Svašta smo čuli i moram da kažem da se dobrim delom slažem sa prethodnim govornikom. Ovo je jedan iznuđen zakon. Mogu da se složim i da je nepravedan, ali osnovu ipak ima u odluci Vrhovnog kasacionog suda. Tu je doneta određena odluka na osnovu koje se i ovaj leks specijalis donosi.

Zašto je to ovako? To ćete morati da pitate neke prethodnike koji su onako licemerno išli da podržavaju štrajkače, odnosno ljude koji su bili zaduženi u švajcarskim francima, išli su da ih podržavaju da štrajkuju glađu. Imali smo jednu groznu situaciju da sudije Vrhovnog kasacionog suda beže preko ograde. Nisu smeli da izađu na glavni izlaz.

Zašto je to licemerno? Zato što upravo ti, koji su došli da podrže ljude koji su štrajkovali glađu, isti su njih i nagovarali da se zadužuju u švajcarskim francima. To je najveći problem ovde. Zašto su to radili? Zato što su njihovi funkcioneri stranački, tada, i Đelić, i onaj Pitić, i mnogi drugi, to su ljudi koji su radili za te strane banke i njima je ovo odgovaralo, jer su imali neku viziju da će kurs biti nepovoljan i da će suštinski banke na taj način zaraditi.

Voleo bih da mi sada možemo da kažemo bankama – brišite to sve, ne možete tako da se ponašate. Znate, postoji nešto što se zove ugovorna obaveza između banke i tog klijenta. Kada bismo tako postupali, pred nekom međunarodnom institucijom, pred međunarodnim sudom, država Srbija bi morala da plati to debelo.

Ovo jeste strašno. Zašto? Zato što u ovom momentu, sva sreća te postoji odluka Vrhovnog kasacionog suda, ali objektivno, bez te odluke, da smo nešto ovako probali da donosimo, javili bi se ljudi koji su u evrima zaduženi, u tom momentu, koji su uzimali, koji su imali mnogo nepovoljniju kamatu, pa bi rekli – čekajte, dajte sada i nama neku olakšicu. Zato je ovo jedna nenormalna situacija koju nam je bivša vlast stvorila i ti isti ljudi danas, kažem, idu licemerno, podržavaju te ljude koji su štrajkovali glađu, a onda kada su ti ljudi pristali na neku vrstu dogovora, da im se izađe u susret, jer strašno je da vidite nekoga da ostane bez stana, bez kuće, da duplo plati taj kredit zato što ih je neko na taj način prevario, onda oni pišu po Tviteru – sram vas bilo, prodali ste se Vučiću. Toliko ih je interesovala sudbina tih ljudi. Toliko njih interesuje sudbina bilo koga u ovom društvu.

Pogledajte danas, recimo, gospodine Marinkoviću, šta oni rade sa ovim zahtevima što nude nama. Inače, pošto stalno ovde postoji neka tenzija, odnosno neka priča kako nude ekspertski tim za razgovore, ljudi, moramo da kažemo vrlo otvoreno – ne pada nam na pamet da razgovaramo sa njima ni u jednom jedinom obliku. Može ovde u parlamentu, ako se vrate, kolega poslanik, ne znam, Marinika Tepić, može da razgovara sa nama. Ne može vaninstitucionalno, ne postoji nikakva šansa nigde da pričamo sa njima i mogu koliko hoćete, sto timova da kandiduju, nećemo da pričamo sa njima, ne zanimaju nas uopšte, tako da je džaba što to forsiraju po medijima. Moramo prosto da kažemo koliko njih zanima prost građanin.

Pogledajte njihove zahteve, svi su skopčani za privatni biznis Dragana Đilasa i Dragana Šolaka – REM i RTS, to su im jedini zahtevi. Njih ne zanima ni poljoprivrednik, njih ne zanima običan radnik, njih ne zanima niko apsolutno. Tako ih nisu zanimali ni ljudi zaduženi u švajcarskim francima, tako ih nisu zanimali ni radnici „Pošte“, koje sada na najgori način vređaju zato što su ljudi pristali na dogovor sa Vladom da se reši taj problem.

