Hvala, predsedavajući.

Znate, ja razumem da neko ima drugačije mišljenje. Svako pokušava da dođe do birača na neki način. Nemam zaista ništa protiv, ali treba nekad razmisliti o promeni koncepcije i ne pričati nekada nešto što zaista nema utemeljenje.

Ovaj amandman ću zdušno da podržim, jer ja sam pristalica potpune liberalizacije, da li stranim ili domaćim ljudima, ali da se omogući da mogu što slobodnije da posluju. Ko ima kvalitetniji proizvod taj će na tržištu i da se proslavi. To je valjda neka logika?

Ovde smo slušali nešto što mi liči na neke šezdesete godine prošlog veka, otprilike kada smo uvodili i kao ideal stavljali samo upravni socijalizam, gde se traži od naših firmi, mi ćemo to da subvencionišemo, a oni će planski da nešto proizvode, a gde će da prodaju, to niko nema pojma i to je nešto što je katastrofalno u ekonomiji.

Hajde sada po logici kako je moj kolega bio protiv ovog amandmana, to bi bilo na sledeći način. Recimo „BMW“ želi da investira u Srbiju, želi da otvori fabriku, mi bismo rekli – nećemo „BMW“, mi ćemo ulagati u nekog našeg proizvođača ovde da bude jednak „BMW“ otprilike, što je nemoguće, jer nemate ni takvu tehnologiju, niti imate takvu radnu snagu obučenu, niti prosto imate ta sredstva kojim bi mogli da budete konkurentni „BMW“, ali je to neka logika koja se ovde stalno suprotstavlja stranim investicijama.

Kažu – pa mi ćemo ulagati. Oni ovde kažu - Dolaze zato što smo jeftina radna snaga. Pa, jesmo. Zato što 30 godina niko živ nije radio ništa, uništene fabrike. Kako mislite da imate obučenog radnika, ako nije prošao nikakav proces zanavljanja tehnologije u smislu da nauči nešto? Kako mislite da imate onda skuplju radnu snagu?

Moram da vam priznam, sadašnja cena još je i adekvatna kakva je zaista mogla da bude i kroz šta je Rumunija i Bugarska, kroz šta prolaze i dan danas. Čak se Rumunija dosta usavremenila. Pa, ne možete da imate obučenu radnu snagu ako 30 godina ni jedna fabrika ljudski nije radila, a jedini način da dođete do radne snage, koja će biti naravno daleko cenjenija i skuplja na tržištu, pa to je da recimo, ovo što smo uveli dualno obrazovanje, da ljudi počnu da se obrazuju i da znaju kako se radi u proizvodnji. To je valjda neka logika.

Jeste to trnovit proces, ali moraćemo to da prođemo, zato što godinama ništa nismo radili. Pa, kažu – mi ćemo sada, ne znam koliko u poljoprivredu da uložimo, iako država daje ogromna sredstva za poljoprivredu, a kako mislite da bude konkurentni, ogromni konzorcijumima i u Francuskoj i u Nemačkoj, to su ljudi koji decenijama, godinama rade nešto, imaju nove tehnologije, vi to nemate ništa ovde? Mi smo jedini koji su uspeli fabrike traktora do temelja da uništimo, i onda kažu – Uvozimo strane traktore. Uvozimo, kad su oni savremeniji, mi nemamo više domaćih, kad je te fabrike upropastio.

