Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9663">Milenko Jovanov</a>

Milenko Jovanov

Srpska napredna stranka

Govori

Pa, to ste već čitali. Da li imate još neke? Dajte neke nove onda. Kad imate neke nove, dajte neke nove.

Dakle, vi sada kao najveći dokaz protiv mene nađete nešto što sam ja rekao pre osam godina i to je sjajno. To je bilo pre osam godina kada ste se vi nudili da budete ministar, da, da, kada ste se nudili preko Devenporta da budete ministar poljoprivrede u Vladi Aleksandra Vučića, a ako to ne može, onda bar predsednik Odbora za poljoprivredu u Narodnoj Skupštini. E, to je tada bilo.

E sad, vidite u čemu je razlika. Vi ste se nudili, ali vas Aleksandar Vučić nije hteo, a pored izjava koje sam ja dao, on je mene pozvao da se priključim SNS. E, to je razlika između mene i vas.

I nemojte da mrzite te ljude, koji se, eto, nisu nudili, a pozvani su i priključili su se, a vi se nudili, pa niste pozvani, niti vas ko hoće. To da se ponosite okruženjem, ja sam siguran da se ponosite, našla krpa zakrpu i to je sve u redu.

I još samo jedna mala digresija, dakle malopre ste rekli ne može da „hvali“, možde da „fali“, jer „hvali“ i „fali“ nije isto. „Hvaliti“ možda da hvali, ali ne mogu brojevi da se hvale. Dakle, ili fali ili nedostaje, a da „hvali“ ne može nikako, to ste bar u nekoj školi, na nekom popravnom, u nekom avgustu mogli da naučite.
To i dalje ne menja činjenicu da vas tako pametnog, eto i mi takvi najgori nismo hteli. Zamislite vi, opisujete nas kao najgore, te „krezubi“, te „sendvičari“, te sve „falsifikuju“ i mi takvi vas nismo hteli. Pa, kakvi ste vi, čoveče? Kakvi ste vi?

A, evo, ja takav došao da branim Aleksandra Vučića i tako ga branim da šest dana se samo mnome bavite. Nema medija vašeg koji se ne bavi mnome, što štampanih, što elektronskih, u svim mogućim medijima. Pa tako ga loše branim? Zašto me onda ne podržite, ćutite, pustite da nastavim da ga loše branim. Uživajte u tome, kupite kokice, grickajte i uživajte da ja propadnem zajedno sa Aleksandrom Vučićem. Što se bunite? Što se toliko zbog toga nervirate? Nije valjda da mislite da ćete da me sprečite.

Kad već spominjete radikale, evo citiraću vam Vojislava Šešelja, evo samo za vaše uši: „Protiv mene leka nema, džaba pokušavate, nema šanse“.
Replika.

Dakle, postoji naravno jasan razlog zašto je ovo ovako i zašto se za jednu poziciju traži veća kvalifikacija nego za drugu? To što vi ne vidite, to ne znači da je nema, a ja da vam objašnjavam, potrajalo bi, a nemam nikakvu garanciju da bih u tome uspeo. Hvala.
Ovaj sastav koji smo maločas čuli je verovatno bio pripremljen za neku drugu sednicu ili za neku drugu tačku dnevnog reda, pošto ne znam da li znate, ali na dnevnom redu je Zakon o telekomunikacijama. Znači, ministar za telekomunikacije, imamo ovde i informisanje, jedan potpuno drugi zakon i ovo je još jedan dokaz kako izgleda neko ko nema apsolutno nikakvu politiku ni o jednoj temi u ovoj zemlji nego gusla ono što je pripremio i idemo hiljadu puta da ponovimo ne bi li te laži postale istina.

Pa, neće postati istina. Zato što ne možete da sakrijete činjenicu da je upravo ova vlast renovirala KBC u Severnoj Mitrovici, a vas to ne interesuje, šta vas briga za činjenice, šta vas briga što u sve moguće i nemoguće prepreke finansira se kompletno zdravstvo na Kosovu i Metohiji gde su Srbi, a vas to ne interesuje, šta vas briga piše u sastavu da nije tako, pa nam pročitate šta jeste.

