Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9663">Milenko Jovanov</a>

Milenko Jovanov

Srpska napredna stranka

Govori

Sad stvarno postaje groteskno. Dakle, gospođa je ušla u salu pred bukvalno minut i nema pojma šta se dešava i šta se priča i ponavlja nam nešto na šta sam ja već odgovorio. To je već bila tema. To ste već pokušali da podvalite, doduše ne vi lično, nego ovi vaši partneri, istu stvar pokušali da podvalite – nismo to mi rekli, nego to sam Aleksandar Vučić rekao. Ma nemojte. Sam pretio svojoj deci. Sam pretio svom sinu da će da visi pod lipom, jel tako? Hajde osudite to, sram vas bilo. Osudite to što je napisano da će završiti u šahtu kao Gadafi. Osudite to!

(Marinika Tepić: Ja sam osudila.)
Osudite to što su rekli da će da visi pod lipom. Osudite to što su detetu od nekoliko meseci pričali da mora da odgovara i da mu se mora sprečiti da leti sa aerodroma. Osudite to. Pokažite da stvarno mislite to što govorite. Ne, niti mislite, niti vam je stalo. Vi se bavite kompletnom porodicom Vučić i nemate nameru da prestanete. Nemate nameru da prekinete. Vi se bavite decom Aleksandra Vučića, vi koji ste na ulicu navodno izašli zbog dece, jer deca Aleksandra Vučića ne zaslužuju da budu zaštićena u ovoj zemlji, nego samo da budu meta i nije vas sramota i ne mislite da prekinete.

Sad vam je krivo što je neko rekao - da, pretili ste i njemu da ćete da ga ubijete i njegovom bratu i njegovom sinu i drugom sinu i ćerki i majci i svima. Radili ste to i nikada se toga niste odrekli i to ne radite ni sada. Vi nemate nameru to da prekinete, vi nemate nameru toga da se…

(Marinika Tepić: Kako vas nije sramota?)

Mene da bude sramota? Kaže - kako me nije sramota? Pa, ne može da me bude sramota na to što vam ukazujem…

(Marinika Tepić: Kako vas nije sramota?)
Vas nije sramota, pazite vi sada ovu perverziju?

Znači, mene treba da bude sramota što im govorim šta oni govore, a njih nije sramota onoga što govore, nego je sramota lopovu reći da je lopov, a njega nije sramota što krade. Evo, isto vam je to sada.

Prestanite da spominjete decu. Niko ne zna i ne treba da zna kako se vaša deca zovu i niko ih i ne spominje.

(Marinika Tepić: Poslovnik.)

(Srđan Milivojević: Povreda Poslovnika.)
U ime poslaničke grupe Aleksandar Vučića – Zajedno možemo sve, najpre moram da kažem da sam apsolutno nezadovoljan načinom na koji je ovlašćeni predlagač ovde obrazložio zajednički zahtev za formiranje anketnog odbora. On je u jednoj kratkoj formi vrlo malo toga rekao o samom anketnom odboru, o njegovoj suštini. Pričao je o nekim svojim viđenjima stvari koje ne bih ni komentarisao, osim činjenice da je zaista, što bi rekli klinci – gasi Skupštinu, motaj kablove, kada je došlo vreme da Radomir Lazović priča o obrazovanju i o prosveti. To je stvarno kraj. Čovek koji toliko voli obrazovanje da i posle 20 godina i dalje studira. On prosto ne želi da završi taj period svog života, jer „od kolevke pa do groba, najlepše je đačko doba“. On je to produžio do 43. godine. Izgleda da će do penzije tako da traje, ali i to je manje važno.

Oni pokušaji učitavanja koje stalno radite nije niko odavde nazvao ljude ovim ili onim imenima. To radite vi. Kada smo govorili i o političkim nekrofilima i o hijenama i o lešinarima, govorili smo o vama, liderima opozicije koji se sad utrkujete ko će da stane na čelo kolone, pa nam ovde gospodin Lazović čita ekspoze. Ovo nije bilo obrazloženje anketnog odbora. Čovek je pročitao ekspoze za premijera, ali džabe, onaj koga hoće na čelo kolone taj svira harmoniku. Danas smo dobili izveštaj da razvlači dugmetaru i njega spremaju, a može da čita Lazović i dva sata, ali ne pomaže dok ne razvuče jedno kolce.