Njih samo zanima njihov privatni biznis da bi preoteli „Telekom“ u jednom momentu, jer gospodin Šolak i gospodin Đilas žele kompletan monopol u telekomunikacijama i naravno u medijskom prostoru. To je jedini razlog zašto oni protestuju, njihov privatni biznis izvodi ove ljude na ulicu.

Mi, naravno, apelujemo ako hoće da se vrate u parlament, izvolite dođite da razgovaramo, može još jedna vrsta razgovora, ako imamo neke debatne emisije, tu možemo da pričamo, ali o vašim uslovima koje vi nama nudite tako licemerno i nudite nam pregovaračke timove, ni u ludilu nećemo da razgovaramo, ne pada nam na pamet da razgovaramo. Nemojte to više po medijima džaba da forsirate. Ne radi se tu o spremnosti ili nespremnosti, nećemo da razgovaramo i tačka. Tu je ključ.

Tako da, što se tiče ovoga, meni je žao što smo došli u ovakvu situaciju da moramo ovakav zakon da donosimo, ali bismo na drugoj strani imali ljude koji su na ulici, ostali bez stanova, ostali bez kuća, ostali bez svoje imovine, zato što je neko namerno reklamirao kredite u švajcarskim francima, da bi naravno njihovi partijski drugari zaradili novac i da bi se pokazali dobri u bankama u koje su kasnije otišli kao nekadašnji ministri.

Pazite vi samo tu sramotu, kao ministar finansija ili ministar ekonomije, ti odeš mrtav 'ladan posle da radiš za banku, valjda postoji neka klauzula, zabrana, kako to sme da radiš tako nešto. Ne, on je mrtav 'ladan otišao i odneo čak i državne tajne, odnosno sve živo što je mogao da odnese vezano za našu privredu i finansije. Ti si otišao sad u stranu banku i sve si to tamo rekao kako bi ta banka trebala da posluje i omogućio si toj banci to sve ovde da radi.

Prema tome, strašno je naravno, kažem, što ovo donosimo, ali drugi način nije postojao da bi ljude spasili da ne bi ostali bez svoje imovine. Zaista, koliko god mi je ovo nepravedno i koliko god mi je, moram da priznam, teško za ovo da glasam, glasaću jednostavno zato što ti ljudi moraju da se nekako spasu. Hvala vam.

Gospodine Marinkoviću, evo i ovde smo sada čuli nešto što je zaista dobrim delom tačno. Ja ću se sve složiti za pravosuđe, tužilaštvo, što ne rade posao. Ne rade, otkud znam zašto. Tvrdim da je pravosuđe inače apsolutna rak rana srpskog društva. Potpuno rak rana srpskog društva. Kako oni funkcionišu to je katastrofa. Zašto je to tako? Tako nam je ostavljeno.

Pitajte venecijanske komisije, nevladine organizacije. Inače, otvoreno kažem, bude li se došlo u tu fazu da oni sami sebe biraju, da se to predloži, neću da glasam za to. Protivnik sam uvođenja sudokratije u ovo društvo. Ne može da Skupština koja je jedina ovlašćena da se na nju prenese narodni suverenitet, ne može ona da ne bira sudije. To je van svake pameti. Oni donose presudu u ime naroda. Ako je u ime naroda, onda izvinite, mora da postoji ta kopča između naroda i samog pravosuđa. To otvoreno kažem, nikad se neću složiti sa tim.

