Zahvaljujem.

Obzirom da prenosa nema, to je valjda demokratski, Skupština nije bitna, svakako je bitno rvanje. Nemam nikakvu dilemu, ali ipak ovo je narodno predstavništvo i narod bi trebao da bude upoznat šta se ovde radi. Tako da mi nikad nije bio jasan taj potez RTS da prekida sednicu Skupštine, jer mislim da bi građani trebali da znaju šta se ovde zbiva.

Kada smo već kod RTS-a, moram da kažem da sam onako veoma ljut na tu televiziju, posebno kako oni određuju šta bi trebalo iz Skupštine da se prenese, šta ne, čiji govor bi trebalo da prenose, gde bi trebalo da se umešaju, gde ne bi trebalo da se umešaju, šta da kadriraju, šta da ne kadriraju, kakve emisije imaju, ali šta god bih dalje rekao neko bi to protumačio da vršim pritisak na medije, tako da to ne želim da radim.

Međutim, ovakav današnji RTS je upravo plod toga što mi imamo gomilu nekakvih nevladinih organizacija koje se navodno zovu nezavisna tela, a suštinski ostajem pri tome, koliko god da se moja koleginica Tomić ljuti ili mi to osporava, ja tvrdim da su većina tih nezavisnih tzv. tela napravljena da bi se nevladin sektor zapošljavao. Tako da tu čvrsto ostajem pri tome.

Kada već raspravljamo o svim tim telima koja su danas ovde, moram još jednom da istaknem da se lično pitam sve bih ugasio, jer mislim da su to potpuno nepotrebna tela. Ničemu ne služe, osim da se kao pijavice nakače na budžet i da sisaju krv ovom narodu, ali šta da radite, to je tako. Kažu da je to demokratski. Kada biste slučajno nešto protiv njih rekli, onda bi svi ovi iz Evrope skočili, a pošto oni nažalost određuju mnogo toga, svuda u svetu putem te njihove neoliberalne ideologije, onda morate i vi na neki način da se tome povinujete.

Pravo da vam kažem, kada god nekog smo izabrali u ta nezavisna tela, po slobodnoj proceni 90% tih ljudi se kasnije okrenulo uvek i isključivo protiv Aleksandra Vučića i protiv sadašnje vlasti. Protiv one prethodne se nisu nikad okrenuli zato što su to bili njihovi kadrovi iz istog šinjela, ali protiv bilo koje vlasti koja ima iole nacionalni predznak redovno su bili protiv i uvek su birani pod nekakvim pritiskom, da li ovi iz Evrope negde pritisnu za nekog njihovog iz nevladinog sektora i onda kažu – mora taj da bude ili niko drugi.

Meni je bilo posebno zanimljivo u tim nekim razgovorima kada smo imali tokom ove godine sa opozicijom i prošle godine, vezano za izbore, zašto je baš Tanja Fajon toliko bila zainteresovana za taj REM i šta je njima zapravo značio taj REM. Onda posle shvatite da im je REM značio zato što su preko njega mogli da kontrolišu apsolutno kompletan medijski i ne samo medijski, nego i reklamni prostor pre svega. To je njih najviše zanimalo zato što su mogli nesmetano da nastave, da posluju tako što im niko nikada iz REM-a ne bi rekao da krše zakon, jer nisu platili apsolutno ništa ni za jednu jedinu reklamu. Iznose novac iz zemlje, nikakav porez ne prijavljuju, pljačkaju društvo i nikom ništa. Milina jedna, niko nema šta da prigovori, ne daj Bože ako ih tužite ljudi, da znaju to, televizija N1, Nova S, mogu da vas oklevetaju kako god hoćete, vi ne možete da ih tužite, jer njihovi advokatski timovi oni donesu na sud potvrdu da oni nisu registrovani ovde i možete da se slikate, što bi narod rekao. Ne možete nikada da tražite naknadu nematerijalne štete, jer kažu nisu domaće televizije. Kako nisu domaće televizije, onda ne plaćaju nikakav porez državi. Moram da priznam da smo u ovom čini mi se, jedinstvena zemlja u svetu koja to dozvoljava. Meni ni dan danas nije jasno zašto se to dozvoljava, ali REM ćuti i nadam se da će ovi što budu izabrani i neki novi imati malo više hrabrosti, ali čisto sumnjam. Mi ćemo njih ovde svakako izglasati, ali iskren da budem ne znam koji je efekat svega toga.

Malopre kada sam promenio taj reklamni prostor, znate neretko čujem ovde upravo za ovog gospodina što je bio ranije gradonačelnik i što je ostavio milijardu i 200 miliona evra duga grada Beograda, kako kažu, on je bio ranije uspešan biznismen. Ja volim da se to uporedi, kada je došao na vlast 2006. godine, govorim o gospodinu Đilasu, tada je prvi put ušao u ministarstvo. Njegovi novčani bilansi na računu tada i od 2006. godine pa nadalje.

Znate, kada vam neko priča o slobodi medija, a on sa pozicije vlasti bude vlasnik medija zajedno sa jednim tajkunom. Znači, on je bio vlasnik sa Miškovićem u dnevnom listu „Pres“. Sada nam oni pričaju o slobodi medija. Zamislite recimo samo situaciju danas da je Aleksandar Vučić u suvlasničkom odnosu u bilo kom mediju u Srbiji ili da je vlasnik nekog medija, da to u APR tako piše. Mi ne bi mogli da živimo. Ne znam šta bi nam radili ovde. Oni su to mrtvi ladni dozvolili i oni vam danas pričaju o slobodi medija.

Znate kako su tada funkcionisali? Tako što sve reklame, mediji inače žive od reklama, ne toliko od čitanosti ni od gledanosti, nego žive od reklama. Ako vam Đilasova firma ne da reklame u tom njihovom periodu vi ste mogli da se ugasite. Onda vas ucenjuju. Ili ćeš da pišeš ovako ili te mi gasimo ili ćeš da puštaš priloge kakve mi tražimo ili ćemo svakako da te ugasimo i tako je to funkcionisalo. E takvima danas pričaju o slobodi medija i jedini razlog zašto žele da dođu do REM-a plašim se bogami da će doći do tog REM-a je upravo to da ih niko ne bi opomenuo kako krše zakon i kako putem svoje kablovskog distributera i televizije koje su u vlasništvu tog kablovskog distributera, što je dodatno flagrantno kršenje zakona, upravo da ih niko ne bi opomenuo.

Evo klasičan primer ludila. Imate dve televizije čiji je vlasnik kablovski distributer. To je nešto što je nezapamćeno, a na žalost u Srbiji je dozvoljeno, zapravo nije dozvoljeno, ali niko ne kažnjava, REM se tu ne oglašava. Onda imate neverovatnu situaciju da građani koji plaćaju kablovskog distributera suštinski plaćaju te dve televizije koje se iz toga naplaćuju. To je kriminal svoje vrste. To je banditizam. Ali, šta da radite i to je izgleda ovde dopušteno.

S tim u vezi, prokomentarisao bih i ovaj Fiskalni savet. Znate, Fiskalni savet u zavisnosti kako koju izjavu daju tako se obruše upravo ti malopre spomenuti mediji na sadašnju vlast ili se obruše na Fiskalni savet. Kada Fiskalni savet kritikuje aktuelnu vlast, onda ti mediji krenu drvlje i kamenje, pogledajte kako nas vlast pljačka, evo Fiskalni savet je to rekao.

Međutim, kada Fiskalni savet, u retkim situacijama do duše, ali se dogodi zaista, pohvali vlast, onda ide napad na Fiskalni savet. Sram ih bilo, to su Vučićevi poltroni itd. Vi onda vidite jednu potpuno nenormalnu situaciju koja vlada u ovoj državi, ali mislim da bi i građani to trebalo da znaju i da čuju.

Sve u svemu, ja lično ću videti da li ću glasati za ovo. Možda hoću, možda neću, ne znam ni koliko je to toliko bitno s obzirom da ne očekujem ništa od ovih ljudi što budu tamo došli, jer generalno nemam nikakva očekivanja od tih nezavisnih tela. Najbolje bi bilo za ovu državu da se sve lepo vrati na ministarstva, a ne da ministarstva se pretvore u ikebane, a da se tim nezavisnim telima daju tolike ingerencije.

Šta da se radi, ako to bude nešto pomoglo, biće mi jako drago da ti ljudi nešto tamo urade. Na kraju krajeva, mnogima od nas u ovoj državi zavisi mnogo toga od te tzv, kako to oni vole da naglase, četvrte grane vlasti, iako ja ne mogu da se složim da je to četvrta grana vlasti, jer to je tako uvedeno, zavisi nam mnogo toga u životu od njih. Na žalost, ali eto, kažem vam, bilo bi možda najbolje da se sve te razne agencije, nezavisna tela jednog dana ukinu i da to za istoriju ostane kao model kako nikada u životu tako nešto ne bi trebalo više da se ponovo oformi. Hvala vam.

Zahvaljujem se.

Neću da pričam o egzotičnim likovima o kojima slušam ovde. Oni su prošlost. Bogu hvala da tamo ostanu. Meni više nebitni. Trebali bi da budu bitni za tužilaštvo, nažalost nisu, što pokazuje samo gde je naše pravosuđe. Prosto je neverovatno da za takva zlodela koja su se inače ovde dešavala i takvu korupciju oni nisu na optuženičkim klupama, nego se danas i aktivno bave politikom. ali, šta da radite. To je nešto na šta moramo da se naviknemo.

Opet to je i dokaz da su sve priče kako politika, odnosno vlast utiče na pravosuđe besmislene i da baš naprotiv, da u našem pravosuđu uglavnom sede oni koji su i bili izabrani u vreme ove dotične gospode o kojima mi ovde pričamo i koji ih i dalje održavaju tu i ne procesuiraju ih, ali šta da radimo.

Pričaću o budućnosti. Iskreno smatram da je mnogo važno da govorimo o tome šta nas čeka, zato što pozitivna je kampanja nešto što je mnogo bolje i nešto što građani hoće da čuju.

Mene duša boli, gospodine Mali, a vi me ispravite ako grešim, januar i februar mesec 2020. godine su bili meseci koji su nam najavljivali veliku ekspanziju naše privrede, da nije bilo kovida mi bi zaista imali potpunu eksploziju u smislu privredne razvijenosti zato što smo imali rast oko 6%. Malo koja zemlja je to beležila. Ako nas je negde Bog kaznio, kaznio nas je, zapravo čitavo čovečanstvo, ali nas je kaznio upravo zato što je došlo do kovida i zato što je ta privredna aktivnost obustavljena značajnim delom, jer nemoguće je raditi normalno u ovakvim uslovima.

Pažljivo sam pročitao izjavu premijerke Brnabić vezano za dobijanje vakcina. To je tačno, nažalost ljudi, svet je surov. Bogati mogu da se leče, sirotinja kada dođe na red. Nažalost 96% vakcina su već bogate zemlje sve kupile. Pitanje je da li ćemo i kada doći na red da imamo masovnu vakcinaciju. Čitajući izjavu juče gospodina Lončara, danas i gospođe Brnabić, to teško biti pre druge polovine naredne godine. Znate, do tada ova privreda mora da radi. Činjenica je da bogate zemlje se utrkuju koja će prva da uzme vakcinu, upravo da bi svoju ekonomsku aktivnost aktivirala. Svako ko dobije neki mesec je u velikoj prednosti. To je suština svega. Mi moramo po svaku cenu da dođemo do tih vakcina, upravo da bi nekako našu privredu razvili.

Mi makar na ovom nekom mikro planu, ali ovde na Balkanu, nama to i pripada gospodine Mali, a to je da budemo lideri u regionu. I to jesmo i to pokazuju svi ekonomski pokazatelji i nije sramota to reći. Kada neko kaže - pa ne znam Srbija bi da širi svoju dominaciju, da želimo da širimo našu ekonomsku dominaciju. Mislim da imamo pravo na tako nešto. I mislim da Srbija treba da širi svoju ekonomsku dominaciju i na Crnu Goru, i na Bosnu, i na Hrvatsku, Makedoniju i gde god može, zato što imamo šta da ponudimo, imamo šta da proizvedemo, imamo radnu snagu koja je veoma dobra i zašto ne bismo to činili.

Zato, molim vas, a znate i sami koliko sam bio kritičan prema određenim merama koje Krizni štab donosi. Molim vas da se razmisli pošto privreda mora da radi. Sve mere razumem potpuno. Podržavam i ovo što će biti ograničenja na granicama, da ne može da se tek tako uđe u Srbiju, da morate da idete u karantin. Mi moramo da sprečimo širenje zaraze. Nemojmo više da ograničavamo privrednike sa radnim vremenom. To je besmisleno. Uvedimo strožiju kontrolu poštovanja epidemioloških mera u privrednim subjektima, posebno u ugostiteljskim objektima, ali nemojmo sprečavati ugostitelje i malog privrednika da radi. To što ćete mu dati do pet sati da radi, mi ga sahranjujemo.

Ovi veliki marketi i tržni centri, oni će možda i opstati, ali onaj mali privrednik koji ima prodavnicu neće moći da opstane, mora da otpušta ljude. Razumem država daje ekonomsku pomoć. To je veoma značajno. Davaće i minimalac, ali ne može to do beskraja. To nije dovoljno ukoliko nemate privrednu aktivnost. Zato molim da se razmisli o tim merama jer ovo ozbiljno udara na privredu. Nažalost u čitavom čovečanstvu je tako, nije Srbija nešto izuzeta od toga.

