Dakle, jasno je da čovek nema nikakvog stida. Mrtav hladan je izgovorio nešto što, valjda, je kompletna javnost videla kako je učestvovao u kreiranju afere – helikopter. Pa to valjda svi znamo šta ovde sve govorili u Skupštini. Ne znam zašto se sada stidite toga ili vas je možda sada naknadno sramota, kao što lažete za vaš rezultat.

Uzgred budi rečeno, najbolje su vas građani u vašem mestu, u vašoj opštini ocenili kakvi ste jer ste prošli kao bosi po trnju na tim izborima.

Ono što je ključno, vi pričate od devedesetim godinama. Pa vaš lider je okretao vola na Palama, bre. Prkosio NATO avionima. To ste zaboravili sad. To sa Radovanom Karadžićem, koga ste tada smatrali kao velikim prijateljem DS, ne znam što ste ga se odrekli tako? Vi ste 1993. godine bili na Palama i dok je bilo NATO bombardovanje vi ste okretali vola na Palama, vaš predsednik stranke. Jel ga se odričete danas? Da ne pričam o tome kada je drugo bombardovanje Republike Srpske bilo, kada je drugi vaš lider, Boris Tadić organizovao skupove ispred Američke ambasade. Mene kao đaka je vodio tamo i govorio – Klintone mirotvorče, koliko si srpske dece danas pobio?

Što se stidite danas toga? Kako vas nije sramota?

Prema tome, očigledno neko ima naknadnu pamet i samo koristi priliku, političku naravno, da zloupotrebljava razne tragedije i naravno da dobija naknadnu pamet kako bi ovde građanima plasirao laži. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Ja bih krenuo sa tim da mi ovde postavimo neke stvari na svoje mesto. Prvo, ja mislim da mi treba da definišemo šta mi hoćemo uopšte od naših službi bezbednosti i ako pođemo od one definicije, posebno vezano za BIA, kao i za naravno svaku službu generalno koja se bavi tim poslom, da ona radi i ima neku konspirativnost u sebi, onda svakako ne možemo se osloniti na koncept koji je inače vladao dugi niz godina, a to je da svaki dokument te službe bude na izvolte. To je godinama, na žalost, bilo tako. Zašto? Zato što je neko sistematski uništavao našu bezbednosnu zajednicu, vrlo ciljano je to radio.

Elem, zašto ovo govorim? Ovde je neretko uspostavljena jedna sramna praksa da ako kažete za nekoga – on radi za BIA; odnosno, nekadašnju Službu državne bezbednosti ili bilo koju raniju neku službu, pa čak i iz onog socijalističkog perioda – uh, on je neki žbir, on je neki denucijant, on je ne znam šta li je.

Ovde ako kažete da slučajno saradnik CIA, saradnik možda neke strane zapadne obaveštajne službe, pa ti napreduješ u karijeri ovde. Ovde si mogao da dođeš na najviše moguće mesto u vreme vlasti ovih koji nam se sada ovde žale na ove zakone, samo zato što si recimo možda negde bio saradnik takve službe. Ako si slučajno radio za našu službu – e sram te bilo, branio si zemlju, ti si denucijant, ti si žbir, itd.

LJudi, ovde mora da se promeni ta svest. Čast je raditi za našu službu. Čast je raditi za našu službu i štititi interese naše države. Ne postoji veća čast od toga i ja naravno ovim putem želim da pomognemo pripadnicima BIA koliko god možemo.

Elem, ovde su nam postavljali pitanja o obrazovanju šefa BIA. Mogu da kažem da je njegovo obrazovanje izuzetno veliko, vi ga i ne poznajete dovoljno. On jeste diplomirani ekonomista, pre svega, za razliku od mnogih vaših prethodnika koji pitanje je kakvi su bili sa obrazovanjem, ali vi ste nama svojevremeno, neki vaši funkcioneri, jedan recimo čak direktor izdavačke kuće, bio je fasciniran npr. Slobodanom Penezićem Krcunom. Fasciniran, čak je u emisiji jednoj toliko lepih reči govorio o Krcunu, kao da je to bio jedan divan čovek, kao da nije posle Drugog svetskog rata ko zna šta sve radio. Postavljam pitanje, a kog je Krcun bio obrazovanja?

Recimo, meni je čak drago što ste vi to objavili iz VBA, ali naravno u saradnji takođe sa nekim vašim funkcionerom ranije, dokumenta KOS o praćenju Rankovića. Vidim da su neki bili fascinirani Rankovićem, uz svo poštovanje tih ljudi koji su partijske škole neke prošli, imali to jako stečeno obrazovanje. Postavljam pitanje, koje su ovako obrazovanje stekli? Evo, Ranković je bio recimo rabadžija, čini mi se, ali ste fascinirani njima, kao što su mnogi od vas fascinirani Josipom Brozom.

Recimo, Tomislavu Nikoliću ste često prigovarali koji ima fakultet, ali ste Brozom bili fascinirani, a objektivno bio je šta li, kovač ili već neko iz Kumrovca, tako bar zvanično nam kažu. Mašinbravar iz Kumrovca, pa mi je to fascinantno kako uvek tu pronalazite to da pričate o obrazovanju nekoga, a mnogi od vas su se divili takvim funkcionerima koji objektivno nisu imali obrazovanje za takve funkcije, no da sada ne govorimo o tome.

Zakon o BIA koji se ovde donosi, zapravo je napredak u demokratiji zato što sada zaista možemo da vidimo čime se bavi direktor BIA. U vaše vreme, sve ste ovo radili mimo zakona i tajni, a danas neko je definisao zakonom šta bi trebalo da radi šef BIA i normalno da će šef BIA da ocenjuje rad pripadnika službe i normalno je da će on da potpisuje rešenje ko će da uđe u BIA. Izvinite, u svakom javnom preduzeću direktor je taj koji vam potpisuje rešenje ko će da bude zaposlen. Direktor je taj, na kraju krajeva, koji ocenjuje ko kako radi. Ko bi inače drugi to trebalo da radi?

