Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9663">Milenko Jovanov</a>

Milenko Jovanov

Srpska napredna stranka

Govori

Srpska lista nikada nije glasala za Kurtija. Srpska lista je prihvatala mesta koja su bila predviđena aktima, dakle, za srpski narod i predstavnike Srba, ali zato Kurtija jesu podržavali Rada Trajković i Nenad Rašić koji danas podržavaju i one koji, brinu o Kosovu, šetaju, kao što podržavaju i ovi Kurtijevi.

Kao što ste videli, nema osude Kurtija, čak i kada oni koji su Kurtija stvorili, oni koji su mu na svaki mogući način gledali kroz prste za svaku glupost koju napravi, čak su i oni osudili Kurtija. Ne Beograd, ali mi u Srbiji, u Beogradu doživljavamo osude vlasti u Srbiji. Dakle, ovde ne sme da se kaže od strane opozicionih stranaka, bilo da su lažno nacionalno ili stvarno građanske i liberalne, ništa na račun Kurtija i ništa na račun vlasti u Prištini. Čak i kada to urade i Kvinta i kada to rade i predstavnici zapadnih ambasada, pojedinačno, kolektivno, kako god, oni osude, makar formalno samo. Odavde tu osudu nećete čuti.

Najzad, to što neko iznese neke nove izmišljotine ili izmisli citat itd, to i dalje ne menja činjenicu, čak i da je Bakarec ne znam kakav i da je ne znam šta radio, to ne menja činjenicu da je testerama upadao u RTS, da je prebijao Maju Dragović i Gordanu Uzelac, da je prebijao Marijana Rističevića, da se tukao sa Aleksandrom Martinovićem u Skupštini. To ne menja činjenicu da je ovaj čovek najveći nasilnik na političkoj sceni i ako i o čemu treba da čuti, onda je to nasilje, ali ne, kao što ovi koji su najviše pokrali pričaju o poštenju i korupciji, tako i najveći nasilnik, koji je sam za sebe rekao da nije išao na proteste protiv nasilja da ga ne bi pokvario svojim imidžom, sada nam drži predavanje o nasilju. Neka sami građani razmisle koliko sve to ima smisla.
Evo, imali ste prilike, poštovani građani da čujete kako izgleda kada neko seje mržnju, kako izgleda kada neko preti u ovoj Skupštini. Evo, sada molim samo da se snimi kako će da izađe napolje. Evo, vidite, telefon i sad izađe napolje i to je to. Tako je svaki put, uđe čovek ovde, izviče se, preti, pokupi se i ode. Onda ponovo dođe u nekom momentu, izviče se… Nastavi slobodno, nikakav problem. Što sada dovikuješ? Sada ja tebi treba da okrećem mikrofon ovako.

Dakle, on za sebe traži poštovanje, a pri tom poštovanje nije ukazao nikada ni prema kome. Nikada ni prema kome, od toga kako izgleda, preko toga kako se ponaša, do toga kako govori. Nikada ni prema kome, ni u ovoj Skupštini, ni onima koji su u Skupštini.

Nije to najbitnije, najbitnije je to, da ovo stvorenje, predstavlja najbolji dokaz da rijaliti nemaju nikakve veze sa nasiljem u društvu. Evo, on za sebe, ne verujem da bi rekao da gleda rijaliti, a pogledajte tu količinu nasilja koje emituje svaki put kada govori. Mi se plašimo? Koga se plašimo? Vas se plašimo? Pa, ja mogu da se plašim samo da ne umrem od smeha dok te slušam. To je jedini strah koji imam, kada te slušam tako kako vičeš jedno te isto, kao Švaba tra-la-la. Niti zna šta je dnevni red, niti zna šta je tačka, niti zna šta je tema, niti zna bilo šta.

Drugo, nasilje koje ste pustili iz boce se sada vama vraća kao bumerang. Vas jure po ulicama, ne nas. Ja ne smuljam da bi oni jurili i nas, ali sada vas teraju sa protesta. Sada ćete vi u petak da vidite reakciju na to što ste danas vi namećete kao lider protesta. To ćete u petak da čujete odgovor, istog tog naroda koji kažete da zastupate. Nemoj samo da prođete kao neki drugi. Hvala.
Ne može se na ovaj način, bukvalno…

Hajde, jeste se izvikali? Jel ima još nešto ili ćete da nastavite posle?

