Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9700">Dragan Nikolić</a>

Dragan Nikolić

Srpska napredna stranka

Govori

Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, poslanička grupa SNS je 23. oktobra 2013. godine, sa potpisima 65 poslanika, među kojima sam i ja, dala ovom visokom domu Predlog za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika. Nakon toga je krenula procedura koja je uobičajena za Skupštinu Republike Srbije, a to je da se u matičnom odboru, a to je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, raspravlja o predlogu ovoga i svih drugih zakona koji su iz oblasti pravosuđa. Naravno da smo tamo ogromnom većinom glasova usvojili i prihvatili ovaj zakonski predlog. Potom je ovaj zakonski predlog otišao ka Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, gde je takođe ogromnim brojem glasova prihvaćeno, odobreno da se radi o zakonskom predlogu koji je saglasan sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.    
Motiv zašto smo predložili ovaj zakonski tekst jeste inicijativa više javnih preduzeća, kao što su: EPS, Elektromreža Srbije, Železnice Srbije, imajući u vidu da su dugi niz godina ili analizom zadnjih pet godina utvrdili rastući trend krađa, uništavanja određenih uređaja, da je to napravilo ogromnu materijalnu štetu, a još veću nematerijalnu štetu ili štetu koja je projektovana mogućnostima da se iz svega toga izrodi još veće zlo. Oni su konstatovali da je ogroman broj krivičnih dela urađen na njihovu štetu i da u tom pogledu, naravno, treba da se reaguje. To može da uradi samo visoki dom tako što će promeniti tekst zakona, u ovom slučaju Krivičnog zakonika. Ti motivi koje su dala ova javna preduzeća su poznati i svim građanima Srbije i znam da svi ovi ljudi koji danas sede pored malih ekrana i slušaju ovu raspravu dele mišljenje i inicijativu SNS za donošenje ovih izmena Krivičnog zakonika.
Ono što smo danas čuli od svih ovlašćenih predstavnika svih poslaničkih grupa apsolutno jasno navodi da je sve to prihvatljivo i za njih, uz eventualno neke nijanse, eventualno kroz amandmane, a o tome ćemo, naravno, raspravljati u danu kada se raspravlja o amandmanima. Mi nismo isključivi, nikada nismo ni bili, niti ćemo biti. Sve ono što je suvislo, sve ono što će doprineti boljem kvalitetu ovog zakonskog predloga prihvatićemo i naravno da ćemo mi kao narodni poslanici ispred SNS, a nadam se i svih ostalih 250, dati glas, jer ove izmene nisu samo kozmetičke, ove izmene su duboko suštinske.
Imamo nešto što nije uživalo krivično-pravnu zaštitu. Objekat zaštite sa ovim Predlogom krivičnog zakonika, a tiče se članova 204. teška krađa, 221. i 227. jesu javni uređaji za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu i drugu energiju i uređaje sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delovi tih uređaja.
Oni ljudi koji se drznu da ukradu, uzmu i unište neki deo ovih uređaja, nisu do sada odgovarali zato što je vrednost tih delova bila veoma mala i oni su eventualno odgovarali za krivično delo krađe, dekriminalizacijom se više puta dešavalo da to preraste u sitno delo krađe i na kraju niko nije odgovarao krivično.
Ovog puta je motiv da se ovo delo, bez obzira na vrednost ukradene stvari, tretira kao teška krađa i da se za to krivično delo odgovara kao i za sva ostala krivična dela, odnosno onih obeležja koje ima krivično delo teške krađe. Znači, bez obzira na vrednost ukradene stvari, ukradena stvar predstavlja kulturno dobro, ono što je danas više puta rečeno, a tiče se spomenika, tiče se onoga što je sa nekim pijetetom građeno i pravljeno i postavljano na određena mesta.