Znači, još jednom apelujem na ljude u Kriznom štabu. Apelujem na racionalnost. I taj Krizni štab, i lekari i svi primaju platu iz budžeta. Budžet se puni od privredne aktivnosti ove zemlje. Ako mi uskratimo privrednika, pa od čega ćemo da punimo budžet? Molim vas da se razmisli o toj meri, da se dopusti da se normalno radi, a da se pojača kontrola poštovanja epidemioloških mera.

Inače, podržavam da za ovu tzv. Novu godinu nema organizovanih proslava, ne sme da se širi epidemija. Sve je to nešto što apsolutno podržavam, ali ne mogu ovo da prihvatim jer ćemo zaista sebe dovesti u ozbiljnu ekonomsku situaciju.

Molim vas da tu reagujete, zato što ste vi ministar finansija i vi rukovodite budžetom ove zemlje. Moram da priznam, zaista ste to domaćinski radili. Zašto to sada kažem? Mi danas možemo da gradimo kovid bolnice.

Ja vidim ovde izvesna gospođa koja jedno desetak stranaka promenila i koja, ko šta radi čuči kod nekih državnih privrednih subjekata. Ide i priča kako je kovid bolnica ovakva, onakva, nije dobra. Ljudi moji, u njihovo vreme, u vreme vlasti dotične gospođe koja je izdvajala novac iz pokrajinskog budžeta, recimo da plati banatske šore. Ne znam da li znate? To je ona igra što se u Banatu igra. Čak su imali i neko svetsko prvenstvo. Ona je izdvajala novac iz pokrajinskog sekretarijata za sport da plati za banatske šore.

U njihove vreme jedan ljudski dom zdravlja nisu izgradili. Možete da zamislite da nas je u njihovo vreme zahvatila epidemija. Ljudi bi na ulici ležali, pretpostavljam.

Ovde je neko uspešan, neko je uspeo da uštedi negde nekakav novac i da uloži i da za četiri meseca dobijemo izvanrednu kovid bolnicu. Zašto kažem izvanrednu? Ne dao Bog da smo ikada to morali da pravimo, da smo pravili bolnice za druge namene, zato što je potrebno da se bolnice prave, ali jedine dve sile koje su pravile kovid bolnice su Kina i Rusija. Rusija slabijeg kvaliteta nego Srbija. To mora da se pohvali, ljudi moji.

I zato što ste domaćinski vodili računa o budžetu, mi smo danas u stanju da negde nešto uradimo, ali zato vas molim da se razgovara, da probamo da nađemo negde neku meru, da nastavimo da punimo budžet i da zemlja radi. Svi zavisimo od privrednika.

Moram da kažem dokle je Srbija inače došla, posebno tu želim da vas pohvalim, jer je Srbija razvijala privatni sektor. U vreme vlasti, ovih koje mi ovde stalno pominjemo, koji nisu vredni pomene, ljudi su iz privatnog sektora bežali u državni sektor. To je katastrofa. Mi smo uništili privatnika u njihovo vreme. Mislim da je samo 30 i nešto posto bio udeo privatnika u punjenju budžeta. Potpuna katastrofa.

Danas, naprotiv. Mi imamo problem što čak državni sektor ne može da zadrži više ljude zato što idu masovno u privatni sektor. Hajde da se ne lažemo, zašto je problem izabrati negde direktora javnog preduzeća? Zato što, da bi se javio uspešan menadžer, on zahteva i visoku platu, država, pitanje je da li može da nam da tako visoku platu koliko neki uspešan menadžer može u privatnoj firmi da zaradi. Ono što se javi na konkurs pitanje je koliko je baš kredibilno i koliko bi zaista vodili domaćinski računa o nekom preduzeću.

Želim zaista tu da vas pohvalim, zato što je privatnik počeo ovde, ljudi, da radi. Mladi ljudi kada završe fakultet više ne razmišljaju da idu u državni sektor, nego razmišljaju da otvaraju svoje neke firmice, kompanije ili već imaju neku privatnu inicijativu. Počeli su da razmišljaju zdravorazumski. Svako normalan je uvek za privatnu inicijativu i to je nešto što ste vi uspeli da uradite. Promenili smo sistem razmišljanja u Srbiji.

Znate kako je pre bilo? Ako si partijski podoban, aj ti fino u državno preduzeće, šta radiš, nije ni bitno. Da li uopšte ti tu imaš nekakvu produktivnost, ni to nije bitno, a privatnik to plaća, jel tako, finansira sve vreme. E, sada je obrnuto. Sad zaista privatni sektor se značajno razvija.

Samo bih zamolio ako može malo tišine. Evo, neću još dugo da govorim.

Gospodine Mali, meni je drago što vi kada izlažete i obrazlažete koliko su besmisleni napadi na ovu državu, koliko to zaista sa ekonomskog aspekta objasnite ljudima na jedan prost i plastičan način i nešto što ljudi razumeju.

Ja kao diplomirani pravnik uvek sam se rukovodio po pitanju ekonomije jednom racionalnom logikom – što jeftinije proizvedi, što skuplje prodaj. Nekako to ljudi najbolje shvataju.

Kad kažu vam ovde- pa, jeste, naši radnici rade za, ne znam, male plate u stranim kompanijama, ja samo želim ljudima da pojasnim koliko je to glupo i koliko je to besmisleno. Činjenica je da ne može naš radnik ovde u „Simensu“ da ima istu platu kao radnik, što se tiče „Simensa“, u Nemačkoj. Nemoguće je da ima takvu platu. Zašto? Zato što naš radnik 20 i nešto godina nije video modernu tehnologiju. Znate, za 20 i nešto godina, koliko je to proteklo, ovde mi smo imali sankcije, kasnije onu lopovsku privatizaciju, itd, za 20 i nešto godina ljudi nisu radili, nisu videli modernu tehnologiju i onda kad vam kažu – jeste, ali u njihovo vreme su primali platu, a primali su platu za nerad, zato što su sve firme upropastili. Ostali su goli zidovi, utičnice nisu ostale u tim firmama, ali su davali platu i kupovali socijalni mir iz budžeta ljudima koji ništa nisu radili. Tako su zemlju uništavali. Oni su podizali kredite koje mi dan danas vraćamo da bi tako kupovali socijalni mir.

Danas, naprotiv, taj radnik ide u fabriku. Ujutru ustaje, navija budilnik za 6,30 časova ujutru ili za 6,00 časova da bi stigao na posao, da bi tamo radio i da bi primio platu zaista za onaj rad za koji je angažovan. Da li mu je ta plata adekvatna? Za naše uslove jeste. Ali, nije samo tu u pitanju plata. Taj naš radnik koji danas dođe u tu modernu kompaniju, koja je došla sa zapada ili odakle god, on tu nauči se novim tehnologijama, on se tu obuči. Kasnije, kad napusti firmu, može svoju proizvodnju da pokrene. To je višestruka korist koju mi od toga dobijamo, pri tom svaka od tih firmi koja ovde dođe ima proizvod „made in Serbia“, plaća porez ovde u Srbiji. Višestruka korist od tih preduzeća.

Kad neko kaže – pa, što mi subvencionišemo strane kompanije, a ne subvencionišemo naše? Ma, nije tačno. Mi subvencionišemo i naše kompanije koje negde imaju tržište. Ali, izvinite, meni je jako žao što Srbija nema „Mercedes“ ili nema „BMV“ i mnogo mi je žao što Srbija, recimo, nema „Boš“ ili „Mile“ ili tako nešto. Nažalost su to veoma jake nemačke kompanije, ali ja se nadam da ćemo negde, nekada dostići taj stepen razvoja da i mi imamo takvu kompaniju, makar upola, koja bi mogla negde na tržištu da se nađe.

Naravno da ću subvencionisati da dođe takva firma ovde, jer mi stvara višestruku korist, jer porez plaća ovde, radnika mi obučava, donosi mi nove tehnologije, što je sve jedan benefit i dobit za ovu zemlju.

Ja vas molim samo da sa tim nastavite. Od neverovatne je važnosti da nam dolaze strani investitori. Od neverovatne važnosti, jer, kao što vidite, naš budžet smo upravo zbog toga postigli.

Za nas idu veoma teška vremena. Ja ću ovim završiti. Mogli smo juče da vidimo šta se dešava u američkom Kongresu na slušanju, gde su se ponovo povampirili aveti koje su nas devedesetih godina razarali ovde.

Jasno je kao dan šta nam se sprema. Jasno je da baš sa novom administracijom nisam siguran da ćemo imati tako dobar odnos, govorim američkom administracijom, kao što je to bio odnos sa nekom prethodnom. Nadam se da hoćemo, sve je to stvar lobiranja i dobrih odnosa, međuljudskih i slično, ali bih vas ipak molio da mi značajnija sredstva izdvajamo za našu bezbednost, pre svega ovu obaveštajnu i kontraobaveštajnu, a svakako za borbu protiv kriminala i vojnu i za modernizaciju naše vojske, jer ko zna. Pogledajte kako odjednom samo bukne iz tih nekih zamrznutih konflikata bukne sukob. Evo, imali smo nedavno Azerbejdžan i Jermenija. Mi imao jedan zamrznuti konflikt, još uvek. Nadam se da se to neće odmrznuti, nadam se da ćemo ubuduće razmišljati isključivo o razvoju naše ekonomije, da ćemo razmišljati o novim fabrikama, o tome koliko smo zaradili, gde smo se zaposlili, da li možemo bolji posao da nađemo, a da nećemo razmišljati o sukobima. Ali, znate, nažalost čitav svet je u konfliktu, ova kriza svakog pogađa. Posle velikih kriza uvek nastaju sukobi i mi o tome moramo da razmišljamo, ljudi. Mislim da ćemo zato morati da pravimo dodatne neke uštede i ulaganja za nešto što bi možda mogli, ne daj Bože, da budu crni dani. Nadam se da do toga neće doći.

Naravno, podržaću ovaj budžet, jer mislim da je odličan i ta prihodna strana koja je veća u odnosu na prošlu godinu je nešto što je vrlo pohvalno, ali zamoliću da mora da se razmisli o sledećoj situaciji. Opet sam jutros pročitao potpuno jedan neverovatan napad na decu predsednika Republike. To je ko zna već koji napad, ali ta vrsta klevetanja porodice, pa ubacivanje u političke sukobe nečije dece, to mora da se ovde jednom spreči.

Ja ozbiljno predlažem, i negde da se o tome razmisli, da se promeni krivično zakonodavstvo u tom segmentu, da se krivično sankcioniše, da se zapravo inkriminiše ta vrsta krivičnog dela – kleveta prema porodici sa posebnim kvalifikovanim oblikom ako se to odnosi na decu. Znate, kada neko dobije tu vrstu možda i zatvorske kazne, možda mu više neće padati na pamet da takve stvari radi.

Nečasno je, sramno je i skandalozno bilo čiju decu, koliko god da nekog ne voliš, ali sramno je bilo čiju decu i porodicu ubacivati u politički sukob. To rade neljudi. To častan čovek u bilo kom sukobu, pa čak da ne znam koliko nekog ne voliš, nikada se deca ne diraju, niti se dira porodica. To je sramno i zaista za svaku osudu.

Zamolio bih da se o tome razmisli, da se možda uvede to krivično delo, jer ne znam više kako drugačije da se borite sa nekim neljudima koji takve stvari čine.

Hvala vam.

Zahvaljujem.

Prvo bih želelo da pohvalim mladog kolegu Iliju Matejića. Imao je odličan govor i drago mi je što SNS ima ovoliko mladih ljudi i što imaju želju da se bore protiv, zaista, zastrašujuće pošasti.

To što vas vređaju ovi tzv. mediji i tzv. novinari, lažni novinari inače, to treba da vam služi kao orden. Svaki put kad vas napadne „Nova S“, „N1“, „Direktno.rs“ i slični, to vam je pohvala, ljudi, znajte da ste uradili dobru stvar. Recimo, meni odmah porastete u očima i svaka vam čast, samo napred.

Elem, kada govorimo o ovim tzv. kontrolorima vlasti, uzgred, uvažene mlade kolege, i to moram da kažem, uvek imajte svoj stav. Znači, uvek imajte svoj stav i razmišljajte svojom glavom. To je ono što je najvažnije i gledajte da budete prepoznatljivi kada držite govor, da budete prepoznatljivi po nečemu vašem sopstvenom. Ne morate napamet nikada ništa da učite, jer to je nešto što je najgore, nego imajte svoj stav.

Što se tiče tzv. kontrolora vlasti, a to je tzv. ta četvrta grana vlasti, ovde pričamo o njihovim tim izveštajima itd, ja lično da se pitam, ja sam veliki protivnik tih kontrolora vlasti, sve bih ih pogasio. To je potpuno jedna nepotrebna ta četvrta grana vlasti

Uvedena je inače da bi se nevladin sektor zapošljavao i to je uvedeno 2000. godine kao jedna kategorija, navodno, kao demokratizacija, a onda kada postavite pitanje, izvinite, a ko kontroliše kontrolore vlasti, e onda nikada nemate odgovor. Znači, njima su date neverovatne ingerencije. Iz ministarstva su uzete ingerencije i ministarstva su pretvorene u ikebane, a tim raznim agencijama, besmislenim, su date strahovite nadležnosti i oni mogu da vam zagorčaju život, mogu da rade šta god hoće, a vi njima ne možete nikad ništa.

Shodno tome, ovde imamo ovaj REM, žali bože što postoji, inače osnovan još pod drugim imenom još u vreme DS, imamo telo koje ne možete nikako da promenite, Zapravo, imate jedan besmislen član o mogućnosti smene nekoga u REM-u, koji vam kaže da prvo REM mora da vam podnese izveštaj da li je neko savesno radio svoj posao, a postoji jedina mogućnost da zamenite člana REM-a ako je nesavesno radio svoj posao. Hajde vi podvedite šta je to „nesavesno radio svoj posao“? Kad god biste nešto rekli nekom članu REM-a, on bi odmah skočio – evo, to je pritisak izvršne ili zakonodavne vlasti itd. i vi suštinski ne možete tog člana nikada da smenite. On kad tu bude izabran, on je tu, otprilike, zakucan za tu stolicu i oni mogu da rade, naravno, šta god hoće.