Mi moramo da krenemo bukvalno iz početka. Strana investicija, posebno kvalitetne strane kompanije, pomažu ovde da se obuči radna snaga, pomažu ovde da nešto nauče. Taj radnik koji prođe tu fabriku, odnosno ko je tamo radio, i ako ode iz nje moći će nešto sam da pokrene, zato što je negde nešto naučio. Nekim se novim tehnologijama naučio. Potpuno je nenormalno terati stranu investiciju odavde, to je potpuno pogrešan koncept. Na kraju krajeva, videli smo na izborima da ipak ljudi znaju to da cene. Neće ljudi da sa prosipanjem demagogije, da teraš stranca iz sopstvene zemlje zarad, navodno, neke priče pitke, da nekom domaćem privredniku nešto daš, a kome, kad jednostavno tako nešto nemamo. Ono tamo što je obezbedilo domaćih privrednika, što je uspelo da obezbedi plasman robe na strano tržište, pa tu država i te kako ulaže, ali dugo će još proteći vode Dunavom dok mnogi naši privrednici ne stanu tako na noge, da zaista možemo da imamo krajnje konkurentnu i stabilnu privredu, nekim naravno evropskim tržištima. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Želeo bih nešto da kažem i hajde da se malo i dotaknemo amandmana i uopšte načina kako se oni podnose. Apsolutno je legitimno pravo opozicije, to je svuda u parlamentarnoj praksi tako da ima neku vrstu parlamentarne opstrukcije, što podnose na hiljade amandmana. Ako sad već govorimo o fantomskim ili već kakvim amandmanima, sigurno nećete mi reći da su bili smisleni amandmani sa „briše se“, ili menja se zarez, i tačka itd. To je pravo opozicije da ima tu vrstu opstrukcije, ali nemojte braniti pravo vlasti da se odbrani. To je naše pravo, takođe da podnosimo na hiljade amandmana. Sada, neko kaže da bismo onemogućili opoziciju. Nije. Hoćemo mi, recimo, da imamo tu priliku da kažemo šta mislimo o nekom zakonu i da tu vrstu njihove opstrukcije sprečimo.

Izvinite, mi ovo radimo da građani znaju, na osnovu Poslovnika koji su oni doneli, u njihovo vreme je donet Poslovnik. Ne razumem zašto se oni protive onome što su oni inače sami pripremali svima nama ovde. Prema tome, kao što oni imaju pravo opstrukcije, tako i vlast ima pravo da se brani. Hoćemo da imamo ovoliki broj amandmana da bismo mogli da kažemo zašto je možda zakonski predlog dobar ili da ga čak eventualno popravimo i na krajeva da se vidi da zaista radimo. Za svaki od ovih amandmana je uložen određeni trud i ja ću neke od njih i te kako podržati i biće mi žao ukoliko se povuku. Nadam se da se neće povući. Daleko su svi smisleniji od onih što su bili „briše se, tačka, zarez i tome slično.

Dakle, ako govorimo o smislenosti amandmana i ako govorimo o tome šta je fantomski, mogli bi prvo da pogledaju šta su oni radili, pa onda tek drugima da pridikuju.

Poštovani predsedavajući, član 107, naravno, dostojanstvo, grubo je povređeno. Malopređašnji govornik je rekao nešto za šta se ili ide u zatvor ili onaj ko je to izrekao odgovara za tako nešto.

Naime, on je rekao da je na prethodnim beogradskim izborima bilo fantomskih birača i to je ozbiljna optužba. Pri tom, naravno, zaboravio je da kaže da na sadašnjim beogradskim izborima je bilo manje birača nego prošle godine, čini mi se, na predsedničkim u Gradu Beogradu. Jedino što imamo zaista suštinski manje to je 130.000 glasova oni imaju manje, zato što im Beograđani ne veruju.

Ovo je strašna optužba zato što neko pokušava na taj način da kaže kako su ovi izbori dobijeni na nekakav volšeban, kriminal način, pa su nam svojevremeno čak govorili da je u svakoj opštini u Beogradu otprilike 10.000 novih birača. Znači, mi smo čitav jedan Kragujevac, kad saberete, prebacili u Beograd da bi glasao. Znate, jedino povećanje broja birača u Beogradu je bilo 2008. godine i to značajno povećanje broja birača. Tada nisam primetio da je neko od njih rekao da su bili fantomski birači. Danas, kada imamo čak manje birača u odnosu na prošlu godinu, oni i dalje ne mogu da se pomire sa tim da narod ih nekako neće. Uzgred budi rečeno, jedino ko je dovlačio birače, dovlačili su oni na svoju listu, jer gospodin Borko Stefanović ne znam kad je od Novosađanina postao Beograđanin, pa im je bio peti na listi.

U svakom slučaju, zamolio bih vas da ubuduće reagujete na ovo, jer ovo su skandalozne optužbe za koje ili ide u zatvor onaj koji eventualno tako nešto radi ili ide u zatvor onaj ko ovako nešto lažno, naravno, uzbunjuje javnost. Hvala.