Najzad, džaba se okrećete na ovu stranu i tražite bilo kakvu podršku za to što radite. Nema nikoga ko sedi ovde, a ko ne prezire to što ste ovakve tragedije iskoristili za pokušaj dolaska na vlast bez izbora. Nema nikoga u ovoj sali, nema nikoga u ovoj ili bilo kojoj poslaničkoj grupi vlasti i džaba se obraćate i džaba pokušavate podvalom da prikažete kako ima ovde nekog ko vas razume. Ne, nema nikoga ko vas razume, jer ovo što ste uradili nije uradio niko nikada u istoriji sveta, a da je posle dve ovakve tragedije rešio da uzme vlast na ulici, da nosi lutku obešenog predsednika države i da širi nasilje na protestima protiv nasilja. To je vaše delo i mi ga se gnušamo. Hvala.
Drago mi je da su građani imali prilike da vide kako izgleda ta priča o pruženoj ruci i želji da se razgovara.

Sa jedne strane i u prvoj rečenici se kaže da je ruka ispružena i da se čeka odgovor sa ove strane, a onda usledi salva najgorih uvreda, najgorih kleveta, najgorih laži, u želji da se kompletna vladajuća struktura, pre svih predsednik Vučić, Srpska napredna stranka, pokaže valjda odgovornim i krivim za ubistva koja su se desila.

Gospodine Jovanoviću, izvolite. Slušam ja vas.

(Aleksandar Jovanović: Izvolim, nastavi.)

Jeste mi dali reč?

(Aleksandar Jovanović: Nastavi.)

Nemojte, pustite ga, sad je u fazi da je predsednik Skupštine. Nemojte da mu objašnjavate da nije, posle će da se iznervira.

Predsedniče, jel mogu ja sad da nastavim? Hvala.

Dakle, to nije poziv za razgovor. Ako ćete na takav način da komuniciramo, onda jednostavno morate da očekujete politički odgovor na ono što radite. Zato što je laž, brutalna laž, priča o nekakvim privatizacijama i to je iks puta rečeno da je brutalna laž, ali ne vredi, valjda mora da se u toj agendi koja mora da se izgovori i to kaže.

Onda dolazimo do još jednog paradoksa, koji se ovde izgleda ponavlja, to je neko pravilo, već sam to primetio ali izgleda da to bukvalno mora tako da funkcioniše, oni koji najmanje imaju prava da pričaju o korupciji pričaju o korupciji, oni koji najmanje imaju prava da pričaju o nasilju pričaju o nasilju, oni koji najmanje imaju prava da pričaju o obrazovanju pričaju o obrazovanju, a sada o moralu u politici priča onaj ko je do poslednjeg nanosekunda branio vlast u Šapcu.

Dakle, vi ste snimljeni kako dogovarate da se sipa ricinus članovima biračkih odbora da biste ostali sami na biračkim mestima, da biste mogli da štelujete glasanje. Postoji snimak, audio zapis. Koliko ste puta oborili izbore u Šapcu, više ni sami ne znate. I sad vi pričate o moralu u politici. Nemojte.

Pružena je ruka, apsolutno smo za razgovor, ali to da nam pretite da ima mnogo nezadovoljnih ljudi, to znamo. Bili su izbori pre dve godine, znamo koliko ste dobili glasova.

Postoji jedan drugi problem. Znate, na tim izborima predsednik Vučić je dobio dva miliona i 300 hiljada glasova, a bilo je ljudi koji su glasali protiv njega i bilo je ljudi koji su glasali za druge kandidate. I sad vi nama kažete – ima ljudi koji nisu za vas. Da, znamo to. Pa? Nemojte da pretite time. A koliko ima na kojoj strani, koga ko podržava, to ćemo na izborima da proverimo, pre ili kasnije.
Predsedniče, jel mogu ja?

(Aleksandar Jovanović: Može.)

Hvala. Nemojte me prekidati, kad ste mi dali reč, nema smisla. Hvala. Nemojte me sad prekidati više. Kako ja progovorim, vi me prekinete.

Predsedniče, dajte mi reč da govorim. Jel može? Hvala.

Dakle, kaže – na pruženu ruku mi odgovaramo sve i svašta, pa pričamo o Rusiji. Evo, naslovna strana, sad ja ne znam da li je ovo „Dnevnik“ ili „Tjednik“, ali je u svakom slučaju poznato lice na toj strani, eno ga tamo klima glavom, kaže: „Srbija je spremna da se oslobodi od Vučića i, gle čuda, Rusije“. Ali mi smo ti koji ubacuju Rusiju u taj diskurs, nije on.