Ja imam strahovite zamerke na REM. Mislim da je to telo koje je u mnogo čemu se ogrešilo u ovoj državi o, recimo, mnoge televizije koje ovde plaćaju porez. Mislim da je koleginica Milanka jako lepo pričala o tome.

Mi ovde imamo bar dve televizije koje nisu televizije. To su prekogranični kanali koji nam kažu da se navodno emituju u Luksemburgu ili u Sloveniji, a da se ovde reemituju, pa me je uvek zanimalo da li građani Luksemburga uživaju dok gledaju Olju Bećković u direktnom prenosu u Luksemburgu, da bi mi ovde građani Srbije to gledali.

Zašto to govorim? Zato što vi kad tužite te televizije, recimo, mogu da vas oklevetaju na najgori mogući način te televizije. Vi kada ih tužite ne možete u Srbiji da vodite postupak protiv njih, niti možete da se naplatite za naknadu ne materijalne štete. Zašto? Zato što njihovi advokatski timovi dođu i kažu – mi nismo registrovani u Srbiji. Sud, naravno, nema nadležnost da se bavi time i oni mogu da o vama kažu šta god požele i ne mogu nikada da snose nikakvu konsekvencu zato što ne možete da ih tužite i REM nikada na to nije reagovao. REM dopušta da takvi sisaju novac ovde građana Republike Srbije, da ga isisavaju, da imaju firme koje, navodno, kao stoje iza njih, a koje su večito u gubicima i namerno prikazuju gubitke kako bi isisavali novac iz Srbije i to konstantno tako traje.

Da ne kažem kolika je to šteta za druge komercijalne televizije, koje ovde plaćaju reklamu. Za svaku reklamu koju emitujete na vašoj televiziji vi morate da platite porez Republici Srbiji. Oni ne plaćaju nikom ništa. Nikom ništa ne plate. To je kriminal šta oni rade, a REM ćuti na taj kriminal. Reč jedinu im nikada nisu rekli.

Sada bi mi kao trebalo da podržimo Izveštaj REM-a? Ne, ja sam, lično, da se pogase sve te agencije i ta četvrta grana vlasti. Potpuno nepotrebno postoje.

Nikada neću podržati… Juče je bila Agencija za borbu protiv korupcije. Pa, to je žali bože što postoji ta agencija. Osim što maltretira poslanike, ovde oni ništa živo ne rade.

Veliki sam protivnik tih četvrtih grana vlasti. Ja sam za to da se vrati ministarstvima ingerencija, da ovo ipak bude neka država, a ne da nevladin sektor maltretira ovde svakoga.

Ponavljam, sve te agencije služe isključivo da se zapošljava nevladin sektor, ni za šta drugo ne služe, da bi oni udomili sebe, da bi bili večito na nekim funkcijama i da država isplaćuje enormne plate tim ljudima koji apsolutno ništa ne rade, sem što se trude da kao pijavice ovde se prikače na budžet.

Nažalost, imaju veliku podršku i EU, mnogih zapadnih zemalja i upravo su uvedeni da bi se preko njih kontrolisala država.

Zašto ova gospoda o kojima je koleginica Milanka pričala, govorim o Đilasu, Šolaku i ovoj ekipi, zašto oni žele taj REM? Njih ništa drugo ne zanima sem tog REM-a. Pa, zato što bi preko REM-a mogli jako lepo da kontrolišu sve ostale medije i reklamni prostor.

Pazite sada taj skandal. Recimo, imate kablovskog distributera u Srbiji, govorim o SBB-u, koji je vlasnik ove dve televizije i građani koji plaćaju pretplatu kablovskom distributeru ujedno plaćaju na taj način i te dve televizije. Da li ste vi svesni koji je to kriminal da kablovski distributer je vlasnik televizija i REM ne reaguje? Ćuti. Zašto to radite, gospodo? Koga se plašite? Da li se plašite da ćete tamo biti razapeti, na tim televizijama? Pa, ja uživam kada o meni nešto kažu. Ja sam srećan zato što znam da sam nešto ispravno za svoju zemlju uradio kad god me oni napadnu. Čast je da vas napadnu „N1“ i „Nova S “. To je odlikovanje. Umesto da se ponosite time što ste nešto korisno uradili za svoju zemlju, recimo sankcionisali te televizije, ne vi ćutite, plašite se, kalkulišete i mi bi kao trebalo da vaše izveštaje ovde podržavamo?

Ja ću još nešto da kažem, a to je ovo što se dešava vezano za pandemiju korona virusa. Znate, ja nisam glasao za onaj Zakon o zaštiti od zaraznih bolesti. Mislim da je taj zakon u mnogo čemu i protivustavan i mislim da je taj zakon vrlo sporan u mnogo čemu, ali hajde da sada ne ulazimo u to. Ali, znate, jednom bi ovaj REM morao da reaguje. Ovakvo širenje panike preko medija prema građanima, to je jezivo.

Ljudi moji, svaki put kada gledam ove konferencije Kriznog štaba ja se štipam posle, da li sam živ. Mi svaki dan u svim informativnim emisijama slušamo o korona virusu, bre! Preko glave nam je to više. Prekinite sa tim!

Nema ništa gore. Ako ćemo čak i na imunitet ljudi, pa, strašno deluje kada im izazivate paniku i strah. Zašto to neko radi? Kao da ovde ne postoji nijedna druga tema. Kada govorimo o umrlima, iako je čak i gospodin Tiodorović nedavno rekao da je negde smrtnost od korone 0,90%. To je znači ispod 1%.

Mi ovde svaki dan slušamo samo kako je neko umro od korone. Ne daj bože, ali, znate, ovde se i u svetu i svuda umire i od srčanog udara i od šloga i od nekih drugih bolesti, od karcinoma. Mi o tome ne možemo nigde ništa da čujemo. Mi ne možemo da čujemo da li se neko leči slučajno od karcinoma negde. Mi samo slušamo kako se umire od korone.

Ja molim Vladu Srbije da ne prihvati mere Kriznog štaba i dosta više sa tim iživljavanjem prema ljudima.

Zašto da se zatvaraju privrednici? Koji je smisao toga da zatvaramo privrednike? Izvinite, danas je objavljeno da će ta vakcina doći u Englesku za pet dana, za sedam dana. Polako te vakcine dolaze u Evropu. Zašto da se ovde bilo ko zatvara, tim pre što je ovoliko već prošlo od pandemije i koliko ljudi se već možda i zarazilo?

Pa čekajte, jel pita neko da li će taj privrednik nekom platu da podeli? Kažu – pa, nije čitava privreda ugostiteljstvo. Ja i ne govorim samo o ugostiteljstvu, ali taj ugostitelj, on kupuje pivo od pivara, on kupuje sokove, koka-kolu, on kupuje od raznih drugih dobavljača, pa hoćete i njih da uništavamo onda? To je čitav jedan lanac ovde. Koji je smisao toga što se radi?

Molim Vladu Srbije da raspusti Krizni štab, ovakav kakav jeste, i molim Vladu Srbije da ne prihvati mere koje su predložene, a to je da se vikendom sve živo zatvara i da se skraćuje radno vreme.

Naprotiv, potrebno je da se unormali sve ovo u ovom društvu, da se vrati normalno radno vreme, a da se pooštre kontrole ko krši mere. Ne možete zbog lošeg Nikole da mrzite Svetog Nikolu, pa ako je neki loš onda hajmo sad sve da zatvaramo. Nego fino, onda mu naplatite kaznu, a ne svi živi da trpe zbog nekog lošeg.

Izludeće ljudi više na ovakav način, a REM ne reaguje zato što se svaki dan širi panika. Ja molim da REM reaguje zato što se širi panika. Zaista apelujem na REM da to uradi.

Shodno tome, ovaj izveštaj ćemo svakako podržati, ali zamolio bih REM da bude agilniji i da na primedbe građana, koje su sasvim opravdane, ponekad i reaguju. Hvala vam.

Iskoristiću pravo na repliku, ova dva minuta.

Ja bih zaista voleo, uvažena koleginice Tomić, da ovaj idealizam ovakav kako ste vi rekli da je to tako, ja se zalažem za to i meni je drago da se mi kao stranka pre svega zalažemo za to, bilo bi sjajno da je takav idealizam.

Ja bih vas samo zamolio da probamo da zagrebemo po dubini ko su zaista ljudi u tim agencijama i videćete i sami da je to uglavnom mahom ako si član nevladinog sektora generalno možeš tamo da dođeš. I oni jesu, u teoriji i praksi to jeste četvrta grana vlasti koju niko ne kontroliše.

Malopre ste spomenuli princip regulatora u elektroprivredi, što se tiče EPS-a, pa, ja i jesam da se to izbaci. Nekada ministarstvo kad ste imali i te kako je vodilo računa o socijalnim kategorijama, nije nam bio potreban regulator, pa su mogli da formiraju cenu i bez regulatora. Znate, ako nam je potreban regulator da bi nam formirao cenu, ne vidim svrhu takvog tog postojanja. Na kraju krajeva, jel se zalažemo za kapitalizam ili ne, pa kažemo ljudima o čemu se ovde radi. Srbija inače plaća, zahvaljujući gospodinu Aleksandru Vučiću i uopšte uspešnoj politici, plaćamo najjeftiniju cenu struje u Evropi, ali to nije zahvaljujući regulatoru, nego zato što postoji neka politika da se misli na građane i to je suština.

Ja bih voleo i evo, hajde, da radimo zajedno na tome, pošto smo svi ovde parlamentarci, da radimo na tome zajedno da bude tako idealna slika kakvu ste nam predstavili. Sve bih dao na ovom svetu da je to tako, ali u praksi, sami ste svesni, da to nije baš tako. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Moram da kažem da sam slušao razne pridike zato što je prodat Sava Centar. Neki političari su nam govorili kako je prodat za male pare, pa mi nije jasno zašto oni koji su prijavili da imaju sopstvenu imovinu 25 miliona evra pričaju kako je Sava Centar prodat za male pare. Što ga oni nisu kupili? Dok je taj gospodin bio na mestu gradonačelnika Beograda mogao je makar malo da uloži u taj isti Sava Centar pa da postane atraktivan, pošto nam kažu kako je to simbol grada Beograda. Ne, ljudi, taj koncept tako, takve kongresne sale su nekada možda bile grandiozne u vreme druga Tita, danas to već nije više tako i ja sam surovi pristalica kapitalizma po tom pitanju. Smatram državu lošim vlasnikom. Uvek je bolje da bude privatnik, ali onaj pravi privatnik koji poštuje zakone, ne ovo što smo imali od 2000. godine, divljački kapitalizam, kada smo bukvalno imali pljačkanje preduzeća.

Zato ja želim da pozdravim što je prodat Sava centar, zato što je to nešto što je dobro za Beograd i dobro za državu i konačno ćemo dobiti objekat koji će imati neku svoju svrhu i neki svoj smisao i da će privatnik svakako ulagati novac da bi zaradio. To je logika valjda privatnog kapitala. No, ne bih o tome.

Rebalans budžeta, moram da priznam, ne volim što se radi, ali pandemija je upropastila čitavo čovečanstvo, pa je upropastila svakako i nas, to treba otvoreno reći, s tim što moram da priznam, sa rezervom gledam na taj Kovid i sve ovo što se primenjuje. Zamolio bih vas, gospodine Mali, vi ste ministar, lično bih zamolio Krizni štab da prekinu sa širenjem panike. Razumem opasnost od Kovida, nisam neko kao ovi na ekstremno desnom polu koji će reći da je zemlja ravna ploča, koji će reći da Kovid ne postoji, itd. Da, on postoji, jeste opasan, ali širenjem panike kako umiremo, kako će nas to sve osakatiti, kako će nas sve poseći itd, pa mi suštinski ubijamo našu ekonomiju, ljudi. Ispašće na kraju, ako ne umremo od Kovida, umrećemo zato što neće imati ko šta da radi. Mislim da je tu Tramp čak bio potpuno u pravu, kada je rekao – ljudi, više ljudi će umreti od recesije, odnosno uništenja ekonomije, nego što će umreti od pandemije.

Moramo da vodimo računa o ekonomiji, ovde ljudi moraju da rade. Mi ovde stalno pretimo kako će biti zatvaranja. Kakvog bre, crnog zatvaranja? A, izvinite, od čega neko da primi platu? Taj budžet se puni od tih ljudi koji rade, od tih ugostitelja, tih hotelijera. Šta, svaki dan ćemo da im pretimo kako ćemo da ih zatvorimo?

Moram da priznam, veoma sam rezervisan prema Zakonu o zaštiti koji će ovde doći, pri tom zato što sa pravnog aspekta ima jako velikih rezervi imam prema njemu, Zakon o zaraznim bolestima. Zamolio bih da se o tome i te kako razmisli. Podižimo svest koliko je Kovid opasan, a nemojmo pretiti ljudima kako ćemo ih kažnjavati, kako ćemo sankcije da uvodimo nekome, jer ova zemlja mora da radi, i ekonomija je nešto što je najbitnije.