Zaista, predsedavajući, povreda Poslovnika člana 107, vređanje dostojanstva ovog parlamenta. Ne može neko ko nema nikakvo obrazovanje da priča o reformi obrazovanja, to je potpuno neverovatno. Zamolio bih vas da ovakve stvari zaista više ne dopuštate. Vređa se kompletno građanstvo, vređa se ovaj parlament. Pritom, jedina dobra stvar koju je rekao to je da u njegovo vreme su izvršene pljačkaške privatizacije. Baš taj „Beopetrol“ je mogao da kaže kako je privatizovan i kako su se negde na nekim pumpama van ove zemlje dogovarali ti aranžmani za prodaju „Beopetrola“.

Tako da, zaista bih vas zamolio da neko ko je inače dobio bespovratne pare od države da bi otvorio vinograde, odnosno da bi imao vinograde, da nam kaže koliko je tu ljudi zaposlio i koliko je ljudi imalo koristi od svega toga što je dato. Hvala vam.

(Zoran Živković: Povreda Poslovnika.)

Ovog puta, predsedavajući, ukazujem na član 103. stav 1. jer ste morali da mu date da reklamira povredu Poslovnika neposredno po učinjenoj povredi, a to ste prekršili.

Zaista nikog ovde nisam želeo da uvredim, niti sam imao uopšte tu nameru. Pričao sam o nečemu što je fakat. Nisam ni tražio da nekom zabranite da govori. Samo sam ukazao da je malo uvredljivo da neko ko nema nekakvo obrazovanje može da nam priča o reformi obrazovanja. Samo sam o tome govorio. Slobodno je svakome da priča, ali je činjenica da se dotični gospodin sam uvredio jer se očigledno prepoznao u tome da je to surova istina. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Morao sam jednostavno da se javim pošto znate imam tu osobinu da jako dobro pamtim. Kada su 2000. godine došli na vlast ovi što predlažu danas ovaj amandman, tada su oni pokrenuli jednu reformu školstva, pokojni ministar Gašo Knežević je to radio, jedna od službenica, odnosno ne službenica, visoko pozicionirana ličnost u njegovom ministarstvu, na koju se danas često pozivaju, koja je univerzitetski profesor, tada je nama studentima rekla jednom prilikom – da je studiranje privilegija bogatih. Tada nam je objašnjavala kako ne može baš svako da studira, a oni su tada to svestrano podržavali, pošto nam danas kažu kako moramo da pružimo svima što šire obrazovanje. Danas tu gospođu inače neretko zovu u emisije, ona daje razne komentare, ona je predstavnik tog građanskog društva i ne znam čega i ona nam je tada objašnjavala da je studiranje privilegija bogatih.

Interesuje me kako se tada niste setili da se javite i da kažete, kako te nije sramota, šta to predlažeš, mi nećemo da glasamo za takav zakon koji su nam tada inače uništili sa tim zakonom naše školstvo i obrazovanje.

Slušam ovde priču o besplatnim udžbenicima, pa te besplatne udžbenike ste davali tako, posebno u gradu Beogradu, tako što ste podizali kredite i zaduživali građane, a onda ste davali besplatne udžbenike koje su učenici morali na kraju godine da vrate. Nemojte vi da pričate o besplatnim udžbenicima ako mora neko da podigne kredit, pa zadužili ste celu zemlju, tako ste obezbeđivali te navodno besplatne udžbenike.

Sećam se veoma dobro, pošto žalite danas često za obrazovanim lekarima koji završe medicinski fakultet pa odlaze iz ove zemlje na žalost, jer ste nas doveli dotle zaista da se lekarska struka degradira. Sećam se dobro jednog televizijskog priloga, momak je završio medicinu, a morao je da se prekvalifikuje u medicinskog tehničara da bi dobio negde posao jer u njihovo vreme niko nije mogao da dobije posao kao lekar. Danas ipak otvaramo za 2.000 lekara radna mesta. Vidite, to je ta razlika.

Ne znam šta vi hoćete, tražite što šira obrazovanja, a izvinite, po čemu je to sajdžija neobrazovan? Po čemu je to neki mašinski radnik koji želi da radi u industriji neobrazovan čovek? Možda je najbolji u svom zanatu i treba da zarađuje možda više od onoga što je doktorirao na filozofiji. Izvinite, to je tržište, vi ste nam uvodili tržište. Vi ste nam uvodili 2000. godine kapitalizam u najprimitivnijem obliku, pa šta sada hoćete? Danas kada neko uređuje sistem i kada tržište diktira šta se traži, vi sada hoćete da vratite samoupravni socijalizam i da imamo neku plansku privredu. Tržište diktira, izvinite, to je tako.

