Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9663">Milenko Jovanov</a>

Milenko Jovanov

Srpska napredna stranka

Govori

Moje pitanje će biti usmereno ka, pre svega Tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal, a odnosi se na to da li ovo tužilaštvo i samostalno bez prethodnih prijava vodi računa o onome što se dešava na društvenim mrežama u poslednjih 15 dana, posebno na društvenoj mreži "tviter".

Dakle, kao po nekom pravilu, isti ljudi u dva različita perioda rade iste stvari. Prvi period se desio tokom onih protesta koji su se zvali „Jedan pet miliona“, drugi je sada u ovim opozicionim protestima i očigledno da kada opozicija i mediji koji su im naklonjeni, podignu atmosferu u tom delu našeg društva, usledi nešto što su pretnje, uvrede, pozivanje na obračun na ulicama i sve ostalo.

Budući da je nadležnost ovog tužilaštva da vodi računa kada je u pitanju javni red i mir, zaista se pitam da li oni prate sve ove naloge i da li išta rade da preduprede ono što je očigledno da jedan broj ljudi u ovoj zemlji radi, a to je da uvlače ovu zemlju i vode je korak po korak ka građanskom ratu.

Dakle, juče se desio napad na Dejana Vuka Stankovića u centru Beograda. Junački su mu prišla trojica momaka, pretila mu, vređala ga a onda je na "tviteru" sledila salva podrške ovome. Naravno, dovođenje u pitanje da li se išta i desilo i kakva je to uopšte pretnja, a onda je jedna od perjanica ovog dela naše političke scene koja ima mnogo veći uticaj preko društvenih mreža, nego neki od njih preko svojih političkih stranaka, postavila pitanje i citiraću, s tim da neću govoriti ime, bez obzira na sve, jer mi nije želja da neko drugi krene u kontra pravcu onoga što ona traži. Kaže – neviđena mi je enigma kako oni hodaju Beogradom, da li komšije pljuju na njih, sva ta Krletova, DJV-ovi i ostale kreature.

Sada se postavlja jedno drugo pitanje – da li bi i kako reagovali isti ovi da neko od ljudi koji podržavaju vladajuću koaliciju poziva na pljuvanje političkih protivnika? Dakle, da mi pozovemo svoje pristalice kojih je mnogo više uzgred, da ih pljuju gde god stignu? U šta bismo pretvorili zemlju? Ne vidim stvarno razlog za cerekanje Vladeta Jankovića, mada znam da on uživa u ovakvim stvarima da se cereka, jer to njegovo licemerje beskonačno valjda sada treba da dođe do izražaja, ali se stvarno pitam šta bi se desilo da vas neko pljune na ulici kada vas vidi da šetate kroz Svetogorsku? Kako biste se poneli? Ili, da kada budete šetali kroz Svetogorsku priđu vam tri bilmeza i krenu da vas vređaju? Jel bi ste se i tada cerekali? Nestao osmeh sa lica i to mi je drago.

Dakle, važno je da ove ljude koji su možda labilniji, na koje njihovi tvitovi, politički poklici, TV emisije, javne ličnosti mogu da utiču tako da u njima probude nekakvu agresiju, budu u skladu sa zakonom i procesuirani.

Dakle, mislim da su ti ljudi najveće žrtve onoga što oni rade, jer ih stalno drže pod određenom tenzijom, stalno im obećavaju evo sad ćemo, evo samo što nismo, evo dođite da blokiramo Gazelu, evo dođite da spavamo na Gazeli, evo samo što nismo rešili sve, preuzimamo vlast, sutra ulazimo u Skupštinu, prekosutra pada RTS itd. To su stvari koje oni govore svojim biračima. Ti ljudi to očekuju od njih zato što im nažalost veruju. Onda se posle razočaraju, sada ih upućuju da pljuju po ulici itd.

Molim nadležno tužilaštvo da radi svoj posao, da reaguje u svim ovim situacijama kako ova zemlja ne bi otišla putem koji nije put, nego stranputica, jer onda nam svima zajedno spasa nema, jer to gde će se završiti sam Bog zna. Hvala.
Jasno je da ćemo po starom dobrom običaju ponovo propustiti priliku da na jedan ozbiljan način razgovaramo o nekim važnim temama, kao što je bio slučaj kada je u pitanju tema Kosova i Metohije. Nažalost, zaista nikada ne propustimo priliku da propustimo priliku. A kako to izgleda, evo sad ste mogli da čujete.

