Hvala, predsedavajući.

Moram zarad javnosti, kada govorimo o ovom amandmanu, da ukažem na nešto što smo dužni da kažemo, a to je da imamo jednu stravičnu obmanu javnosti – niko ne prodaje zemlju strancima, niti je to moguće i ovaj zakon to sprečava.

Ovde je poenta samo u tome što je neko naučio fraze i vrti te iste fraze u pet rečenica, valjda po savetu baš onih što je on kritikovao, EU, NATO pakt. Po njihovom savetu mu je poslata takva potpredsednica u partiju i ovde obmanjuje javnost na ovakav način. Neki se pronalaze ovde.

Zaista molim one koji kritikuju ovakav zakon da kažu šta je alternativa. Hoćemo da uništimo konkurenciju? Hoćemo da uništimo poljoprivredu do kraja? Hoćemo na kraju krajeva, pošto se ovde iznosi jedna netačna teza, kaže – zašto samo prema građanima EU, pa sa njima je potpisan sporazum. Zašto morate ovo da donesete? Da ne biste bankrotirali, neko će vas tužiti. Nažalost, neko se 2008. godine jednostrano obavezao da primenjuje SSP. U tome je suština. Mi smo se obavezali jednostrano da nešto primenjujemo. Kada bismo to prekinuli da radimo, neko bi nas tužio, pred svakom arbitražom bismo izgubili svaki spor. Što ne kažete građanima da kada biste to uradili da bi ova zemlja bankrotirala. Hoćete zemlju do bankrota da dovedete? Da li vam je to politika? Da, donosimo zakon, ispravljamo grešku, ne grešku, nego ispravljamo jednu katastrofu koju je neko 2008. godine uradio i pokušavamo da zaštitimo poljoprivredno zemljište, a ovi što ovakve floskule izriču i što onako više demagoški pristupaju ovoj temi, oni bi ovu zemlju doveli do potpunog bankrota.

Ministre, mislim da ste vi dužni da se javite i da kažete o čemu se ovde radi. Ja tvrdim da se ovi ljudi plaše bilo kakve konkurencije, jer nikada nisu naučili da posluju, niti da rade u bilo čemu gde postoji neko tržište, nego isključivo žele da zaštite interese pojedinih domaćih tajkuna ovde, i to je najveći problem. Hvala vam.

Drugi stav istog člana – državljanin države članice EU, koji je i državljani Republike Srbije, poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini može steći pod istim uslovima, kao i drugi državljani Republike Srbije. Ovim se uvažava obaveze koje imamo prema sporazumu. Ovim se uvažava obaveza da se otvori i ovim se govori o realnosti. Šta je realnost?

Kada se odredbe koje nam je predlagač podneo kao osnovni predlog prevedu, onda se svodi na to da to ne može biti niko ko nema državljanstvo Srbije. Pošto u Srbiji ima dovoljno građana koji imaju dvojno državljanstvo, osim građana država poput Crne Gore, koji zabranjuju dvojno državljanstvo, onda je vreme da to i priznamo da je to njima namenjeno, kao što i u bilo kojoj slobodnoj volji u zemljama EU, da li u formi privremenog ili trajnijeg gastarbajterstva postoje državljani Srbije koji su istoveremeno državljani i drugih članica EU.

NJima ste namenili ovaj član, ali nećete da se to zna. Nećete da se zna da će Srbija prodavati poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini. To ne može da se ne zna i to je loše. Kampanja koju pokušavamo da preživimo i u ovoj Skupštini, inače u javnosti, da je SSP loše pregovaran, pa je ovo ishodište, rekla sam to u raspravi u načelu, nikome neće doneti koristi, apsolutno nikome. Treba da odrastemo. Treba da znamo kako se…

Da, dame i gospodo, da odrastemo, da ne lupetamo ovde kako se pregovara SSP i da budemo ponosni što pojma nemamo, da odrastemo.

(Vladimir Đukanović: Kako ste pregovarali vi?)

Možete i dobacivanjem da me pitate, ja vas vrlo pažljivo i strpljivo slušam, od početka ove rasprave slušam naučene rečenice koje se u ovom zanatu zovu mesidž boks, da smanjimo štetu što ćemo da slažemo naše birače, pa ćemo ipak prodavati zemlju u privatnom vlasništvu, što je legalno, legitimno nije. Ali, slušam nedopustivo neznanje o tome kako teče proces evropskih integracija, uključujući proces pregovaranja o SSP. Imate i amandman koji to dokazuje, potpuno neznanje. Ja ću o tom amandmanu kada bude na dnevnom redu.

Taj amandman ste prihvatili. Pojma nemate šta ste prihvatili. Vlada ga je ponudila. Svako ko izgovara rečenicu – loše je ispregovaran jednostrano, neće da odraste, pa će se igrati u pesku periferije. Moja ponuda…

(Narodni poslanik Marijan Rističević dobacuje.)

Narodni poslaniče, ako imate bilo šta da mi saopštite, izvolite…

Hvala, predsedavajuća.

Konačno da malo pričamo o dnevnom redu. Moram da pokažem sada radi javnosti kakva se skandalozna kampanja vodi protiv predloženog kandidata za Zaštitnika građana gospodina Pašalića.