Naravno, to vi ovde zaboravljate uvek da kažete, on to sve može da radi, pa i tu sistematizaciju, uz prethodnu saglasnost Vlade, jer je BIA pre svega agencija Vlade, ali to je valjda nešto što je normalno.

Ne mislite valjda da će neko drugi osim direktora to da radi? To je zaista nešto neverovatno. Onda kažete – nema konkursa za pripadnike BIA. Nije tačno. Konkurs nije obavezan, ali može da postoji. Naravno da će postojati za određena mesta, pretpostavljam gospodine Paniću, za recimo mesta pravnika u BIA ili recimo za mesto nekoga ko radi u tehnici BIA, mada i tu bi naravno trebalo jako da se vodi računa. Ne možete valjda za operativca da raspisujete konkurs, ko to radi? Da li ste normalni?

Hajde da nacrtamo kakav nam operativac treba i onda da naravno bilo koja druga strana služba podmetne svog čoveka i kaže – evo imamo mi tog koji ispunjava te uslove. Mi bi bili izbušeni u potpunosti. To niko ne radi, nema te službe na belom svetu koja prima tako pripadnike kao što bi vi to zamislili.

Sa druge strane sama provera bezbednosna koja se radi za pripadnike BIA, to svako ko iole zna, odnosno ko je imao ikakvih dodira sa ljudima iz sistema bezbednosti, posebno ako je bio u odborima za kontrolu službi bezbednosti, zna da je to provera gde vam bukvalno krvna zrnca proveravaju. Nemoguće je da dođe neko ko je pao sa Marsa tek tako i nestručan i da uđe u BIA. To je van svake pameti i upravo ta bezbednosna provera je ključna za ulazak u BIA.

Znate, ja bih zaista zamolio da više ne pričamo koje kakve gluposti o nekakvim transparentnostima i ne znam čemu, mi smo doživljavali, ali ovo zaista javnost mora da zna, mi smo doživljavali da su naše bezbednosne službe i VBA, pa i BIA čak, morali da imaju transparentnu javnu nabavku tehnike svoje. Da li je to normalno? Hajde da obavestimo sada svaku zemlju na ovom svetu šta mi želimo da nabavimo. Ko to radi? Da li ste normalni kada to neko traži?

To je nešto što zaista mora da bude vrhunska tajna. Kakav mi sistem imamo, na kraju krajeva, sva ta vrsta tehnike, šta smo proizveli, to ne mora da bude baš tako na izvolte. I onda kažu – jao, tu se remeti sistem tajnih informacija, nije tačno. Upravo ovim zakonima vi sada definišete konačno šta se u sistemu odbrane, pre svega, može da smatra tajnom informacijom. Pa, najbolje bi bilo da vam strategiju odbrane čitavu i čitav naš sistem da prezentujemo svima u dnevniku, bilo bi to verovatno najbolje. Pa, dajte ljudi, nemojte da se zavitlavamo sa službama i sa sistemom bezbednosti.

Ono što ja moram, gospodine ministre, vas da pohvalim, a to što niko ovde nije primetio, vi prvi put, odnosno ova država prvi put uvodi vojnu neutralnost kao deo odbrambenog sistema ove zemlje, odnosno kao nešto što ćemo morati i te kako da branimo i da čuvamo. To do sada nigde nije bilo. Prvi put se sada ovim zakonom uvodi da je to od strateškog interesa i da je to nešto na čemu vojska, pre svega, a i naravno i svi ostali državni organi će morati da rade. Znači, ne postoji nikakva šansa da se ovako nešto prekrši.

Mi smo vojno neutralna zemlja, ne pada nam na pamet da ulazimo ni u NATO pakt, niti u bilo koji drugi vojni savez i to je sada lepo zakonom i definisano. I žao mi je što to niko nije primetio. Ovo je nešto što je od vrhunske važnosti za naš bezbednosni sistem.

Po pitanju same vojske, ovde smo čuli da ministar odbrane ili ne znam ko mora obavezno da služi vojni rok. To je notorna glupost. A, zašto? Pa, mi ubuduće nećemo onda imati uopšte ministra odbrane, s obzirom da je ranije ukinut vojni rok, ti mladi ljudi kada porastu, jednog dana će valjda doći na funkciju ministra odbrane, pa kako će onda da bez vojnog roka da dođu ako se vi zalažete sada da se vrati drugačiji sistem?

Prvo, ministar odbrane je politička funkcija. Ministar odbrane nije vojna funkcija. Na kraju krajeva, imamo ministra odbrane koji su žene u nekim drugim zemljama, možda će se i kod nas tako nešto dogoditi.

(Radoslav Milojičić: A dezerteri? Ima li toga?)

Ne znam to, što se tiče dezertera, možda neko kod vas je to bio.

Ali, ono što je veoma važno, to je, da nemojmo da iznosimo više nebuloze, jer mi ubuduće ćemo onda morati da ukidamo funkciju ministra odbrane ako budemo tražili da neko ko je služio vojni rok mora da, jedina kao takav mu je uslov da bude ministar odbrane. To su gluposti, to je politička funkcija i sam sistem odbrane inače je veoma uređen sistem, gde vi suštinski dođete na nešto što je gotovo, zna se tačno hijerarhija ko šta radi i kako funkcioniše. Nije to sada, ne znam, ministarstvo neko koje je bilo potpuno u rasulu, pa da sad ne znate kako to funkcioniše. Ministar tu suštinski dođe na gotovo. To je jako uređen sistem i dobro je što je naša vojska takva.

Ono što bih ja vas zamolio, ministre, a to je upravo zbog izazova, ovde to niko ne govori, plašim se da će nam izazovi biti sve veći i veći, posebno po pitanju KiM i drugih pritisaka, ali ovo što se na Bliskom istoku dešava i mogući napad na Iran, i čini mi se da to polako ide, mi ćemo imati ponovo očigledno migrantsku krizu. Moraćemo i te kako da se angažujemo i još više da obnovimo i da osavremenimo rad naših službi, posebno VBA i VOA.