Javio sam se samo da bih podsetio građane kako su nam oni koji su nam donosili tada veliku demokratiju govorili kako je studiranje privilegija bogatih. Vidite, u našem sistemu to nije tako, može svako da se obrazuje ali svakako može da se obrazuje na osnovu onoga što tržište zahteva. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika član 107. povreda dostojanstva parlamenta, zato što ja ovde nisam nikom ništa dobacivao. Ja sam samo ukazao kolegi da nauči šta su to pravni lekovi, da bezveze ne troši rečnik, kad ne zna ništa o tome, i da mu se ne smeje čitav editorijum, a naravno i da ne bruka ovu Skupštinu. Ako je to bio moj greh, izvinite što sam vam to sugerisao. nemojte to da shvatite kao dobacivanje, a dobronamerno vam kažem da naučite šta su pravni lekovi. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Molim vas, zaista vas molim, to se već treći put ponavlja. Član 107. je u pitanju – vređanje dostojanstva ovog parlamenta i uopšte vređanje inteligencije svih nas ovde. Ovde se stalno pominje kako je Srbija najsiromašnija zemlja u Evropi. Molim vas da reagujete. To nije istina. To je notorna laž koja se ovde iznosi. To je jedan notorni bezobrazluk onih koji nam pričaju kako su deca siromašna, a oni putem stečaja su zarađivali milione i milione, odnosno njihov lider.

Molim vas da ubuduće reagujete, jer ovakve stvari ne smeju da se iznose i da se ovako obmanjuje javnost. To nije istina. Baš ovaj zakon može da nas dovede dotle da imamo kudi kamo bolju privredu, nego što smo imali do sada kada su maheri za stečaj upravljali, kada su vladali ovom zemljom i kada su pljačkali. Ovaj zakon dovodi do toga da se privreda poboljša, tako da apsolutna podrška zakona, ovakve stvari moraju da se suzbiju. Hvala vam.

(Ana Stevanović: Replika.)

Hvala, predsedavajući.

Moram da konstatujem, ne znam čemu se smeju, dal srpskoj nesreći, zato što su nam upropastili radnu snagu, ovde slušamo da moramo da školujemo kadrove, odnosno da školujemo đake. Zašto ih niste školovali svih ovih godina? Zašto ste doveli do toga da u Srbiji umre zanat, da danas za fabrike uzimaju varioca koji ima preko 50 godina jer nemamo nijednog mladog varioca?

Zašto ste nam napravili sistem posle 2000. godine da idemo u najprimitivniji kapitalizam, onu prvobitnu akumulaciju kapitala? A sad ste odjednom protiv tržišta. Sad ste za samoupravni sistem. Sad ste za to da nam država garantuje posao. E, vidite, to je to licemerje koje mi želimo sada da promenimo.

Ja vama upravo zbog toga, gospodine Šarčeviću, čestitam, zato što uvodite ovo i zato što oni nisu imali hrabrosti ovo da uvedu. Kažu nam – nije nam potrebna jeftina radna snaga. U njihovom periodu mi nismo imali nikakvu radnu snagu. Imali smo radnu snagu na ulici, sa zatvorenim fabrikama. Oni su, nažalost, napravili od Srbije besposličare, mlade ljude koji nisu imali nikakav posao. A sada će neko da se potrudi, pa te ljude nečemu da nauči. Izvinjavam se što je danas radnik mnogo cenjeniji, što je tržište takvo da se danas traži i konobar i varioc i metaloglodač. Izvinite što postoji potreba za tim, to je zato što tržište diktira cene. Bogu hvala što ćemo početi to da razvijamo.

Kažu da su ovde kupljene diplome. Oni su napravili te fakultete. Oni su im prvi dali licence. Sve te „džigibau“ fakultete što mi imamo danas, te privatne fakultete, oni su upravo to formirali. Zašto? Da bi svoje kadrove zapošljavali po opštinama. To je bila suština. Eto, to su radili. I prva vlast koja je uvela neki sistem u tome šta se može nazvati fakultetom je bila sadašnja vlast.

