Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9677">Marijan Rističević</a>

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam ovo reklamirao, ali nema veze. Dali ste kolegi Jovanoviću reč.

Dostojanstvo Narodne skupštine - član 106, član 107. Prvo, govornik mora da se drži dnevnog reda, što ovi koji su uneli kamen od kupusa svakako nisu činili sve vreme.

Poštujem predsedavajući što vi i dalje tolerišete to, ali se desila i mala povreda dostojanstva Narodne skupštine zbog parole – ko sme, taj može. Dakle, neko se tu pobunio želeći da dokaže da je ta parola njegova.

Živojin Mišić, čuveni vojvoda, svakako je imao pravo, puno pravo svojom biografijom da kaže – ko sme, taj može. To može da kaže Vojvoda Mišić, ali mišić iz čačanske biblioteke na to nema pravo. Hvala.
Kao prvo, dame i gospodo narodni poslanici, radi se o programskim komisijama. Nadam se da ćemo izbeći ponašanje u buduće u javnim upravama kao što je jedna javna uprava u Palanku, pivskog tipa, koja je sve te javne uprave smestila u Fudbalski klub „Jasenica“, obrazovala javne ustanove tako što zaposli 30 ljudi u prostoriji koja ima dve stolice.

Verujem da će programske komisije to izbeći, kao što će i izbeći ponašanje raznih komisija tipa – hidrogradnja, to je čuvena komunistička porodica sa svojim prijateljima, sa mojim poznanikom Velimirom Ilićem, da ćemo izbeći da potomci porodice koja se školovala negde u Kumrovcu kao poslednja generacija da nam ovde drže predavanje o partokratiji.

Nadam se će te programske komisije izbeći takvu vrstu ponašanja. Hvala.
Dame i gospodo, član 10. govori o Centralnoj evidenciji. Dakle, Centralna evidencija koja se vodi, a kolega Martinović je pogrešio, kaže da ima galeriju od 160 kvadrata, toliko iznosi odbojkaško igralište, to je ono što ste vi zaboravili.

Sledeće, druga centralna evidencija o javnoj upravi kaže sledeće – da je poštar iz bivšeg režima za tri meseca kupio stan od 200 kvadratnih metara u centru Beograda. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član govori o tarifama.

Sa pažnjom sam slušao kolegu iz poslaničke grupe za verska i porodična pitanja i razumeo sam da su osetljivi veoma na tarifu koja se izražava u evrima i dolarima. NJihovi poslanici, poslanica koja je isključena, je to primala u dolarima. Ovo je dokument opštine Inđija, kada je bila ovlašćeni predstavnik USAID. Koliko ja znam, to je organizacija omrznutih SAD, barem po diskusiji prethodnog kolege. Dakle, njihov poslanik je primao novac od USAID.

Idemo dalje, imamo drugi. Gospodin koji voli opanke, iz iste grupe, i koji je samo paradni, po pitanju ovih tarifa iz ovog člana, predsedavajući nemojte me tako gledati, ove tarife treba da spreče ove druge tarife. On je po ugovoru o STAR projektu, sa Ministarstvom poljoprivrede koje je u tom trenutku vodi Dušan Petrović, dobio 62.000 evra, ne u dinarima nego u evrima. E tako to..,
Ne, pa kako nema.
Član 11, ako ste pročitali, govori o tarifama.
Ja govorim da ministarstvo i Nacionalna akademija, moraju da imaju takve tarife koje će sprečiti ove tarife da nam glava šećera ne putuje kroz Srbiju, da se ne javlja korupcija i da se ne javlja ovakva vrsta licemerja. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman govori o propisima, kao i član zakona. Propisi moraju biti takvi da se spreči da, do juče je išla neka žuta glava šećera, obeležena, kao model korupcije, dakle, da se to spreči, jer krajnji cilj, ko je čitao Glišića, tog modela korupcije koji je primenjivala stranka bivšeg režima je bila da se onom seljaku Radanu oduzme pašnjak i vinograd, jer vas valjda to podseća na nešto preko, a sve je urađeno dobošom, što mene podseća na nekog stečajnog upravnika. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, radi se o članu 13, podzakonskim aktima, ne radi se o ulasku i ne ulasku Srbije u EU, ali kada smo već kod toga, ja tvrdim, a to je sigurno da građani znaju, da u EU, ako Srbija, kad bude ulazila, sigurno neće ući sa Beogradom i bližom okolinom.