Mislim da je ovo veoma važno da javnost vidi do kojih granica bestidnosti to ide. Ovo je NIN. To su ovi što vam kažu da je Srbija Aušvic. Ko ima ovakav naslov, pa kaže – zaštitnik vlasti ili građana, neka Sandra Petrušić je pisala tekst. Prosto je neverovatno, u drugom nedeljniku koji danas izlazi, u „Vremenu“ isti naslov – Zaštitnik građana ili zaštitnik vlasti, samo što je pisala neka Zora Drčelić. Kada pročitate tekst vidite da je suština teksta apsolutno ista. Verovatno su rekli ovoj Petrušićki da to malo skrati, da prilagodi prelomu, ali suština je da je isti centar napisao i jedan i drugi tekst u dva nedeljnika. Čak ni naslov nisu promenili, što je najbolji pokazatelj kakva se bestidna kampanja vodi protiv čoveka koji je inače bio sudija, izabran kao sudija u vreme prethodne vlasti.

Ako ćemo da gledamo neku biografiju, pošto se sad stalno pita, 2007. godine je izabran gospodin Janković, za biografiju gospodina Pašalića, kakva je bila pre 2007. godine biografija gospodina Jankovića. Na osnovu čega ste njega izabrali da bude Zaštitnik građana? Iz kog ste budžaka njega izvukli? Gde je on to bio poznat u životu, pa ste ga izvukli da bude Zaštitnik građana? Gospodin Pašalić makar ima biografiju sudije, u vaše vreme je bio izabran za sudiju, čak je bio predsednik Apelacionog prekršajnog suda. Nećete mi valjda reći da nije imao neku biografiju koja ga kandiduje za ovakvo mesto. Ovo je najgore moguće licemerje koje inače ovih dana preovladava. Zašto? Zato što jedan deo nevladinog sektora u Srbiji će izgubiti svoju poziciju u toj četvrtoj grani vlasti.

Ja inače hoću da glasam za gospodina Pašalića i molim ga jednu stvar, da potpuno rasformira prethodni kabinet u potpunosti, jer je to bilo sedište političke partije gospodina Jankovića. On je tu formirao političku partiju. To isto radi gospodin Šabić koji kao Poverenik za informacije od javnog značaja danas daje politički intervju. On govori kako opozicija treba da nastupi na izborima za gradonačelnika Beograda. Izvini, prijatelju, podnesi ostavku, nemoj da zloupotrebljavaš funkciju i platu koju ti dajemo, idi kandiduj se za gradonačelnika i budi lider opozicije.

Zašto govorimo o licemerju koje inače danas preovladava? Danas imamo veliku brigu za radnike „Fijata“. Taj „Fijat“ nije dovela sadašnja vlast. To ste vi doveli taj „Fijat“. Vi ste ga doveli, potpisali ugovor koji ste zamaskirali da niko ne može da vidi i vi danas pričate o tome da je Srbija Aušvic, radni logor. Ti isti koji pričaju da je Srbija radni logor, Aušvic, ja ih pitam, pošto je njihov vlasnik „Ringier Axel Springer“, da li smatraju svog vlasnika koji je nemačko-švajcarski konzorcijum, da li su oni nacisti koji su uveli radni logor i zašto oni ne štrajkuju onda, pošto im je strani investitor gazda?

Na kraju krajeva, ovakvim naslovima i ovim što vi radite, vi terate investitore. Koji će investitor da dođe u Srbiju kada vidi ovakvu naslovnu stranu i kada vi kažete da su svi investitoru koji ovde dođu nacisti, otprilike, a vi ste prvi počeli da ih dovodite, vi ste uveli taj koncept subvencija, a danas ste od jednom svi veliki samoupravljači, danas bi voleli da vratite Kardelj, danas ste za to da podržavate parole – fabrike radnicima. Gde ste bili da podržite radnike u Novom Pazaru kada je onaj mučenik ručao sopstveni prst, odsekao prst i ručao prst ili onaj njegov drugi kolega što je zakovao ruku za letvicu i kada su se radnici tamo vezivali za mostove. Vi ste im upropastili te fabrike i vi ste sve moguće fabrike zatvorili, za razliku od vas gospodin Vučić otvara fabrike, i to je ključna razlika.

Suština cele priče je u tome što najveći vaši donatori iz nevladino sektora gube poziciju u četvrtoj grani vlasti. Jako mi je drago zbog toga. Apsolutno podržavam da se ti ljudi koji su zloupotrebljavali sve te političke funkcije, odnosno funkcije nezavisnih tela, konačno maknu iz države. Nikakav oni korektiv vlasti nisu.

Danas imamo naslovnu stranu ovog nedeljnika, kaže – krv na rukama sistema, vezano za ubistvo, tragediju koja se dogodila u Centru za socijalni rad u Rakovici. Taj sistem ste vi stvorili. Vi ste nam takve centre za socijalni rad ostavili, po tom principu da radi. Ne razumem vas. Vi sada kritikujete sami sebe, odjednom ste sada za fabrike radnicima. Apsolutno licemerje vlada danas. Cela poenta priče, dragi gledaoci, svi vi koji gledate ovaj program, jeste da se uruši privredni sistem ove zemlje, da svaki investitor ode iz Srbije. To je cela suština priče danas, jer je Srbija pozitivna, danas Srbija ima plus 3% rasta, za razliku od vas kada smo imali minus, za razliku od vas kada ste uzimali kredite da dajete plate i penzije, mi danas to ne radimo, mi dajemo iz realnih izvora.