Ja moram da priznam da jedna od katastrofalnih grešaka u našem bezbednosnom sistemu, skandalozna greška prethodne vlasti je bila ukidanje SID-a, Službe za informisanje i dokumentaciju. To je bila služba Saveznog ministarstva spoljnih poslova, odnosno SMIP i pravo da vam kažem, to nijedna zemlja na svetu ne bi uradila, to smo samo mi uradili i to je potpuna katastrofa.

Mi danas u mnogim ambasadama, pitanje je da li imamo ljude koji poznaju kako to funkcioniše i kako bi trebalo obaveštavati našu državu o nekim događajima. Nadam se da će se to nekada obnoviti. Voleo bih da nam se obnovi SID, ali za sada kako stvari stoje, mi, nažalost, to nemamo, voljom nekih ljudi koji su očigledno želeli da se što više dodvore i upropaštavali su našu bezbednosnu zajednicu.

Ja sam, inače, tokom ove rasprave istakao da mešanje u rad naših službi, posebno nekih jačih službi i CIA, MI6 i već koga, to ne govorim ni ja ovde, niti bilo ko od nas, paušalno niko to iznosi, to iznose kadrovi koji pišu danas knjige koje ste vi postavljali. Oni pišu o tome kako ste im vi davali zapravo naloge da ubacuju pojedine ljude i kome da se potčine.

Ono što je najstrašnije, mi smo naše bezbednosne službe isključivo sveli u tom periodu da jure haške optuženike, a ne da štite državu. Ili smo imali sistem odbrane takav da se isključivo bavimo borbom protiv terorizma, a ne zaštitom države, što je, naravno, bio pogrešan koncept. Neko je namerno urušavao naš sistem odbrane.

Ovo sad što se radi je nešto sasvim drugačije. Mi podižemo naš sistem odbrane. I dobro je što obnavljamo Vojsku, i dobro je što dobijamo avione. Neko nam ovde kaže – avioni vam ne lete. Pa, izvinite, vi ste nam ostavili zemlju bez ijednog aviona, bez i jednog jedinog aviona. Danas neko to obnavlja i na tako ružan način govorite o tome. Ne razumem zašto.

Ovoliki broj misija inače koje mi imamo, pa to je nešto što je zaista dobro, zato što neko uvažava našu Vojsku, i Ruska Federacija s jedne strane i s druge strane i NATO pakt i želimo sa svima da vežbamo, ali smo vojno neutralni.

Ja inače i podstičem vas, gospodine ministre, da imamo što više misija. Misije, pre svega, popravljaju imidž Srbije u svetu. Naravno, ne misije NATO pakta, nego isključivo misije pod zastavom UN i pojedine misije EU, recimo, ovo borba protiv pirata u Somaliji itd, gde mogu naši vojnici da se zaista dobro obuče i da zarade, na kraju krajeva.

Neko kaže ovde – male su plate u Vojsci. Pa, jesu, slažem se, morale bi da budu veće, ali nikada nisu bile veće, za razliku od vašeg perioda kada su ljudi masovno napuštali vojsku.

Ono što bih vas ja zamolio,ministre, i to je naš veliki problem u Vojsci, to je užasno veliki problem u Vojsci, a vezano je za IT sektor. Ne možete, npr, u IT ili već gde, da zadržite ljude zato što neka strana firma može više da im plati, mnogo više da im plati, oni ljudi odlaze tamo. To je katastrofa. Mi moramo što više da razvijamo našu tehniku i naše sisteme u Vojsci.

Meni je jako drago, recimo, što danas imamo situaciju da naša namenska industrija pet puta bolje radi nego što je radila u njihovom periodu, pet puta. Ja bih voleo da nam iznesete podatke o proizvodnji i prodaji municije koju imamo danas u odnosu na njihov period. Ja mislim da je to fascinantno koliko zarađujemo danas. Naravno, nije mi drago što ta municija završava na ko zna kojim tržištima, preko raznoraznih kanala, pošto je to tržište i razne firme tu kupuju sve i svašta, ali je situacija upravo takva da mi zapravo zarađujemo. Izlazimo na tržište i prodajemo naše naoružanje i sve nam je bolje i sve nam je savremenije. I to je ulaganje u Vojsku, to je ono pravo pravcato ulaganje u Vojsku.

Naravno, pozivam građane da i dalje našu Vojsku podržavaju i drago mi je što je ona prva institucija po poverenju. Voleo bih, naravno, i da BIA vrlo brzo dođe. I, molim ljude da poštuju naše bezbednosne službe. Ti ljudi rade danonoćno. Moramo da im pomognemo što više. Nemojmo više da degradiramo naše službe i da uvek govorimo ako neko radi za našu službu, to je denucijant i žbir. Ne, ne, to je čovek koji časno radi za svoju zemlju i bori se za svoju zemlju. I, hajdemo da im svi pomognemo. Sa ovim zakonima ja mislim da zaista unapređujemo naš sistem bezbednosti, a naravno, tokom dalje rasprave ću još neke pojedinosti izneti. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Osvrnuću se u ovom setu na promene zakona na Zakon o igrama na sreću. Prvo, to je oblast kojom sam se ja dugo godina bavio i veoma dobro poznajem i tržišta na svetu i tržište u Srbiji. Neretko ovde čujemo, nisu naravno krive kolege koje imaju ovakvo mišljenje i u samoj našoj javnosti prevladava takvo mišljenje, da je to najgora pošast, da je to potpuna katastrofa, pre svega, iz razloga zato što ono s čim se Srbija suočava, i to je suština zašto je tako negativno mišljenje, to je sa ogromnom količinom ilegalnog tržišta igara na sreću.

