiti svugde, da ti bude jasno. Ne plaši te se niko, ali da li ćeš dobiti so i šećer, ne, nego…
(Aleksandar Jovanović: Milojko, jel ti to meni pretiš?!)
Vidi, prvo, nisam Milojko, a i da jesam Milojko…
(Aleksandar Jovanović: Sad si Milojko!)