Minut o tragediji, pola minuta o rešenjima, i to ne rešenjima koja su kod nas, nego rešenja koja su neke druge zemlje u nekim drugim situacijama imale, i onda dvadesetak minuta čistog političkog lešinarenja. Znači, nema groba i nema sanduka koji nije spomenut. I onda kada im kažete da su za njih daske mrtvačkog sanduka daske koje život znače, oni se zbog toga ljute.

I ko mi govori o nasilju i drži predavanje ovde 20 minuta? Čovek koji je meni lično pretio šamaranjem. Znači, to se nije desilo ne znam gde. Ali vas molim sada da vidite kako je to izgledalo. Dakle, pretnja šamaranjem je jedna tema. Naravno, niti sam prijavio, niti bih, ja bih sebi u ogledalu delovao neozbiljan da prijavljujem Zorana Lutovca zbog pretnji, treba živeti posle sa tim.

Ali, ono što je indikativno je ono što je usledilo, a to je – šest dana, slovom i brojem, pravdanja onoga što je Zoran Lutovac uradio. Nema izvinjenja sa njegove strane, a sada traži izvinjenje. Nema sa njegove strane – pogrešio sam. Nema – neko me je možda nadigrao, isprovocirao, da ispadnem budala, pa mi zbog toga krivo. Ne, nego javne ličnosti, novinari, voditelji, obe televizije i sve novine u vlasništvu tajkuna Dragana Šolaka dnevno su pravdale postupak Zorana Lutovca. Jer, bože moj, jako se iznervirao i šta je drugo mogao čovek nego da preti šamaranjem. E, to vam je promocija nasilja u ovom društvu.

Zato su oni generator nasilja sa njihovim tvitovima, pretnjama, jurenjem ulicama i sve ostalo.
Dobro, evo sad ste čuli. To je bilo upozorenje. Dakle, pretnje šamaranjem su upozorenje. Kada nešto treba da vam prenesemo, da vas upozorimo, znači da vam pretimo šamaranjem, jer ja verujem da ono što vi promenjujete prema nama prihvatate da se tako ponašamo i mi vi prema vama. Ne verujem da ste toliko licemerni da ste za sebe odredili određena pravila koja ne biste prihvatili da se na vama sprovode. Ali hajde, zarad istine, da se vratimo na taj dan kako je to krenulo i šta se desilo.

Dakle, u holu ove zgrade poslanica Dragana Rakić kaže: „Jurićemo vas po ulicama“, i to nije stilska figura. Ja se obratim Lutovcu i kažem: „Evo, izlazimo napolje, da li da bežimo levo ili desno?“ On na to kaže: „Nemoj da ti zavarim šamarčinu majmune jedan“ ili ne znam šta je već rekao.

Nije tačno da se izvinio i nije tačno da je bilo šta radio, tačno je samo da je pravdao to što je radio, samo da se pravdao da to ima smisla, da to tako mora, jer sam ja njima toliko iritantan da ne znaju šta da rade nego da me šamaraju.

Onda mi priča o nasilju u društvu. Vi? Podnesite ostavku gospodine Lutovac, jer ste vi primenjivali nasilje u svom ponašanju. Dokazano. Podnesite ostavku, dajte primer kako nasilnici treba da završe političke karijere kad već neće ovaj što organizuje sačekušu Marijanu Rističeviću i ne misli da podnese ostavku, hajde vi podnesite ostavku za šamaranje.

Kad tražite odgovornost, pokažite tu odgovornost. Počnite od sebe sa tom odgovornosti. Dajte ostavku. Evo, danas odete na pisarnicu, podnesete ostavku, rešeno sve. Ne pada mu na pamet zato što oni hoće nasilje, oni se ne bore protiv nasilja, oni su generatori nasilja, oni se zalažu za nasilje, oni imaju samo problem sa nasiljem koji se desi eventualno njima, a to šta će nama da se dešava, pa svako nasilje smo mi po njima zaslužili i nema nasilja koje će oni prema nama da osude.

