Zanimljivo je to kada od jednog celog razgovora i dijaloga koji se vodio izvučete na kraju zaključak, pa da. Šta se desilo…
(Narodni poslanik Đorđo Đorđić dobacuje iz klupe.)
Molim, kaži, kaži. Ne, ne, u redu je, u redu je, u redu je, da se razumemo, prosto polemišemo, nije ništa sporno.
Znači, ako je razgovor bio na tu temu da se neko predstavio kao lider opozicije i govori u ime ljudi koji protestuju, a ja kažem – vas već jure po ulicama i onda pričamo dalje, jer se to desilo na jednom od protesta, pretposlednjem, gde su prilazili jednom od tih lidera koji ih je slagao i rekao kako će ih čekati na Gazeli, samo tetki da odnese lek, pa se nikad nije vratio, pa mu rekli - čiji je ovo protest, jel ovo vaš protest, jel naš protest, a on onako junački pobegao, kao što je pobegao od Bulatovića malopre. I u kontekstu toga kažem – vas već vaši jure i juriće vas po ulicama u kontekstu ako se budete nastavili nametati kao lideri protesta. To je poenta, a vi onda kažete – ne, ne, ne, ja vama pretim. Ja vas pitam opet, okej, nema nikakvih problema, onda ste to širili dalje da ja najavljujem nasilje. Koje nasilje se desilo na vašem protestu, osim ukoliko ja to nasilje sam organizovao za petak, pa nisam javio nasilnicama da je pomeren protest na subotu, pa su ljudi došli u petak da vrše nasilje, a u subotu je prošlo bez nasilja?
Dakle, pet dana ste to ponavljali, konstantno – nasilje na protestu će se desiti, organizovao ga Milenko Jovanov. Konstantno. Šta se desilo? Ništa.
Radomir Lazović, mrtav hladan, kada se desio taj incident, optužio mene, kao da je to tako, eto, i Pavle Grbović, da ne zaboravim. To je posledica onoga što je najavljivao Milenko Jovanov. Šta ćemo sada sa tim?
Najzad, ako stvarno mislite to što govorite, osudite ovoga koji se malopre, kako kaže šefica vaše poslaničke grupe, obradovao kada je dobila reč Nevena Đurić. Saginjete glavu. Hvala. To mi je dovoljno. Ne treba ništa više da kažete. Poštujem taj čin.