Hoćete to da urušite, hoćete ponovo da se vratite na onaj puni astal i da, naravno, nastavite dalje da čerupate Srbiju. E, nećemo vam dati. Borićemo se do kraja upravo protiv ovakvog licemerja. Ne pada nam na pamet da vam to dozvolimo.

Za razliku od vas, koji uzimate Fiskalni savet kako vam padne na pamet za kritiku, mi prihvatamo svaku kritiku Fiskalnog saveta. Moram da priznam da mi nije baš ni svejedno što će isti ljudi biti u Fiskalnom savetu, jer njihova kritika zna da zaboli žestoko, ali neka, glasaću za njih baš zato što imaju konstruktivnu kritiku i zato što su ljudi racionalni i zato što se ne vladju mržnjom, nego zato što žele nešto da doprinesu ovoj zemlji i glasaću, naravno, za ceo Fiskalni savet.

Glasaću, svakako i za gospodina Pašalića samo iz jednog jedinog razloga, najveći razlog je što ga oni ne podnose. To je ključni razlog i zato što verujem da će rasformirati Kabinet Saše Jankovića. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, član 107.

Ovo je zaista skandal i neverovatno da niste reagovali, upravo je malopređašnji govornik rekao, da su ovde kandidati koji se predlažu Indijanci. Našta to liči? On koji je menjao naciju, on nekome to prigovara. On traži prosek? Koliki je prosek bio Jankoviću? Šta je znao o Janković 2007. godine kada ga tako podržava. Zaista vas molim, da ovakve stvari zaista morate da prekinete. Insistiram i tražim da mu date opomenu, jer niko nema prava da tako vređa ljude. Hvala vam.

Hvala.

(Poslanici opozicije negoduju.)

Predsedavajući, ako možete da umirite gospodu, ako nije problem. Možete li da mi vratite vreme?

Izvinjavam se, ali meni je drago da neki od ovdašnjih kolega sa druge strane navodno ne gledaju emisiju koji vodim, a onda svi komentarišu, što je najbolji pokazatelj da oni i te kako gledaju tu televizijsku emisiju, mogu nešto i da nauče, što mi je jako drago, jer za razliku od njih, a posebno dok su bili predsednici opštine koji su televiziju držali bukvalno pod svojom kontrolom, gore nego Kim DŽong Un, onu njegovu u Severnoj Koreji, jer nije mogao niko da priđe njegovoj televiziji tada tamo u Trsteniku. Ja zovem svakoga, pa između ostalog, pre jedno pola godine sam zvao gospodina Pašalića, zamislite, kao predsednika Višeg apelacionog prekršajnog suda i zamislite taj moj bezobrazluk, zvao sam nekoga da dođe da kaže, nešto da komentariše Zakon o prekršajima. To je, zamislite, strašno, došao čovek da popije kafu samnom.

Izgleda su njima podobni samo oni koji idu na one njihove televizije i gde mogu da učestvuju samo u nekom njihovom programu. To su im valjda apologete novinarstva oni koji imaju ovakve naslovne strane. Sada pitam samo takve, pošto gospodin ne želi to da prokomentariše – da li ti radnici, odnosno ti novinari u NIN-u, da li su oni onda u logoru, pošto im je vlasnik, uzgred budi rečeno, Nemac i Švajcarac? Da li su onda oni u logoru pošto su ovakvu naslovnu stranu stavili? A mediji pod njihovom kontrolom najbolji su pokazatelji malopređašnjeg govornika. Niko u Trsteniku nije mogao da priviri od njegove kontrole strahovlade. Inače, ja ga pozivam ovako kad god hoće da dođe da gostuje kod mene i on da popije kafu. Hvala vam.

Hvala.

Očekivao sam od druge strane da ćemo čuti nešto o ekspozeu. Evo, do sada jednu jedinu rečenicu nismo čuli o ekspozeu. Čuli smo svašta i za nekakve krivične prijave, za razne afere, ljude koji su bili u nekoj bivšoj vlasti, pa možda su negde sada i u nekim strukturama danas, otkud znam, ali o ekspozeu, a koji je, moram da kažem, prvi ovakve vrste od strane nekog premijera, tu nismo imali još ni jednu jedinu suvislu kritiku.

Kako da kritikujete ako neko hoće da digitalizuje društvo, da osavremeni društvo? To bi bilo van svake pameti. Ja moram da vam tu, gospođo Brnabić, kažem da ćete imati velikih problema. Mi smo kao narod inače malo kruti na te promene. Mi nismo hteli železnicu da dovedemo u Srbiju. Mi smo bili protiv električne energije, svojevremeno kada se uvodila. Nismo hteli da imamo osvetljenje na ulici. Govorili smo da se barabe šetaju noću, a da pristojan čovek sedi kući u toku večernjih časova. To je sve, nažalost, bilo u našoj istoriji. Vrlo tesno je u vreme kralja Milana prošlo to da dobijemo železnicu.