Što se podzakonskih akata tiče i zakona, mislim da njih treba uvek donositi, menjati, treba da budu od koristi za sve ljude, a ne samo za pojedine, kao što je to bilo u nedavnoj prošlosti kada su gospoda od javnih funkcija pravili privatne biznise, vile, stanove, Beč, Vračar, itd. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o preuzimanju kadrova i moj savet ministarstvu je da dobro prebere malo po tim kadrovima, jer ima dosta javnih službenika koji samo planduju. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ovaj amandman govori o preuzimanju kadrova, pa molim da me ne prekidate.

Moja preporuka Nacionalnoj akademiji i preporuka akademiji mog prijatelja Velje Ilića, koji je zaslužan za promene, je sledeća. S obzirom na nizak rejting da preuzmu bibliotekara, člana biblioteke, portparola biblioteke, nepartijskog, neparazitskog Veljinog predloga. Velja to nije predložio kao šef partije, nego kao prijatelj njegovog oca. Velimir Ilić je meni lično pričao da je bio šef partijske ćelije Komunističke partije u hidrogradnji. Otac „dverića kupusića“ mu je bio zamenik. Bili su poslednja generacija koja se obučavala u Kumrovcu. U selu Vranić, deda bibliotekara je bio poznat po tome što je davao lokalitet za pritvaranje ovih seljaka kulaka za vreme UDBA i kožnih mantila.

Zato ja preporučujem da čačanska biblioteka preuzme svog portparola, pazi portparol čačanske biblioteke, to je jako velika obaveza, a sa druge strane preporučujem javnoj upravi u Čačku, da formira i seosku biblioteku u Vraniću ili u Preljini, da Ševarlić koji je sam u svoju biografiju pisao da je najmlađi Titov odbornik u gradu Beogradu, da njega preuzmu on bi mogao da bude portparol seoske biblioteke u Vraniću ili u Preljini i da uspešno distribuira onu svoju studiju koju nije napisao, a za koju je dobio od Dušana Petrovića 60.000 evra da napiše u hiljadu primeraka, što znači da je on najskuplje plaćeni pisac u Srbiji, skuplji od Ive Andrića. Dakle, preporučujem da obojicu preuzme čačanska i preljinska biblioteka. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman i član govore o usavršavanju. Jeste Ivo Andrić bio plodotvoran pisac, ali ja preporučujem Ministarstvu da po pitanju ovih činovnika to usavršavanje koje su oni prošli, posebno na lokalnim samoupravama, pokrajini, pa i Republici, pažljivo posmatraju kakva su to usavršavanja bila, jer moje iskustvo govori da su oni sami sebi delili neke titule, pravili neke konkurse, pravili neka savetovanja na kojima su jedan drugome delili titule, pa su tako postali nesmenjivi i zato pažljivo treba videti sva ta usavršavanja prilikom preuzimanja.

A Andrić beše plodotvoran pisac, ali mu nije uspelo da za tri meseca rada kao direktor pošte stranke bivšeg režima, za tri meseca stekne stan u centru Beograda od 200 kvadrata. Jeste bio veliki, jeste napisao velika dela, ali tako brzo nije mogao da stekne ni on. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se radi o pravilnicima o usklađivanju, o sistematizaciji, ja preporučujem i Nacionalnoj akademiji i ministru da budu veoma pažljivi po pitanju te sistematizacije i da nagrade vredne i radne, a ne one koji su na različite načine stekli neka svoja zvanja. Hvala.
Dame i gospodo, radi se o aktu o unutrašnjem uređenju. Predlažem da se posebno obrati pažnja do tada oko ovih sistematizacija. Iz svog ličnog iskustva znam da u javnoj upravi ima mnogo stranački zaposlenih, ali ljudi iz bivšeg režima, koji su sebi napravili propise da su nesmenljivi i s tim u vezi, treba na njih obratiti pažnju, ne zato što podrivaju vlast, Vladu, već zato što podrivajući vlast, Vladu, na određen način podrivaju državu i narušavaju poverenje kod građana u javnu upravu. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, na kraju želim da kažem da je, ovaj zakon nije sveto pismo, možda ćemo ove druge zakone dopunjavati, ali cilj je urediti državu Srbiju i država Srbija nikada više ne sme da postane nasilje činovnika nad građanima. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, državni službenici treba da budu sve ono što nisu bili do 2012. godine. Moraju da budu često kontrolisani, moraju da budu obučeni, vredni, karakterni, posvećeni i zato ove zakone treba menjati, jer rejting jedne države zavisi od državnih službenika. Državni službenici su izlog u koji gledaju građani i državljani Republike Srbije, ali i oni koji nisu državljani Srbije. Od toga zavisi kakav se utisak stiče o našoj državi. Hvala.