Slušam, Jovanoviću. Jel to to bilo za repertoar za pre podne ili ima još nešto da nastavite? Slušam vas. Što ćutite sada kada ja ćutim? Interesantno vam da pričate dok ja pričam, a onda ćete posle da kukate danima kako ste žrtva verbalnog nasilja ovde i kako jadni Ćuta, pa moraju da ga brane svi mogući mediji. Što se kačiš kad nisi u stanju da se izboriš? Heroj sa ulice.

U svakom slučaju, vađenje iz konteksta reči predsednika Vučića, ne može da zameni činjenicu da nema odgovora na pitanja koja se postavljaju pred nas. Dakle, nema odgovora na pitanje kako dalje i nema odgovora na pitanja kako da nam se ovo više ne desi.

Ovo je isto politikanstvo koje smo imali prilike da slušamo malopre, samo je pokušano da se to politikanstvo upakuje u neki paketić, da se stavi neki celofan i da se veže neka mašnica, ali ipak da se kaže da je odgovorna vlast, jer nisu odgovorni neki drugi delovi sistema, u smislu društvenog sistema, kao što je porodica, kao što je nešto drugo, kao što su društvene mreže, kao što je ne znam ni sam šta.

Pink, znate li vi koliko dece gleda Pink? Ne gledaju televiziju uopšte. Zašto ste toliko zarobljeni u nečemu? Podigli ste na nivo dogme rijaliti, Pink i Hepi, ne znam ni ja šta. Niko od njih to ne gleda, ljudi, gledaju Tik-Tok, gledaju Jutjub, ali o tome nema razgovora.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)
Šta je sa vremenom? Tačno je 12.20.

Dakle, na te izazove nema odgovora, nego ćemo izvući jedan citat sa pokušajem da kažemo – evo, vidite, i vama je vaš predsednik rekao. Ne, rečeno je u nekom sasvim drugačijem kontekstu i u tom kontekstu vam je govorila Snežana Paunović pre neki dan, ali ne vredi. Mi kao da smo u danu mrmota, jednostavno, isto se vrti, vrti i vrti dok ne bude bilo gotovo, a završićemo danas i ovu raspravu, pa ćemo onda preći na nove fraze koje ćemo opet da vrtimo danima. Hvala.
Član 107. stav 1. dostojanstvo Skupštine.

Morali ste da reagujete…

(Narodni poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)

Jel radi vinjak ili nedostaje vinjak? U kakvoj smo fazi sada? Jel fali ili ga je mnogo?

(Radomir Lazović: Jel ovo replika ili je Poslovnik?)

Pa, nije replika, ali će svaki put svako od vas da dobije odgovor.

(Radomir Lazović: Koji član? Šta pričaš? Kome odgovaraš?)

Član 107. Rekao odmah u startu 107. stav 1. rekao odmah.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)

Ne, u tebe ću da gledam.

Dakle, kada ono biće tamo, kada ovo biće…

(Narodni poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)

Prestani da pretiš.

Dakle, onda ćemo moći da razgovaramo drugačije. A to što mislite da ćete pretnjama nekoga da uplašite, ko se vas plaši? Ko se vas plaši? Ko se tebe, jadniče, plaši? Ko se tebe, jadniče, plaši? Ko te se plaši? I koji su to kompleksi koji te vode, pa imaš želju da te se neko plaši? Tebe da se neko plaši, žute patkice neko da se plaši? Sedi žuta patkice tu i ćuti, kad već nemaš ništa pametno da kažeš. Tebe da se neko plaši ili da se plašimo ovog lažova sa Gazele, što pozvao ljude da mu se pridruže, pa prvi pobegao? Otišao samo do VC-a, pa nikako da se vrati. Vas da se plaši? Pa, vi ste meni davno obećali banderu i ja svoju banderu mirno čekam. Mirno čekam banderu, a onda ću kao duh ili vampir da se vratim, opet s vama da se bijem, tako kao duh, kao mrtvak.

Dosta mi je više tih vaših pretnji! Kome pretite? Zašto pretite? Dokle mislite sa tim?