Ali, ovde imamo nešto što sam čuo, što mogu da se složim, znate da je to u začetku, kada govorimo o izvršiteljima. To je nešto što postoji. Ne možete sada da vršite ne znam kakve revizije, stvarate pravnu nesigurnost. Potpunu pravnu nesigurnost biste u društvu stvorili. Moramo da budemo potpuno iskreni, mi smo imali dva miliona 300 i nešto hiljada presuda koje su došle na izvršenje, a nisu mogle da budu izvršene, jer je neko nekada ukinuo SDK, upropastio ceo sistem i stavili ste sudovima da izvršavaju presude. Nikad nisu mogli ništa da izvrše i sada naravno, imate izvršitelje koji su opet negde pomogli to izvršenje, a da li je sada to skroz pravedno, baš i nije toliko pravedno, ali je tako kako jeste. To postoji, ne možete sada da vršite ne znam kakve revizije, potpunu pravnu nesigurnost biste stvorili u društvu. Slažem se u mnogo čemu, ali je to sada već dockan, gledajte da spašavate šta možete da spasite.

Inače, ako biste primenili taj sistem, vi biste urušili državu potpuno. Moramo tu da budemo racionalni. Kao i ovo za kredite, neko reče i ja sam između ostalog pomenuo, ta odluka Vrhovnog kasacionog suda, ona daje preporuku. Čak prvostepenom i drugostepenom sudu ne nalaže da moraju tako da postupaju, ali daju preporuku da ako bi postupili drugačije, da bi Vrhovni kasacioni sud njihove presude oborio.

Isto kao i Narodna banka, možda možete da date preporuku bankama šta da rade, ali one nisu dužne i ne moraju to da poštuju, prosto nije to obavezujuća odluka. Moramo da shvatimo da su tu već neki ugovorni odnosi napravljeni. Znači, imate ugovorni odnos klijenta i banke. Ako dođete i napravite takvu pravnu nesigurnost, ajmo da se vraćamo retroaktivno, pa ta banka će vas negde tužiti za loše poslovanje, odnosno za pravnu nesigurnost koju je država stvorila i izgubićete svuda pred međunarodnim institucijama.

Znači, ovde gledate da umanjite štetu koja je svakako nastala, koja je grozna, koja jeziva, ali gledate da umanjite štetu, da ne bude još nešto gore. To je to. Hvala.

Ja sam inače neko ko zaista voli da debatuje i da razgovara, mislim da je to jako korisno, nema potrebe za nekakvim teškim rečima. Ja uvažavam zaista stavove kolega koje prekoputa iznose šta iznose, s tim što ne znam zbog čega bi neko trebalo ne znam šta sad da uradi, što će reći da li je za ulazak ili nije za ulazak u EU. Evo, ja sam protiv ulaska Srbije u EU. Nemam uopšte taj zazor da to kažem, ali sam dovoljno pošten da opet kažem da ne bi nikada vodio kampanju za tako nešto. Zašto? Ne vidim da neko nudi nekakvu alternativu da može tu neki drugi integrativni proces da idete, i treba da budete realni. To vam je isto kao kad nudite, sada kažete, hoćete revizije, privatizacija.

Što se tiče revizije i privatizacije. Slažem se, super bi bilo da se to uradi, samo ima jedan mali problem, ovako mali problem, ali koji je ključan. To je što su one rađene po nekom zakonu koji je bio donet, recimo, 2001. godine i ne znam sada kako mislite, svako ko dođe pod udar toga reći će - ja sam radio po zakonu. To je ono problem, što ste vi ovde imali tzv. legalizovanu pljačku države, što je skandal da se to tako nazove pošto je to paradoks samo po sebi, ali vi ste imali zakone koji su donošeni u interesu nekih koji su trebali da opljačkaju državu. I kada dođe on na sud, on kaže - ne, ne, ja sam radio po zakonu, i ne možete mu ništa.

Zato ovde postoji Krivični zakonik gde su neki ljudi, najviše posle onoga što je Verica Barać sastavila onih 24 privatizacija, odgovaraju i eno ih u pritvoru ili će biti osuđeni za ono za šta imate dokaze. Ali, što se tiče privatizacije u Srbiji 2001. godine, to je bio čist kriminalni akt. To je bila rasprodaja države, uništenje države, ali nažalost je rađena po zakonu i to je ono što je poseban skandal i naravno da su najbolji naši prirodni resursi iskorišćenih isključivo da bi se rasprodali i da bi neko došao do poslovnog prostora i da bi se obogatio na tome.