Sada, zamislite kada hoćete da sprovedete digitalizaciju u ovom društvu, uvek će vam se naći neko pametan, pa će reći – a kako će onaj u selu, on ne zna ni da upali kompjuter. Pa, valjda treba da naučimo i tog u selu da upali kompjuter.

Evo, recimo, banalan primer je poljoprivreda. Mi i dan danas muku mučimo da nateramo poljoprivrednike da se udružuju, jer vi ne možete kao individualni poljoprivredni proizvođač više ništa na tržištu da uradite, i to su Sizifove muke, to je strašno. Ne postoji nikakva šansa da vi naterate naše ljude da se udružuju. Oni su navikli – država će da mi da subvenciju, daće mi zemlju i sad još da mi garantuje cenu.

Onda, vidim ovde neke ljude koji su navodno kao desno opredeljeni, kapitalistički, ali bi voleli samoupravni socijalizam. Posebno je teško ako nekog pokušavate da naterate da radi, to je tek strašan otpor, jer su mnogi navikli da se fino učlane u neku političku partiju i da onda očekuju da im stranka da posao. To je ranije zaista bio problem.

Vi ste svedok, a mislim da ste to jako lepo rekli, mi do 2014. godine nismo imali broj ljudi koji radi u javnom sektoru. Mislim da je Lazar Krstić prvi ministar koji je popisao ljude koji rade u javnom sektoru, i to je tada bilo negde 820 hiljada i nešto ljudi. Znači, možete da zamislite državu koja nije imala nikakav uvid koliko nam ljudi radi u javnom sektoru, a plaćali smo plate ko zna zašto, za razne funkcije, za pitaj Boga za šta.

Ono što imamo, i tu ste vi bili u pravu kada ste govorili dok ste još bili na mestu ministra, potpuno se tu slažem sa vama, imamo situaciju da npr. na određenim mestima, što bi se reklo ovim mastiljarskim takozvanim, imamo gomilu ljudi koji rade, za jednom stolicom njih pet sedi, a recimo u inspekcijama nemate dovoljan broj ljudi, nemate dovoljan broj ljudi operativno u policiji, u poreskoj upravi, pa i u službama. Znači, vi nemate očigledno dovoljan broj ljudi da sprovedete nešto što je veoma važno za državu. Nadam se da ćete bar kao premijer podstaći da se konačno tu napravi normalna sistematizacija i da imamo funkcionalnu državu.

Apsolutno podržavam ovo kod digitalizacije. Sam sam svedok. Molim vas, znači, ovo su sada vrlo ozbiljne stvari. Najskuplja stvar je vreme. Onaj ko gubi vreme na besmislene redove, zaista gubi i posao. Meni nije jasno zbog čega još uvek preko svih ovih platformi, da plaćate preko e-bankinga, ne možete da platite novac koji ide u budžet, zavisi od banke do banke, ali i dalje imate problem. Recimo, te platforme ne prepoznaju žiro račun budžeta. Pre neki dan sam imao problem, taksu od 190 dinara, sat i po sam čekao u redu da platim u banci. Nije mi jasno zašto je to tako. Molim vas da se to što pre modernizuje.

Takođe, po zakonu više ne morate nigde da donosite krštenicu, ali i dalje mnogi u našoj upravi vam traže da donosite krštenicu, kao da čovek može dva puta da se rodi i onda svaki put donosite te besmislene papire od krštenice, te ne znam, do raznih uverenja. Molim vas da to sve digitalizujete i da se jednom prekine sa tom praksom da nam traže gomilu tih besmislenih dokumenata. Ako neko hoće da vidi da li sam državljanin ove zemlje, može lepo da ode preko interneta i da fino vidi da li sam državljanin ili nisam i da jednom konačno mnogi u upravi i uopšte u mnogim drugim organizacijama prekinu sa tom praksom da maltretiraju ljude sa gomilom tih potpuno suludih papira. Ima onaj čuveni skeč koji je „Indeksovo pozorište“ radilo kad kažu „FT1P“, uvek ti fali jedan papir, i kad dođete kod neke osobe na šalteru smuči vam se život zato što ste tamo došli.

Tako da, potpuna podrška, kao što je potpuna podrška vezana i za obrazovanje i dobro je da to stavljate kao prioritet. Objektivno mi kasnimo, strahovito kasnimo u modernizaciji našeg obrazovnog sistema.

Inače, moram da kažem, što se tiče Boljonjskog procesa, ja lično mislim da je to potpuno uništilo naše visoko obrazovanje i način kako je to uvedeno navrat na nos, i kako se danas na našim fakultetima to sprovodi je potpuna katastrofa. Čak sam negde više pristalica kada bi se vratio onaj stari sistem da imate, recimo, na posdiplomskim studijama normalno magistarske studije, pa kasnije da pišete doktorat, nego ovo što imate danas sa ovim masterima. Mislim da je to potpuno uneredilo naše visoko školstvo.