Zakon o visokom obrazovanju je promenjen 2014. godine, da se zna šta je to fakultet. A kod njih smo imali pregršt kupljenih diploma, koliko hoćete kupljenih diploma, izmišljenih fakulteta. I onda mi kažu – neko kupuje diplome. Pa šta su jedino radili – školovali tzv. menadžere. Imamo menadžera na izvoz, a nikad goru privredu nismo imali nego u njihovom periodu. Imali smo potpuno uništenu ekonomiju, a menadžere smo mogli da izvozimo. Ali, zato nemamo ni jednog zanatliju. E, to je ono što je tragedija. Izvinite, ali taj radnik je ipak podizao neko društvo, a oni su ga uništili.

Zato sam ja apsolutni pristalica ovog dualnog obrazovanja. Kažu – nemojmo mi da se ugledamo na Nemačku, ona je razvijena zemlja. A kako mislite da razvijete zemlju ako nemate kvalifikovanu radnu snagu, ako nekog ne naučite nešto? Kako mislite da se uopšte neko razvija ovde?

Žalosno je što se neko ovome smeje. Oni se smeju našoj nesreći, a oni su upropastili ovu zemlju. A neko ovde nešto menja. I mislim da je ovo pozitivno.

Gospodine Šarčeviću, rekao sam to i u raspravi, samo se plašim da se ovo možda neće primenjivati. Ja bih samo zamolio državu da bude što agilnija u ovome, da se bezmalo naš školski sistem pritisne da moramo da školujemo ljude koji će biti zanatlije, na kraju krajeva. Shvatite, ljudi, nema ko da radi! Imaćemo veliki problem. Evo, Bugarska i Rumunija imaju tu muku – uvoze radnu snagu, zato što su mladi ljudi otišli, upravo zato što tržište to tako traži, a onda oni iz Ukrajine dovode ljude da im rade. Plašim se da to ne bude i kod nas, zato što nemamo ni kvalifikovanu radnu snagu, a zato što, nažalost, mlad svet odlazi. I nije to samo problem Srbije. Ima i Poljska strašan problem sa tim, a ona je mnogo razvijenija od nas. Češka, takođe. Prosto, imate fluktuaciju ljudi unutar Evropske unije. Dešava se to, šta da radimo.

Ali, moramo da vodimo računa o tome da zanat mora da se podigne. Ne smemo da dozvolimo više situaciju da imamo decu koja završe elektrotehničku školu, a da, nažalost, rešo ne znaju da poprave. To je zaista strašno. Znači, moraju da negde ispeku zanat i da znaju da rade svoj posao.

I zato vam čestitam što ovo uvodite. I nemojte ovo da slušate, jer, to su tolike besmislice, to se ni u Kardeljevo vreme ne bi ovako pričalo. Hvala vam.

Hvala.

Nisam želeo da tumačim uvaženi koleginicu, čak nisam ni na njeno izlaganje odgovarao, više sam na nešto drugo, ali kad ste već spomenuli, evo da ne budu varioci. Evo vam lift monteri. Živim u soliteru koji ima 22 sprata, pitam čoveka koji nam održava liftove – ko će to raditi ubuduće? Neće niko. Nema nikoga da ide u tu školu. To je katastrofa. Zašto? Zato što smo uništili tu vrstu zanata. To je ono što, zaista može sve nas da zabrine i nije tačno da nećemo uvoziti, hoćemo, iz razloga što nemamo dovoljno kvalifikovane radne snage, a imamo potrebu da razvijamo privredu.

Ne možete privredu da razvijate ako nemate kvalifikovanu radnu snagu. Gde ona da se nauči ako nemate ovakav sistem obrazovanja? Gde to danas može da se nauči, kada su sve fabrike pogasili? Jedino, kada dovedete nekog stranog investitora ovde ili nekog domaćeg koji bi voleo zaista da proširi svoju proizvodnju, tu možete da naučite tu decu. Nažalost, nema danas velikih privrednih i društvenih sistema koje su nekada bili. Zahvaljujući gospodi koja danas prigovara o dualnom obrazovanju sve je uništeno. Jedini način na koji možete da obučite radnu snagu to je ovaj. Nemojmo da se igramo sa tim, doći ćemo u situaciju da nemamo nikoga da radi ukoliko ovo ne uvedemo i zato, čestitam na hrabrosti što ste ovo uveli. Hvala vam.