Ali, znate kada dođete na sud, a on kaže – ja sam radio po zakonu. To su najviše radili, i to ne čak samo po zakonu, nego po uredbama, pod podzakonskim aktima, pa ste imali Vladu od 2008. do 2012. godine, koja je na osnovu uredbi pljačkala ovo društvo, omogući se pljačka putem uredbe, bukvalno, i ovaj kada ga zovete na sud, on kaže – evo, ima uredbu, radio sam apsolutno u skladu sa propisima.

To je ono što je veliki problem i nadam se da se to više nikada neće dešavati u Srbiji. Na kraju krajeva da budemo iskreni, ako bi se sada uradila ta revizija, ne znam kakva bi tu koristi bila, suštinski vi te fabrike više nemate, one su uništene, uhvatila ih je paučina, nikada više neće moći da rade, vi morate nešto novo da pravite, ovako stojite, tapkate u mestu i stalno se bavite nečim što je bilo pre 20 godina skoro. U redu, nemam ništa protiv, nadležni organi neka rade, ali vam kažem da je to nemoguće više dokazati iz prostog razloga, jer će se uvek pozvati na to da su radili po zakonu. Hvala vam.

Hvala uvažena predsedavajuća.

Povređen je član 27, naravno u vezi sa članom 107. vezano za dostojanstvo, ali pozivam se na član 27.

Ovde je rečeno nešto strašno što može da bude i opasno u političkom diskursu. Naime, govornik koji je izazvao ovu salvu svih povreda Poslovnika je rekao, citirajući valjda njihov neki program u kome im je inače jedna od dominantnijih tački ilustracija, valjda nemaju šta dugo da ponude nego će da šišaju ljude, da vešaju i streljaju.

Ali, kako god, ovde smo čuli nešto neverovatno, a to je da će oni da, ne znam, zadrže, ne znam, stečena prava, a onda će da nadoknađuju pare, pa ne znam odakle će sve da uzimaju. To su opasne rečenice. Da li nama to najavljuju da će ponovo da nas zadužuju? Da podižu kredite do besvesti da bi ova zemlja grcala, kao što su to radili inače njegovi koalicioni partneri?

Ako hoćemo, draga gospođo Gojković, da ovde govorimo, a da se ne vređa narod, onaj koji je smeo i imao hrabrosti da prijavi na svom računu da ima 25 miliona evra, 25 miliona evra kako li je samo to zaradio, sram ga bilo, a to je samo ono što je prijavio, taj će danas da nam priča kako će da vraća penzionerima, a obogatio se na žvakama. Smejali smo se Marku Miloševiću kada smo pričali o gajbicama, on se na žvakama obogatio i rekao da ima 25 miliona evra. Takvi žele danas da se vrate, takvi žele da upropaštavaju zemlju. E, to im nećemo nikada dozvoliti. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Zaista bih vas zamolio, član 107. povreda dostojanstva, jer ne postoji zaista mogućnost da se ovako obmanjuje kompletan auditorijum, svi koji ovo gledaju i sve kolege poslanici, posebno na jedan tako primitivan način da vređate nečije porodice i članove porodica.

Čuli smo ovde neverovatnu stvar, da je zapravo brat predsednika države izabrao ministra finansija, da li ste čuli da je malopre to koleginica rekla? Stalno slušamo ovde o bratu predsednika Republike najgore i najgnusnije laži, od toga da je vlasnik restorana, pola Srema, da čak falsifikuje u Kovnici novca pasoše za teroriste, svašta smo mogli da čujemo ovde, i niko nikada nije reagovao.

Zaista bih vas zamolio da se na ovakve brutalne laži vi, pre svega, obratite tim poslanicima koji takve gluposti šire, a sa druge strane, ako već govorimo o popularnosti i ako neko nešto zna o gospodinu Siniši Malom, pa znaju građani. Građani su ga na izborima nagradili sa preko 50% podrške, za razliku od opcije gospođice koja je osvojila 2% u Beogradu. To je ta ključna razlika i ljudi su videli inače prednosti rada gospodina Siniše Malog i nagradili ga za njegov rad.