Znate, uzmite samo sledeću situaciju, šta recimo ako ovo potraje 20 godina? Hoćemo 20 godina da zatvorimo škole, hoćemo 20 godina svaku kulturnu instituciju da zatvorimo, pozorište, stadione, itd? Uzgred, budi rečeno, potreban je stadion novi da se gradi, zato što taj stadion privlači druge investicije. Danas više nisu stadioni samo za igranje fudbala, nego se tu odvija apsolutna ekonomija u mnogim drugim oblastima, od ugostiteljstva, od raznih prodaja usluga itd, i nova naselja se grade oko tih stadiona. Pogledajte stadion, recimo Totenhema, milijardu i 100 miliona funti su uložili u taj stadion. Znate li koliko je Totenhem eksplodirao i koliko je taj kvart tamo eksplodirao? Svaki veći engleski klub je uložio i napravio veliki stadion. Zato što to privlači razne druge grane privrede i zato je to veoma važno.

Verujem da će Surčin, ukoliko bude tamo, koliko sam razumeo, stadion eksplodirati u smislu ekonomije, zato što će brojni investitori ići tamo, postaće najatraktivnije naselje i najatraktivniji možda deo Beograda. Zato je potrebno tako nešto izgraditi, uzgred, budi rečeno, da kažemo da naši klubovi ne mogu više da igraju na ovim stadionima. Evropska takmičenja zahtevaju neka nova pravila, novi stadion. Ne mogu više ni Zvezda, ni Partizan da igraju na ovakvim stadionima kakve imaju danas. To je tako, neminovno, svet se razvija, svet se menja.

S druge strane, želim da vam čestitam kako ste vi u eri pandemije i apsolutnog širenja panike održali našu ekonomiju, gospodine Mali. To na kraju krajeva priznaje čitav svet i tu moramo da kažemo - svaka čast. Samo vas molim da se dalje ulaže u infrastrukturu, u puteve, u nove fabrike, da se dovode novi investitori. Ništa lepše nema nego kad prolazite Srbijom i vidite dimi se dimnjak negde, i radi negde neko, ide na posao ujutru.

Znate, u njihovo vreme ljudi nisu išli uopšte na posao. Zašto? Zato što nisu imali gde da rade. Uništili su svaku fabriku, plaćali su ljudima da ne rade.

Mi smo imali državne firme koje su propale, ali onda da bi se kupovao socijalni mir, davali su novac u bunar bez dna ljudima koji nisu nigde radili. Danas ljudi rade, danas su ljudi zaposleni, idu na posao, proizvodi se nešto i izvozimo. Mi ljudi danas izvozimo u odnosu na njihov period kada ništa nismo izvozili. Bili smo u potpunoj propasti.

Želim zaista da vam čestitam, na kraju krajeva čestita vam čitava Evropa, čitav svet vam čestita. Sve međunarodne institucije kažu da ćemo imati najmanji pad. Strašno je kada moramo da kažemo da ćemo uopšte imati pad, ali mi ćemo imati najmanji pad i najveću šansu da se oporavimo. Pogledajte zemlje u regionu, u potpunom ekonomskom kolapsu. Ali ovde je neko vodio računa o ekonomiji i zato vas molim kao nekog ko pre svega vodi računa o našim finansijama, apelujte da ništa ne zatvaramo. Nemojte ljudi da zatvaramo nikoga, ni da sankcionišemo, ni da kažnjavamo. Dajte da ekonomija radi, a ovo ćemo izgurati.

Na kraju krajeva, vidimo da je taj Kovid u najmanju ruku, reći ću politički zloupotrebljen u čovečanstvu. Jer, kao što vidimo, odjednom posle izbora u Americi pojavila se vakcina. Pre izbora da je neko najavio, verujem da bi ove Bajdenove demokrate naredile bombardovanje te fabrike, samo da se ne bi pojavila ranije. A sada, kada vidimo da mediji proglašavaju pobednike, kada vidimo da mediji uspostavljaju ko će negde vladati, vidimo da odjednom ima i vakcine. Vrlo zanimljivo, ne bih da ulazim u teorije zavere, ali je krajnje onako simptomatično.

Kada smo već kod medija, znate, mi danas imamo jednu nenormalnu situaciju. Danas jedna politička opcija, zapravo sa jednom gospođom ide ispred jedne televizije da demonstrira zato što je neki pevač u emisiji izvređao ili šta je već radio novinarku, urednicu jedne televizije. Kako se tako nisu setili kada su pretukli baš pristalice te političarke što ide tamo da protestuje, kako se nisu setili da demonstriraju kada su prebili Gordanu Uzelac na primer? Ili Maru Dragović? Kako tada nisu išli da demonstriraju? Kako to odjednom kada imaju svoje projektovane novinare koji moraju da budu zaštićeni kao beli medvedi, kojima valjda niko ništa ne sme da kaže, e onda idu i drže proteste.

Inače sam apsolutno protivnik svih mogućih uvreda i bilo čega, ali znate šta, svi smo javne ličnosti, kada linčuju porodicu predsednika Vučića, to je valjda sasvim normalno. Kada mu sina prikažu kao kriminalca, to je valjda sasvim normalno. A zamislite kada bismo se mi organizovali da odemo da protestujemo ispred N1 televizije. Nama bi rekli – sram vas bilo, pritiskate nezavisne medije, ne znam šta radite, ali zato je sasvim normalno da oni dođu ispred jedne televizije i da prave protest.

Vidite ljudi, to je ono što je zastrašujuće. Mi danas imamo podobne i nepodobne medije i jedni mediji mogu da proglašavaju pobednike na izborima, da uspostavljaju vlade, da ruše druge vlade, a valjda ovi drugi nemaju pravo da dovedu ni gosta, niti bilo koga koji će negde nešto da kaže, što je suprotstavljeno mišljenju tih „mein strim“ medija.

Ne želim da živim u takvom čovečanstvu, želim da se borim protiv toga, zato što to nije normalno. Ne želim da mi mediji uspostavljaju predsednike, ne želim da mi mediji diktiraju koga ću da izaberem, to građani rade na izborima. Iskreno se nadam da ćemo se sa tim izboriti da ovde zaista prava demokratija vlada, a ne ono što mediji požele, bar ne ti „mein strim“ mediji.

Što se tiče samog rebalansa budžeta, voleo bih da se što manje sredstava odvaja, posebno preko ministarstva kulture za razno razne besmislene projekte upravo što su te neke nevladine organizacije i mediji davali. Inače sam veliki protivnik bilo kakvog finansiranja medija od strane države. Ako si na tržištu ko te gleda i ko te prati, tako zarađuj, a ne da tražiš od države, ali kako god, nadam se da će se to jednog dana urediti. Uglavnom, želim da vam čestitam što se tiče održanja ekonomije još jednom i nastavite samo ovako. Sve pohvale, svakako ću glasati za ovaj rebalans. Hvala.

Zahvaljujem se.

(Generalni sekretar upravlja mikrofonom, nemojte da mislite da vas ja nešto isključujem.)

Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. povreda dostojanstva parlamenta.

Znate šta, mi smo ovde zaista slušali jednu neverovatnu tiradu o nejednakosti, o tome da nas neko uči šta je fašizam, šta antifašizam itd. Mogu da ulazim ovde u istorijske rasprave, ali postoji jedna istorijska činjenica, fakat. Znate, nijedan od naša dva pokreta, ona su i ideološki bila različita, ali nije bio deo Princ Eugen divizije. To su bili balisti, čiji se vođa i dan danas slavi, Šaban Poluža se slavi i dan danas širom KiM, a znate ovde ima nekih koji nas takođe uče ne znam čemu, a slave npr. Aćifa efendiju ili Hadžiahmetovića čuvenog, pa ga slave kao heroja Novopazaraca itd.

Ja vas molim da zaista prekinemo sa ovim, jer nema nikakvog smisla tako vređati srpski parlament i srpski narod koji je najviše postradao od fašizma i to da nas uče oni čiji narod najvećim delom podržava baš one koji su bili delovi Princ Eugen divizije, uz svo poštovanje. Naravno da smo nejednaki.

Svi mi ovde plaćamo i porez i struju i vodu, a neki to od 1989. godine nijednom nisu uradili. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Naravno da je ova vlada kontinuiteta, pre svega u tom antifašističkom i antinacističkom pogledu, jer svakako nikada niko u Vladi neće reći da je Aćif Hadžiahmetović antifašista, već naprotiv. Reći će da je to apsolutni nacista i kolaboracionista nacista, kao i Šaban Poluža, kao naravno i „Handžar divizija“ koja je postojala. Tako da, po tom pitanju ja apsolutno ovoj Vladi dajem podršku da nastavi u tom pravcu.

E sad, što se tiče same Vlade i što se tiče sastava njenog, prvo moram da kažem da to što naizgled nema opozicije ovde ili ne u nekom značajnom obimu, to ne znači da ćete vi ovde dolaziti kao na letovanje. Naprotiv. Ja mislim da ćete sada biti daleko kritikovaniji i neće vam biti ni malo lako kada dolazite ovde da branite određene zakone.

Ja moram tu, gospođo Čomić, sa vama da se složim. Vi ste godinama bili naš kolega poslanik, parlament mora da bude jači od Vlade. Vi zavisite od nas, a ne mi od vas. Prema tome, vi ćete ovde biti i te kako kritikovani i za razliku od nekih ranijih perioda kada ste od strane opozicije uglavnom imali čistu pljuvačinu bez ikakve argumentacije, ovde ćete imati argumentovanu raspravu i verujem da će vam biti mnogo teže da se branite. E sad, nemojte da očekujete ni malo da vam ovde bude lagano.

Gospođo Čomić, meni je drago što ste vi ušli u ovu Vladu, iako će mi sada to mnogi zameriti, ja se sa vama svakako ideološki ništa ne slažem pod milim Bogom i nikada se nećemo ni slagati, ali ste vi pokazali jednu određenu dozu hrabrosti, jer to što vi trpite poslednjih dana, ja se nadam da ste vi sada videli sa kim ste tolike godine sedeli.

Znači, oni koji su vas do juče podizali u nebesa danas o vama govore najgore moguće stvari. Ja zaista sa gađenjem to čitam. Prosto je neverovatno da su tako promenili mišljenje. Pri tome, vi niste promenili vaše političko mišljenje, čak ni ideologiju, ništa, nego ste samo shvatili da to što oni rade je potpuno štetno, dekadentno, nenormalno, apsolutno suludo. To je suicid u politici i vi ste se prosto opredelili da neke svoje stavove artikulišete na najbolji mogući način. Drago mi je da ste dobili šansu, mada moram da priznam to neko vaše liberalno shvatanje koje imate teško da ću ja ikada prihvatiti, ali lepo je da razgovaramo i sa vama je uvek bilo teško ići u bilo kakav duel jer ste za razliku od njih deset puta obrazovaniji i uopšte nije naivno razgovarati sa vama.

Ja moram da kažem da sam vrlo srećan danas što nisu neke restriktivne mere uvedene i to podržavam i apsolutno pozdravljam tu odluku da nema restriktivnih mera po pitanju korone. Znam da se mnogi u zdravstvu neće složiti sa mnom, ali ova država mora da misli na radna mesta i na ekonomiju.

Možemo mi da pričamo šta god hoćemo, bez ekonomije ova zemlja će apsolutno propasti. Tu sada moram da naglasim da mi je drago da gospođa Atanasković ulazi, ne kao ekspert, pošto ja tu reč ne podnosim. Ti eksperti koji su nama bili u Vladi, ja ne znam prvo ko im je svojevremeno davao tu licencu da su oni eksperti, ne znam gde se stiče licenca da si ekspert, nego žena dolazi iz privrede, kao neko ko je uspešno vodio firmu „Prva petoletka“ i sada dolazite kao neko iz privrede da vodite resor privrede. Ja to apsolutno pozdravljam i kako ste vodili „Petoletku“, verujem da će te voditi privredu, a to znači uspešno. Verujem da će to zaista biti dobro po čitavo građanstvo, i pre svega, po našu državu, tim pre, zato što u ovim nenormalnim uslovima koji vladaju u svetu, a po pitanju ekonomije, vi ćete zaista imati veoma, veoma, težak posao.

Za neke od vas, pravo da vam kažem, žalim što ste došli na ta mesta, ne zato što imam nešto lično protiv vas, nego mi vas je lično žao, zbog toga s čim ćete se suočavati. Ova borba protiv kriminala i korupcije, taj ko se dohvati sada mesta ministra unutrašnjih poslova i ministra pravde, taj je zaista nagrabusio, mora za glavu da se hvata, ali to vam je što vam je, nemate odatle gde, prosto, morate da se sa tim suočite. Ja, gospodine Vulin, pre svega vas tu zaista iskreno žalim, ali šta da vam kažem, to vam je što vam je i samo napred u borbu protiv kriminala i korupcije.

Što se tiče pravosuđa, čitao sam biografiju buduće ministarke i ona je zaista nešto što obećava, što zaista obećava, ali ta borba u pravosuđu će biti zastrašujuća. Moram da kažem na svom ličnom primeru i sada zaista moram da kažem nešto javno, koliko god da me možda neko i osudi, ali od kada sam postao predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđa, ovo je danas negde šesti ili sedmi dan, ja ne znam koliko sam poziva, raznoraznih poruka dobio, posebno zbog ovih raznih biranja sudija, tužilaca itd.

Znači, molim svakoga, nemojte to da radite. Niti me interesuje ko će biti u Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca, ne interesuje me uopšte biti sudija. Ko je stručan, neka pobedi, neka bude u tom telu, mene to lično ne zanima, a verujem da će i vas opsedati. Tako da, znam šta vas čeka i kako je stanje uopšte u pravosuđu, to je rak rana srpskog društva. Nažalost, zbog nekolicine ljudi koji su potpuno uništili naše pravosuđe, ogroman broj čestitih sudija i tužilaca trpi i nažalost se ta borba protiv kriminala i korupcije ne odvija na pravi način.