Hajde da stavimo na stranu više šta ovde u Srbiji ko kaže, šta kažemo mi, šta kažete vi? Šta kažu oni što su neutralni u odnosu na sve ovo? Šta kaže pet država koje nisu priznale Kosovo? Jesu priznale tzv. državu Kosovo? Pa, nisu ni posle tih sastanaka u Ohridu. Jesu nešto promenili u svojoj politici, pa nisu? Pa, što nisu ako smo mi odustali od svog Kosova? Nema odgovora baš vas briga. Šta nam kaže na kraju krajeva, ako vam je već to tema, kaže – vaš autoritet Marija Zaharova u Ohridu se ništa nije promenilo o statusu srpske pokrajine samo u Savetu bezbednosti UN, a vas baš briga za sve to. Šta vas briga za činjenice, šta vas briga za događaje, šta vas briga za politiku, vi imate svoje sastave koje morate da pročitate, nema veze koja je tema dnevnog reda i vi sad zahtevate ne znam ni ja šta. Dva puta čovek bio ovde u Skupštini, predsednik Republike dva puta dolazio, napali ste, skidali ste kravatu da ga bijete. To je bio vaš odgovor i koga ste obradovali time srpski narod na Kosovu i Metohiji o kome kažete da brinete time što ste napali srpskog predsednika u srpskom parlamentu ili tako što ste spremali snajper srpskom predsedniku u srpskom predsedništvu. Šta daj? Šta je bilo? Jel ste nervozni?

(Ivana Parlić: Daj više stvarno, dosadan si.)
Šta je bilo? Dosadan sam vam, odlično. Vi ste meni beskrajno zanimljivi kad god vas vidim oduševim se ko Miško iz „Ko to tamo peva“ kad ga vodi tata u Beograd. To što on gleda, gledam i ja kad u vas pogledam.

Prema tome, šta je problem, koja država je promenila svoj odnos? Ko je priznao nezavisnost Kosova tzv. posle Ohrida? Niko. Šta vas briga šta se dešava, jer u sastavu piše da se dešava. Živite u alternativnom svetu i vi brinete o Srbima na Kosovu i Metohiji tako što napadate srpskog predsednika u srpskoj Skupštini, i tako što mu, još malo da nerviram ove koji se posebno na to nerviraju, dakle, da mu spremate snajper na njegovom radnom mestu na protestu koji ste sami organizovali, a onda pozovete na sve nacionalno okupljanje u Novom Sadu i skupilo se šest stotina vas moćnih, jer nikog drugog u Srbiji ne zanima Kosovo samo vas, pa kako to da ovaj narod mirno gleda na sve ono na šta vi ukazujete. Šta Srbi digli ruke od Kosova? Pa, neće biti, nego vi govorite neistine i svi su vas pročitali.
Nisam pustio Kurtija, Kurti je, po onome što piše na papiru pustio, amnestirao Vojislav Koštunica to piše, a trpi svašta papir. Podmetnuli mu jel? Siromah nije znao šta potpisuje. Ali, znate šta je problem? To što vam je Slobodan Samardžić, koji je bio njegov savetnik potvrdio da ga je on pustio, i rekao da je to uradio zato što su svi bili nevini i to vam je smešno, a drugi problem je u tome što ste u to vreme vi bili poslanik, ne ja. Ja i ako sam bio tada u stranci tek sam se i učlanio, ne znam datume, moram da pogledam da li sam tad uopšte bio u toj stranci ili nisam, a to da smo Palalić, Šormaz i ja puštali bilo koga. Ne, ne, ne. Ima potpis, ima pečat, pa ti vidi ko je. I drugo ne možeš bukom da zameniš činjenicu da nemate pojma ni o čemu se razgovara danas ovde.

Koji amandman je u pitanju pošto ste se javili po amandmanu?

(Zoran Stojanović: Na član 19.)