Prema tome, apsolutno podržavam što će biti na mestu ministra finansija i zaista bih vas zamolio da se ovde prekine da se vređaju članovi nečijih porodica. Hvala vam.

Pozivam se na član 109. – opomena se izriče narodnom poslaniku, ako iznosi činjenice ocene koje se odnose na privatni život drugih lica.

Prema tome, bili ste dužni da date i opomenu, a sada opet i da se vratim na član 107. i da vidimo, kompletna javnost je imala priliku da čuje šta je uvažena koleginica govorila.

Ona se pozivala na pisanije jednog novinara, govorim o gospodinu Hudelistu, da je njemu, navodno, Siniša Mali, to rekao za gradonačelnika, a onda ona povezala da je verovatno Andrej Vučić, danas ga izabrao i za ministra finansija.

Nemojte da nas obmanjujete ovde. Nismo glupi. I nije kompletna javnost glupa. Ne možete tako da se ponašate prema ljudima.

Ja bih vas zaista zamolio da ovakve besmislice prekidate i da date opomenu za ovakve stvari, jer dosta je više laganja, na kraju krajeva, građani nisu blesavi, izađu na izbore zaokruže, vas su poslali u istoriju, gospodinu Siniši Malom su dali šansu čak i dalje da vodi grad. Biće sada ministar finansija, nagradili su ga za odličan rad. Prema tome, zaista ne znam više u čemu je problem. Hvala vam.

Hvala vam. Ja nemam dovoljno vremena da kažem ono što sam mislio, ali šta god naš narod lepo kaže – ono što te ne ubije, to te ojača.

Protiv vas je gospodine Siniša Mali vođena, pa malo je reći gebelsovska kapanja, ali ti koji su vodili tu kampanju su poraženi, a vi ste ojačali i vi ste ti koji ste izašli kao pobednik. Moram da kažem, da zaista to što je rađeno protiv nas, da neko zloupotrebljava čak vašu bivšu suprugu, da vam izmišlja stanove, da citira Tabloid, to je dokaz koliko je neko dotakao dno.

Međutim, bez obzira na sve to izašli ste kao pobednik i baš zato što ih toliko nervirate i baš zato što to vas toliko mrze, e, baš zato ću da glasam za vas svim srcem zato što znam da ćete opet biti pobednik. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući. Ja bih iskreno voleo da sam čuo od svog kolege prethodnika makar jednu jedinu reč o samom zakonu. Ovo je bila jedna politikantska priča gde zamislite, nama se spočitava što podnosimo amandmane, pa zamislite, to nam dozvoljava Poslovnik koji su oni usvojili, a vi ne glasate, između ostalog, za svoje sopstvene amandmane, a mi makar ostanemo ovde pa ili povučemo ili čak i glasamo protiv svojih amandmana, ali mi negde nešto radimo. Što to radimo?

Eto hoćemo da dođemo do izražaja da više pričamo i tako nam omogućava Poslovnik koji ste nam vi doneli. Neverovatno je da vi tvrdite da su nečiji amandmani besmisleni, a vaši svi amandmani su ili – briše se ili menja se - zarez i tačka. O kom besmislu vi pričate? Mi makar podnosimo amandman da ima neki sadržaj, da vidimo da li može nešto da se popravi ukoliko ne valja.

Koliko vidim, bar po ovom zakonu to je više nego jasno, mi popravljamo ono što ste vi upropastili. To je suština ovih zakona i zato je dobro da glasamo za njih i zaista nije potrebno podnositi gomile besmislenih amandmana gde imamo nešto gde se briše ili se menja zarez. Hvala.

Hvala.

Drago mi je da ste evoluirali, odnosno da vam više nisu amandmani „briše se“ ili da se menja zarez. To znači da ste počeli pomalo da čitate zakon, što je prosto neverovatno, ali, znate, za razliku od vas, mi glasamo za naše amandmane. Vi nikada niste tu kada glasate o vašim amandmanima. To je ključna razlika.