Ja sam već rekao ovde u svom prvom izlaganju pre nekoliko dana, znači, džaba proklamovana borba protiv kriminala i korupcije, ako ne bude podrške tužilaštva, možemo slobodno da je zaboravimo, od toga neće biti ništa.

Što se tiče vojske, ja sam apsolutno neko ko se zalaže da se potpuno razvija naša armija, zato što je jača vojska, jača je ekonomija, jača je i privreda. I ovo što ste vi, gospodine Vulin, do sada radili, bilo je zaista dobro, a svakako da sve ono što je gospodin Vučić obezbedio sa, pre svega, državama nama prijateljskim, koje su pomogle razvoju naše vojske, to je nešto što je zaista fantastično.

Ja verujem da se ovde narod najviše raduje. Naš narod se najviše raduje kada vidi da nam vojska jača i ja sam apsolutno neko ko je pristalica toga. Vojska mora da bude zaista na vrhuncu, da uvek odgovori u potencijalnim izazovima. Vidimo šta se u globalnom svetu dešava. Znate, kada meni kažu - jao što se mi naoružavamo? Pa, naravno da se naoružavamo. Pa, samo lud čovek se, samo potpuno ljudi koji su odsutni od realnosti se ne naoružavaju. Pa, pogledajte svi oko nas, znate, niko neće da kaže kad Hrvatska kupuje ofanzivne helikoptere, da im kaže zašto se oni naoružavaju, ali zato mi ako kupujemo defanzivno naoružanje, da bismo se branili, to je strašno, to je onda militarizacija društva itd.

Samo vi, gospodine Stefanoviću, nastavite dalje u tom pravcu. Vojska mora da bude što jača i na svim poljima apsolutno da se razvija. Tako da, ja verujem da će to biti u pravom smislu u kontinuitet.

Gospođo Brnabić, vi ste opet ovde frontmen, odnosno lider ove Vlade. Drago mi je što ste pokrenuli nešto što naši ljudi nisu najbolje shvatali sve ovo vreme, to je tzv. IT, odnosno digitalizacija našeg društva. Mogu samo da kažem da naši IT resursi, odnosno ljudi koji se bave tim segmentom, spadaju u top 20 u svetu i mi tu moramo ogroman novac da zaradimo. Verujem da ćemo u tome uspeti. Od nekih država koje su mnogoljudnije, koje imaju bolje čak resurse da razvijaju taj sektor, te države su slabije od nas, zato što mi imamo zaista darovitu omladinu. I u tom segmentu vam želim i dajem punu podršku.

Ono što bih vas zamolio, a to su tzv. ti hakerski napadi na naša javna preduzeća, koja se odvijaju poslednjih nekoliko meseci, koja su zaista zastrašujuća, da imamo što bolju obmanu u virtuelnom svetu. Znate, ako se granice štite fizički na terenu, mi moramo da štitimo i te virtuelne granice. Prema tome, molim vas da u tom segmentu budemo što jači.

Sve u svemu, pozivam, naravno, sve da glasaju za ovu Vladu. Ovo će biti Vlada dijaloga. Ovo će biti Vlada koja će se ovde znojiti, ja vam garantujem, kad dođete u parlament. I ovo će svakako biti Vlada, što je neko rekao, kontinuiteta. Oročeni ste na godinu i nešto dana. Dajte u tih godinu i nešto dana da uradite nešto veoma kvalitetno za ovu državu. Gospodine Momiroviću, tu, pre svega, mislim na vas, zato što ćete dobiti segment da se nastavi dalje izgradnja infrastrukture, puteva, da se gradi. Meni je drago da se u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, ovoliko gradi. Nikada bolja stanogradnja nije bila. Prema tome, samo napred. I što više i ovih stanova za snage bezbednosti naše i za neke druge segmente, ukoliko to bude moglo.

Sve u svemu, pozivam sve da glasaju za ovu Vladu i da ova država nastavi dalje sa reformama. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Vrlo je zanimljivo da se na izborne uslove žale oni koji su u nekim lokalnim samoupravama vlasti, koji direktno sprovode izbore i imaju čak većine u izbornim komisijama i u biračkim odborima. Nije to samo slučaj Sjenice, Tutina itd, imate u Šapcu. To je neverovatan, zaista neverovatan primer gde čovek izgubi sa 12 ili 13 hiljada glasova, ali kaže da je imao strašne uslove, a on formira gradsku izbornu komisiju, ima većinu u gradskoj izbornoj komisiji i u svim biračkim odborima. Tako onda kukumaču, plaču.

Jedino im je problem i suštinski glavni problem ime i prezime - Aleksandar Vučić. To kad bi mogli da sklone na nekim narednim izborima, ja mislim da bi oni postigli svoj cilj. Zato traže tzv. razdvajanje izbora.

Zašto o ovome govorim? Mi ovde pričamo o ljudskim i manjinskim pravima. Ja sam apsolutno veliki pristalica nacionalnim manjinama da se da što više. Želim da mi ovde razvijamo apsolutno multikulturalnost, multietničnost, pluralizam u političkom mišljenju, dijalog, dobro je da se otvara ministarstvo koje je vezano za dijalog, ali znate, ponekad se postavi pitanje – a ko nam to nudi dijalog?

Pogledajte šta se dešava, recimo, sa Gordanom Čomić, koja je bila simbol demokratije kada je svima nama ovde uskraćivala reč, oduzimala mogućnost da govorimo, zloupotrebljavala čak Poslovnik sa tog mesta tu gde vi sedite. Ona je tada bila sunce demokratije, nešto najbolje što smo mogli da imamo, zato što je nas uskraćivala. Sada kada je, nije žena promenila političko mišljenje, nego je videla da su njeni politički saborci apsolutno zalutali, potpuno promašili politiku, ona je sada hulja, izdajnik, smeće, đubre. To sve možete da pročitate na pojedinim portalima, posebno kad pustite one komentare pa, kao, slobodno građani razmišljaju a njihovi administratori pišu komentare ispod svih tih vesti.

Vidite, to je nešto što je zastrašujuće. Sa takvima bi trebalo da razgovaramo. To je nečuveno iz samo jednog razloga – ti ljudi da su, ne daj bože, vlast, oni bi streljali ljude po ulici. Oni se zalažu za principe „Antife“, koja danas svuda hara po svetu i maltretira kompletno građanstvo i samo ako nisi slučajno u njihovom vinklu, odnosno ako ne razmišljaš kao što oni razmišljaju, bićeš streljan, bićeš obrukan, porodica će da ti preživljava sve i svašta. To da li ti imaš većinu, to nije ni bitno. Većina se više ne gleda. Bitno je da li ti imaš 2% ili 3% medijsku logistiku, tajkune.

Pogledajte šta se dešava u Crnoj Gori. Imate tamo jedan zastrašujući interes tajkuna koji vode podgoričke „Vijesti“. To je jedna gomila kriminalaca tamo, koja želi da sastavi crnogorsku Vladu, gori Dukljani od Mila Đukanovića, tri puta gori. Njih podržava odavde medijska mašinerija Dragana Đilasa sa sve Mlađanom Đorđevićem. Oni po kome pljunu? Pljunu po Andriji Mandiću, po Demokratskom frontu, zato što ne žele Srbe u vlasti, jer ti Srbi bi ih negde sputavali, ti Srbi bi rekli – ne možete više da nas maltretirate, ali je poenta, naravno, da se podrži tajkunski interes kriminalaca iz podgoričkih „Vijesti“.

To se danas radi i u Srbiji. Kriminalci koji drže medije vam pričaju o političkom dijalogu, oni isti koji su nacrtali metu predsedniku države. Pogledajte kakav je to obračun sa porodicom predsednika države! To je strašno! Nacrtate mu sinu da je kriminalac i stavite ga još na onaj led ekran u studiju, raspravlja se o kriminalu i mafiji, a onda nacrtate sina predsednika države da je on kriminalac. Zašto? Pa, da bi, ne daj bože, jednog dana kada bi došlo do neke promene vlasti, on bio legitimna meta. Znate, ako obeležite nekog da je kriminalac, onda je on legitimna meta. Sutra padne sa vlasti, možete da ga ubijete na ulici i nema veze. I onda će sve to biti opravdanje – pa, zašto da ne, sklonili smo kriminalca.

Takvi vam nude društveni dijalog i još vas uslovljavaju, pa oni hoće da pričaju sa onim, neće da pričaju sa onim. Otprilike, morate stalno da im izlazite u susret. E, vidite, ja sam apsolutni protivnik kompromisa sa takvim ljudima. Ako hoćete da pričate, pozvani ste. Evo, i ministarstva su otvorena, nemamo ništa protiv. Ako vi hoćete da ucenjujete društvo ovde i da uz pomoć vaše medijske mašinerije sve nas ovde maltretirate, tu nećete imati apsolutno partnera u razgovoru. Na kraju krajeva, mi ovde predstavljamo većinski narod. Mi smo dobili podršku građana za izbor.

Daću vam moj primer. Zastrašujuću kampanju su poveli, ne znam ni ja sam zašto, zato što sam izabran za predsednika Odbora za pravosuđe. Valjda se plaše da će te njihove sudije i tužioci koje su stalno ubacivali u sistem, negde su se možda uplašili da to baš više tako neće prolaziti. I, naravno, ide odmah priča – to je konflikt interesa, on ucenjuje, ne znam šta će da radi, itd, itd. A nije smetalo kada je Boško Ristić bio predsednik, isto kao advokat, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i takođe član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Pa ne samo to, nego je onda i svog kuma doveo da bude ispred advokata tamo. I to je valjda bilo super, sjajno, tada nije bio konflikt interesa, tada je to sve bilo po volji.

Vidite, dok se vodi takva licemerna kampanja, ovde ćemo da imamo ljude koji će se tome suprotstavljati. Ne plašimo ih se. Mogu da prete sto puta da će da dođu ovde ispred Skupštine da nas spale, da nas vešaju, mogu da nas vređaju do mile volje, mi ćemo ih na izborima pobeđivati. A to da će nasiljem nešto da urade, to da nam stavljaju izgled kako će oni da upadnu unutra, pa nam preko ovih društvenih mreža prete kako će da nas ošišaju, kako će da nas polivaju katranom, kako će da nas vešaju ispred Skupštine itd – samo neka probaju. Jedva ih čekam da vidim tako hrabre.

Protiv koga god i protiv koje god negativne pojave ova vlast da krene da se bori, oni krene da brane tu negativnu pojavu. Ako Vučić proglasi borbu protiv kriminalaca i protiv mafije, oni skoče preko svojih portala da brane te iste kriminalce i tu istu mafiju. I onda se zapitate – o čemu se ovde radi? Šta god vi da uradite, oni će naći negde nešto negativno. Zašto? Zato što nemaju nikakvu ideju. I, naravno, poenta je obrukati negde nekog, izvređati ga, pljunuti ga.

Valjda je njihova programska opredeljenost – pljuni po Vučiću. A da ih pitate – pa, dobro, kako biste vi rešili pitanje poljoprivrede, da li biste negde neki put izgradili, pazite, ovde vam pričaju o putevima, o izgradnji infrastrukture, oni koji u Beogradu za vreme svoje vlasti dve ulice ljudski nisu zakrpili! Dve ulice nisu zakrpili! Sada vam takvi pričaju o tome kako bi trebalo da se gradi infrastruktura. Onda se prosto zapitate – da li su ti ljudi normalni? Da li oni zaista smatraju da ovde građani imaju kratku pamet?

Ponudite im izbore, oni kažu da neće da idu na izbore, hoće razdvojene, hoće onakve, ovakve. Pazite, to je jedina opozicija na belom svetu koja neće da ide na izbore. Opozicija valjda jedva čeka da ide na izbore, ako smo mi tako loši, najgori na svetu, prljavi, neobrazovani, zatucani, nismo pročitali nigde ništa, neće nas narod, pa, valjda će onda oni da nas pobede na tim izborima. Jer, ko će da glasa za nas takve kakvi jesmo, kako nas zapravo oni obeležavaju. Ne, mi imamo ovde strah, izgleda, od nas takvih, kako su nas oni obeležili.

Zato kad govorim ovde o ljudskim pravima, uvek treba govoriti ko podnosi taj amandman. Ukoliko je neko iskren i ako hoće da pričamo o pravom društvenom dijalogu, to može i ja sam uvek za. Ali, ako neko hoće da uslovljava taj društveni dijalog, pa još da kaže ko sme da priča a ko ne sme, pa koga smeš da kandiduješ na izborima a koga ne smeš – manite se ta ćorava posla, od te priče nema ništa. Tu nećete naći sagovornika i ja nemam ništa protiv, pošto oni najavljuju bojkot i za naredne izbore, slobodno bojkotujte do mile volje. Ja vam ne bih izašao nikada u susret, možete da bojkotujete od jutra do mraka. Svaki dan možete da bojkotujete. Samo je ovde, izgleda, jedan drugi problem po njih. Njih bojkotuje narod i oni su toga duboko svesni.

Zato, zaključiću sa ovim, molim, pre svega, naše članstvo, naše ljude, nemojte da imate strah od takvih, prete praznom puškom. To su kukavice. Imaju medije, nije baš lako preživljavati tu medijsku harangu koju oni preko svojih portala rade i preko društvenih mreža i preko svih televizija, ali, znate kako, da imaju bilo kakvu argumentaciju, oni bi to upotrebili. Kada moraju da lažu, da izmišljaju, a najsmešnije mi je kada vas prvo obrukaju negde preko tog njihovog portala ili preko njihovih tih priloga, a onda vas zovu i pitaju da li biste dali komentar. Pogledajte koje je to dno novinarstva.

Vidite, nema straha, protiv takvih odlučno u borbu, protiv takvih odlučno u bitku. Naravno, uvek će ona normalna, pristojna, neekstremistička i nenormalna Srbija pobeđivati. Hvala vam.