Ako ništa, moram da kažem je makar dobro što su donete izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju pre nekoliko godina, da se konačno zna šta je ovde fakultet. Mi ovde stalno imamo osporavanje različitih diploma, ne znam čega. Moram sada da kažem radi javnosti, svi ti fakultetu su dobili licence u nekom periodu 2009, 2010, 2011. godine, itd. Da budemo potpuno pošteni, zašto su oni formirani? Formirala ih je klika tadašnjeg režima da bi svoje partijske kadrove udomila zbog koeficijenta na određenim mestima u državnoj upravi. Zato su formirani. Mogao je sa ulice neko da dođe i fino kaže – ja imam fakultet i dobije licencu za fakultet, i to je tako funkcionisalo.

Dobro je da je tu napravljen nekakav kriterijum i mislim da treba još više pooštriti kriterijume. Zaista imamo pojedine privatne fakultete koji su skandalozni. Da budemo krajnje iskreni, to ne može da se zove fakultetom, to nema nikakav nivo i nadam se da ćete tu pooštriti kriterijum.

Potpuno vas podržavam za uvođenje dualnog obrazovanja. Ja ne mogu da slušam zaista te potpuno nenormalne kritike da dualno obrazovanje stvara mlade robove. To zaista nije normalno. Hajde onda da niko ništa ne radi. Danas sam čak primio jednu kritiku, kaže – dualno obrazovanje će nam napraviti radnike koji nisu nikada ništa pročitali, recimo, od ruskih klasika. Sada da vidimo koliko obrazovnog sveta je kod nas pročitalo ruske klasike, npr, a tražimo od radnika. Vama treba neko ko će da bude osposobljen kada završi srednju školu da uđe u fabriku i da radi, ako se već odlučio za zanat. Mi zaista danas imamo problem, mi danas imamo svršene srednjoškolce u mašinskim školama, u elektrotehničkim školama ne znaju rešo da poprave. To je tragično.

Mora više prakse da se uvede u tim školama gde imamo zanate i da se uvedu neki novi zanati koji doživljavaju svoj progres u svetu, a nažalost kod nas još uvek ne postoji školovanje za njih. Apelujem da tu zaista puno uradite, imaćete svesrdnu podršku svih nas ovde.

Čujem stalno kritike da niste u ekspozeu stavili KiM, pa ne znam šta, ta politička pitanja. Izvinite, to je nešto što se podrazumeva. Nećemo valjda svaki put da pišemo tomove kako ćemo imati politiku prema KiM. Ona je zacrtana, ona postoji. Naravno da ćete raditi u skladu sa onim što je državna politika ove zemlje, a to je pre svega u dogovoru sa predsednikom Republike i ovom Skupštinom. Na kraju krajeva, svakako u skladu sa onim što piše u našem Ustavu. Ko je lud da odvaja KiM od Srbije? Sada da pišete posebne tomove.

Mislim da je ovo mnogo značajnije. Zemlja koja nema obrazovanu elitu je zemlja koja će doživeti potpuni fijasko, jer vi ako nemate obrazovanu elitu nećete imati jaku ekonomiju, nećete imati jaku privredu, nećete imati ništa, a samo zemlja koja ima jaku ekonomija, pa na kraju krajeva koja izgrađuje jaku vojsku može i na diplomatskom polju nešto da ostvari. Dajem vam punu podršku za ove prioritete koje ste dali, jer mislim da su ključni za naše društvo i puna podrška i svakako ćemo glasati za Vladu kada dođe vreme za glasanje. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Članovi 108. i 109, posebno ovaj deo vezan za kazne. Ja sam malopre možda neprimereno i burno prema vama reagovao, jer zaista ste oćutali malo je reći na primitivizam sa one tamo strane prilikom dobacivanja. Ne želim da ponavljam te reči koje su ovde dobacivane mandatarki zato što to nije primereno Skupštini, ali ste vi bili dužni da zaštite i nju i sve ljude koje gospoda sa one druge strane tako vređaju, da to zaista ne priliči Narodnoj skupštini. Molim vas da ubuduće kažnjavate takve poslanike. Nismo mi ovde došli na hajdučku skupštinu, nego smo došli u parlament Republike Srbije da saslušamo ekspoze i, naravno, da čujemo šta nam to nova Vlada nudi, da imamo neku konstruktivnu raspravu. Ako ćemo da se vređamo, hajte molim vas da onda prekinemo sednicu, jer ovo nema nikakvog smisla.

Molim vas da ubuduće kažnjavate takve poslanike i žao mi je što dotična gospođa, koja se malopre javila za povredu Poslovnika, nije mogla da čuje takav primitivizam njenih kolega. Hvala vam.

Hvala uvažena predsedavajuća.

Možda se u potpunosti neću složiti sa mnogim diskutantima, pa i iz svoje poslaničke grupe, nisam neko ko je baš preterano zainteresovan za evropske integracije.

Pravo da ma kažem nemam nikakav emotivan odnos prema tome hoćemo li se mi tamo uopšte uključiti ili nećemo, ali sam duboko svestan jedne činjenice, a to je da mi, ako bi prekinuli evropske integracije, da bi to bila katastrofa za ovu zemlju. U potpunosti katastrofa, zato što kada vam neko kaže – pa oni će vam tražiti na kraju da priznate nezavisnost Kosova, pa hoće. Verovatno će nam to tražiti, ali isto tako vi koji ste nas duboko zaglibili u taj evrointegracioni proces, ste znali da će kad tad većina zemalja EU priznati nezavisnost Kosova, pa ste nas uvukli u sve te evropske integracije, a danas bi hteli da odjednom izađete odatle, kad ste zemlju napravili zavisnom od toga. E, to je neodgovorno. Pritom, tražite da se obriše to ministarstvo.

