Prvo moram da kažem da ću od danas pa u buduće prema koleginici da nastupam sa dužnim poštovanjem i ako sam u bilo kom trenutku prekoračio neke granice pristojnog u odnosu sa vama, ja se ovom prilikom izvinjavam. Sada ću reći i razlog.
U petak je ceo dan Šolakova televizija kukala kako sam ja strašan prema njima, kako ih vređam, te uvredio ovog, te rekao onom ono. Samo kada sam odgovorio gospođi Manojlović nije rečeno da sam je uvredio, povredio ili bilo šta treće, nego kako sam joj odbrusio i gledam jel to njegova televizija, jel to ista televizija, nije ista. Vidim ista, što znači da je ona izgleda u nekoj nemilosti tamo, a ko je u nemilosti tamo ima moje potpuno poštovanje i zbog toga otuda i ovaj tanak aplauz, kao što ste imali prilike da vidite. Zbog toga ću na jedan poseban način da se obraćam kada je gospođa Manojlović u pitanju. Zato uopšte neću da ulazim u diskusiju za sve ovo što je rekla, samo u kontekstu onoga što je netačno, a tiče se tih famoznih tifusara.
Evo preneo mi je njen, ako niste sami uspeli da čujete ili vidite, verovatno ste gledali onaj film „Neretva“. Tamo postoji nekoliko jezivih scena u kojima se s vremena na vreme pojavljuje jedna grupa tifusara. Vodi ih neki Boško tifusar i oni upadnu scenu, bauljaju i svi odrpani viču nešto, pevaju i onda odu na neko drugo mesto. E to mi imamo sada u Srbiji, tifusare ne vodi Boško, nego Šolak, a oni idu gde im on kaže, pa su danas u Babušnici, sutra u Žagubici, prekosutra u Lazarevcu. Putujući cirkus koji ide od mesta do mesta.
Jeste li vi čuli ovde negde reč – rudari? Ne. Oni su rudare proglasili tifusarima, ne bi li tako izazvali njihovo nezadovoljstvo i pokušali na nezadovoljstvu rudara da naprave nešto. Ono što je ovde problem, to je da se ni to, naravno, nije primilo, niti može da se primi, vide ljudi, čuju svojim ušima sve šta se govori i nema potrebe takvim podvalama da se služe.
Dakle, sa dužnim poštovanjem, kao što sam rekao, vidite kako sam lepo odgovorio, nisam ulazio ni u kakvu polemiku, ali sam razjasnio ono što rade, što pokušavaju i to je konstantno da nalepe nešto, oni protumače, a onda mi valjda treba da objašnjavamo kako jeste i šta je bilo. Apsolutno mi ne pada na pamet. Sami sebe proglašavajte čim hoćete, uključite se u kakav god hoćete pokret, vaša je stvar, putujte od mesta do mesta, a moje je pravo kako ću da vas nazivam. Meni najviše ličite na tu scenu iz „Neretve“.
I još jedna stvar, to je film, to je fikcija, dakle, pošto je bilo vaših nekih koji su pametovali kako vređam partizanski pokret ili ne znam ni ja šta, kao što su napali Bikovića, sada bi napali i Veljka Bulajića, da je živ, jer oni ne razlikuju fikciju, film i seriju od onoga što je realno. Ne, meni ličite na tu scenu iz tog filma. Hvala.