Idemo dalje. Kaže – neko bakljade pravi i time pravi jako velike probleme, to je nasilje itd. Pogledajte, „Ne davimo Beograd“, veliki je ovako transparent…

(Predsednik: I Marinika Tepić da ne dobacuje kao Ćuta.)

Ne smeta to, predsedniče Orliću, mora da se dokaže. Sad će i ona dugmetaru da razvlači, samo polako, prisustvujemo sada tuči ko će prvi do mikrofona na bini na kojoj ne smeju da priđu. Dakle, samo vi njih pustite.

Ali, ko diže baklju? Diže baklju jedan bradati čupavi buckobas, liči na ovoga koji je malopre govorio, doduše, malo je skratio kosu, malo je skratio bradu, malo je smršao, ali je ovo on. Evo ga sa sve bakljom. Ali nije ni tu kraj. „Fejsbuk“ stranica „Ne davimo Beograd“ – bakljada, 4. decembar u 23.07 časova, evo vam ga snimak, možete da vidite na vašem „Fejsbuku“, bakljada. Pa što radite to? Pa to je nasilje. Kako ono ide, kako da ja sad mogu to da ponovim?

(Aleksandar Jovanović: Prošlo vreme, hajde gasi.)

Šta je bilo? A malo je nervoza? A što je nervoza?

(Predsednik: Da ne dobacuje iz klupe ni Lazović.)

A što palite baklje? A što promovišete nasilje? A što lažete danima? Lagali ste kako sam organizovao haos na protestima. Kakav se haos desio na protestima? Kakav je haos bio u petak? Kakav je haos bio u subotu? Hajde sad lepo da se izvinite zato što ste lagali? Pa ste me onda optužili da sam ja organizovao one koji su tukli onog Amerikanca koji ih je provocirao.

Hajde sad da se izvinite zato što ste lagali. Dokle ćete da lažete, Lazoviću? Dokle ćete da lažete, Lazoviću? Kad je kraj vašim lažima, Lazoviću? O Rusiji, o bakljama, dokle lažete?
Dobro, čuli smo neke predloge o kojima je u javnosti već bilo reči. Ja mogu samo da ponovim, a čuli ste i po reakciji poslanika koliko je za nas kao poslanike prihvatljiva ideja o bilo kakvoj prelaznoj Vladi.

Dakle, mi ipak za to treba da glasamo da bi to moglo da bude realizovano, a po reakcijama, rekao bih da će to teško da prođe, tako da tu ideju možete da zaboravite.

Što se tiče ostavke predsednika Republike, predsednik Republike vam je ponudio opciju da ga razrešite sa te funkcije tako što ćete da prikupite odgovarajući broj potpisa ovde u Skupštini. Slikali su se neki poslanici da su krenuli u prikupljanje potpisa i bilo je pitanje dana kada će da objave da su prikupili dovoljan broj potpisa.

Nažalost, mi bismo u toj varijanti morali da dopunimo onaj potrebni broj glasova da se pokrene postupak opoziva, a onda bi se narod na izborima, gle čuda, ipak izjasnio.

Šta oni sve vreme pokušavaju da izbegnu? Da se narod izjasni. Prelazna Vlada, ali da se narod ne izjasni. Da predsednik podnese ostavku, ali da se narod ne izjasni. Znači, sve da se narod ne izjasni i sve bez naroda. Zašto? Znaju ljudi koliko ih narod hoće. Pa, njih neće ni ovi koji šetaju sa njima. Oni ne smeju da dođu do bine, oni ne smeju da govore. Oni traže, ankete prave ko će da govori na skupu. Svi mogu da govore, samo oni ne smeju da govore.

(Aleksandar Jovanović: Jel smeš ti da govoriš?)

Na vašem mitingu? A zašto ja da govorim na vašem mitingu?

Ja samo da čuju, pošto građani verovatno čuju buku, ali ne čuju šta se dešava. Dakle, gospodin Ćuta Jovanović, veliki gospodin Ćuta Jovanović mi džentlmenski nudi da ja govorim na njihovom skupu. Pa, kako bih vam rekao, ja kada dođem na skup koji organizuje moja stranka, mene ljudi zaustavljaju, pozdravljaju, slikaju se sa mnom itd. Za razliku od vas, ja nemam razloga da bežim i da se sklanjam. Tako da, čim vi budete govorili na našem skupu, ja ću tu posetu uzvratiti.