Koji je zakon u pitanju? Koga je podneo?

(Zoran Stojanović: Mi smo ga podneli.) I šta u njemu piše?

(Zoran Stojanović: Kada završiš za profesora to možeš da radiš.)

A, šta u njemu piše?

Završio i bio profesor, pa i bio profesor.
I bio profesor, ispitivao tako kao što si ti. Ne znate ni šta je na dnevnom redu. Znači, ne znate ni šta je na dnevnom redu. Nemate pojma o čemu se radi. Zašta vi platu dobijate to sami Bog zna? Niti znate o čemu se priča, niti znate šta je Koštunica potpisao, niti znate šta je na dnevnom redu, zašta vas bre ovaj narod plaća da vičete ovde? Da vičete na mene. Nemoj bre na mene da vičeš, lako ćeš ti sa mnom, nego probaj da savladaš dnevni red, izgleda ti je on mnogo veći problem od mene. Dnevni red savladaj, pa kad to savladaš onda dolaziš na red da pričaš sa mnom.
Zanimljivo je to verovatno i zbog toga što vi ništa niste izdali. O sebi smatrate i o sebi mislite mnogo visoko, a svi drugo ne vrede ništa i sve je to u redu, samo postoji jedna stvar koju ste zaboravili da kažete.

Pre mene je iz te stranke u kojoj ste je izašao Vojislav Koštunica, pa vas je izgleda i on izdao, pa je izašao Vladeta Janković, pa vas je i on izdao.

(Zoran Stojanović: Nije došao u SNS.)

Molim? Nije nego je napravio nešto svoje pa se to raspalo.

Šta vas briga gde sam ja otišao.

(Zoran Stojanović: A šta tebe briga?)
Šta mene briga gde sam ja otišao?

Hajde, sada ja da probam da razumem ovo. Znači, malopre ste me napali zato što sam otišao, a sada šta me briga što sam otišao. Pa što vam smeta onda? Šta sam ja to pogrešno uradio?

(Zoran Stojanović: Ti si izdao.)

Ja izdao? Dobro. A jel vas izdao ovaj Koštunica što je otišao?

(Zoran Stojanović: Ne.)

Nije. A i Vladeta što je otišao, i on vas nije izdao?

(Zoran Stojanović: Ne.)

Znači, samo ovi što su otišli u SNS su izdali, a ovi što su otišli na drugu stranu oni nisu izdali.

(Zoran Stojanović: Ne na drugu, on je napustio političku scenu.)

Pa kako je otišao, kako napustio? Eno ga sedi.

(Zoran Stojanović: Nemoj da pričaš neistinu.)

Pa dobro. A ovaj što sedi ovde do tebe s druge strane i Vladeta Janković, jel i taj izdao?

(Zoran Stojanović: Nije.)

A ni on nije. Čovek nije u politici, a ovo ovde je samoposluga, pa on zalutao. Ne bavi se politikom, samo je malo poslanik, jel, i malo bio kandidat za gradonačelnika Beograda, ali ne bavi se inače politikom. Peca u slobodno vreme, igra šah na Kalemegdanu, prevarili ga mangupi da se kandiduje za nešto. Čoveče, hajde saberite se malo. Ostavite se tih stvari. Imali smo taj glavni odbor, tražili ste od mene da odem. Otišao sam. Šta više hoćete od mene? Prežalite više da sam otišao od vas. Znači, ja se vama ne bavim.

(Zoran Stojanović: Hvala bogu da si takav otišao.)

Tako je, i ja kažem. I svako je otišao na svoju stranu. Ja otišao tamo gde me hoće, jer me vi niste hteli. Vi jednostavno se usrećili, ponovo sa žutima, plavima, zelenima, koji su hteli da vas hapse i vi srećni tamo, ja srećan ovamo i ostavite me, čoveče, više na miru. Ponašate se, bre, ko onaj muž koji kad ga ostavlja žena, on je proganja, ne da joj da živi posle toga. Pustite me, bre, čoveče, više na miru. Nemam sa vama ništa. Ne bavim se vama. Ne spominjem vas. Vi za mene ne postojite.