Naravno, lako je tako reći – hajdemo sve da ugasimo, ali kada nam je potreban novac za Crveni krst, kada nam je potreban novac za razvoj amaterskih sportskih klubova, kad nam je potreban novac za domove zdravlja itd, onda hajde ipak da ostanu igre na sreću, jer je zakonom predviđeno da se uzimaju ogromna sredstva odatle, upravo iz ove oblasti. Mi tim ukidanjem, ukidanjem igara na sreću, suštinski, imali smo ovde prilike da čujemo da neko traži, bismo ukinuli sredstva koja su veoma bitna za ovaj humani aspekat koji je i te kako važan.

Zašto govorim ovde o ilegalnom tržištu igara na sreću? Uvaženi ministre i vi ste na neki način bili uključeni u čitavu ovu tematiku kao ministar odbrane, dok ste bili ministar odbrane, i dobro znate da je bio jedan dobar pokušaj i još uvek je, naravno, implementiran i u vreme gospodina Gašića, upravo softvere Državne lutrije Srbije je radio Vojno-tehnički institut, odnosno da naša Vojska Srbije suštinski ubira veliki prihod od samih softvera u Državnoj lutriji Srbije. Ponosan sam na to što sam nekada, kao predsednik same Skupštine Državne lutrije Srbije, učestvovao u radu na tome. To su ogromna sredstva za našu Vojsku.

Ono što je problem bio oko ilegalnog tržišta, implementacija takvih stvari, je upravo što smo imali unutar samog državnog sistema ljude koji su sarađivali sa ilegalnim priređivačima i uvek su im dojavljivali kada, recimo, ide poreska inspekcija da, recimo, poseti neki ilegalni objekat, u smislu da ga zatvori. Neko iz, naravno, tada Uprave za igre na sreću ili, na kraju krajeva, iz same Poreske uprave dojavi, oni zatvore objekat i, naravno, poreski inspektor tu ne može ništa da uradi.

Zato smo došli do situacije da smo imali 50% čak nelegalnog tržišta, što je potpuna katastrofa. To je ona problematika gde imamo mlađe od 18 godina koji se klade. To je ona problematika gde imamo sve u sivoj zoni, a upravo zbog tog nelegalnog tržišta, a nije bilo dovoljno želje države da se sa tim obračuna. Zato smo mi gubili enormne svote novca i još uvek, nažalost, gubimo, a posebno sa razvojem novih tehnologija i posebno sa priređivanjem igara na sreću na internetu. Mi imamo strašan problem odliva novca koji je zastrašujući. Neke procene su bile da preko 50-60 miliona na godišnjem nivou mi izgubimo zbog nelegalnog tržišta.

Zamolio bih državu da vrati Upravu za igre na sreću. To je bila jedna neviđena glupost koju smo mi uradili, da ukinemo Upravu za igre na sreću. Jedina zemlja u Evropi je Srbija ili jedna od dve zemlje u Evropi koja nema upravu za igre na sreću. U Velikoj Britaniji je to dignuto na nivo ministarstva, jer znaju koliko novca se tu vrtu, koliko je to dobro za državu. Kada imate legalnog priređivača njemu ne pada na pamet da pušta mlađeg od 18 godina da igra bilo koju igru, njemu ne pada na pamet da dopušta da se neko, što bi naš narod rekao, raskući u kladionici zato što on želi da ima konzumenta u smislu igrača koji je došao da se zabavi, a ne da sebe uništi. Oni su dužni zato što su svuda u svetu legalni priređivači ti koji su tražili da se u zakonske okvire ubaci tzv. društvena odgovornost, i to su tražili kod nas ljudi koji su legalni priređivači da se ubaci ta društvena odgovornost, gde ste dužni da, na primer, u saradnji sa Institutom u Drajzerovoj, ako vidite zavisnika, da ga pošaljete tamo i čak su dužni svoje operatere na uplatnim mestima da obuče da takvog prepoznaju i da ga pošalju u Drajzerovu da se leči. Kada imate nelegalnom priređivača, on to nikada neće uraditi, njemu je baš dobro da se neko raskući, da potpuno uništi svoju porodicu i zato imamo danas ovo što imamo.

Molim državu da ovde stane konačno za rep nelegalnim priređivačima i posebno na internetu zato što tu imamo potpuni cirkus, jer jednostavno nema nikakve kontrole, a upravo je tu Vojno-tehnički institut koji je mogao dosta da uradi, nadam se da će uraditi, zato što su upravo kod njih te laboratorije i mogućnost da se tako nešto napravi kako bi se nelegalni priređivači apsolutno suzbili.

Neko je ovde rekao da su u Ruskoj Federaciji ukinute igre na sreću. To je potpuno netačno. Ruska Federacija ima jedan od najboljih zakona za sportsko klađenje, a što se tiče kockarskih zona, ona ih je stvorila šest u državi i samo tamo možete kazino igre da priređujete. Nešto slično imaju SAD. Ne bi bilo loš kod nas, ali mi smo mala teritorija da tako nešto uvodimo, ali Ruska Federacija, tvrdim, ima jedan od najboljih zakona za sportsko klađenje, a da ne pričam o Velikoj Britaniji koja je tako nešto donela.

Inače, najbolje zakone ima Malta koja je izvanredna država po tom pitanju i vi tamo, kada biste hteli da priređujete igre na sreću, morate da prođete bar jedno 40 instanci, veoma nezgodnih, od toga da vam proveravaju kompletno poreklo novca, da li ste se slučajno finansirali od terorizma, od kriminala, od ne znam čega. To je dobro da se uvodi i kod nas, upravo ovim članom, ovo nije loše, ali moramo da znamo, ovo što sada uvodimo ovim izmenama da ne može da bude priređivač igara na sreću neko ko je učestvovao u nekom kriminalu, on svakako nikada to neće ni biti. On će uvek otići u sivu zonu. Legalni priređivač se nikada neće time baviti. Onaj ko je nelegalni priređivač, on će se time baviti i to je ono gde država mora konačno da stane na put, ukoliko želi da iskoreni tu pošast i naravno da omogući ljudima koji legalno priređuju, da mogu to na jedan zdrav i dobar način da rade i da novac ostane svakako u državi. Da imamo onda za finansiranje i sportskih klubova i domova zdravlja i crvenog krsta itd.