Suština je, o svemu će odlučivati narod. Ne Kajl Skot, kao nekada da uvede pet poslaničkih grupa preko noći u Skupštinu, pa oni koje je Kajl Skot uveo u Skupštinu misle da to tako funkcioniše i u ovoj Srbiji. Ne. Niti Hil, niti bilo ko drugi. Narod Srbije će da odluči.

Što se tiče izbora, da biće ih, samo ćemo da vidimo da li ćemo pre toga ići na promene izbornog zakona, na promenu izbornog zakonodavstva, jer i to narod traži, pa da vidimo da li doktor Nestorović može u pet do 12 da podigne sa 2% na 5% rejting ili sedam za koalicije, kao što je uspeo sa 2% da podigne na tri. Hvala.
Član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Budući da kolega Lazović i te kako insistira na slovu Poslovnika, insistira na svakoj zapeti, svakoj tački koja se ovde navodi, on jednostavno je govorio mimo Poslovnika. Morali ste da ga opomenete, jer to od njegove impresije o tome šta on misli, kako misli, šta se nalazi u kom uglu ekrana, to nije tačka dnevnog reda. On se javio kao ovlašćeni i on može da govori kao ovlašćeni o onome što je tačka dnevnog reda, a ne da priča o onome što mu padne napamet i što nema veze sa dnevnim redom. Posebno je licemerno da to radi pozivajući se na to kako je važno da se držimo slova Poslovnika.

S druge strane, samo kao predsednik Administrativnog odbora želim da kažem kolegi Jovanoviću, ne brinite, ne dam ja vas. Predsednik je izrekao opomenu, ali to mora na Administrativni, ne dam ja vas Milenko, nećete vi na Administrativni. Pravdu koju god želite, ja ću da vam dam, ne brinite ništa, ne dam na vas ni pod razno. Hvala.
Poštovani gospodine predsedniče, član 107. stav 1. – dostojanstvo Narodne skupštine. Dakle, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine onog momenta kada poslanik koji je prihvatio verifikaciju mandata priča o tome da su nekakvi izbori bili pokradeni. Dakle, verifikacija mandata znači da ste prihvatili izborne rezultate i time ste završili tu priču. To je trebalo da im se kaže, kao što treba da im se kaže i to, a propustili ste priliku da kažete, da su ovi izbori, poslednji, održani po pravilima koji su oni diktirali. Sva pravila su oni diktirali i sva pravila su oni tražili. Mi smo sve prihvatili što je traženo. Tanja Fajon je dolazila ovde, posredovala, šta je već tražila, tako da u tom smislu ste morali da podsetite poslanika da je većina u RIK njihova. Sve i da je ne znam šta… Možda je vama smešno zato što ste članove RIK tukli svojevremeno. Svojevremeno ste mlatili članicu RIK tamo u Kralja Milana, pa vam je zato smešno kada se spomene RIK.

Dakle, te izbore, kako su održani po njihovim pravilima, kako su ih oni tražili, uz posredstvo predstavnika koje su oni tražili, su oni priznali time što su verifikovali mandate i nije pošteno, nije fer. Dostojanstvo Skupštine se time narušava kada se kaže da su ti izbori bili pokradeni, jer ih, eto, nije organizovala prelazna Vlada. Hvala.
Da, pa sve ovo o čemu je gospodin Lazović govorio on je zapravo govorio o sebi i medijima koje on podržava.

Sada ću vam i ilustrovati primerom od prošle nedelje kako to izgleda. Iako čovek nije bio u sali uopšte, oni su, dakle, govorio sam i odgovorio sam poslaniku Jovanoviću na neku njegovu diskusiju i rekao da oni ne smeju da se pojave na sopstvenim protestima i da ih već neki ljudi jure po ulicama. Dva sata kasnije drže konferenciju za štampu u holu, pojavljuje se novinarka N1 i postavlja pitanje Lazoviću, koji uopšte nije bio u sali, da prokomentariše što sam ja rekao kako će narod u petak juriti po ulicama lidere opozicije. Dakle, to je u ponedeljak. U utorak, sreda, četvrtak pričaju o tome kako sam ja to najavio, to stavljaju u svoje medije, organizuju upravo ovo o čemu je pričao, pričao je o tome u jutarnjim programima, to im je tema stalno. Lazović o tome govori sam - Jovanov najavio, Jovanov najavio, Jovanov najavio itd.