E, tako nećemo stići nigde i zato nema predloga i zato, gospođo Brnabić, nema predloga rešenja, zato nema ni kritike predloženih mera zato što im je jednostavno samo stalo do nasilja.
Nije problem u društvu teža reč, nego licemerje. Ja sam u to uveren. Dakle, da li je neko rekao ovom ovo ili onom ono, manji je problem od toga što ovo društvo odiše, zaudara na licemerje, koje ste i sada demonstrirali. Jedan miting je dobar, drugi miting je loš. Pa, osudite onda i ovo drugo. Zakazano u vreme Dana žalosti, ali to vam ne smeta i baš vas briga za to.

Ako ćete da se podignete na božansku visinu, kao što želite, i da odatle da delite lekcije kako društvo treba da izgleda, onda morate biti pravedni, jer Bog jeste pravda, a vidim da na to pledirate. Onda budite pravedni. Nemam problem da uputite nama kritike, ali se osvrnite i oko sebe i počnite od sebe. Nemojte braniti Miloša Jovanovića za ono što smo svi videli da jeste uradio, da jeste skinuo kravatu i zaleteo se ovde. Išao da pokloni kravatu. Evo, jel to ta pristojnost i kultura o kojoj ste govorili? Niste bili u sali kad je demonstrirao ovaj poslanik koji sada dovikuje isto to.

Ne govorimo o ljudima na mitingu ništa, govorimo o onima koji ih zloupotrebljavaju i mislim da su politički lešinari. Jel imam pravo to da kažem? Nećete mi to propisivati. Vi ste došli dotle da ste sebe ovlastili da ćete da nam propišete šta ćemo da govorimo, kad ćemo da odgovorimo, kada ćemo da se branimo i da li ćemo da se branimo. Vi ste taj sistem ćutanja primenili jednom, pa ste prošli kako ste prošli i ja zajedno sa vama tada 2008. godine. Jer, nemoj da se spuštamo na ne znam koji nivo. Ne, ja se držim onoga što je Duško Radović govorio - molimo pametnije da više ne popuštaju. Da bi te baraba razumela, moraš da budeš baraba. I ne može drugačije da te razume. Evo, zna.

Najzad, predsednik je rekao jasno i javno - ko god ne želi da dođe na miting, a neko ga zove i primorava, ne treba da dođe, i kraj priče, i ta je priča završena. Evo vam još. Hoćete i ovo sad da osudite? Pa, nećete. Svaki put kada ste ustali da govorite sa vaše božanske visine, a nije vam prvi put, i vi i ovi do vas, govorili ste samo o nama. Ako hoćete objektivnu poziciju, a vidim da vam je to ideja, osvrnite se oko sebe, krenite od sebe, a onda da vidimo za dalje. Nemojte nama govoriti šta ćemo i kako ćemo mi da radimo, da li ćemo ovako ili onako da se branimo.

Najzad, što se građanskog rata tiče, nadam se da ovi koje ne spominjete do njega neće da dovedu, ali nas svaki dan svakim korakom tome približavaju. Hvala.
Javljam se na osnovu ličnog pominjanja, a koleginica Raguš će govoriti u ime grupe, za ono izneto na račun SNS i predsednika.

Dakle, prisustvovaćemo mi ovome, poštovane dame i gospodo još neko vreme, jer je sada tuča ko će da bude na čelu kolone. Sada, pošto ne sem da bude jedan, nego mora da bude drugi, sada će samo da preskaču tu lestvicu ili letvicu, kako neki kažu, i biće sve luđe i luđe. Verujte, neće tu biti ništa ni pristojno ni normalno, samo ne znam zašto to radite preko mene? Šta ste se vezali za mene? Kakve veze ja imam sa svim tim?

Taj Miša Vacić sada sa vama maršira, sad sa vama korača, nosi transparente na vašim skupovima, nemojte ga meni sad pripisivati. Zagrlite ga i šetajte zajedno.