Sada, što se tiče toga zašto ih mi podnosimo, pa pazite, pravo opozicje je da vrši opstrukciju sa takvim sumanutim amandmanima „briše se“. To je vaše pravo, ali je isto pravo vlasti da vam doskoči tome da ne možete tako da opstruišete Skupštinu. Imamo pravo to da uradimo. To je Poslovnik koji ste vi doneli, a o životu pripadnika Ministarstva odbrane, pa evo, tu su ljudi, mogli bi lepo da vam kažu kakav je danas i kakav je bio u vaše vreme. Možemo i te kako o tome da razgovaramo. Znate, ne bih voleo da se vrati i da se ikada dogodi sudbina pojedinih ljudi u vaše vreme, koji su na žalost i tragično gubili živote, upravo zbog katastrofalno teškog života koji su imali baš pripadnici Ministarstva odbrane dok ste ga vi vodili. To je ono što smo mi promenili. Danas su ipak plate u tom Ministarstvu odbrane kud i kamo veće i nikada se više nije ulagalo u Vojsku kao danas.

Izvinite, u vaše vreme niste zanovili ništa u našoj Vojsci, samo ste istopili tenkove. Šta danas imamo? Danas, ako ništa, kupujemo novu avijaciju, kupujemo nove helikoptere, osavremenjujemo naš Vojno-tehnički institut, imamo nova borbena vozila. To u vaše vreme nije postojalo. O čemu vi pričate?

Zaista bih zamolio da se više ovako ne obmanjuje javnost. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Evo, pošto se nekom prigovara da nije pročitao amandmane, najpre bih rekao da uvaženi kolega koji je malopre govorio nije pročitao amandman, jer da jeste nešto bi rekao o tom amandmanu.

Mi nismo čuli apsolutno nijednu jedinu reč vezano za taj amandman. Čuli smo ovako jednu opštu priču o svim zakonima koji su ovde, a posebno i konstantno uvaženi kolega insistira na toj priči kako žive danas pripadnici naše vojske, pa upoređuje sa platama u Hrvatskoj. Sve je to jako lepo, znate, ali ova zemlja je krenula da se tek oporavlja i po prvi put je došla u situaciju da ima, na primer, rast BDP 4,5%. U vaše vreme je bio minus 4%.

Ono što je ključno, kažete – zašto neko nema neku veću platu? Pa, nikada nisu bile veće plate u Ministarstvu odbrane. U tome je suština, vi ste ti koji ste doveli našu Vojsku do ruba propasti. Prvi put se naša vojna industrija zanavlja, nešto proizvodi, nikada više municije nismo negde prodali. Naravno, ja bih voleo zaista što je ministar i govorio, da mi opremimo našu vojsku i za ovo IT ratovanje, ne samo da prodajemo ovu municiju pešadijsku, koja naravno ima veliku potražnju. Ali, nemojte vi da pričate o platama u Ministarstvu odbrane, jer da ste ostali, verujem da mi ne bismo više ni imali vojsku. To je suština.

Tako da, zamolio bih vas u buduće, predsedavajući, kad se neko javi po nekom amandmanu da priča o amandmanu, da obrazloži zašto je taj amandman dobar da se prihvati ili ne, a ne da slušamo opštu priču koja naravno ne stoji, služi isključivo za manipulaciju građana. Hvala vam.

Znate, ja sam bio član tog istog odbora, gde i danas gospodine Milojičiću, i on dobro zna kako se prolazi ta bezbednosna provera, znači, krvna zrnca vam proveravaju, ne postoji nikakva mogućnost da vas neko obmane, laže, da nekome namerno nećete da date da on prođe, da ne dobijete sertifikat i jednostavno, radi se o nečemu što je notorna činjenica, a to je da bivši ministar odbrane nije prošao, a sada se neko pita kako je moguće da je bio ministar odbrane. To se i mi pitamo? Zaista se pitam kako je bilo moguće da on bude ministar odbrane, ali znate, u ovoj zemlji su bili i od onog Davinića, već ne znam ko, bili su ministri odbrane, pa smo redovno imali afere od „Satelita“ pa ne znam do čega. I tako je Vojska temeljito urušavana i propadala je lepo.