Međutim, odjednom, pomera se protest za subotu. Sada, ja najavio za petak, a ovo u subotu, i u subotu šta se dešava. Dakle, uključuje se kamera N1 direktno i kaže čovek iz obezbeđenja da je pijani Amerikanac provocirao neke tamo koji su bili prisutni i oni krenuli da se biju sa njim, da je obezbeđenje reagovalo, policija reagovala i svi privedeni. Šta kaže Lazović? To je posledica onoga što je najavio Milenko Jovanov. Evo vam ga taj njihov fašizam koji sprovode svaki dan. Evo vam tog optuživanja bez ikakvog dokaza.

Dakle, niti sam šta najavljivao, niti se šta slično desilo, ali to vam je to targetiranje. Znate samo u čemu je razlika? U tome što ja kažem da je pogrešno i odvratno to što je neko napao Marka Janketića verbalno na ulici, a vi pravite heroje od onih koji su napali Marijana Rističevića ovde ispred ove zgrade kao narodnog poslanika. U vašim medijima kako su žene heroine maltretirale Marijana Rističevića i svašta mu dobacivale. U tome je razlika između nas i vas što ja nemam problem da kažem principijelno da je nešto pogrešno, a vi to gledate kroz stranačke naočare, ako je neko napao Rističevića to su heroji, ali ako je neko napao Janketića to ne može. Ne može ni jedno ni drugo zato što je ovo zemlja u kojoj se može slobodno govoriti i misliti, a to je, najbolji dokaz ste vi sami. Evo ovlašćeni predlagač koji govori ceo dan i koji kuka kako nema vremena.
Iskreno rečeno, sad kad već delimo lekcije kako ko šta vidi, evo, ja da sam na mestu Boška Obradovića, ja bih podneo ostavku i izašao iz politike za sva vremena, zbog svog nasilja kog sam kao poslanik, kao bivši poslanik, kao političar, proizveo u javnosti.

Dakle, iz moralnih razloga, posle bilo kakvog dešavanja koje je nasilno, da sam na mestu Boška Obradovića bih momentalno napustio politiku i nikad se više ne bih bavio javnim poslom. Nakon upadanja testerama u RTS, nakon premlaćivanja žena u RIK-u, nakon premlaćivanja novinarki „Pinka“, nakon teranja ljudi da voze kamion preko policije ili preko demonstranata, šta je već bilo, izbacivanje ljudi iz kamiona ako neće to da rade, posle upadanja u policijsku stanicu, posle upadanja u Skupštinu lupanjem zastavom u vrata, nakon gađanja Aleksandra Martinovića mišem, nakon pravljenja incidenta ovde na ovom podijumu gde se tukao sa poslanicima i sa obezbeđenjem, otimanja one tamo zastave itd, ja nikad više u životu se politikom ne bih bavio, niti bilo kojim javnim poslom. Sklonio bih se negde, tihovao bih do kraja života. Nije javni posao sve čime čovek može da se bavi. Može da čita knjige, analizira nešto, piše negde nešto i to je to.

Ali ne, on ne samo da to nije uradio, nego deli lekcije drugima šta treba da urade jer su, pazite, objektivno odgovorni. On sad nama uvodi komandnu odgovornost, kao Haški tribunal, iako nikakvu odgovornost nemaš, iako ni na koji način nisi mogao da budeš odgovoran za bilo šta, ne, ti si formacijski odgovoran. Zašto? Pa, eto, zato što sam ja tako rekao.

On koji je sve ovo radio, on ni za šta nije odgovoran. On nije proizvodio nasilje, on nije pokazivao ljudima kako nasiljem može da se bori u javnosti, itd. On nije nikome bio uzor, itd. Ja ne znam stvarno više da li je neko gledao Kristijana Golubovića ili Boška Obradovića i ne znam gde je više nasilja mogao da čuje, od jednog ili od drugog, s tim da je jedan odgovarao za svoje nasilje, a drugi za svoje nasilje nikada nije odgovarao, nikada se nije odrekao, nikada se nije izvinio i nema nameru to da uradi. Hvala.
Da neko na ovaj način drži predavanje vladajućoj stranci, najvećoj stranci u Srbiji, najsnažnijoj stranci u ovom delu Evrope, svakako to je stvarno, blago rečeno, pretenciozno, ali dobro.

Međutim, ovde je nešto mnogo važnije, gospodine Orliću, a to se nije moglo čuti samo iz ovog govora, nego iz svih govora koje smo danas imali prilike da čujemo, a to je da nama ovaj anketni odbor ne treba.