Što se tiče nasilja u parlamentu, ja sam nasilan zato što ste mi vi psovali majku. Ja sam nasilan zato što ste se tri puta zaletali na mene. Ja sam nasilan zato što mi je ovaj pretio šamaranjem i što mi je onaj tamo pretio šamaranjem. Ja sam nasilan zato što se onaj okrenuo prema meni, pa trpao prst srednji u usta i sisao ga. To sam ja nasilan? I, ja tako generišem nasilje? A šta vi generišete? A šta vi radite? Kako vas nije sramota?

Dakle, krenuli ste sa tim, a evo, došao vam je i lider protesta da vam kaže da ste položili. Čestitam vam, dobili ste bambija, kod lidera protesta, možda će da vas gura dva reda napred, da se ne krijete više na kraju kolone.

Dakle, to vam nije nasilje, to vam ne smeta, jer mnogo je strašnije verbalno nasilje kako kažete čuvenog šefa poslaničkog kluba SNS nego tuče, pretnje, zaletanja i sve ostalo. To vam ne smeta, to vam je super, to vam je potaman. Ili vaš kolega koji kaže u novinama, neće ni da ponovi šta dolazi sa ove strane. Ponovi majstore ono što čuješ oko sebe, ponosi se time, ponovi reči kada mi spominju majku, dva puta u ovome, tu oko tebe, sve si ih čuo. Ponosi se time. Znači, lepo to uradite.

Dakle, ako hoćete sve to, ako hoćete da osudite nasilje, počnite od ovih oko vas, ovih koji prete, ovi koji bi da biju, ovi koji vređaju i tako dalje, a mene vašim specijalnim emisijama u kojima me vređate po pola sata, vašim tvitovima, vašim pretnjama, niti ćete zaplašiti, niti ćete me na bilo koji način poremetiti. Ja mirno čekam vešanje koje ste mi obećali. Nemojte više da mi menjate to za 40 godina zatvora, obećali ste banderu, čekam banderu. Hvala vam.
Nema dna, kada god mislite da su došli do dna i da je to, to, i da ne mogu dalje…. Ne znam odakle se pojavilo ovo u beloj košulji. Ovo u beloj košulji bi trebalo da je na Gazeli. Rekao je da ne ide kući sa Gazele dok se ne ispune zahtevi. Dakle, ovo je u beloj košulji je slagalo one ljude koji su mu verovali, ali neka mu veruju i dalje.

Dakle, to je pozitivno.
Ja u sve što ti kažeš verujem, kao i u ribizle što ti verujem, konje, jaja i sve ostalo, znam da si sklon govorenju istine.

Druga stvar je jedna važna, prećutao sam iks puta i nisam rekao, ali pošto ovo stvarno više nema kraja, pošto su se deca sama branila. Jedno od te dece koje je bilo napadnuto i koje je trpelo štetu je dete funkcionera SNS.

(Ivana Parlić: Kakve to veze ima?)

Kakve to veze ima? Ima veze tako što te ljude iz SNS iz Odžaka optužujete da su sopstvenoj deci doveli pedofila. Da li ste vi normalni? Šta radite? Dokle to radite? Gde vam je kraj? Pa, gde vam je kraj? Prijavio se jedan jedini na konkursu, pa čak i ta direktorka koja je od ko zna kada direktorka nije mogla drugačije da reaguje. Imao je sve uslove koje je konkurs propisivao i ispunjavao sve uslove. Nije tačno da nije bio usklađen, dakle njegov CV sa uslovima koji su bili. Ali, vas baš briga, jer važno je, kao što ste prekidali sednicu, ista ova osoba je prekidala sednicu zato što je voz iskliznuo iz šina. Ima li neke tragedije koju ćete prećutati, ljudi aman? Ima li nečeg da nećete? Na svakoj ćete probati da gradite politiku. Na svakoj ćete probati da gradite.

(Ivana Parlić: Sram te bilo.)