Ja se zaista izvinjavam, ali ne vidim da će se kapitalistički sistem menjati i svakako će tržište diktirati šta se traži i naravno obrazovne profile, osim ako neko ne zamišlja da ovde ne uvede samoupravljanje ili da možda vrati socijalizam. Ja iskreno mislim da to nema neku perspektivu i zato nisam pristalica da neko ovde banalizuje sada zbog vašeg lifta. Pa evo, nemamo vodoinstalatere. I tu smo u deficitu. Nemamo vodoinstalatere. Hoćete da kažete da je to zbog moje kanalizacije ili je to valjda zbog svih nas ovde?

LJudi, nemojmo da se igramo sa tim. Nisu svi ovde školovani da budu menadžeri, a čini mi se da je neko želeo ovu zemlju da pretvori u te lažne menadžere i da svi žive tako što će raditi u nekoj kancelariji, a da nemamo ni jedan zanat. Srbiju je održao zanat, pre svega onaj seljak koji se bavio poljoprivredom, a kasnije onaj zanatlija koji je nešto privređivao. Mi po kancelarijama najmanje smo ovu zemlju podizali. Prema tome, naravno da tržište diktira i naravno da moramo da donosimo zakone kako bismo bili u skladu sa celim svetom i kako se to svuda u civilizovanom svetu radi. Hvala vam.

Koliko sam razumeo, a voleo bih da nisam u pravu, to znači da mi ne bi trebalo ništa da proizvodimo. Mi ne bi uopšte trebalo da razvijamo radnike i ne trebaju nam uopšte proizvodni pogoni.

Kada kažemo živećemo od poljoprivrede, znate, tu poljoprivredu neko mora da razvija, a da biste je razvijali, morate da imate mehanizaciju. Taj traktor mora neko i da napravi, znate? Tu poljoprivrednu mašinu neko mora da napravi. Ko će ako nemate zanatliju?

LJudi, o čemu mi ovde pričamo? Mi ovde želimo da uvedemo sistem po kome će našu proizvodnju da nam podižu ljudi iz kancelarija. To ne može nigde. To nigde nije uspelo. Da biste razvijali privredu, morate da imate razvijene zanate.

Ne znam čemu se ovde neko suprotstavlja, tome da razvijamo privredu? Kažete, moramo da razvijamo turističke usluge? Slažem se, da, moramo da razvijamo turističke usluge, ali morate da napravite hotel, a taj hotel mora neki zanatlija da napravi. Prema tome, ne razumem o čemu se ovde radi?

U svakom slučaju, drago mi je da se ovde videla velika razlika između nas koji zastupamo da se ovo uvede i njih koji su apsolutno protiv toga i koji su nam uveli isključivo nekakav menadžerski sistem, koji je potpuno uništavao ovu zemlju. Hvala.

Hvala vam.

Uvaženi gospodine ministre, sad ste ovo dobro spomenuli vezano za naše srednje obrazovanje, pa i osnovno, bez ljutnje, meni je baš drago što imamo toliki broj učenika nagrađenih Vukovom diplomom, to je sjajno ali mi se čini da su kriterijumi prilično opali i ovoliki broj Vukovaca a ovakva katastrofa u poslednjih nekoliko godina što se tiče pada i u privredi i svuda, nešto nije u srazmeri. Interesuje me hoće li se tu pooštriti kriterijumi. Mislim da bi morao da se pooštri kriterijum jer to poklanjanje ocena koje je evidentno i koje postoji kod nas, mislim da bi to moralo što pre da se spreči.

Ali više bih razgovarao ovde o ovom dualnom obrazovanju. Mislim da je ovo nešto što je revolucionarno i što je dobro. Apsolutno to podržavam. Mi smo ovde slušali neverovatne primedbe. Kažu da dobijamo jeftinu radnu snagu, poslodavac dobija jeftinu radnu snagu, robove, to smo isto čuli, dobijamo robove. Sad ja postavljam pitanje da li je recimo šegrt nekad kada je kod zanatlije učio zanat, da li je šegrt bio rob ili je učio zanata? Vi ovde ste nama dali jedan porazan podatak po meni, a to je da na trogodišnje zanatsko obrazovanje ide svega 15% đaka i to je katastrofa. A znate zašto ide samo 15%? Zato što su uništili celu privredu, nema gde da se radi? Uništili su potpuno privredu i sad oni nama pričaju kako imamo jeftinu radnu snagu. Oni koji su uništili svaku moguću fabriku i gde su onemogućili čak nekoga da ide i da se školuje u nekoj fabrici i da radi kako bi bio obučena radna snaga i kako bi mogao da na tržištu bude skuplji.