(Narodni poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)

Na to je moralo da se reaguje po članu 107. stav 1, da se kaže da ne može da se preti, a posebno ovo biće ovde. Da ne otvaramo to šta se sve tu dešavalo i ko sve ima 26 krivičnih prijava u njegovoj porodici. Hvala.
Dakle, neću ulaziti u to što brani jednog kriminalca i narkomana iz Žagubice, koji je kolima jurio ljude po ulici, ali mi je interesantno nešto drugo. Pazite sad ovo, da prosto neke stvari raščistimo šta se ovde sada događa i odakle one priče kako se mi plašimo itd.

Kaže Aleksandar Ivković, politikolog koji podržava ove koji organizuju i zloupotrebljavaju tragediju koja se desila, kaže – kada režimi padaju na protestima mora da se ispuni jedan od ova tri faktora: da se vođe režima uplaše za svoju slobodu ili bezbednost, to je jedan, da postoji mogućnost izbijanja oružanih sukoba, to je dva i da značajni elementi režima otkažu poslušnost, to je tri. Kaže, trenutno u Srbiji ne dešava se nijedan, ali oni rade na tome da prikažu da se nešto dešava.

Onda imamo ovoga u Skupštini koji kaže – evo, vi se plašite, čega se plašite? Koliko ste puta čuli ovih nekoliko dana da se mi nečega plašimo? Mi se njih plašimo. Pošto smo inače jako plašljivi, pa se jako uplašimo kada nam oni dođu nešto da nam kažu. Dakle, ako se već ne plašimo, hajde da stvorimo utisak da se oni kao nešto plaše i da se možda stvarno neko i zaplaši kada ih vidi, ali se to ne dešava.

Sa druge strane, imate Šolakove medije koji direktno, ali najdirektnije izazivaju toliku gnev i mržnju da je to strašno. Pazite sada, izveštaj odavde, kaže – naprednjaci se potukli zbog para za odlazak na Vučićev kontramiting.

(Srđan Milivojević: Tačno.)

Evo ga, to je dakle, onaj lažov koji je slagao svoje pristalice da dođu sa njim na Gazelu, eventualno svako može samo do toaleta, i odmah da se vrate. Oni se ljudi vratili, evo njega tu.

Taj lažov je izmislio ono što je izmislio, ministar demantovao, dakle policijska uprava demantovala, ali Šolak nastavlja sa tim. Pa, kaže Šolak dalje – Jovanov ispuštao čudne zvuke, Tepić otkrila nove informacije. I, onda ide dalje – dragi građani, primitivac Milenko Jovanov vas pozvao na protest, aplaudirala mu premijerka. Sramota na RTS-u, u Skupštini Marinika Tepić govori o Novaku Nediću, Javni servis sklanja fotografije. Javni servis svima sklanja fotografije. Prvi Vučićev operativac iz SNS proteruje glumce iz Srbije, iako im se ne sviđa režim neka odu negde drugde.

Dakle, to je to, podizanje temperature, u želji da izazovu građanski rat. To su te dve od tri činjenice ili tačke koje žele da ispune ne bi li realizovali ono što su naumili. Neće vam proći, niti vas se plašimo, niti ćete uspeti da podignete temperaturu dotle, niti će biti građanskog rata, niti će biti otkazivanja poslušnosti državnih organa, šetajte do mile volje, slušajte ovoga koji vas zove na Gazelu ponovo, neka vas prošeta negde drugo Beogradom ove nedelje, uživajte u tome, vaš fitnes trener …
Ja samo molim iste te građane da nikako ne nasedaju na pozive, da sačekaju da se dotični vrati iz toaleta, jer je to uradio već prošle nedelje. Rekao – idem samo do VC-a, svi koji su tu nek ostanu, ja se odmah vraćam. I evo, nije se vratio već ne znam koliko dana. Dakle, ako ga i poslušaju i ostanu, a ja nemam ništa protiv da svako šeta gde god misli da želi i da mu je mesto, nikako da ne veruju ovome kad kaže da ide do toaleta, jer se on posle toga ne vraća. Kad vide da je on otišao, i oni da se raziđu, da ne prođu ko oni ljudi na Gazeli koji su do ranih jutarnjih sati čekali da se on vrati. Da li se zadržao u toaletu ili je samo produžio do studija Nove S, to je sad velika enigma ili je to jedno te isto, i to ne znam, ali u svakom slučaju, vratio se nije. Hvala.
Ja molim službu obezbeđenja da proveri ko je ovaj što skakuće ovde, jer po mojim informacijama, poslanik koji tamo treba da sedi je na Gazeli i čeka ispunjenje zahteva. I on nikada ne bi pozvao narod da budu sa njim do ispunjenja zahteva, a onda je napustio taj narod i otišao u studio. Ja sam siguran da on i dalje čeka na Gazeli. Znači, ovo nije on, to je njegova šauma, priviđa nam se, hologram, ne znam šta je. Fotošop, da, da.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje iz klupe.)
Ribizle i biftek? Opet.