Sram mene bilo?
Vi ste ti, gospođo Parlić, vi ste ti koji su ovde pretili ljudima, koji ste započeli govor u ovoj Skupštini tako što ste Mirkoviću rekli – ja vas mrzim. Mi vas ne mrzimo i u tome je razlika. Vi ste ljudi bolesni od mržnje. Izbacite to iz sebe kako god znate i umete.
Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici, nažalost nismo evo po redosledu ovom kako već inače ide, na kraju dolazim do reči, a zaista sa te pozicije mogu da zaključim zaista da smo vrlo malo pričali o onome što je tačka ovog dnevnog reda i s tim u vezi ja želim da kažem da smo mi kao poslanici poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ tu da podržimo mere Vlade koje su preduzete nakon dve tragedije koje su se u Srbiji desile.

Podsetiću da su te mere, pod jedan – razoružavanje Srbije. Dakle, upućen je apel građanima koji imaju nelegalno naoružanje, odnosno oružje za koje nemaju dozvole, da to oružje vrate, kao i da će posle toga biti strože kontrole i strože kažnjavanje onih koji su držaoci ili vlasnici nelegalnog oružja.

Takođe, da će biti stroža pravila po kojima će oni koji imaju dozvolu za oružje moći da ga zadrže, da će biti češće provere, da će biti češće kontrole i da ćemo na taj način dovesti do toga da neko oružje ne može da se koristi za izvršenje ovakvih strašnih zločina.

Pod dva – smanjenje starosne granice za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina.

Pod tri – zapošljavanje još 1.200 policajaca u školama i tu dolazimo do još jedne tačke šizofrene politike koja nam kaže „ a gde vam je policija i zašto zapošljavate 1.200 policajaca, pravite policijsku državu?“ Iskreno, drago mi je da se zapošljava još toliko policajaca i voleo bih da se zaposli još, da vratimo ono što je nekada bilo. Bilo je priče o tome i u prethodnom vašem mandatu, da se vrati ona pozornička služba policajca u kvartu, nekoga koji poznaje sve, sve zna, odnose, zna događaje.

Ja kada sam bio dete, mada to danas ne može da se poredi sa današnjim vremenom ni po čemu, kada god je taj policajac nailazio jednostavno tog momenta nastaje tajac i svi su mirni i svi se gledaju da nikako ni na koji način ne skrenu pažnju na sebe. Dakle, to je bio autoritet države i o tome treba da razmišljamo i u nekoj perspektivi.

Sada dolazim do četvrte i pete tačke koje su međusobno prožete. Dakle, formiranje saveta za borbu protiv vršnjačkog nasilja koji ste već imali i počeo je da radi i formiranje grupe za bezbednost dece na internetu.

Ovo peto je izuzetno važno i molim vas da posebnu pažnju posvetite tome. Dakle, mi smo kao civilizacija za jedan kratak vremenski period prešli jako veliki put razvoja. Dakle, ako uzmete period, ne znam, od osamdesete kada sam se rodio, do 2000. godine, nije se tu Bog zna šta desilo u tom nekom periodu tehnološkom i u svakom drugom smislu, ali od 2000. godine do 2020. ili 2023. godine u kojoj živimo, mi smo za nekoliko godina napravili toliko velike korake da je jako veliko pitanje da li smo u stanju da uopšte predvidimo šta je ono što će se desiti tridesete, trideset i pete, četrdesete, pedesete itd. Već danas govorimo o veštačkoj inteligenciji koja je svesna same sebe. Ljudi, to su za mene lično strašne stvari.

Jedan otac je nedavno govorio i to sam negde video da mu je sin rekao: „Znaš, tata, ti kad pričaš o vršnjačkom nasilju, to je drugačije nego kada si ti išao u školu, jer ti si tada mogao to da doživiš u školi i kad odeš kući ti si došao u neku svoju oazu mira, a mi danas to preživljavamo i na društvenim mrežama i to traje i traje i traje stalno“. Zato moramo time da se pozabavimo, pored toga da se pozabavimo svim onim što gledamo od jednog dela političke scene, a to je bukvalno podizanje agresije na neverovatan nivo.

Rekao sam već jednom i ponavljam ponovo, najveće žrtve njihovih medija, njihovih Tvitera, njihovih nastupa, su njihove pristalice. Oni te ljude toliko radikalizuju da su ti ljudi stalno pred pucanjem.