Znate, ja bih voleo, evo vi ste tu gospodine ministre, kako je to neko dobijao mogućnost u vreme upravo pomenutog ministra, da gradi određene zgrade, instalacije za vojne objekte? To je bila jedna vrlo zanimljiva afera, posebno zato što je vezana za Zvezdaru, gle čuda i ko su ti ljudi sa Zvezdare koji su dobijali posao u Ministarstvu odbrane da rade taj posao?

Bilo bi lepo da to čujemo jer mislim da bi se sva javnost zgranula kakvi su tipovi ulazili u naše Ministarstvo odbrane i dobijali takve poslove. Kada postavljate to pitanje kako nije prošao tu proveru, nije prošao upravo zato što su mu pronašli sve to što su mu pronašli, a bilo je mnogo logičnije pitanje i svi se pitamo ovde i čitava javnost kako je on uopšte mogao da bude ministar odbrane, a to vam je isto kao kako je mogao gospodin Ponoš da bude načelnik Generalštaba, da preskoči sve moguće instance i da dođe i bude načelnik Generalštaba i toliko o vašoj stručnosti i svemu što ste radili za našu Vojsku. Hvala.

Dragi građani Srbije, vi svi ovde, čuli ste malopre jednu strašnu rečenicu. Mi smo sada saznali, a to je rekao malopređašnji govornik da smo bombardovani, da je NATO bombardovao ovu zemlju jer smo imali nenormalnu vlast. Znači, to Hašim Tači ne bi rekao, to Tuđman da je živ ne bi rekao. To je skandal. Ovo zaslužuje opomenu. Znači, čovek je relativizovao. Čovek je opravdao bombardovanje, uništavanje ove zemlje samo zato što smo navodno imali nenormalnu vlast. Da li ste svesni šta je rekao? Ovo je zaista nešto ne čuveno, priča o tome kako neki koji su branili na nekim prostorima Srbe, pa Srba tamo više nema. Ja se izvinjavam da li ste to mislili kada ste okretali vola na Palama i prkosili zajedno sa Radovanom Karadžićem NATO avionima, a koga danas optužujete da je ratni zločinac ili kada vam je LJubiša Savić Mauzer osnivao DS u Republici Srpskoj, 1996. godine isto optuženog Haga koga je Hag ubio u Bjeljini. To zaboravljate.

I, nije vas sramota da ovako nešto izjavite. E, dragi građani, to vam je bio jedno vreme premijer. Dobro je da smo uopšte opstali kao država. Hvala vam.

Znate, nisam imao potrebu da se prepoznam u bilo čemu što je malopređašnji govornik istakao i slažem se sa njim da je istorija svima nama, da će nešto reći i da nešto ostaje iza svakog od nas. Ja sam jako ponosan što nikada neću moći da se uporedim sa njim. Ja nisam nikada dobijao od države, samo zato što sam bio funkcioner kredite bespovratne da bih dobio, odnosno kupio vinograd, nikada to nisam radio, niti ću raditi i niti mi pada napamet da tako kradem svoju državu, a to je neko drugi radio.

Zato je dobro što imamo istoriju, jer je istorija učiteljica života, i to da baš takvi koji tvrde da smo mi bombardovani zato što smo imali nenormalnu vlast koja opravdava sve žrtve ovde upravo time zato što kao navodno smo imali nenormalnu vlast, upravo da takvi nikada više ne privire i nemaju nikada više priliku da dođu do bilo kakve vlasti. Hvala.

Pomenut je gospodin Gašić i pomenuta je vladajuća stranka, kako mi postavljamo ljude…

Hvala.

Dužan sam, naravno, da odgovorim, pošto se ovde pominje…