Dakle, vest od 9. juna 2011. godine - mržnja prema ženama… Hajde, uzdržite se malo, stvarno. Nije najnovija vest, ali je dovoljno nova za vas, jer vi ne znate da se ovo desilo, niti vas interesuje to.

U utorak uveče Saša M. štićenik Dečijeg sela u Sremskoj Kamenici iskasapio kuvaricu Svetlanu Z, potom joj nožem skinuo skalp. To se desilo u pokrajinskoj instituciji kojom je upravljao tadašnji visoki funkcioner žutog režima i niko tada u pokrajinskoj Skupštini nije organizovao proteste ispred Banovine, niti tražio bilo čiju odgovornost u tom kontekstu, iako je ceo sistem pokrajinski, institucija pokrajinska bila ono gde se ova stvar desila.

Protest smo tražili onog momenta kada se za 10. travnja zakazali sednicu na kojoj ste hteli da odvojite, da ukažete da je Vojvodina ugrožena od Srbije, to je bio razlog protesta, dakle, politički.

Međutim, one koji su glasali za to da je Vojvodina ugrožena u Srbiji, ja i ne očekujem da imaju bilo kakvo razumevanje prema tome.

Ali, ono što bih voleo da čujem od onih koji toliko dirljivo i tugaljivo govore o nasilju i toliko ukazuju na nasilje, da se izjasne o nasilju koje njihov lider, ali ne ovaj lider što im vodi proteste, nego njihov formalni lider ovde u Skupštini provodi kada preti šamaranjem i njegova zamenica koja preti da će nekoga da juri po ulicama.

Dakle, o tome da se izjasne prvo, pa kad budemo čuli o tome šta imaju da kažu, da li je šamaranje u redu ili nije u redu, da li će ovaj zbog šamaranja, vaš formalni lider, da podnese ostavku ili neće, da li će formalni lider zbog šamaranja da napusti politiku ili neće, tek onda možemo govoriti o nekim drugim stvarima. Hvala.
Tačno je da nismo amnestirali Dragana Đilas, ali što kaže – neće jezik nego pravo. Međutim, vi ste ga amnestirali. Vi ste ga amnestirali i to bez ikakvih problema prihvatili kao eto tako neku činjenicu da je on doveo rijaliti u Srbiju i danas se borite protiv rijalitija zajedno sa rodonačelnikom rijalitija u našoj zemlji.

Pošto ovih dana kada im se spomene taj „Veliki brat“, kažu da je to bio maltene kulturno-umetnički program ili obrazovni program, da to uopšte nije bilo tako kao ovi danas rijalitiji. Samo da vas podsetim da je to rijaliti u kome je jedan od učesnika udarao po stolu svojim polnim organom. Dakle, to je tako kulturno bilo.

Ali, nije to jedini rijaliti Dragana Đilasa. Pazite vi sad ovo: „Sve za ljubav“ 479 epizoda, „Menjam ženu“ 353 epizode, „Leteći start“ 291 epizoda, „Bračni sudija“ 146 epizoda, „Moja velika svadba“ 94 epizode, „Zvezde ulice“ 15 epizoda. Znate šta je najzanimljivije? Sve išle na TV „Pinku“ u vreme kada je Dragan Đilas imao vlasništvo u TV „Pinku“, udeo u vlasništvu.

Sad vi kažete da ste protiv rijalitija. Ne, niste vi protiv rijalitija danas. Vi ste i danas protiv nekih rijalitija, a one na vašim medijima, te želite da ostavite, jer to je opet kulturno-obrazovni i ne znam, vaspitni program.