Ako ćemo ovim dobiti robove i jeftinu radnu snagu, iskren da budem i to je bolje nego da nemamo nikakvu radnu snagu i da imamo ljude na ulici, kao što je to bio kod njih slučaj, a ne dobijamo ni robove, nego dobijamo ljude koji će nešto naučiti.

Skuplja radna snaga se dobija isključivo ako imate obučenog radnika. Mi nismo imali godinama ni jednog jedinog obučenog radnika, mi smo imali zatvaranje fabrika. To je ključ naše propasti, doduše njima to nije ni bilo ni potrebno da razvijaju dualno obrazovanje kada niste imali ni privredu. NJihov koncept je bio usluge, isključivo tajkunima. Usluge, usluge i eventualno rad u administraciji, i to je bilo, naravno partijskog zapošljavanja do besvesti. Proizvodnje nije bilo nikakve. Niko nije išao da privređuje. Zato ja ovo apsolutno podržavam. Zašto? Zato što ste ovde jako lepo uredili da će postojati ugovor između poslodavca, i škole i između poslodavca i učenika.

Znate, tu stvarate neku obavezu tom učeniku. On dobija radne navike. Neće njega poslodavac bez veze da drži u toj fabrici, da tamo, kao što smo imali slučajeve u našim školama, pa imate tu praktičnu nastavu, gde đaci dođu provedu bez veze ceo dan i ništa ne nauče, nego eto tako ispune formalno da su prisustvovali na nekom času i doživimo, npr. da neko završi elektrotehničku školu a ne zna rešo da popravi. Ovim što omogućavamo da u renomiranim kompanijama rade naši đaci, em ćemo dobiti đaka koji će prvo steći neke radne navike, drugo biće obučen za rad na savremenim mašinama, a to je ono što je nama godinama nedostajalo i dobićemo svakako nekoga ko će i te kako moći posle da pokrene, možda privatni biznis, što je najvažnije.

Nama su potrebne, između ostalog i zanatlije kako bi pokretale i privatni biznis. To je ono što je ključno. Mi imamo mlade ljude koji danas završe fakultete, pojma nemaju šta će od sebe, ne znaju šta će da rade zato što ih niko nije učio šta je to privrede i šta uopšte znači neka inovativnost u ekonomiji privrede. Dobro je da se to menja. Ovo je za mene zaista revolucionarni pomak. Ono što se ja plašim, gospodine Šarčeviću, to je da se ovo neće primenjivati. To je ono što me plaši, zato što smo mi odvikli od toga da učimo da radimo.

Molim vas i celu Vladu, da na ovome insistirate, kao što gospođa Brnabić insistira na digitalizaciji koja je veoma važna. Molim vas da na ovome insistirate i da sve škole pritisnete, da i te kako moraju da traže poslodavca gde će raditi naši učenici i gde će sticati znanje. Samo na ovaj način Srbija može da ide napred, bez radne snage i bez obučenih radnika, mi ćemo uvek imati, ne jeftinu, nećemo imati nikakvu radnu snagu. Zato punim srcem ovo podržavam i što bi se reklo, sa obe ruke ću za ovo glasati. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, prvi put se javljam po ovoj temi. Slušao sam sve i svašta ovde i moram da priznam da ja ne razumem, posebno od strane onih koji su svojevremeno podržali Zakon o privatizaciji iz 2001. godine, a podsetiću vas da je tim zakonom omogućeno da onaj ko kupi kombinat pride dobija i zemljište, pa se nisu bunili kada jedan stranac, nećete mi reći da Todorić nije stranac, on je hrvatski tajkun, kada je pokupovao pola Vojvodine i potpuno je neverovatno da se sada ti isti bune zato što ovde sada u ovaj predlog zakona nije uneta takva zabrana. Ja se izvinjavam i pitam vas zašto da se uvodi takva zabrana i čega se vi pribojavate? Da li se pribojavate konkurencije?