Hvala gospodine Dačiću.

Kao izvestilac skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu i lokalnu samoupravu, želeo sam da kažem par reči vezano za ovaj zakon. Pozivam vas, naravno, da glasaste za njega. Zakon o ministarstvima kao i pre formiranja svake Vlade menja se u određenim stvarima u zavisnosti šta Vlada proklamuje kao svoj cilj. Moram da istaknem da mi je nešto veoma važno, jedno ministarstvo, na primer koje se uvodi, a mislim da dugo nismo imali prilike da govorimo o srpskom selu, mislim da je veoma važno da uvedemo ministarstvo koje će brinuti o srpskom selu.

Ono što meni smeta i to ću pokušati u najkraćem crtama da kažem vezano za sam ovaj zakon i uopšte za formiranje čitave Vlade, a svakako ću u daljoj polemici tokom rasprave o tome govoriti, a to je natpisi u medijima o samom formiranju Vlade. Znate, predsednik Srbije Aleksandra Vučić je proklamovao nekih šest ciljeva, veoma važnih za ovo društvo, za ovu državu. Mi nismo ni svesni sa čim ćemo se suočavati u nekom narednom periodu, sa kojim poteškoćama.

Ono što je strašno o tome niko ne piše. O tome niko ne govori i plašim se da smo kao društvo oboleli zato što jedino što nam je bitno i što mediji pišu, a to je ko će na koje mesto, kao da je to najvažnije koja će ličnost zauzeti neko ministarsko mesto. Koga bre ljudi briga za to! Valjda se gleda ko je sposoban da nešto uradi, ko ima neku stručnost da negde nešto učini, da je dovoljno operativan, da može nešto da doprinese državi. Ne, mi samo pričamo o tome ko će zauzeti koje mesto, kojoj stranci nešto pripada, ko će da uzme neki resor.

To je ono što smo posle 2000. godine nažalost, nasledili i nažalost i danas se to preslikava. Znam koliko je teško formirati Vladu i svakome negde nešto udovoljiti zato što svako smatra da je bogom dan i najbolji na svetu, samo on da bude ministar. Još šta mi je strašnije kad vidim kad podmeću jedni drugima u medijima, pa da bi izvršili pritisak onda kažu, daju nekom novinaru, pa kažu – ja ću biti taj ministar, ovog drugog ćemo da sklonimo i tako dalje, ne govorim o ovim ambasadama koje malo-malo pa pokušavaju da pritiskaju, da stave negde nekog svog čoveka i slično.

Zato sam se javio, zato što se iskreno nadama da kada budemo u nedelju saznali koga će gospođa Brnabić predložiti ovde, da to neće biti oni koji malo-malo pa stave u novine ili na neki od portala svoj lik kako su oni jedini bogom dani da budu ovde ministri, nego da će to biti nešto sasvim drugačije. Sam Zakon o ministarstvima nam daje široku mogućnost da možemo da zaista imamo kvalitetne ljude, dovoljno operativne i dovoljno obrazovane i svakako ljude sa velikim političkim iskustvom koji će moći negde nešto da urade.

Još jednom ponavljam, uopšte nije važno koja stranka će koji resor uzeti, nego je mnogo važnije koji ministar zna nešto da uradi za ovu državu i za ovaj narod. Hvala vam puno i pozivam vas da glasamo za ovaj zakon.

Bogu hvala, na tome što ste mi dali reč.

Elem, ja moram da kažem da prezirem tu reč – politička korektnost, na primer, ili kad moramo da govorimo o kompromisima i ne znam čemu. Ja nisam osoba baš sklona kompromisima, moram da kažem. Ne podnosim kompromis nešto posebno, ali, naravno, to u politici mora da se događa, pa tako i kad sastavljate Vladu, pa čak i kad imate ovako ogromnu većinu. Ali, posebno što prezirem u polici je demagogija, a ovo što mi slušamo o ličnoj vlasti Aleksandra Vučića i ne znam čemu, to je klasična demagogija.

Znate, ljudi koji su, na primer ovde u Srbiji imamo ogroman broj ljudi koji su, ajde da kažemo, onako proruski nastrojeni i onda će oni ovde zamerati na ličnoj vlasti Aleksandra Vučića, ali nikad ne bi rekli kako je lična vlast Putinova, na primer, u Rusiji, a činjenica jeste. Zašto? Zato što je to lider koga ruski narod voli. Ili, nikad neće, na primer, osuditi Orbana koji na neki način zaista, kao veliki lider, ima najveći uticaj u Mađarskoj. Ovi što su, pak, pa prozapadno orjentisani nikad neće osuditi Makrona, na primer, koji suštinski zaista je frontmen, lider Francuske. Ili, recimo, Trampa.

Hajde, molim vas, nemojte mi reći da zaista bez njega može, na neki način, nešto da se značajnije utiče u SAD, mada pokušavaju. To su ti takozvani, moram da kažem, po meni, odvratni, oni krajnje liberalni krugovi koji, valjda, smatraju da ne bi smeo da postoji nikav sistem u nekom društvu, pa možemo anarhiju da dopustimo. Onda u državama, na primer gde su demokrate na vlasti u Americi, ne sme policija da reaguje, smeš da napadaš policiju, moraš da zatvaraš radnje, da prebijaš ljude, ako suprotno misle. To je ta demokratija koju bi oni nama ovde da unesu.

Zašto ovo govorim? Zato što se ovde javlja jedna velika opasnost po ovo društvo i zato ova Vlada mora da bude sa tim suočena. Ovde više izgleda više nije važno, ni u svetu izgleda više nije bitno koliku imaš podršku naroda, nego je važno da ti imaš dva ili tri posto podrške, ali da imaš medijsku strukturu iza sebe, da imaš novac i onda je dopušteno da urušavaš sistem i da urušavaš vlast. To će se ovde dešavati.

Ja vam sada tvrdim, evo, verovali ili ne, možda vama ovo deluje paradoksalno, kada budu predsednički izbori, mi ćemo dobijati razne zahteve, pošto već imamo zahteve od onih koje niko živ u ovom društvu ne podržava, ali već imaju zahteve za naredne izbore da moraju da budu razdvojeni. Ako čak i budu razdvojeni, evo, ja vam sad kažem, sledeći zahtev će biti da Vučić ne sme da se kandiduje na predsedničkim izborima. A svakako na svim ostalim listama ne sme da bude, recimo, na parlamentarnoj listi ili na lokalnoj listi, ne sme da bude ime Aleksandar Vučić.

Zašto? Pa, zato što znaju da će ih on pobediti. Onda vam oni prosipaju demagogiju, a inače to nisu tada za vreme Tadića, pošto na svakoj lokalnoj listi je bilo DS – Boris Tadić, ali tada to nije smetalo, a sada smeta ako stoji SNS ili ne znam šta – Aleksandar Vučić, zato što to ime Aleksandar Vučić pobeđuje svuda. E, sada hajde da uklonimo Aleksandra Vučića u potpunosti. Pa, evo, zapamtite šta sam vam rekao da na predsedničkim izborima, ako on bude odlučio da se kandiduje, da će stići zahtev da on ne sme da se kandiduje.

To će ići tako stravičan pritisak od onih koji nemaju nikakvu podršku u ovom društvu, osim što imaju nenormalan novac, osim što imaju zastrašujuću medijsku podršku. To će ići tako silovanje javnosti i ova Vlada mora da se pripremi na takve izazove koji će definitivno se stavljati pred nju.

Ključni izazov ove vlasti, a to je od ovih šest ciljeva koji su proklamovani, pored Kosova i Metohije i svakako daljeg ekonomskog napretka, jeste borba protiv kriminala. Ljudi moji, mi ako se sa ovim ne uhvatimo u koštac, mi ćemo nastradati.

To već više nije samo borba protiv uličnog kriminala, već je to ozbiljna borba sa paralelnim državnim strukturama koje taj kriminal podržavaju, i oni su u našem društvu, oni su u našim institucijama.

Za njima prvo mora da se počisti, ali da bi to funkcionisalo, prvo mora da se dobije podrška pravosuđa, pre svega, Tužilaštva, mora da priznam, rak rana srpskog društva je srpsko pravosuđe. To je potpuna katastrofa. Ti tužioci koji ne budu dali podršku borbi protiv kriminala, džaba mi to proklamujemo, od toga neće biti, nažalost, ništa.

Znate, nije baš normalno da slušate priče kako se ovde otimaju određeni građani, kako se nekima seku glave. Ko to seče glave po Srbiji? Ko to otima ljude, kako to neko nestane i ne zna se gde je čovek?

Znate, ako predsednik države mora da postavi to pitanje, javno, u jednoj televizijskoj emisiji, ako to zameni dokaze u određenom sudskom postupku, postavlja se pitanje šta se onda ovde radi? Kako se tužilac ne žali na takvu presudu?

Pošto mi stalno ovde imamo izazove iz EU, pošto, oni su Bogom dani, da nam kažu kako bi trebalo da bude naše pravosuđe, pa nam konstantno govore kako bi sudije i tužioci sami trebalo da se biraju, da mi ovde nemamo vezu sa njima.

Izvinite, plašim se zaista da tu može da dođe do ozbiljnog otuđenja te grane vlasti od same države i naroda, i da imamo jedan potpuni haos, jednu potpuno paralelnu državnu strukturu, koja će zaista ovo društvo razarati. Izvinite, veliki sam protivnik toga da se sudije u potpunosti same biraju, i to ću stalno isticati. Zašto? Zato što je jedina veza naroda sa državom je parlament. Narod na nas ovde prebacuje svoj suverenitet, ako sud donosi odluku u ime naroda, onda je nemoguće baš da sudije same sebe u potpunosti biraju, nego, ipak, mora tu parlament da učestvuje.

I, nemojte da mi pričaju o nezavisnom pravosuđu, i ne znam čemu to što se trenutno radi u dobrom delu našeg pravosuđa nema nikakve veze sa nezavisnošću. To ima samo veze sa tim da oni budu bogovi u ovom društvu i da pojedine strane ambasade koje im finansiraju seminare, koji im finansiraju putovanja, napredak itd, imaju uticaj na ovo društvo, tako što će preko pravosuđa da ga kontrolišu. To je jedan jedini razlog zašto se pred nas stavljaju nenormalni zahtevi koje ni u jednoj drugoj državi nemate.

Borba protiv organizovanog kriminala, drago mi je da je predsednik nju proklamovao, mora da bude takva da se pripremimo kao bukvalno, u rat da idemo, zato što to je uzelo ozbiljnog maha, i ovo društvo mora da bude jedinstveno u toj podršci prema toj borbi. Jedva čekam da ona počne, zato što ćemo imaćemo ozbiljnih problema ukoliko se sa tim ne krene.

Ono što me posebno iritira u čitavoj priči oko sastavljanja vlade, to sam već jutros napominjao, i napomenuću i sada, a to je što mediji isključivo pišu o tome ko će uzeti koji resor. Kao da je to mnogo važno, ko da je to bitno koja će stranka u nekom resoru biti. Valjda je važno šta taj ministar zna da uradi, a to je prvo što moramo da postavimo kao pitanje, za šta si sposoban?

Znate, u našem društvu postoji jedan ozbiljan problem što mnogi ljudi koji uđu u politiku sebe smatraju da su Bogom dani za svaku moguću funkciju, pa bio ministar u jednom momentu može da bude ministar poljoprivrede, u drugom može da bude ministar pravde, dešavalo se, recimo imali smo Dušana Petrovića kao klasičan primer toga. Nije bitno, samo je bitno da si u nekom ministarstvu. Nije ni čudno što je pravljena „Bela lađa“, po uzoru, u principu, na takve ljude. Nekima da ponudite da budu astronauti, oni bi rekli da mogu da budu i astronaut, zašto da ne.

Znate, mora da postoji ta vrsta odgovornosti za šta si sposoban, koliki je tvoj domet. Plašim se da to kod nas u čitavom društvu ne postoji, zato što kod nas postoji strahovito glupo razmišljanje, a, to je - ako uđem u politiku ušao sam da ostvarim svoju ličnu korist. Mi se, nažalost, tako i ponašamo i teško je to iskoreniti, gotovo je nemoguće to iskoreniti. Mislim da ova vlada će morati da se bavi time da to iskoreni kod ljudi, da nije poenta ući u politiku da bi sebi napravio ličnu korist, nego da nešto uradiš za državu i za narod.

Da li ćemo konačno to, u nekom sledećem sastavljanju vlade imati? Nadam se hoćemo. Razumem uticaj stranih ambasada, pokušavaju svoje ljude da stave, to je njihov posao, ali mi je drago da konačno imamo nekoga ko se tome odupire, i koji kaže – ne, možete da utičete, ne možete da sastavljate vlade.

Nažalost, ranije smo imali situaciju da su pojedine vlade podnosile izveštaj određenim ambasadama, šta su uradili, kako je bilo na sednici Vlade. Ova Vlada to neće raditi.

Svakako, nemam nikakvu dilemu da je bilo raznih pokušaja da pojedini ministri budu određeni ljudi, favoriti određenih ambasada, ali, drago mi je da se polako sa tim prekida. Tačno možete da vidite po pojedinim medijima kako ko izbaci, ovaj će biti ministar, ili ovaj neće, ili ovaj je viđen, tačno vidite ko za koga navija, koja lobi grupa za koga navija, i to je zaista užasavajuće.

Moram da priznam, pratio sam poslednjih dana razne izjave ranijih nekih političkih lidera, danas onih na margini, ali koji opet utiču preko medija na kojima pričaju o zaduživanju ove države.