Strašno je u kakvoj atmosferi ti ljudi žive, ne zahvaljujući ovom društvu, nego zahvaljujući konkretnim političkim činiocima u ovoj zemlji koji smatraju da će na taj način postići nekakav efekat na nekim izborima.

Evo ga dokaz iz Grčke od juče, prekjuče, da neće. Dakle, Grčka je imala tragediju. Ljudskom greškom je došlo do toga da su dva voza, teretni i putnički, išli istim kolosekom, jedan nasuprot drugog. Desio se čeoni sudar. Stradao je jedan broj uglavnom mladih ljudi, studenata, koji su se vraćali sa odmora. Bile su demonstracije, mislili su da će na tome da obore vlast i pokazalo se da su doživeli debakl. Dakle, ljudi, nemojmo to da radimo. Nemojte na ovome da gradite politiku, to nije nešto na čemu se politika gradi.

Čuli ste danas ono što mi slušamo od početka ovog mandata – svaki mrtvački sanduk je sa njihove strane pokušan da se iskoristi za nekakvu politiku. Tu kraja nema.

Šta je alternativa merama Vlade? Svedoci ste, kao i ja, da alternative nema, jer ništa novo nismo čuli. Kada sam govorio prvi put, rečeno mi je da je alternativa ostavke. I da ponovim još jednom – to znači, onog momenta kad ostavke podnesu neki ministri, odnosno u ovom trenutku jedan ministar, gospodin Gašić, šef BIA-e, za koga još uvek nismo saznali kakve on tačno veze ima sa svim ovim, osim da tu verovatno ima nekih drugih strujanja koja su interesantna, ali da ne ulazim sada u to, da se zabrane neki rijaliti, da se oduzme pravo rada nekim televizijama. Kao što vidite, nema tu principa, kao što ste rekli, nego ćemo da biramo – Survajver može, ali ovo drugo ne može. Ludilo na nekim televizijama nam je jako sporno, ali zato ludilo na našim televizijama je super. Vi imate direktan prenos odavde i pravljenje paralelnog univerzuma na jednom od tih medija. Dakle, kako se to kaže, u momentu dok se dešava, ima taj izraz, u rijal tajmu, u tom trenutku oni prave potpuno paralelni svet.

Dakle, to je ono što se dešava. Paralelno prave atmosferu takvu da ja zaista očekujem da svakoga dana neko dođe ovde da kaže – ovi bre nisu normalni, ove sve treba pobiti! Do pucanja. Zašto to rade? Ja verujem da ni sami ne znaju. Ali, eto tako, ušli su u te šine i iz tih šina nema iskakanja.

Onda će ponovo da dožive debakl kao što su ga doživeli i onda će ponovo da bude – a šta nam se desilo? Ništa vam se nije desilo. Desilo vam se ono što vam se već jednom desilo.

Isto ovo je rađeno pre pet godina, 2018. na 2019. godinu, iste priče, iste pretnje, od istih ljudi, isto jurnjava po ulicama, isto plivanje u Savi i Dunavu, isto, sve isto, sve preslikano. Bilo je – evo ga, danas je gotov, evo ga, sutra je gotov, danas nas je bilo milion, sutra će nas biti dva miliona, pitanje je sata, gotov je Vučić, beži iz zemlje, blokirajte aerodrom, ne smeju da pobegnu! I? Dođu izbori, oni kažu – bojkotujemo izbore, vraćamo se jači, nikad jači posle bojkota. Sad ćemo da im pokažemo. Ljudi ih poslušaju, bar oni koji glasaju za njih, mada im bojkot i nije nešto uspeo, ne glasaju na izborima, posle toga ponovo debakl.

Ko nam deli lekcije? Deli nam lekcije čovek koji nije dobio neki procenat manje glasova od predsednika Vučića na predsedničkim odborima, on je dobio 2,3 miliona, ovaj dobio 600 i nešto hiljada. Znači, milion i 700 hiljada glasova manje. Onda kažu – to je ucena, to je ono, to je ovo. Ko može toliko ljudi da uceni? Hajde više se saberite sa time! Hajde više pokušajte sami sebi da objasnite da ova stranka ima 700 hiljada članova.

(Ivana Parlić: Prevarenih.)