Nadam se da će Vlada Srbije, a čini mi se da izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, negde i rađen, obzirom da imamo stari zakon iz 2011. godine, dosta prevaziđen, već danas, nadam se da će to konačno doći na dnevni red i da ćemo uskoro glasati o tako nečemu. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Naravno, reklamiram član 107. povreda dostojanstva, jer zaista je suprotno apsolutnom moralu, bilo čemu da neko ko je učestvovao u kreiranju Zakona o privatizaciji iz 2001. godine, po kome ste mogli radnika na ulicu da izbacite kako god ste hteli i zaista u robu da ga pretvorite, da on danas priča o tome kako imamo jeftinu radnu snagu i da li su radnici robovi.

Takvom politikom smo doveli do toga da navodni vizionari pričaju kako ćemo u rudniku Bor da sadimo kikiriki, a za radnike nas baš briga. A danas, danas kada neko podiže čak cenu te radne snage upravo time što se trudimo da obučimo naše radnike i da konačno posle 30 godina i uđu u neku fabriku da negde nešto rade, jer zahvaljujući njima smo sve fabrike upropastili, takav danas ima obraza, posle takvog Zakona o privatizaciji da nam priča da li su radnici robovi.

Zamolio bih vas da ubuduće reagujete, jer ovo zaista nema nikakvog smisla. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Znate, ja razumem da neko ima drugačije mišljenje. Svako pokušava da dođe do birača na neki način. Nemam zaista ništa protiv, ali treba nekad razmisliti o promeni koncepcije i ne pričati nekada nešto što zaista nema utemeljenje.

Ovaj amandman ću zdušno da podržim, jer ja sam pristalica potpune liberalizacije, da li stranim ili domaćim ljudima, ali da se omogući da mogu što slobodnije da posluju. Ko ima kvalitetniji proizvod taj će na tržištu i da se proslavi. To je valjda neka logika?

Ovde smo slušali nešto što mi liči na neke šezdesete godine prošlog veka, otprilike kada smo uvodili i kao ideal stavljali samo upravni socijalizam, gde se traži od naših firmi, mi ćemo to da subvencionišemo, a oni će planski da nešto proizvode, a gde će da prodaju, to niko nema pojma i to je nešto što je katastrofalno u ekonomiji.

Hajde sada po logici kako je moj kolega bio protiv ovog amandmana, to bi bilo na sledeći način. Recimo „BMW“ želi da investira u Srbiju, želi da otvori fabriku, mi bismo rekli – nećemo „BMW“, mi ćemo ulagati u nekog našeg proizvođača ovde da bude jednak „BMW“ otprilike, što je nemoguće, jer nemate ni takvu tehnologiju, niti imate takvu radnu snagu obučenu, niti prosto imate ta sredstva kojim bi mogli da budete konkurentni „BMW“, ali je to neka logika koja se ovde stalno suprotstavlja stranim investicijama.

Kažu – pa mi ćemo ulagati. Oni ovde kažu - Dolaze zato što smo jeftina radna snaga. Pa, jesmo. Zato što 30 godina niko živ nije radio ništa, uništene fabrike. Kako mislite da imate obučenog radnika, ako nije prošao nikakav proces zanavljanja tehnologije u smislu da nauči nešto? Kako mislite da imate onda skuplju radnu snagu?

Moram da vam priznam, sadašnja cena još je i adekvatna kakva je zaista mogla da bude i kroz šta je Rumunija i Bugarska, kroz šta prolaze i dan danas. Čak se Rumunija dosta usavremenila. Pa, ne možete da imate obučenu radnu snagu ako 30 godina ni jedna fabrika ljudski nije radila, a jedini način da dođete do radne snage, koja će biti naravno daleko cenjenija i skuplja na tržištu, pa to je da recimo, ovo što smo uveli dualno obrazovanje, da ljudi počnu da se obrazuju i da znaju kako se radi u proizvodnji. To je valjda neka logika.

Jeste to trnovit proces, ali moraćemo to da prođemo, zato što godinama ništa nismo radili. Pa, kažu – mi ćemo sada, ne znam koliko u poljoprivredu da uložimo, iako država daje ogromna sredstva za poljoprivredu, a kako mislite da bude konkurentni, ogromni konzorcijumima i u Francuskoj i u Nemačkoj, to su ljudi koji decenijama, godinama rade nešto, imaju nove tehnologije, vi to nemate ništa ovde? Mi smo jedini koji su uspeli fabrike traktora do temelja da uništimo, i onda kažu – Uvozimo strane traktore. Uvozimo, kad su oni savremeniji, mi nemamo više domaćih, kad je te fabrike upropastio.

Mi moramo da krenemo bukvalno iz početka. Strana investicija, posebno kvalitetne strane kompanije, pomažu ovde da se obuči radna snaga, pomažu ovde da nešto nauče. Taj radnik koji prođe tu fabriku, odnosno ko je tamo radio, i ako ode iz nje moći će nešto sam da pokrene, zato što je negde nešto naučio. Nekim se novim tehnologijama naučio. Potpuno je nenormalno terati stranu investiciju odavde, to je potpuno pogrešan koncept. Na kraju krajeva, videli smo na izborima da ipak ljudi znaju to da cene. Neće ljudi da sa prosipanjem demagogije, da teraš stranca iz sopstvene zemlje zarad, navodno, neke priče pitke, da nekom domaćem privredniku nešto daš, a kome, kad jednostavno tako nešto nemamo. Ono tamo što je obezbedilo domaćih privrednika, što je uspelo da obezbedi plasman robe na strano tržište, pa tu država i te kako ulaže, ali dugo će još proteći vode Dunavom dok mnogi naši privrednici ne stanu tako na noge, da zaista možemo da imamo krajnje konkurentnu i stabilnu privredu, nekim naravno evropskim tržištima. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Želeo bih nešto da kažem i hajde da se malo i dotaknemo amandmana i uopšte načina kako se oni podnose. Apsolutno je legitimno pravo opozicije, to je svuda u parlamentarnoj praksi tako da ima neku vrstu parlamentarne opstrukcije, što podnose na hiljade amandmana. Ako sad već govorimo o fantomskim ili već kakvim amandmanima, sigurno nećete mi reći da su bili smisleni amandmani sa „briše se“, ili menja se zarez, i tačka itd. To je pravo opozicije da ima tu vrstu opstrukcije, ali nemojte braniti pravo vlasti da se odbrani. To je naše pravo, takođe da podnosimo na hiljade amandmana. Sada, neko kaže da bismo onemogućili opoziciju. Nije. Hoćemo mi, recimo, da imamo tu priliku da kažemo šta mislimo o nekom zakonu i da tu vrstu njihove opstrukcije sprečimo.