Znate, priča vam o zaduživanju ove države čovek koji je ostavio Grad Beograd u dugovima od milijardu i 200 milione evra. Ej, ljudi! Taj vam priča danas da li se Srbija zadužuje. Taj koji je ostavio Beograd sa dva krana, danas imate na hiljade kranova, radi se, gradi se, danas imate na hiljade kranova, radi se, gradi se, Beograd se razvija, nikad se ovoliko nije gradilo.

Taj koji je ostavio onakav vozni park u Gradskom saobraćajnom preduzeću upropastio je to preduzeće. Danas imate nikad bolji gradski prevoz. E, takvi vam danas izlaze i pričaju kako bi Srbija trebalo ekonomski da funkcioniše, oni koji su sa mesta gradonačelnika Beograda sebi i svojoj firmi nameštala i da bude monopolista u reklamnom prostoru. I takvi sebi daju za pravo da pričaju o nekakvom kriminalu, ili da pričaju o tome kako bi trebala ekonomija da ide. To je zaista paradoks.

Sačekaću sutra i narednih dana da vidimo ko će biti novi ministri, pa da li da onda dajemo podršku ili ne kao Skupština, videćemo.

Što se tiče samog Zakona o ministarstvima mogu da kažem da je veoma dobro koncipiran, dobri su resori. Meni je lično žao, ja se lično zalažem da se vrati i uvede, iako postoji Kancelarija koja je u Ministarstvu pravde, ali bih voleo da se uvede ministarstvo vera, mislim da je to veoma važna društvena delatnost, nadam se da će se to jednog dana vratiti, jer to je veoma bitan segment i Srbija je hvala Bogu bogata sa verskim zajednicama i one imaju ozbiljan društveni uticaj i trebalo bi jednom takvom ministarstvu da postoji, ali videćemo u nekom narednom periodu.

Pozivam narodne poslanike da glasaju za ovaj zakon i pozivam vas da svi budemo jedinstveni u toj teškoj borbi protiv organizovanog kriminala koji nam predstoji i koji je proklamovan, jer zaista ukoliko to ne pobedimo plašim se da će Srbija biti pobeđena, a Srbija ne sme da bude pobeđena, naprotiv, mi moramo da idemo napred i isključivo da gledamo kao pobednici. Hvala vam.

Hvala.

Nemam nameru da repliciram. U životu isključivo sam donosim odluke, ne pitam nikoga. Nekad pogrešim, nekad sam u pravu, takav sam kakav sam, ko me voli voli, ko me ne voli baš me briga, to je njegovo pravo, ali bitno je da svako ima svoj stav i da radi ono što smatra da je ispravno u datom momentu i da se bori za svoja uverenja. To je ono što je najvažnije.

Odgovoriću ako je baš potrebno to i više puta sam rekao, što se tiče tih baklji nažalost nisam organizator, voleo bih da jesam, a svakako sam podstrekač i podstrekavam i dalje. Tako da uopšte nemam taj problem da to kažem.

Sad, ovde smo čuli jednu argumentaciju što se tiče izbora, da zbog zdravstvenih razloga ne bi trebalo da se održe itd. Znate, tu logiku kada bismo sledili možda izbori nikada ne bi bili, zato što mi nemamo pojma kada će se završiti uopšte pandemija Koronavirusa. Možda se nikada neće pronaći lek. Da li to onda znači da nikada ne bi trebalo da imamo izbore?

Poenta je kontrolisati da se ne raširi epidemija, a mi moramo da naučimo da živimo sa Koronavirusom, jer ako bismo, kažem, sledili logiku da zbog toga što Vlada i što Svetska zdravstvena organizacija još uvek nije povukla da postoji pandemija u svetu, možda je neće povući nikada, možda će ovo doveka da vlada. To ne znači da možete da imate Vladu, Skupštinu ili, šta ja znam, kojoj istekne mandat, vi jednostavno morate da imate izbore, jer život ide dalje, nastavljate život sa tim, morate da se naviknete na to. Šta da radite, to je tako.

Tako da sam taj argument je potpuno izlišan, jer se u mnogim drugim državama takođe održavaju izbori. Na kraju krajeva, pa opozicija može da bude odličan argument. Recimo, nemamo veliku izlaznost ili šta god, mada ja iskreno verujem da će građani izađi, jer cilj im je valjda i želja da izaberu vlast kakvu oni žele, ali ako bude manja izlaznost kažu – eto, nemate legitimitet.

Zar im to nije negde čak i nešto što im dobro dođe? Mi snosimo rizik kao vlast zato što ćemo te izbore organizovati 21. juna. Jednom moraju da se dogode. To je tako. I naravno mi ćemo preuzeti tu vrstu rizika na sebe i odgovornost na sebe zato što ne postoji alternativa tome. Kada ne bismo dali izbore onda biste nam rekli da smo diktatori, da želimo doveka da vladamo, da nećemo da pružimo nikome šansu da glasa itd.

Naslušao sam se tokom same pandemije, odnosno dok je trajalo vanredno stanje – prvo je bila strašna kritika prema Aleksandru Vučiću zašto se ne uvodi vanredno stanje, pa onda kada je uvedeno vanredno stanje, onda je bilo – evo ga, zatvorio nas je u kuće i želi da nam onemogući da slobodno razmišljamo, da se slobodno krećemo, pa sada kada je ukinuto vanredno stanje sada ne valja ni što je ukinuto vanredno stanje.

Tako da postoje ovde ljudi kojima nikada ne možete da udovoljite. Šta god da uradite, oni će reći – pa to ne valja. Ne razumem tu vrstu logike, ali šta ćete, neko izlazi sa takvom ponudom pred birače.

Ono na šta bih se ja zaista osvrnuo i što jeste veoma važno to je ta medijska slika u Srbiji. Tvrdim da je ona katastrofalna zato što jesu mediji podeljeni. To je činjenica. Užasno su podeljeni i meni se nimalo ne dopada. Međutim, mi imamo jedno telo, navodno nezavisno, koje ne reaguje kada su u pitanju televizije koje čak ovde nisu ni registrovane u Srbiji i koje krše flagrantno zakon, a reaguje tako što meni skine emisiju. Pričamo o Vučićevoj diktaturi i cenzuri gde meni kao delu te vlasti skinu emisiju, iako čak u toj njihovoj preporuci televizija na kojoj sam vodio emisiju nije ni pod nadzorom, ali valjda tu mora da se iživljava i da se pokazuju ne znam kakvi mišići, ali zato prema ovima što krše zakon u ovoj zemlji njima ne smeju ništa da kažu i onda pričamo o cenzuri i diktaturi, gde sam ja kao predstavnik vlasti cenzurisan. To zaista nema nikakvog smisla.

Ne radi se ovde više o medijima, o gostovanjima i slično, radi se o tome šta nudite. Kada bi oni imali šta da ponude, verujte mi, to bi došlo do birača. Nemojte da potcenjujete ovo što se dogodilo prekjuče i što je kolega poslanik Nogo, šta god ja mislio o njegovom delovanju, zaista to što zagovara zaista nije dobro i da je to nešto što je van svake pameti, ali on kakav je takav je je nešto ponudio i za to su se ljudi uhvatili, zato što ljudi traže da im ponudiš kakvu takvu alternativu koliko god da je to sumanuto što nudi, koliko god da je to van svake logike i pameti, ali ljudi su se uhvatili za nešto i on je uspeo preko alternativnih medija da dođe do birača i da dođe do ljudi koji izlaze na proteste.

Zašto ne mogu to Đilas i Obradović itd? Zato što ne nude ništa, osim – ua Vučiću, mrzimo te Vučiću. To je već viđeno i to ljudi neće.

Nisam neko ko potcenjuje te ljude. Ti ljudi koji su nešto protestvovali, pokušavam da uđem u njihove cipele. Morate da shvatite da ne mali broj ljudi u Srbiji uopšte ne gleda televiziju. Ja sam jedan od njih. Uopšte ne gledam televiziju. Gledam sport kada mi se gleda zato što smatram da su pre svega naše političke emisije, „tok šoui“ tzv. i uopšte to što se nudi na televizijama dosadne i sterilne. Glupo mi je to da gledam. Ne dopada mi se. I gde se ljudi onda sele? Sele se na društvene mreže i na „Jutjub“. Ono što je problematično kod tih kanala alternativnih tzv. je zato što najveću gledanost ima nešto što je ekstremno. Vi ćete recimo uvek naći onoga ko će na primer da preti preko Fejsbuka, „Jutjuba“, Tvitera, nije bitno, Vučiću i reći će – ubićemo te. Taj će da ima sto hiljada gledanost, ali od tih sto hiljada ljudi koji su to kao pogledali bar 95% će reći – pa ovaj je lud, ovaj nije normalan, ali će to svako da gleda.

Morate da znate da ti alternativi mediji imaju sve veći i veći uticaj posebno među mlađom populacijom i da bezmalo televizije su gotovo postale nebitne. Mi to moramo da prihvatimo. Potpuno su postale nebitne. Mi smo na kraju krajeva, evo i gospodin Martinović je ovde, bili svedoci, išli smo na Fakultet političkih nauka, razgovarali smo sa ljudima koji su nešto nezadovoljni, odnosno tražili su i da se izmeni REM i birački spiskovi i tako dalje. Nikada nisu doneli ni jedan predlog šta bi to trebalo promeniti što se tiče medijske scene, REM-a, nije ni važno.

Samo su znali da kažu da to ne valja. Da ih pitate – pa dobro kako biste vi to izmenili, tim pre, jer su baš taj REM oni napravili takav kakav jeste, i tu su stavljali isključivo svoje ljude, i kada su njihovi ljudi tamo bili i to direktno po partijskoj liniji, od Gordane Suše, do ne znam koga, tada je to valjda bilo super. A, u njihovo vreme, podsetiću vas, kada nisu do te mere bile razvijene društvene mreže, imali ste dva medija, dnevni list „Pravda“ i „Radio Fokus“ koji su negde nešto govorili protiv njih. Sve ostalo je bilo ravno staljinističkom, najprimitivnijem staljinističkom metodu u medijima i upravljanju, gde ste imali danas jednog lidera, političkog koji je tada bio vlasnik jednog medija, govorim o Đilasu koji je bio vlasnik u „Presu“.

Prema tome, danas kada su društvene mreže do te mere razvijene, pričati o medijskoj cenzuri i blokadi to može samo da priča onaj ko ne zna da dođe do birača, ko ne ume to da iskoristi. Nećete mi reći da neko ko ima preko 100, 200 hiljada pregleda na „Jutjubu“, da je on sada nešto manje gledan od nekoga ko gostuje na nekoj televiziji, a možda i više pregleda.

Pitanje je samo - šta nudiš? Inače, ja jesam rekao, mislim da je gospodin Milićević me spomenuo, nisam ja rekao – da im se, ne znam, ponudi, ja sam zamolio sve vlasnike televizija, urednike, javno, evo i sada ih molim, zovite ljudi ove iz opozicije što više. Nama je u interesu da se oni pojavljuju, zato što svako njihovo pojavljivanje, posebno Saveza za Srbiju za koje se inače slažem da nije u kompletu opozicija, i pravo da vam kažem, ja to otvoreno i pričam, to šta oni rade i kako se ponašaju ja neretko izražavam sumnju da neki od nas rade za nas, jer to potpuno nije normalno kako se ponašaš.

Ali, naš je cilj da se oni pojavljuju što više i mi bi voleli da se pojavljuju što više, zato što svako njihovo pojavljivanje nama je 5% više. Apelujem, zaista apelujem na vlasnike medija da ih zovu. Ali, ima tu nešto drugo. Oni neće da idu. Ne žele da gostuju ni na „Pinku, ni na „Prvoj“, ne žele da gostuju ni na „B 92“. Neće nigde. Zašto? Zato što im je komotna pozicija da glume žrtvu. Iks puta su pozivani, slučajno znam. Zvao sam ih i ja u svoju emisiju, nisu hteli nikada da dođu zato što im je komotno da glume žrtvu. Oni onda kažu – pa, mi ćemo ispasti da smo Vučićevi.

Ma nije tačno, nego nemate šta da kažete, a lepo je glumiti žrtvu i naravno ići na nameštena pitanja na „N1“ ili na „Novu S“. A kada pogledamo o medijskoj slobodi, pogledajte samo te dve televizije. Pogledajte samo nedeljnike „Vreme“, „NIN“, „Novi magazin“ itd. pa to su partijski bilteni. Od korice do korice svaki tekst je uperen protiv Aleksandra Vučića. Najgori partijski bilteni Đilasove partije Stranka slobode i pravde, kako se to zove.

Tako da, što se tiče medija, nemojte da se žalite, jer ne postoji apsolutno nikakva cenzura, niti vas iko išta cenzuriše. Čak, evo u REM-u što je tražila Tanja Fajon, nažalost i tu su dobili većinu, pa mi nije jasno više šta žele, šta hoće. Taj REM, još jednom ponavljam skida moju emisiju, a ne reaguje na druge stvari.

Na kraju krajeva, pogledatje koliko imate tih alternativnih emisija po „ju tjubu“, to su ozbiljni kanali. Vi imate emisije koje imaju po 300, 400, neke čak milion preglada. O čemu pričate, kakva cenzura? Samo je poenta šta nudiš ljudima.

Ako imaš šta da ponudiš, ljudi će se zakačiti za tebe. I ono što moram da kažem, šta mi potcenjuju, mi ovde neretko neke ljudi koji kažu – nismo ni za jedne ni za druge, ni za treće, mi smo sami za sebe i to smo imali situaciju u petak, mi to potcenjujemo ljudi. To ne smemo da potcenjujemo.