Prvo ne možete jer ste vi to svojevremeno odredili kao strateški cilj ove države. Kad jednom odredite strateški cilj ove zemlje, mada ste vi doneli preko 160 i nešto različitih strategija koje nikada nisu bile primenjivane i tu se videla sva neodgovornost svih vaših vlada ranije. Ali, svaki vaš premijer kog ste birali, od Đinđića, Živkovića, Koštunice, pa nadalje, svi su imali u ekspozeu prioritet evropske integracije.

(Zoran Krasić: Živković nije imao.)

Imao je i Živković. Pročitajte mu ekspoze.

Ja bih vas molio ako može bez dobacivanja.
Pošto je to strateški cilj ove zemlje, pa normalno je da imate ministarstvo koje se bavi tim strateškim ciljem. Bilo bi krajnje neodgovorno da to ne uradite. Vi koji ste protiv evropskih integracija, ja ću da kažem – lično sam protiv. Možda bih glasao i na referendumu kada bi jednog dana bio protiv ulaska.
Samo da vas pitam – šta nudite građanima kao alternativu? To je ključni problem što niko od vas ne ume da kaže – a za šta ste ako ste protiv toga. Kaže neko evroazijska unija, a gde to postoji u našoj okolini? Sam Putin nam je rekao da je to nerealno da mi tamo budemo članovi. Ivica Dačić je govorio ovde da u direktnom razgovoru sa Putinom, Putin mu je rekao da je nerealno da ikad uđemo tamo.
Prema tome, nemojmo da govorimo nešto što je nerealno, što je nadrealno. Utakmica se igra dok sudija ne svira kraj. Da li ćemo mi ući u EU? Pa, ko zna. Tražiti danas referendum da mi prekinemo evropske integracije, to je potpuno sumanuto, jer nama niko nije još ni ponudio da uđemo u EU. Kako ćete da održavate referendum da uđete negde, a da nam to još nije ni ponuđeno? To je potpuno nenormalno da neko tako nešto traži. I to je na kraju krajeva neodgovorno.
Na kraju krajeva, svi vi koji biste se suprotstavili tako radikalno tome, recite nam gde će da bude ovih 200 i nešto hiljada radnika koji rade u firmama iz EU, koje su ovde? Hoćete li da ih ostavite na ulici? Kažite onda građanima – da, mi hoćemo vas da ostavimo na ulici, 70 i nešto procenata naše privrede sarađuje sa EU. Krajnje je neodgovorno ponašati se tako da prekidate evropske integracije. To je katastrofa za zemlju.
Da li ćemo mi ući? To zavisi više od političkih odluka. Da li će nam tražiti nezavisnost Kosova? Pa da, verovatno hoće? Ali nemojmo mi da budemo ti koji ćemo da iniciramo taj problem i koji će prekidati nešto zato što nam je to ovde ćef i ne znam šta teramo, mak na konac ili već šta.
Što se tiče samih amandmana, kada predložite nešto – briše se. a ovde ste predložili – briše se, da uvedemo to ministarstvo i ministarstvo ekologije, a vas molim da kažete alternativu a za šta ste onda? Šta biste voleli da imamo? Suština politike je da, ako si protiv nečega, da ponudiš rešenje. To je vaš ključni problem, svih vas koji ste u opoziciji. Vi ne nudite ljudima nikakvo rešenje. Zašto bi neko čak možda i glasao za vas, samo zato što ste protiv Vučića? Vi danas ističete strahovite probleme…

Govorim upravo o amandmanu. Znači, predložili ste amandman – briše se. Dobro u redu – briše se. Šta nudite umesto – briše se? Ne nudite ništa. Ne nudite apsolutno ništa. I nudite nam da uđemo u duboki problem kao država, da prekidamo proces koji ste vi započeli i duboko nas ubacili u taj proces i da dovedemo zemlju do potpunog fijaska i finansijskog kolapsa i kako god hoćete. Ja vas molim to je neodgovorno. Nemojmo tako da se ponašamo, nego dajte da realno i racionalno pristupimo ovom problemu i samom zakonu. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, grubo je povređen član 107. vezano za dostojanstvo parlamenta, jer ne možete da dopustite da se iznose takve laži i neistine i da se obmanjuje javnost.

Znate, gospođa Brnabić nije svoju familiju, kao neki što su i svoju, a i ženinu zapošljavali u lokalnim samoupravama, pa dođu ovde da nam pričaju o tome kako mladi odlaze i kako nam, ne znam, pada natalitet. I niti je ona uništila sve naše fabrike i preduzeća koja su bili giganti, nego su to uradili neki koji su podržavali one koje su doveli kao eksperte, od Đelića pa nadalje, i koji su nam upropastili privredu, i Dinkića, naravno.