(Zoran Stojanović: Imaš, imaš.)
Ja vama da pomognem za vaše fantazije stvarno ne mogu. Uz moju najbolju nameru, stvarno ne mogu. Ja to ne znam da lečim i to morate nekom drugom da se obratite. Znači, ja da vam lečim to da vidite moj potpis umesto potpisa Vojislava Koštunice, to stvarno ne mogu. To stvarno ne mogu. To morate sami nekako da rešite. To ne znam da vam opravim. A ovo što sam mogao da vam učinim, eto, super vam je bez mene, lepo vam je bez mene, uživajte bez mene, ali ostavite više tu priču iza sebe. Prežalite već jednom to.

Tražili ste od mene da odem, otišao sam. Šta više hoćete? Šta hoćete više? Ostalo vam je krivo što sam, zamislite, nastavio da živim, nastavio da se bavim politikom. Vi ćete da mi odredite da li mogu da se bavim politikom ili ne. Jeste li to na stranačkim organima doneli odluku, da ja ne mogu da se bavim politikom više? To ste odlučili? E pa, gospodo, malo ste se prevarili.
Oko ovoga ćemo da se saglasimo da narod najbolje zna. Nije hteo da odgovori šta je sa Sandom, bivšom predsednicom DSS, koja je danas potpredsednik Jeremićeve stranke, valjda je i to u redu, pošto sam ja izdajnik i niko više, tako da to je sve kako treba.

Ali ovo mi je važno. Narod najbolje zna. I otuda vas 600 u Novom Sadu, vas 600.

(Zoran Stojanović: To nije tačno šta ti pričaš.)

Kako nije? Nije vam došao pokrajinski poslanik iz Kikinde na taj vaš skup. Nije se pojavio. Toliko je Kosovo ugroženo, da vama član izvršnog odbora i pokrajinski poslanik nije došao da odbrani Kosovo. Toliko vam je Kosovo ugroženo. Toliko vam veruju vaši članovi i funkcioneri. Vama, bre, ne veruje niko. A kako ste došli do ovde dokle ste došli, da pričate ovakve stvari, to vi najbolje znate. Ja vas samo molim mene da ostavite na miru. Tražili ste od mene šta ste tražili, dao sam vam to što ste tražili, završio sa vama i ostavite se više toga. Prežalite. Prevaziđite. Kao da nisam ni postojao. Tako bi bilo najlakše. Ja prema vama imam takav osećaj. Dakle, kao da niste ni postojali. I to je to. A vaša žustrina govori da to ne možete da prežalite, ne možete da podnesete. To što me gledate s druge strane, ne može da prođe kroz vaš misaoni proces da se to tako desilo. Prežalite, gotovo, kraj. Nema više.

Šta ćete dalje da radite, to je opet vaša stvar. Samo jednu stvar zapamtite, zato što ste je sami rekli – narod najbolje zna. I taj narod je pokazao da vidi da govorite neistine, da vidi da izmišljate priču. I to što ćete je reći glasnije, tu neistinu, to ne znači da ona postaje istina. I to takođe vidi narod. I odatle vas 600 u Novom Sadu. A onda ste bili pametni, pa ste na Kosovo nakalemili i Vojvodinu, jer valjda ja cepam Vojvodinu od Srbije, ili to radi Vučević ili to radi Mirović. A vi ćete da spasete i Vojvodinu. Hajde nemojte više vi spasavati, jer tako kako ste krenuli, samo dajete dodatni motiv onima koji nas napadaju da kažu – evo, Srbi i neće za Kosovo da se tuku. Pa evo kažu da je Kosovo ugroženo, 600 ih se okupilo u Novom Sadu. E to vi radite. Toliko ste neodgovorni, da je to strašno postalo. Strašno. I niste bili takvi dok sam ja bio tamo. Hvala.
Meni je zaista najinteresantnije to što oni stvarno veruju u ovo. Oni stvarno veruju da postoji neko ko nije čuo za sve te izmišljene afere i oni stvarno veruju, meni je tragično što se vi smejete, stvarno sad govorim krajnje zanatski, potpuno ono odvojeno, evo, od cele priče političke, političkog opredeljenja, zanatski, vi stvarno verujete da ima nekoga ko to stvarno nije čuo.