Dakle, nema tu principa, kao što vam smetaju neki članovi REM-a, pa podnesu neke ostavke, upadnu na posao ljudima, ponesu neke ostavke za neke članove REM-a, a oni drugi koji vam valjda odgovaraju, oni mogu da ostanu, oni nisu sporni, oni nisu učestvovali u kolektivnom organu. Pa, ako je kolektivni organ, onda ne može jedan da ostane, jedan da ne ostane. Ako je kolektivni organ, svi moraju da idu, svi su zajedno učestvovali u nečemu ili nisu učestvovali. Ali, ne, vi ste izabrali u kolektivnom organu ko hoće da ostane.

Dakle, principa nema. Đilasa nismo rehabilitovali, odnosno amnestirali mi, nego vi i to za sve rijalitije koje je u ovu zemlju doveo. Hvala.
Dobro, sada već ima dva osnova, ali hajde, uklopiću svoje. Dakle, što se tiče „Plesom do snova“ to je emisija, nije rijaliti. Ali, što je još gore, to je emisija koja je bila humanitarnog karaktera. Znači, novac od te emisije, koji ta emisija zaradi davao se po nahođenju učesnika raznim ustanovama gde su bila deca.

Izvolite, Stefanoviću, nešto dobacujete. Niste čuli? Pa stavite slušalice pa ćete čuti. Nije bilo filharmonije, da, Bečke.

Ali, ono što jeste interesantno sada, a to ste imali prilike sada svi u sali da vidite, to je da onog momenta kada je dijalog posle dva obraćanja, jedno je bilo potpuno korektno, drugo je bilo delimično korektno, ušao u jedan drugačiji tok, tog momenta ustaje dežurni pajac da urla, da viče, da napravi nekakvu reakciju, jer ne može normalno da se razgovara. Ne sme normalno da se razgovara, jer on mora da dobije tenziju.

Ja se izvinjavam, poštovana predsednice, ovde se ponovo pojavljuje „Šauma“ osobe koja je i dalje na Gazeli, koja čeka na Gazeli ispunjenje zahteva, jer je tamo zvao ljude i ljudi došli da sede tamo dok se zahtevi ne ispune. I oni ljudi još čekaju, a ta „Šauma“ se pojavljuje. Ja ne verujem da je to toliko odvratan lik da je ljude pozvao i da se on vratio. Tako da molim vas da obezbeđenje dođe da vidi šta je to što se ovde pojavljuje.

Dakle, sa jedne strane se traži razgovor, a sa druge strane kada taj razgovor uđe u jedan normalan tok, taj razgovor se ruši. Zašto? Pa zato što je potrebno sada u subotu, kako kažu blokirati institucije. Radikalizacija protesta za mir i za bezbednost i protiv nasilja tako što ćemo da blokiramo institucije. Opet već viđeno. Imali smo to, blokadu predsedništva itd. i rezultat će biti isti. Ali, kako god.

Zato molim samo da se vratimo u ono što je okvir koji je dat i da se vratimo u onaj pristojan deo razgovora koji je već bio. Hvala.
Dakle, kao što vidite gospodine predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade, zatvorili smo krug. Dakle, krenuli smo od toga da su prećutkivali Jovu Bakića, pa su se odricali Jove Bakića, pa su se ogradili od Jove Bakića, pa su ga pripisali nama, a sada ga brane.

Dakle, kompletan krug je zatvoren, tako da Jovo Bakić ponovo može na „Utisak nedelje“ i ponovo da poziva na jurnjavu ulicama i bacanju u Savu i Dunav, a ne čudi me da ga brani upravo onaj koji se slatko cerekao dok smo govorili o tome juče, kako je napadnut Dejan Vuk Stanković, jer je u tome bilo nešto mnogo smešno.

Sa druge strane, apsolutno se ne može oceniti, dakle, ne može se kvalifikovati ta potreba da vi istražujete da li je neko išao ili nije išao, izjavio ili nije izjavio saučešće itd. Ta podlost da vi u jednoj rečenici kažete kako neko nije išao, a drugi eto išao, a kao nije išao sa kamerama, a mogao je kamere da vodi, a nije ih vodio itd. Pogledajte vi dokle to ide? Dakle, u istih pet minuta prekor predsedniku Skupštine i pitanje da li je uopšte išao, a onda onome ko je rekao da je išao i da se upisao, a kako to bez kamera itd.