Izvinite, mi ovo radimo da građani znaju, na osnovu Poslovnika koji su oni doneli, u njihovo vreme je donet Poslovnik. Ne razumem zašto se oni protive onome što su oni inače sami pripremali svima nama ovde. Prema tome, kao što oni imaju pravo opstrukcije, tako i vlast ima pravo da se brani. Hoćemo da imamo ovoliki broj amandmana da bismo mogli da kažemo zašto je možda zakonski predlog dobar ili da ga čak eventualno popravimo i na krajeva da se vidi da zaista radimo. Za svaki od ovih amandmana je uložen određeni trud i ja ću neke od njih i te kako podržati i biće mi žao ukoliko se povuku. Nadam se da se neće povući. Daleko su svi smisleniji od onih što su bili „briše se, tačka, zarez i tome slično.

Dakle, ako govorimo o smislenosti amandmana i ako govorimo o tome šta je fantomski, mogli bi prvo da pogledaju šta su oni radili, pa onda tek drugima da pridikuju.

Poštovani predsedavajući, član 107, naravno, dostojanstvo, grubo je povređeno. Malopređašnji govornik je rekao nešto za šta se ili ide u zatvor ili onaj ko je to izrekao odgovara za tako nešto.

Naime, on je rekao da je na prethodnim beogradskim izborima bilo fantomskih birača i to je ozbiljna optužba. Pri tom, naravno, zaboravio je da kaže da na sadašnjim beogradskim izborima je bilo manje birača nego prošle godine, čini mi se, na predsedničkim u Gradu Beogradu. Jedino što imamo zaista suštinski manje to je 130.000 glasova oni imaju manje, zato što im Beograđani ne veruju.

Ovo je strašna optužba zato što neko pokušava na taj način da kaže kako su ovi izbori dobijeni na nekakav volšeban, kriminal način, pa su nam svojevremeno čak govorili da je u svakoj opštini u Beogradu otprilike 10.000 novih birača. Znači, mi smo čitav jedan Kragujevac, kad saberete, prebacili u Beograd da bi glasao. Znate, jedino povećanje broja birača u Beogradu je bilo 2008. godine i to značajno povećanje broja birača. Tada nisam primetio da je neko od njih rekao da su bili fantomski birači. Danas, kada imamo čak manje birača u odnosu na prošlu godinu, oni i dalje ne mogu da se pomire sa tim da narod ih nekako neće. Uzgred budi rečeno, jedino ko je dovlačio birače, dovlačili su oni na svoju listu, jer gospodin Borko Stefanović ne znam kad je od Novosađanina postao Beograđanin, pa im je bio peti na listi.

U svakom slučaju, zamolio bih vas da ubuduće reagujete na ovo, jer ovo su skandalozne optužbe za koje ili ide u zatvor onaj koji eventualno tako nešto radi ili ide u zatvor onaj ko ovako nešto lažno, naravno, uzbunjuje javnost. Hvala.

Zaista, predsedavajući, povreda Poslovnika člana 107, vređanje dostojanstva ovog parlamenta. Ne može neko ko nema nikakvo obrazovanje da priča o reformi obrazovanja, to je potpuno neverovatno. Zamolio bih vas da ovakve stvari zaista više ne dopuštate. Vređa se kompletno građanstvo, vređa se ovaj parlament. Pritom, jedina dobra stvar koju je rekao to je da u njegovo vreme su izvršene pljačkaške privatizacije. Baš taj „Beopetrol“ je mogao da kaže kako je privatizovan i kako su se negde na nekim pumpama van ove zemlje dogovarali ti aranžmani za prodaju „Beopetrola“.

Tako da, zaista bih vas zamolio da neko ko je inače dobio bespovratne pare od države da bi otvorio vinograde, odnosno da bi imao vinograde, da nam kaže koliko je tu ljudi zaposlio i koliko je ljudi imalo koristi od svega toga što je dato. Hvala vam.

(Zoran Živković: Povreda Poslovnika.)

Ovog puta, predsedavajući, ukazujem na član 103. stav 1. jer ste morali da mu date da reklamira povredu Poslovnika neposredno po učinjenoj povredi, a to ste prekršili.

Zaista nikog ovde nisam želeo da uvredim, niti sam imao uopšte tu nameru. Pričao sam o nečemu što je fakat. Nisam ni tražio da nekom zabranite da govori. Samo sam ukazao da je malo uvredljivo da neko ko nema nekakvo obrazovanje može da nam priča o reformi obrazovanja. Samo sam o tome govorio. Slobodno je svakome da priča, ali je činjenica da se dotični gospodin sam uvredio jer se očigledno prepoznao u tome da je to surova istina. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Morao sam jednostavno da se javim pošto znate imam tu osobinu da jako dobro pamtim. Kada su 2000. godine došli na vlast ovi što predlažu danas ovaj amandman, tada su oni pokrenuli jednu reformu školstva, pokojni ministar Gašo Knežević je to radio, jedna od službenica, odnosno ne službenica, visoko pozicionirana ličnost u njegovom ministarstvu, na koju se danas često pozivaju, koja je univerzitetski profesor, tada je nama studentima rekla jednom prilikom – da je studiranje privilegija bogatih. Tada nam je objašnjavala kako ne može baš svako da studira, a oni su tada to svestrano podržavali, pošto nam danas kažu kako moramo da pružimo svima što šire obrazovanje. Danas tu gospođu inače neretko zovu u emisije, ona daje razne komentare, ona je predstavnik tog građanskog društva i ne znam čega i ona nam je tada objašnjavala da je studiranje privilegija bogatih.