Znači, ne možete da pričate danas o padu nataliteta kada mi danas imamo zvanične podatke – Srbija u 2017. godini ima 2.000 i nešto više beba u odnosu na prošlu godinu u ovom periodu. Po prvi put imamo napredak u natalitetu. Da ne pričamo o tome što kažu – mladi odlaze. A gde su mogli u njihovo vreme da se zaposle? Koju su fabriku otvorili?

Mi danas imamo 56.000 mladih onih koji su u reproduktivnom periodu više zaposlenih nego u njihovom periodu, zato što su ovde došle neke fabrike i neko se zaposlio. Trebalo bi da se stide. Ja vas molim da ne dopustite više ovakvo obmanjivanje javnosti, jer ovo je grubo kršenje Poslovnika. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Ne znam čemu ovakva žustrina u raspravi, kad smo lepo diskutovali?

Moram da konstatujem da je jadna ona zemlja gde predsednik Vlade naziva strane delegacije starletama, vampirima i najgorim i najpogrdnijim mogućim imenima, takav je vodio Vladu, a vi, građani Srbije, dobro se zamislite zašto smo došli dovde.

Kada se menja Zakon o ministarstvima, to uvek dovodi do velikih polemika, da li je potrebno neko ministarstvo ili ne, ali, znate, kada vam to dođe kao primedba da imate puno ministarstava od strane onih koji su vodili Vladu u kojoj ste imali, verovali ili ne, osam potpredsedničkih mesta…

Znači, mi smo imali ovde primedbe na ovaj zakon od čoveka koji je vodio Vladu koja je imala, verovali ili ne, 25 mesta, od toga osam potpredsedničkih. Svaki član koalicije DOS je morao da se uhlebi i da bude na nekom mestu, pa su izmišljali potpredsedničko mesto za bilo šta, samo da bi bio u toj Vladi, da bi primao platu i da bi svi bili namireni.
Onda ste imali jednu neverovatnu situaciju, recimo, po pitanju ekonomije. Imali ste Đelića kao ministra ekonomije i privrede, mislim da se to tako zvalo, pa ste imali Vlahovića koji je bio zadužen za istu ekonomiju, ali privatizaciju, privredu i privatizaciju, a onda ste imali Pitića koji je bio zadužen za ekonomske odnose sa inostranstvom. To zaista nije normalno.
Danas imate bar što se tiče sfere ekonomije jedno jedino ministarstvo, koje se bavi privredom i ekonomijom. Oni su imali tri ministarstva, a danas nekom nešto prigovaraju. Ali, zašto sve ovo govorim?
Prvo, ja volim da čitam ekspozee ranijih premijera i to fino skinem. Imam ovde jednu neverovatnu situaciju. Malopređašnji govornik koji je, na našu žalost, bio premijer, tada je, između ostalog, nama rekao sledeće, govorim o donacijama koje su stizale u zemlju: „U ovoj godini očekuje se oko 800 miliona evra donacija“ – govorimo o 2003. godini, a u 2001. i 2002. godini taj iznos je bio milijardu i četiristotine miliona evra samo donacija koje su oni primili i kažu da je sve potrošeno. Na šta je potrošeno? Kažu – na sektor energetike 304 miliona evra. Da li vi, kompletnu javnost pitam i sve ovde prisutne, da li znate i jednu jedinu investiciju u našem energetskom sektoru od 2000. do 2012. godine? Ni jedno jedino rudno polje, elektranu, šta god da su napravili, a 300-400 miliona evra od donacija su samo potrošili 2001. i 2002. godine. To nam kaže u ekspozeu čovek koji je malo pre ovako drčno otišao iz ove sale. Dalje kažu – dali su za razvoj civilnog društva 73 miliona evra. Oni pričaju danas o vrtićima i ne znam čemu. LJudi su potrošili 73 miliona evra donacija da daju raznoraznim nevladinim organizacijama.
Sa milijardu i 400 miliona evra samo donacija, mogli su da izgrade šta god su hteli u ovoj zemlji, a oni su sve te pare, ljudi, potrošili. Pri tom, obogaljili su zemlju do najgoreg kraha, jer je u svom ekspozeu dotični takođe tada govorio upravo o tome kako se pripremaju privatizacije mnogih preduzeća, a kaže da su samo u 2001. i 2002. godini preko 500 preduzeća privatizovali. Sve te privatizacije su potpuno propale. To mu piše u onom ekspozeu što je on tada ovde iznosio.
Oni danas prigovaraju negde nešto sadašnjoj Vladi za ne znam kakve troškove! Da građani Srbije to dobro znaju.
Pošto sam danas čuo ovde jednu besmislenu primedbu, da gospođa Brnabić nije znala koliko ljudi ima u lokalnoj samoupravi, mi do 2014. godine nismo znali koliko nam uopšte ljudi radi u javnom sektoru, zato što to nikog nije zanimalo. Tek je tada Lazar Krstić, čini mi se, kao ministar finansija, izvršio popis koliko nam ljudi radi u javnom sektoru i mislim da je bila cifra negde oko 800 i nešto hiljada ljudi ukupno, kad uzmete sve lokalne samouprave. Dragi građani Srbije, vi se sad zapitajte na šta nam je ličila država.
A kako je inače funkcionisala njihova Vlada, u istom ovom ekspozeu piše, moram da citiram šta je tadašnji premijer govorio, recimo, po donošenju zakona vezanih za pravosuđe: „Očekujemo, takođe, da ova Skupština u najkraćem roku usvoji izmene pravosudnih zakona, koji će omogućiti da sudstvo napuste kompromitovani i korumpirani kadrovi koji su protekle dve godine opstruirali napore države da se obračuna sa kriminalom“. Ovo nije nikakva čista u pravosuđu, niti osveta, već jasan odnos prema jasnom stanju stvari. Znači, vi ste imali premijera koji je nagoveštavao kako će da smenjuje sudije i tužioce. I oni govore danas o nekakvom demokratskom poretku! Oni koji su „Sablju“ ovde uvodili!
Da, dobro ste čuli, dragi građani Srbije, čovek je najavljivao da će da počisti sudije i tužioce. A zamislite kada bi Vučić to danas rekao? Ili gospođa Brnabić u svom ekspozeu da to kaže? Vi bi nas obesili, visili bismo ovde po Terazijama.