Ali zašto potcenjujete? Evo dobacuju – prevarenih i to vam je ono stalno uporno potcenjivanje tih ljudi. Ljudi koji glasaju za nas su prevareni, obmanuti, potkupljeni i ne znam ni ja šta, a ovi su divni i slobodni. Onda se pitate zašto ti ljudi nikada neće glasati za vas. Pa nikada i nikada ne razmislite o tome kako to da ste pre samo nekoliko godina vi imali podršku tih ljudi i nikada je više nećete imati. Kako o tome ne razmišljate, jer vas ne interesuje. Vi te ljude vređate, vi te ljude ne podnosite, vi te ljude prezirete.

(Ivana Parlić: Žalimo ih.)

Šta je bila… Žalite ih? Drago mi je. Građani Srbije koji podržavate predsednika Vučića, koji glasate za SNS ne samo da vas preziru nego vas i žale. Eto.

Šta se posle toga dešava? Napad na patrijarha, najgori mogući napad na patrijarha dva dana, upašće na Sabor, drže skup ispred sedišta SPC, ljudi moji, prave video klipove, selfije da oni kažu Sinodu šta treba Sinod da radi, jer crkva i država su razdvojene. Jel tako i zato političari normalno da idu pred crkvu i da kažu crkvi šta treba da radi? Da prekreče Mural patrijarha Pavla, najvoljenijeg patrijarha koji je srpski narod imao od, ne znam, Gavrila Dožića možda do danas. Ali, ne, prekreče Mural patrijarhu Pavlu. Izvređaju patrijarha Porfirija na pasija kola. Svakoga i tu ste napravili grešku.

Ako mogu, Zagrađanin, ja da završim. Ako ne, da vi nastavite pa kada završite vi, ja ću se uključiti. I onda će posle biti ovo ili ono. Jel tako?

U svakom slučaju, niste ceo taj fenomen sagledali kakav jeste. Dakle, da, jesu vređali Janka Tipsarevića sada, jesu vređali Dejana Tomaševića sada, ali svako ko se usudio da ne mrzi je prošao kroz to. I Gaga Antonijević i Miki Manojlović i Nenad Jezdić koji se gle čuda usudio da na državnoj ceremoniji glumi, jer zamislite on je glumac i usudio se da glumi Knjaza Miloša. Onda su mu ovde demolirali lokal ili šta je već bilo. Nešto su petljali tu oko toga. Da li su izlog razbili ili šta su već radili?

Nažalost, mi smo u ovoj celoj priči čuli da je odgovorna Vlada, da je odgovorna Skupština, da su odgovorni mediji, da su odgovorni pojedinci, društvene grupe, Internet, itd. ali se nismo dovoljno, osim u obrisima maločas, pozabavili porodicom.

Kako je moguće da je kriva i direktorka škole i razredni starešina i ministar i ovi i oni, da ne nabrajam ponovo, i pritom ne tražim krivicu, ja sam saglasan, jasno je ko je kriv, kriv je onaj koji je povukao oroz, ali kako smo došli dotle da dete mesecima nešto priprema a da roditelji to ne primete? Zato što su nam deca od osam do jedan u školi, od dva su na engleskom, od tri su na drugom jeziku, od pet su na sportu, od šest su ne znam gde i onda dođu da prespavaju kući i idemo dalje. Sutradan novi krug. To je posledica vremena u kome živimo.

Nismo govorili o uticajima koji su mnogo veći. Priča se o Kristijanu, o ovome, o onome. Kakav crni Kristijan? Pa on služi za sprdnju. I ja imam decu tog uzrasta. On služi za sprdnju. Rijaliti, pa to niko živ ne gleda. Niko živ ne gleda od te dece, od te generacije rijaliti. Niko, niti ih to interesuje.

Gledaju mnogo opasnije stvari na Internetu, na TikToku, na Jutjubu itd.

Evo vam sada istraživanje američke organizacije koja kaže …

(Ivana Parlić i Radomir Lazović: Kako američka?)

Šta je problem što je američka sad?
Šta je problem, Lazoviću, sada?
Jel može nešto da se kaže ovde da ti ne dobacuješ?

(Radomir Lazović: Ne može.)