Hajde saberite se više. Hajde saberite se ljudi više, ostavite se više tih stvari i na tome pokušavati da pravite političke poene, stvarno je jadno i bedno, pa čak i za nekoga ko je onako ponižavao građane, koji su građani Beograda, ali eto ne žive, zamislite u centru grada, nego u Borči ili u Marinkovoj Bari. Dakle, čak i takav neko, bi morao da se uzdrži od ovakvih stvari, jer iako je od licemera i megalicemera mnogo je. Hvala.
Član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Poštovani gospodine predsedniče, ovo u najvećoj meri nije bilo u skladu sa dnevnim redom. Nije imalo nikakve veze sa dnevnim redom.

U skladu sa članom 27. morali ste da date komentar prethodnom govorniku kada je u pitanju skup koji se organizuje, to je da svako ima pravo da organizuje skup i da prisustvuje skupo. Dakle, to je po našem Ustavu tako. Tako da onaj ko želi da prisustvuje u subotu na skupu koji će da organizuju i vode oni koji bi kosti vladike Nikolaja bacili psima ima pravo to da radi, da sutra ide na litiju, a u subotu da šeta sa onima koji bi

da kosti vladike Nikolaja bacali psima. To je njegovo potpuno pravo. Ima pravo to da radi.

Sa druge strane, isto tako morali ste da ga upozorite da je apsolutna neistina da je postojala bilo kakva koalicija između Srpske liste i Aljbina Kurtija, nego da postoje garantovana mesta za Srbe koje su oni preuzeli i vršili funkcije dok je imalo ikakvog smisla da se za svoja prava bore u okviru institucija, a onog momenta kada je postalo besmisleno da budu više u tim institucijama oni su te institucije napustili.

Dakle, morali ste na to reagujete. Hvala.
Hajde, ja ću pokušati …

(Narodni poslanik SNS dobacuje.)
Dakle, ovde je problem što mladi kolega ne kaže lepo ko je rekao da su junaci sa Košara motiv ovih nesreća, a rekao je Milan St. Protić. Pa, kažite da je Milan St. Protić. Nema razloga da to krijete. Kažite, lepo da je to onaj koji podržava opcije sa kojima se vi ovde pozdravljate, koji vam aplaudiraju, koji vam šapuću šta treba da kažete, kojima vi aplaudirate, dakle, da ste vi zapravo se proželi da ste jedno.

Godine 1883. je bila Timočka buna iz razloga koje nam sada spočitavaju. Dakle, kralj Milan rešio da napravi stajaću vojsku od narodne vojske i da se oduzme oružje od narodne vojske i da se napravi jedna moderna armija. Zahvaljujući, između ostalog tim reformama srpska vojska je izvojevala pobede kasnije 1912, 1914, ušla u rat 1918, pobedila u ratu itd. Dakle, to su bili rezultati.

Sada mi imamo situaciju da nas neko vraća u 1883. godinu da poništi reformu kralja Milana, dakle i to da poništimo, da mi naoružamo narod, jer ako zatreba da se narod sam brani i da narod ratuje, da imamo narodnu vojsku koja kod kuće drži zolje i tako dalje. Ja sam mislio da smo mi zbog toga nabavljali migove, pancire, tenkove, nove kornete, šta smo već kupovali kao država, da imamo jaku vojsku koja će da brani. Ali, ne, nama sada kažu, nije to dovoljno, ne treba vojska da brani nego svako od nas da zaduži pušku i tako dalje i da sada završimo ovo sve.

Sada zamislite samo kada smo čuli sada sve ovo, šta ovome mogu da kažu ljudi koji imaju ovu ili onu vezu sa tragedijama koje su se desile, koji nam šalju poruku to što su imali oružje to je sve u redu, treba još više oružja da imaju, jer Bog zna šta može da nam se desi.

To je neodgovorna politika. To je politika koja misli da na tako nekim stvarima može da zabeleže neki jadni, bedni politički poen, a ja sada verujem, a ja sam ubeđen i verujem da to neće biti moguće, jer ovo svako ko čuje može da vidi kakvo je ovo politikanstvo i zamlaćivanje građana. Hvala.