Što se tiče samih ministarstava, uzgred, kad već govorim o životnoj sredini, i ovde je ogromna cifra koju su samo od donacija potrošili na životnu sredinu, a ništa nisu uradili. Što nisu sredili tu Vinču, pošto nam danas prigovaraju za Vinču? Zašto su dopustili takav otpad? Danas neko to radi i pokušava da sanira. Imali su prilike, 12 godina, da nam i Vinču i mnogo toga srede.
Slažem se da bi trebalo da postoji ministarstvo ekologije i zaštite životne sredine. Nije mi bilo jasno zašto nije bilo oformljeno kada se još prošla Vlada birala? Trebalo je to još tada, zato što Ministarstvo poljoprivrede jednostavno ne može da se bavi tom tematikom, jer Ministarstvo poljoprivrede se bavi razvojem našeg agrara, pre svega, odnosno poljoprivrede i subvencijama i mnogo čime drugim. Znači, ovo je veoma važna tema, gde sami evropski fondovi izdvajaju ogromna sredstva za ovu tematiku i bave se time, čak se i poglavlja otvaraju isključivo vezana za tako nešto.
Što se tiče ministarstva za evropske integracije, moram da priznam da nisam neko ko je kompetentan, niti se nešto posebno interesujem za tu temu, ali, vidim da mi to jako dobro radimo i vidim da napredujemo ka tom našem evropskom putu. Da li ćemo ući u Evropsku uniju, to zaista nije trenutno ni tema, niti zavisi od nas. Zavisi od mnogih političkih prilika, ali, valja pružiti tom ministarstvu da uradi najbolje što može i verujem da će gospođa Jadranka Joksimović raditi na najbolji mogući način taj posao.
Samo molim ove koji nam danas prigovaraju, da se prisete šta su oni u svojim ekspozeima najavljivali, kako su urušili zemlju, još jednom ponavljam, dragi građani, da čujete. U ekspozeu nekadašnjeg premijera, mi smo čuli da je samo do 2003. godine privatizovano 500 naših preduzeća koja su sva otišla u propast. Sva su uništena, to je samo do te godine.
Prema tome, oni koji su urušili našu privredu, koji su urušili ekonomski sistem ove zemlje, koji su inače dopustili tom tzv. stranom kapitalu kojeg se sada tako gade, koji su mu dopustili da ovde hara i da potpuno pokupuje sva naša preduzeća, e, ti ljudi danas vam nešto prigovaraju, ti ljudi izvode nekakve tipove po ulici da vređaju poslanike, dolaze nam ovde ispred Skupštine. Samo neka nastave. Oni su ti koji nazivaju evropske i svetske zvaničnike ljudima koji su dolazili juče na farmu, vređaju same države, jer ako zaista neko misli da Vladimir Putin ili Donald Tramp nije imao pojma gde šalje negde svoju delegaciju, vi se onda grdno varate i omalovažavate te države i njihove lider. I to je ono što je žalosno.
U svakom slučaju, ja pozivam sve poslanike SNS, a naravno i sve ostale u vladajućoj koaliciji, pa i u opoziciji, da podrže Predlog zakona o ministarstvima. U danu za glasanje, naravno, ja ću ga svakako, kao sve moje ostale kolege, podržati. Hvala.

„Nu maj pot“, ili kako bi na vlaškom rekli – moj Bože! Grubo je povređen 106. Predsedavajući, niste opomenuli prethodnika kada je bar dve trećine svog izlaganja potrošio na izbor premijera, iako to nema nikakve veze sa Zakonom o ministarstvima.

Zaista bih vas zamolio ubuduće da vodite računa o tome, posebno kada vam o doslednosti priča neko ko je naciju promenio da bi ušao u Skupštinu. Mislim da je to krajnje neprimereno, jer ne možete da budete malo Srbin, pa malo Vlah, pa da se vratite da budete Srbin, samo da biste ušli u parlament, a posebno ne možete da budete dosledni ako vam se omile javna preduzeća, pa kada radite istraživanje iz fotelja dobijete jedno devet miliona dinara od nekog preduzeća da biste radili to istraživanje, samo zato što ste nakačeni i radite za tu vlast i pišete u „Politici“ tekstove…

…koji su afirmativni za Vuka Jeremića ili Borisa Tadića.