Ne može? Ajde dobacuj onda. Ajde budi srećan. Ajde dobacuj. Ajde.
Ajde.

Počinje uskoro ispitni rok junski.

Algoritam Jutjuba korisnike od devet do 14 godina usmerava na nasilan i opasan sadržaj. Izveštaj američke organizacije, Projekat tehnološke transparentnosti koja se bavi uticajem društvenih mreža na živote ljudi pokazuje da Jutjub usmerava mlade ljude i decu na nasilne sadržaje. Uglavnom, napravili su lažni nalog od, ne znam, 14 godina, 12 godina, devet godina, kako je to već išlo, pojavili se tamo, dobijali neke sadržaje koji su ovakvi i onakvi.

Dakle, „jutjub“ je naravno demantovao, ovi kažu da nije tačno da algoritam tako radi i sada je to pitanje šta i kako? O tome mi treba da razgovaramo u narednom periodu, kako sa tim da se izborimo, a da ne budemo ovde optuženi od onih istih da radimo cenzuru interneta, da radimo ne znam ni ja šta?

Dakle, da sa jedne strane zaštitimo decu, zaštitimo društvo, a sa druge strane da ne narušavamo ono što su ljudske slobode i pravo. I, to je ono što…

(Radomir Lazović: Sa druge strane sebe.)

Šta je rekao?

(Predsednik: Lazoviću.)

U svakom slučaju ono što jeste problem, to je da mi nemamo u društvu razumne i racionalne ljude sa kojima možemo da razgovaramo, a da se nalaze na drugoj strani, nažalost to ste imali prilike da vidite sada. To sada vidite i ovog momenta, dakle, ovog momenta.

Ja sam mislio da je Kosovo i Metohija sporna tema na kojoj možemo da se ujedinimo zato što je za njih i one koje podržava Viola fon Kramon i finansira Viola fon Kramon Kosovo odavno nezavisno i kako možete da pravite konsenzus sa nekim za koga je ta priča završena? Ali, ako ovakva stvar nije mogla da nas ujedini, onda je to veliko pitanje kuda u stvari idemo?

Na samom kraju da bi ljudima bilo jasno šta oni rade i o čemu pričaju, jedan opet od njihovih vedeta sa „tvitera“ kaže ovako – da ponovim, promene će se desiti, sporo i gotovo nevidljivo, zakačiće svakog, jer niko nije otporan na šansu koju smo dobili od ubijene dece, šansu koju kao društvo odgovorno za njihovu smrt nismo zaslužili to je i prokletstvo sa kojim ćemo živeti mi, nezasluženo preostali, haštag i kako već ide.

Dakle, sve dok mi na javnoj sceni budemo imali ljude i potpuno svejedno iz kog miljea, koji u ovakvim stvarima vide šansu, koji u iskakanju voza iz šina vide šansu, koji u poplavama vide šansu, koji u masakrima vide šansu, u koroni vide šansu, mi ćemo teško moći kao društvo da napravimo jedan iskorak, da kažemo ovo su pravila, u redu je politika, u redu je da se udaramo po cevanicama, u redu je da boli, ali ovu granicu ne prelazimo. To se neće desiti, jednostavno ako neko ovo, a videli ste - vidi kao šansu, tu teško da bilo kakvog dogovora može da bude. Hvala.
Dakle, za one ljude koji žele da prisustvuju litiji, moram da kažem da ne znam da li će mošti vladike Nikolaja biti na toj litiji, budući da politički saveznici Boška Obradovića govore o tome da te kosti treba baciti psima.

(Boško Obradović: Koji su to saveznici?)

Vaši politički saveznici.

(Boško Obradović: Kako te nije sramota da tako nešto kažeš?! To je najveća uvreda koju sam dobio u životu.)

Hvala.
Vaši politički saveznici kažu da kosti vladike Nikolaja treba baciti psima.

(Boško Obradović: Koji moji politički saveznici su to rekli?)

Isti oni sa kojima mitinguješ, šetaš i ostalo.
Oni sa kojima potpisuješ dnevni red, baš ti.

(Boško Obradović: Kako te nije sramota da tako nešto kažeš?)

Čega, istine da me bude sramota? Istine da me bude sramota?