Drugo, vi sad stvarno verujete da ste im sad vi otvorili oči i sad im samo objasnite onda rezultat te dve premise prethodne. Dakle, šta je zaključak? Kako je moguće da se to ne odražava ni na jednom rejtingu? Ni kod koga, pa čekaj, kako ima vremena, šta treba ljudima da shvate tu vašu genijalnu misao, ne mogu iz prve da razumeju, pa im zato ponavljate svaki dan – Jovanjica, ovo, ono, da bi oni vremenom razumeli. Pa dajte, ljudi, uozbiljite se, ko boga vas molim, u ove kasne sate, nemojte nas zamlaćivati tim glupostima.

To što vi stvarno verujete u to, to što vi stvarno verujete da su Šolakove televizije nepristrasne, pa nemojte da nas zasmejavate. Kako je moguće da je to nepristrasno? To ne da nije nepristrasno, to je nešto najpristrasnije što postoji u istoriji sprske televizije. Znači, ništa pristrasnije nije postojalo još od vremena kada je Komitet saveza komunista uređivao televizije. Znači, ništa pristrasnije nije postojalo. I sad se vi setili da kažete, ej, to je nezavisno i nepristrasno. Od koga nezavisno, od koga, pobogu, nezavisno? Od Šolaka i od SBB-a i od ne znam ni ja koga. Šta ćete kada proda SBB, pošto ga prodaje, šta ćete onda? A ispred vas sedi čovek, pa nije trenutno tu, Vlada Gajić, koji je rekao kako to izgleda nepristrasno. Posvađali se na golfu i ne da mu više da dođe na televiziju. Eto, toliko ste nepristrasni, eto toliko su nezavisni, eto toliko su profesionalni.
Član 107. stav 1. – narušeno je dostojanstvo Narodne skupštine.

Prvo, apsolutno niko nije imao problem sa tim kako govori kolega do vas. Niko. Slušalice stavljam zato što ne čujem šta govori, zato što mu mikrofon stoji ovako, a on je visok i ne čuje se dobro. Treba da vas je sramota zbog insinuacija koje pravite, jer vi govorite o tome kako vi razmišljate. Niko ovde nije rekao da njega ne razume, savršeno ga razumemo. Ali, ne čujem ga, jer se on okreće dok priča, mikrofon mu stoji ovako i ja kad stavim mikrofon tako i šta ti sad čuješ šta ja pričam?

Znači, slušalice nemaju prevod. Izmišljate i govorite neistinu. Slušalice nemaju prevod, nego se čuje njegov glas bolje, pojačano u odnosu na ono što se čuje u sali. I treba da vas je sramota! To ste se setili u jedan sat da kažete! To vam je palo na pamet! Sve ste to pokazali. Vi ste pokazali nepoštovanje prema njemu kad ste tako nešto uopšte mogli da pomislite. Stidite se!
Sve je u redu.

Član 103. stav osam predviđa mogućnost da se, odnosno dužnost predsedavajućeg ili predsednika da vreme koje narodni poslanik iskoristio zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. odnosno da ukaže na povredu Poslovnika oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi itd.

Dakle, mi smo ovde imali u jednoj rečenici ukazivanje na nekakvu povredu Poslovnika koja se odnosi na rukovođenje sednicom, a onda doprinos Marinike Tepić razvoju političke teorije, odnosno teorije politike i političkih nauka u Srbiji, da ona nama objasni kako funkcioniše parlamentarni život, šta radi Vlada, šta rade poslanici itd.

Dakle, to nije sporno, ali to može da radi od vremena svoje poslaničke grupe, a ne zloupotrebom Poslovnika, pa vas molim da to primenite. Hvala.