Ja ne vidim čemu mi prisustvujemo? Zašto idemo na formiranje anketnog odbora kad se sve zna već? Znaju se okolnosti, zna se koje kriv, zna se ko je odgovoran, zna se čije glave treba da lete. Šta će nam anketni odbor sad da to potvrdi? Samo ćemo napraviti problem ako anketni odbor to ne bude tako video, jer će onda biti da ono što je njima očigledno i ono što svi oni vide i što je apsolutno jasno, anketni odbor nije prihvatio. Dakle, mi prisustvujemo sada jednoj potpunoj zameni priča.

Dakle, anketni odbor iz izlaganja predstavnika opozicionih stranaka svih je apsolutno nepotreban zato što oni apsolutno znaju sve odgovore na pitanja koja anketni odbor treba da da, bez bilo kakvih analiza, bez bilo kakvih slušanja, bez bilo kakvih priča, bez bilo čega. Oni to već znaju.

Šta će nam onda anketni odbor? Onda formulišite predlog odluke osude svega i svačega, pa da vidimo kako će to da prođe, pa ako prođe, prošlo je, ako ne, neće.

Najzad, prebrojava se ko je iz SNS otišao ili nije otišao, a uvek je bolje… Znate, ima ona narodna „rugala se šerpa loncu“, samo problem je u tome što ne prebrojavaju svoje poslanike. Koliko ja umem da brojim, tamo fali najmanje dva u odnosu na ono što je bilo, ali to je ne znam šta. Za to postoje neka čudna objašnjenja, podzemne vode, kosmičke sile, itd. ali ovo znaju šta se događa u SNS i znaju da analiziraju do poslednjeg detalja. Samo sebi ne znaju da pomognu, a nama pomoć nude. Hvala, ne treba.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje iz klupe.)
Vrlo kratko. Dakle, videli ste i sami razliku u odnosu na ono što sam govorio kada je kolega replicirao.

Dakle, on je skoro 90% svog vremena potrošio da objasni kako su ti ljudi koji su do juče bili zajedno sa njim i sedeli zajedno sa njim najgori na svetu i postali su najgori na svetu onog momenta kada su otišli itd.

Ja o ljudima koji su SNS napustili nisam rekao ni reč ovde, niti bilo koji poslanik ovde nije rekao ni reč. O njima ste govorili samo vi svi zajedno iz opozicije.

Kako bih vam rekao, stranka je živ organizam. Ljudi dođu, odu. Neki se zadrže, neki odu.

(Aleksandar Jovanović: Ova još malo živi.)

Molim?

Predsedniče…
Ima tu jedna druga stvar, gospodine predsedniče…

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)

Hvala.

Da li ste mi dali reč?

Dao mi je reč, tako da zahvaljujem.

Uglavnom, ovaj koji se javio, on je prvi otišao. On je otišao i pre Zorane i pre Šormaza, ovaj Jovanović. Čim nije bila hidroelektrana, on se pokupio i otišao.

U svakom slučaju, ni reč nismo rekli o tim ljudima koji su ovde bili pa otišli.

Ja stvarno ne znam šta je ovo, stvarno mi se pričinjava Milivojevićev glas, evo i meni. Ja ne znam stvarno ljudi šta je ovo.
Jeste li završili?

Uglavnom, nikada o tim ljudima nismo rekli ni jednu ružnu reč, za razliku od vas koji ste sada najgore govorili o ljudima sa kojima ste zajedno sedeli do juče.

To je verovatno razlog zašto SNS jeste najsnažnija stranka u ovom delu Evrope, a dokle ćete vi da dogurate, videćemo, posebno ako se bude ispunio vapaj naroda i podigao izborni prag na 5% za pojedinačno stranke, jer vi ste bar pojedinačno prešli tih 3%, ako je nešto istini za volju, to je, za razliku od ovih koji su se ujedinjavali, po njih 16 pređe 3%, pa ovde po ceo dan luduju, pa da vidimo kako će to da izgleda novim zakonom. Ne predviđam ništa, samo kažem. To bi još jedna tema bila dobra za razmišljanje.

U svakom slučaju, nemojte nam držati lekcije, probajte da rešite stanje kod sebe, pa jednog dana možda sve te genijalne ideje ćete sami primenjivati, a do tada stvarno se uzdržite, jer komično deluje da miš slonu drži predavanje o tome kako slon treba da ide i da priča ala tabanam. Ne ide.