Interesuje me kako se tada niste setili da se javite i da kažete, kako te nije sramota, šta to predlažeš, mi nećemo da glasamo za takav zakon koji su nam tada inače uništili sa tim zakonom naše školstvo i obrazovanje.

Slušam ovde priču o besplatnim udžbenicima, pa te besplatne udžbenike ste davali tako, posebno u gradu Beogradu, tako što ste podizali kredite i zaduživali građane, a onda ste davali besplatne udžbenike koje su učenici morali na kraju godine da vrate. Nemojte vi da pričate o besplatnim udžbenicima ako mora neko da podigne kredit, pa zadužili ste celu zemlju, tako ste obezbeđivali te navodno besplatne udžbenike.

Sećam se veoma dobro, pošto žalite danas često za obrazovanim lekarima koji završe medicinski fakultet pa odlaze iz ove zemlje na žalost, jer ste nas doveli dotle zaista da se lekarska struka degradira. Sećam se dobro jednog televizijskog priloga, momak je završio medicinu, a morao je da se prekvalifikuje u medicinskog tehničara da bi dobio negde posao jer u njihovo vreme niko nije mogao da dobije posao kao lekar. Danas ipak otvaramo za 2.000 lekara radna mesta. Vidite, to je ta razlika.

Ne znam šta vi hoćete, tražite što šira obrazovanja, a izvinite, po čemu je to sajdžija neobrazovan? Po čemu je to neki mašinski radnik koji želi da radi u industriji neobrazovan čovek? Možda je najbolji u svom zanatu i treba da zarađuje možda više od onoga što je doktorirao na filozofiji. Izvinite, to je tržište, vi ste nam uvodili tržište. Vi ste nam uvodili 2000. godine kapitalizam u najprimitivnijem obliku, pa šta sada hoćete? Danas kada neko uređuje sistem i kada tržište diktira šta se traži, vi sada hoćete da vratite samoupravni socijalizam i da imamo neku plansku privredu. Tržište diktira, izvinite, to je tako.

Javio sam se samo da bih podsetio građane kako su nam oni koji su nam donosili tada veliku demokratiju govorili kako je studiranje privilegija bogatih. Vidite, u našem sistemu to nije tako, može svako da se obrazuje ali svakako može da se obrazuje na osnovu onoga što tržište zahteva. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika član 107. povreda dostojanstva parlamenta, zato što ja ovde nisam nikom ništa dobacivao. Ja sam samo ukazao kolegi da nauči šta su to pravni lekovi, da bezveze ne troši rečnik, kad ne zna ništa o tome, i da mu se ne smeje čitav editorijum, a naravno i da ne bruka ovu Skupštinu. Ako je to bio moj greh, izvinite što sam vam to sugerisao. nemojte to da shvatite kao dobacivanje, a dobronamerno vam kažem da naučite šta su pravni lekovi. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Molim vas, zaista vas molim, to se već treći put ponavlja. Član 107. je u pitanju – vređanje dostojanstva ovog parlamenta i uopšte vređanje inteligencije svih nas ovde. Ovde se stalno pominje kako je Srbija najsiromašnija zemlja u Evropi. Molim vas da reagujete. To nije istina. To je notorna laž koja se ovde iznosi. To je jedan notorni bezobrazluk onih koji nam pričaju kako su deca siromašna, a oni putem stečaja su zarađivali milione i milione, odnosno njihov lider.

Molim vas da ubuduće reagujete, jer ovakve stvari ne smeju da se iznose i da se ovako obmanjuje javnost. To nije istina. Baš ovaj zakon može da nas dovede dotle da imamo kudi kamo bolju privredu, nego što smo imali do sada kada su maheri za stečaj upravljali, kada su vladali ovom zemljom i kada su pljačkali. Ovaj zakon dovodi do toga da se privreda poboljša, tako da apsolutna podrška zakona, ovakve stvari moraju da se suzbiju. Hvala vam.

(Ana Stevanović: Replika.)

Hvala, predsedavajući.

Moram da konstatujem, ne znam čemu se smeju, dal srpskoj nesreći, zato što su nam upropastili radnu snagu, ovde slušamo da moramo da školujemo kadrove, odnosno da školujemo đake. Zašto ih niste školovali svih ovih godina? Zašto ste doveli do toga da u Srbiji umre zanat, da danas za fabrike uzimaju varioca koji ima preko 50 godina jer nemamo nijednog mladog varioca?

Zašto ste nam napravili sistem posle 2000. godine da idemo u najprimitivniji kapitalizam, onu prvobitnu akumulaciju kapitala? A sad ste odjednom protiv tržišta. Sad ste za samoupravni sistem. Sad ste za to da nam država garantuje posao. E, vidite, to je to licemerje koje mi želimo sada da promenimo.

Ja vama upravo zbog toga, gospodine Šarčeviću, čestitam, zato što uvodite ovo i zato što oni nisu imali hrabrosti ovo da uvedu. Kažu nam – nije nam potrebna jeftina radna snaga. U njihovom periodu mi nismo imali nikakvu radnu snagu. Imali smo radnu snagu na ulici, sa zatvorenim fabrikama. Oni su, nažalost, napravili od Srbije besposličare, mlade ljude koji nisu imali nikakav posao. A sada će neko da se potrudi, pa te ljude nečemu da nauči. Izvinjavam se što je danas radnik mnogo cenjeniji, što je tržište takvo da se danas traži i konobar i varioc i metaloglodač. Izvinite što postoji potreba za tim, to je zato što tržište diktira cene. Bogu hvala što ćemo početi to da razvijamo.