Ministre, mislim da ste dužni da odgovorite ovde. Ovde neko želi domaćim tajkunima da obezbedi da kupi kompletno poljoprivredno zemljište ovde i to je suština cele priče.

Neka bilo koji domaći privrednik kupi kombinat. Nije problem, neka investira. Pomoćiće mu i država. Problem je u tome što ih mi nemamo dovoljno. Kada kažu odneće se zemlja odavde, a gde? Neko će na leđa da ponese zemlju pa da ode odavde? Izvinite, ali firmu mora da registruje ovde. To je srpska firma.

Zaista ne mogu da slušam ove samoupravne gluposti, a dužni ste da im jednom kažete o čemu se radi. Neko je hteo 2008. godine da omogući svojim tajkunima ovde i pojedinim strancima da kupuju zemljište kao fizička lica, pa nije ostao na vlasti, a sada ide kritika zato što vi to sprečavate. Ja nemam ništa protiv da dođe neka strana kompanija da ovde napravi svoju firmu i da kupi poljoprivredni kombinat. Šta je loše u tome? Na žalost, nemamo više kombinate jer su sve upropastili. NJihov investitor je bio Šarić. Šarić je kupio osam kombinata u Vojvodini i sve je upropastio do poslednjeg i onda kažu to je bio dobar investitor, a sada nešto ne valja.

Ja vas molim zaista da im odgovorite ubuduće zato što ovo nema smisla, jer se javnost dovodi u zabludu. Ne, ovde se zabranjuje prodaja takvim sumnjivim tipovima i ovde može samo da ide zdrava konferencija i bilo koji domaći privrednik koji hoće da kupi nešto apsolutno je slobodan na tržištu, može normalno da radi, ali nemojte, molim vas, da ovde uvodimo monopole nego hajde da imamo konkurenciju. Ne vidim zašto bi se neko plašio osim ako ne žele da vraćaju ovde samoupravljanje ili da nekome omogući monopol od ovih domaćih tajkuna koji očigledno negde nekog od njih finansiraju. Hvala.

Ja ću se složiti sa koleginicom Gojković da ovo jeste farsično. Inače, kada bi smo usvojili ovako nešto, da građani znaju taj uslov uzajavnosti tzv. mi bi suštinski naše građane doveli u podređeni položaj u odnosu na strance. U tome jeste poenta.

Zato što, ako vi meni danas nađete nekog stranca koji će doći na teritoriji Republike Srbije, u nekoj opštini, recimo Plandište, živeti tu 10 godine, da bi kupio dva hektara zemlje, dajte molim vas, koga vi ovde zavitlavate?

Inače, ovim zakonom se upravo tako nešto stavlja da suštinski stranac, da bi ste ispunili ono u SSP može, a suštinski ne može da kupi zemlju i to jeste poenta.

Što se tiče preduzeća i firmi, kako se nisu bunili kada je Todorić kupovao? Kako im tada hrvatski tajkun nije smetao? Kako to sada im odjednom smeta ako bi došao neko iz bilo koje druge zemlje, ali recimo Todorić im nije smetao, a pokupovao je ovde i kombinate i uzeo poljoprivredno zemljište itd?

Još jednom da ponovimo građanima, može neka strana kompanija da osnuje firmu u Srbiji i to jeste suština da osnuje firmu u Srbiji, to je srpska firma i plaća porez ovde, pa da eventualno ovde kupi. Ali, plašim se zaista, obzirom da je neko do te mere upropastio našu poljoprivredu prethodnih godina, nisam siguran koliko ima zainteresovanih, a voleo bih da ih ima zato što se time pojačava konkurencija. Time se naš proizvođač i poljoprivrednik tera da bolje radi.

Pa kaže, nemojte „Tenis“ da nam dolazi ovde, upropastiće naše proizvođače svinjskog mesa, kao da smo sada imali mnogo jake proizvođače svinjskog mesa pa nam je ne znam koliko, bila cena žive vage. O čemu pričamo mi ljudi ovde?

Ovde se radi samo o tome što pojedinci žele da zaštite interes određenih tajkuna ovde kako bi oni imali monopol i to je suština. Zato što se plaše konkurencije i hajde da pričamo otvoreno. Hvala.