Imate ovde jedan deo ljudi koji šta god da im pričate imaju dve teme, to je 5G mreža i migranti i šta god pokušate racionalno da im kažete – ljudi, to ne postoji u Srbiji, to nije realan problem, ne oni imaju 5G mrežu i migranti. To je onda opasno zato što se sa tim ljudima manipuliše i ne postoji racionalan razgovor sa njima i ti ljudi mogu da dovedu zaista do ozbiljnih društvenih tenzija iako to nije brojna grupacija, ali mora da se prihvati da postoje.

Kao što znate, kada izađete pa kažete da ste protiv vakcine, slažem se ne mora da to bude obavezujuće, ali oni ne prihvataju nikakav racionalan razgovor o tome da čekajte ljudi, ako se ne vakcinišemo da može da dođe do zaista nenormalne zaraze, da možda mogu deca da nam umiru. Ne, ne postoji kod njih racionalan razgovor o tome.

I mi te ljude moramo negde da shvatimo. To vam je situacija Belog Preletačevića na izbora. Taj čovek je osvojio 10%. Bio je treći na izborima, iz protesta zato što su pojedini ljudi glasali protiv čitavnog sistema. Mi te ljude moramo da razumemo, da probamo da pričamo sa njima, da probamo da ih dovedemo u situaciju da makar racionalno pokušaju da razmišljaju, a ne samo nabacaju deset tema, od toga ove dve su udarne, 5G mreža i migranti i nema šta više sa njima da se priča. Njima je to jedina tema kojom barataju i koliko god da im kažete – ljudi, u Srbiji postoji 7.000 migranata, svi žele da odu iz Srbije, uopšte ne žele da ostanu u Srbiji, ne vredi, nema šanse da se priča sa njima. Oni znaju da su ovde migranti svaki dan, da će oni da nas nasele, da zauzmu sela, ne znam šta da rade i ne vredi. Ne možete da pričate sa njima.

To moramo da sprečimo. Te društvene, koliko su korisne, mogu da budu jako, jako opasne zato što se preko njih stravično manipuliše i to dovodi do tih tenzija u društvu, što neko ovde pokušava da kaže. Tvrdim da srpsko društvo nije podeljeno, imate jednu većinsku ogromnu Srbiju koja gleda da normalno, pristojno sve prati, gleda, ali imate ekstremno i levo i desno. Ti ljudi su na društvenim mrežama najaktivniji, oni smatraju da samo oni imaju pravo na mišljenje, oni smatraju da su samo oni Bogom dani, oni ne izlaze sa „tvitera“, ne vide sa strane da postoji nešto drugo, osim „tviter“ zajednice i onda kažu – mi smo narod. To je veoma problematično.

Molim vas da u predizbornoj kapmanji se toga zaista držimo da i tim ljudima pokušamo racionalno da se obratimo. Hvala.

Evo, ja bih da ukažem na jednu skandaloznu manipulaciju koja se od jutros vrši i to se sve koristi vezano za izbore i na konferenciji ovde za štampu sam to ukazao. Nisam u početku imao razumevanje zašto je gospodin Ševarlić odjednom izašao i počeo sa tim štrajkom glađu, ali sada ću pokazati ljudima o kakvoj se manipulaciji radi.

Naime, sporna izjava, inače istrgnuta iz konteksta o tome gde se navodno priča kako će Kosovo dobiti nezavisnost, a vezano je za ono što je Aleksandar Vučić govorio, nije data juče, iako je neko na YouTube kanalu pokušao i stavio datum 9. maj 2020. godine. Ta izjava je data prošle godine, imate zapisano na N1 portalu, 5. maja 2019. godine. Izjava je tada data istrgnuta iz konteksta i stara je godinu i nešto dana. A onda vidite kako je neko prevarom, pošto imam i snimak na YouTube, i evo to mogu i da pokažem, stavio je da je data 9. maja 2020. godine.

O čemu se ovde radi? O kakvom bezobrazluku se ovde radi? Onda kao idemo i štrajkujemo glađu i glumimo, ne znam šta. E, o tome se radi zato što neko bestidan način manipuliše, pri tom, vi vidite snimak gde Aleksandar Vučić je u džemperu i košulji. Pa, zar zaista neko smatra da je neko luda da će na 26 stepeni koliko je juče bilo ili prekjuče, da bude u džemperu i košulji.

Pogledajte čime se sve neko služi. Imali li ovo više ikakvog smisla? Onda štrajkujemo glađu i glumimo cirkus i onda navodno Boško Obradović kada je video, videla žaba da se konj potkiva, pa hoće i ona, pošto mučenik nema više gde da nađe podršku, pa ako može i u gradskom prevozu da je traži, onda se i on kao pridružuje štrajku glađu zbog toga.

Najgorom manipulacijom su pokušali da prevare ljude. Ovo zaista nema nikakvog smisla i bio sam dužan da reagujem, evo vam kako se vodi predizborna kampanja. To je zaista sramota.

Moram da kažem da sam neko ko, pre svega kao verujući čovek, nikada nije podržavao štrajk glađu, nikada. S tim što, naravno, razumem kada to ljudi primene, kada imaju određeni politički motiv. Sam gospodin Šešelj je u Hagu se borio za svoja prava. Gospodin Nikolić je to radio kako bi dobio izbore, zato što zaista jedna ohola vlast nije želela nikako da čuje glas naroda.

Međutim, imati štrajk radi štrajka, čisto da praviš predstavu kao što je to uradio gospodin Obradović je pomalo bezveze. Podsetiću vas, današnji štrajk glađu gospodina Ševarlića, a to je ono što sam pričao u toku prvog dela zasedanja, krenuo je zbog manipulacije putem društvenih mreža. Čovek je naseo da je gospodin Vučić juče dao nekakvu izjavu o KiM, iako je izjava stara godinu dana, istrgnuta iz konteksta i čovek je otišao bez ikakvog razloga, izmanipulisan, pretpostavljam da je izmanipulisan, počeo štrajka glađu, a onda Boško Obradović je video da mu se možda krade ideja ili šta god i seo je i on da štrajkuje glađu.

Ono što moram da kažem, duboko se slažem, ovo je svima nama jedna jedina zemlja i mi svi u njoj živimo i isti hleb jedemo, isti vazduh dišemo i najmanje što je potrebno to je ta priča o tim građanskim nemirima, ratovima, sukobima. To se neće dogoditi u Srbiji. Neće i ne sme nikada da se dogodi.

Malopre sam, pošto vidim da se pristalice gospodina Obradovića skupljaju ispred Skupštine Srbije, sišao među njih. Razgovarao sam sa njima. Jesu me u početku vređali, nije sporno, ali sam pričao sa njima. Mislim da može da se razgovara. Pokušavam da uđem u njihove cipele, da vidim šta hoće. Mislim da su došli u jednu fazu kada su shvatili i kada je gospodin Obradović shvatio da šta god da je promenio nije uspelo i sada traži negde neku izlaznu strategiju. Znate, kasno se toga setio. Sto puta su mu nuđeni razgovori, sto puta mu je nuđen dijalog, i njemu i Đilasu i svima njima. Oni su izbegavali svaku vrstu dijaloga. Oni su rekli da će bojkot da im pobedi. Kao što vidite došlo je, kao što bi se reklo, kod njih – caru do duvara. Tako da im ništa nije uspelo. Nisu uspeli ni milimetar da vlast pomere, a oni su sebe urušili i sada su došli u tu fazu da pokušaju da budu pomiritelji.

Nemam ništa protiv, ja sam uvek za razgovor. I kao što sam malopre sišao među njih da razgovaram, tako ću sići svaki sledeći put i mogu sto puta da me vređaju i svakog od nas da vređaju. Naš je posao da trpimo uvrede zato što smo narodni poslanici, ali ne smemo nikada da dozvolimo da dođe do sukoba. Uvek sam za to – neka se poslanici pobiju u parlamentu. Neka se mi žestoko ovde sukobljavamo. Ne sme narod da se bije, nikako i nikada.

Molim, pošto vidim da i neke pristalice naše stranke dolaze, ljudi, molim vas, napravite neki razmak, probajmo da pričamo, razgovaramo. Nemojmo da pravimo bilo kakav cirkus, bilo kakav sukob. Političkih igrarija biće uvek, ali pokušajmo da budemo racionalni i normalni i da se izborni proces privede do kraja na jedan najnormalniji i ljudski način. Hvala vam.

Ja sam možda pogrešno protumačen ili kako god, ali u svakom slučaju želim da vam pokažem kako to izgleda kada se napada i zašto ovde teško dolazi do dijaloga, kako izgleda kada se napada Aleksandar Vučić?

Profesor Ševarlić, još jednom ponavljam, štrajkuje zato što je neko sa društvenih mreža, sa opozicione strane, ne sa naše, izmanipulisao javnost tako što je predstavio da je Aleksandar Vučić izjavio da će navodno Kosovo biti nezavisno, navodno juče. Izjava je stara godinu dana i veze nema sa nezavisnosti Kosova. I čovek sada, potpuno izmanipulisan štrajkuje ispred zgrade parlamenta. Štrajkuje glađu.

Sa druge strane, imate danas u današnjem „Danasu“ napad na Vučića zato što se ljute Vilijam Engdal čini mi se i Medlin Olbrajt zato što je mnogo uradio da Kosovo ostane u Srbiji. I vi više ne znate odakle vas napadaju i zbog čega vas napadaju.

To vam je ova situacija, znate, oko toga što sada tražite da razgovaramo. Iks puta im je nuđen razgovor, koliko puta smo ih pozivali, hajde ljudi dođite na dijalog, dajte da pričamo o čemu se radi.

Sada su se setili kada su videli da su sve izgubili. Nemam ništa protiv, kažem, malopre sam sišao među njih i uvek sam spreman da pričam i hoću da pričamo, ali znate, kasno Marko na Kosovo stiže.

Vi ste naelektrisali toliko vaše pristalice da oni pre nego što krenu da pričaju sa vama prvo vas izvređaju i ne znam šta onda da očekujte, kako druga strana da reaguje.

Nadam se da će se ovo spustiti i samo hoću da kažem da Srbija nije podeljena zemlja. Imate jednu manjinu prilično agresivnu, koja je isfrustrirana i koja svakako ne može da dobije na izborima, koja na kraju krajeva i luta negde, jer nema političku opciju gde bi mogla da kanališe to svoje nezadovoljstvo. Ali, nemojte molim vas da tražite od većine da se sada spušta, ponižava i ne znam šta da radi, zato što eto, oni su nečim nezadovoljni.

Slobodno ljudi izađite na izbore, skupite potpise, imajte listu, nije sporno, pričajte, razgovarajte, uđite u dijalog, ali nemojte da tražite hleba na takav način, jer to nikada zaista u životu nećete dobiti. Jednostavno mora da se zna neki red. Izborima se dolazi na vlast, nikako prelaznim vladama, nikako besmislicama, nikako nasiljem i dobro je da su možda sada ljudi koji su u pokretu Dveri shvatili da to što su sve radili potpuno uzaludno i potpuno nenormalno. Hvala.

Znate, ako pričamo o kriminalu, jedan lider opozicije je sedeo direktno do čoveka koji je sedeo 60 kg marihuane, uhvaćen sa 60 kg marihuane. Sedeo je Dragan Đilas do tog čoveka, to je bio njegov aktivista, mislim da je iz Kuršumlije. To je prosto. Znate, pričamo o kriminalu. Pa, ti ljudi najmanje imaju pravo da nam negde nešto kažu.

Nismo podeljeno društvo. Ja hoću da razumem šta ta grupa ljudi, odnosno manjina, želi. Problem je u tome što ljudi koji su nezadovoljni, a postoji ovde objektivno nezadovoljan svet, nema gde da kanališe svoje nezadovoljstvo, jer nema adekvatnu političku opciju s druge strane. Ti ljudi koji njih predstavljaju, ili koji se trude da ih predstave, kad god smo ih pitali - čime ste nezadovoljni, donesite negde neki predlog, evo, imali smo na Fakultetu političkih nauka onolike razgovore, nikada nisu doneli ništa, osim što su govorili - ovo je diktatura, Vučić je diktator, Vučić je ovo, Vučić je ono. Ali, to je besmisleno. Šta onda vi tu sa njima da razgovarate i da pričate?

Ja razumem njihovu političku akciju. Oni su smatrali da će, navodno narodnim buntom, revolucijom, ne znam čime, pokušati da podignu narod. Kad su videli da je to propalo, sada dolaze na stepenište Skupštine i nude nekakav dogovor. Ne znam samo oko čega da se dogovorimo? Šta god smo pokušali sa njima, nisu hteli da se dogovaraju, smatrali su da će narod da nas sruši na ulici.

Sada smo došli u fazu da oni tu svoju frustraciju sa ljudima koji ih negde možda podržavaju pokušavaju možda na neki nasilan način da urade. Pa, na kraju krajeva, ako smo mi toliki diktatori, zašto nam nudite prelazne vlade? Prelazna vlada se inače formira kada je neki revolucionarni period.

Ljudi, ovde nema toga. Ovde imamo stabilnu većinu, imamo narod koji glasa, kakva crna prelazna vlada. Ali, ovde imate ljude koji insistiraju na tome samo da bi svoje zadnjice nekako ubacili u fotelje, čak i bez izbora. E, to je ono što nećemo da dozvolimo. A uvek smo spremni, što se tiče izbornog procesa. Pa, mi smo jedini koji su donosili tamo rešenja, to će čak i ovaj nevladin sektor da vam potvrdi. Jedini smo nudili rešenja, i oko biračkih spiskova i oko izbornog procesa, apsolutno oko svega. Sve smo nudili. Nikada nismo čuli s druge strane čime su oni to konkretno nezadovoljni i šta bi oni to da isprave. Hvala vam.