Kažu da su ovde kupljene diplome. Oni su napravili te fakultete. Oni su im prvi dali licence. Sve te „džigibau“ fakultete što mi imamo danas, te privatne fakultete, oni su upravo to formirali. Zašto? Da bi svoje kadrove zapošljavali po opštinama. To je bila suština. Eto, to su radili. I prva vlast koja je uvela neki sistem u tome šta se može nazvati fakultetom je bila sadašnja vlast.

Zakon o visokom obrazovanju je promenjen 2014. godine, da se zna šta je to fakultet. A kod njih smo imali pregršt kupljenih diploma, koliko hoćete kupljenih diploma, izmišljenih fakulteta. I onda mi kažu – neko kupuje diplome. Pa šta su jedino radili – školovali tzv. menadžere. Imamo menadžera na izvoz, a nikad goru privredu nismo imali nego u njihovom periodu. Imali smo potpuno uništenu ekonomiju, a menadžere smo mogli da izvozimo. Ali, zato nemamo ni jednog zanatliju. E, to je ono što je tragedija. Izvinite, ali taj radnik je ipak podizao neko društvo, a oni su ga uništili.

Zato sam ja apsolutni pristalica ovog dualnog obrazovanja. Kažu – nemojmo mi da se ugledamo na Nemačku, ona je razvijena zemlja. A kako mislite da razvijete zemlju ako nemate kvalifikovanu radnu snagu, ako nekog ne naučite nešto? Kako mislite da se uopšte neko razvija ovde?

Žalosno je što se neko ovome smeje. Oni se smeju našoj nesreći, a oni su upropastili ovu zemlju. A neko ovde nešto menja. I mislim da je ovo pozitivno.

Gospodine Šarčeviću, rekao sam to i u raspravi, samo se plašim da se ovo možda neće primenjivati. Ja bih samo zamolio državu da bude što agilnija u ovome, da se bezmalo naš školski sistem pritisne da moramo da školujemo ljude koji će biti zanatlije, na kraju krajeva. Shvatite, ljudi, nema ko da radi! Imaćemo veliki problem. Evo, Bugarska i Rumunija imaju tu muku – uvoze radnu snagu, zato što su mladi ljudi otišli, upravo zato što tržište to tako traži, a onda oni iz Ukrajine dovode ljude da im rade. Plašim se da to ne bude i kod nas, zato što nemamo ni kvalifikovanu radnu snagu, a zato što, nažalost, mlad svet odlazi. I nije to samo problem Srbije. Ima i Poljska strašan problem sa tim, a ona je mnogo razvijenija od nas. Češka, takođe. Prosto, imate fluktuaciju ljudi unutar Evropske unije. Dešava se to, šta da radimo.

Ali, moramo da vodimo računa o tome da zanat mora da se podigne. Ne smemo da dozvolimo više situaciju da imamo decu koja završe elektrotehničku školu, a da, nažalost, rešo ne znaju da poprave. To je zaista strašno. Znači, moraju da negde ispeku zanat i da znaju da rade svoj posao.

I zato vam čestitam što ovo uvodite. I nemojte ovo da slušate, jer, to su tolike besmislice, to se ni u Kardeljevo vreme ne bi ovako pričalo. Hvala vam.

Hvala.

Nisam želeo da tumačim uvaženi koleginicu, čak nisam ni na njeno izlaganje odgovarao, više sam na nešto drugo, ali kad ste već spomenuli, evo da ne budu varioci. Evo vam lift monteri. Živim u soliteru koji ima 22 sprata, pitam čoveka koji nam održava liftove – ko će to raditi ubuduće? Neće niko. Nema nikoga da ide u tu školu. To je katastrofa. Zašto? Zato što smo uništili tu vrstu zanata. To je ono što, zaista može sve nas da zabrine i nije tačno da nećemo uvoziti, hoćemo, iz razloga što nemamo dovoljno kvalifikovane radne snage, a imamo potrebu da razvijamo privredu.

Ne možete privredu da razvijate ako nemate kvalifikovanu radnu snagu. Gde ona da se nauči ako nemate ovakav sistem obrazovanja? Gde to danas može da se nauči, kada su sve fabrike pogasili? Jedino, kada dovedete nekog stranog investitora ovde ili nekog domaćeg koji bi voleo zaista da proširi svoju proizvodnju, tu možete da naučite tu decu. Nažalost, nema danas velikih privrednih i društvenih sistema koje su nekada bili. Zahvaljujući gospodi koja danas prigovara o dualnom obrazovanju sve je uništeno. Jedini način na koji možete da obučite radnu snagu to je ovaj. Nemojmo da se igramo sa tim, doći ćemo u situaciju da nemamo nikoga da radi ukoliko ovo ne uvedemo i zato, čestitam na hrabrosti što ste ovo uveli. Hvala vam.

Ja se zaista izvinjavam, ali ne vidim da će se kapitalistički sistem menjati i svakako će tržište diktirati šta se traži i naravno obrazovne profile, osim ako neko ne zamišlja da ovde ne uvede samoupravljanje ili da možda vrati socijalizam. Ja iskreno mislim da to nema neku perspektivu i zato nisam pristalica da neko ovde banalizuje sada zbog vašeg lifta. Pa evo, nemamo vodoinstalatere. I tu smo u deficitu. Nemamo vodoinstalatere. Hoćete da kažete da je to zbog moje kanalizacije ili je to valjda zbog svih nas ovde?

LJudi, nemojmo da se igramo sa tim. Nisu svi ovde školovani da budu menadžeri, a čini mi se da je neko želeo ovu zemlju da pretvori u te lažne menadžere i da svi žive tako što će raditi u nekoj kancelariji, a da nemamo ni jedan zanat. Srbiju je održao zanat, pre svega onaj seljak koji se bavio poljoprivredom, a kasnije onaj zanatlija koji je nešto privređivao. Mi po kancelarijama najmanje smo ovu zemlju podizali. Prema tome, naravno da tržište diktira i naravno da moramo da donosimo zakone kako bismo bili u skladu sa celim svetom i kako se to svuda u civilizovanom svetu radi. Hvala vam.