Situacija u Srbiji jeste takva, da jedna ekonomija koja je bila u potpunoj propasti i iznedrila veliki broj ljudi koji su trčeći trbuhom za kruhom dolazili u situaciju da kradu kablove, da kradu šahte, vodovodne mreže, da kradu trivijalne stvari koje nemaju skoro nikakvu vrednost ali predstavljaju ogromnu opasnost. Da je taj lanac zaokružen u tom smislu predlagač zakona je to prepoznao. Oni koji kupuju od njih ili uzimaju u promet ukradene stvari su takođe, ovim zakonom sankcionisani i krivično delo prikrivanja je navedeno. Sada je predviđena i zatvorska kazna od šest meseci do pet godina za počinioce i one koji su prikrili stvar koji predstavlja javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju i uređaje sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delove tih uređaja.
Sve ovo je veoma bitno reći da bi građani Srbije apsolutno shvatili da imamo sluha, da sve ono što prepoznamo i što vidimo da se događa, a život čini da se puno toga menja u roku od nedelju dana pošto veoma dinamično živimo, a kamoli u više meseci ili više godina, da ova pojava mora jednoga dana da bude sprečena.
Donošenjem ovog zakona u danu za glasanje naravno, nadam se da ćemo svi glasati i usvojiti ovaj zakon, da ćemo na taj način uputiti javnosti i građanima Srbije da ovakvo ponašanje, ovakvo delovanje nije dozvoljeno, da je ovakvo delovanja zabranjeno, da ovakvo delovanje je sankcionisano. Zato su za određena dela i povećane predviđene zatvorske kazne da bi se preventivno delovalo na čitavu javnost, a da bi se individualno delovalo na one počinioce koji i pored svega, i ovih upozorenja i toga što će zakonom biti propisano, učine da se tako nešto desi i da oni potpuno svesno, namerno uništavaju određene uređaje, da li se tu radi o saobraćajnim uređajima, da li se radi o elektro mreži, da li se radio o vodovodnoj mreži, apsolutno to može doneti veliku štetu svim javnim preduzećima kako republičkog nivoa tako i lokalnog, mislim da opštine i gradove.
Sve to se plaća iz budžetskih sredstava, a budžet punimo svi mi. Na ovaj način želimo da uštedimo to plaćanje iz budžeta, da sprečimo sve moguće krađe i sva moguća uništavanja svih ovih uređnjaja.
Takođe, rečeno je da ćemo promeniti član 290. a odnosi se na ugrožavanje saobraćaja opasnom radnjom, opasnim sredstvom. Tu smo posebno apostrofirali zaustavljanje prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima. Znači, ponavljam, zaustavljanje prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima. Ne možete zato što imate pravo, a naravno da ga imate kad štrajkujete i kad se borite za nešto što vam pripada da ugrožavate sistem saobraćaja, da ugrožavate sve ostale ljude jer su i oni željni ili nekog putovanja, ili nužda tera da negde odu. Ne možete na taj način da sprečite da privreda funkcioniše. Sve su to motivi i razlozi zbog koji smo mi predložili ove izmene i dopune Krivičnog zakonika. Ono što će u danu za glasanje, naravno, pozivajući sve ostale poslanike da glasaju za ovaj zakon, učiniti SNS, to je da ćemo dati svoj glas i usvojiti ovaj zakonski predlog. Hvala lepo.
Hvala lepo, gospodine predsedavajući.
Gospodine državni sekretaru, a do skora kolega poslaniče, koristim priliku da vam čestitam na imenovanju za državnog sekretara. Očekujem da pružite makar onoliki doprinos kao što ste to činili dok ste bili poslanik.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije koji već dva dana pratite događanja u Narodnoj skupštini koja su veoma zanimljiva, kako za nas narodne poslanike, tako naravno za građane Srbije, a ponajviše za predstavnike pravosuđa koji očekuju promene, koje u ovom trenutku iščekuju kakva će sudbina njihova biti određena u ovom visokom domu.
Mi smo dva dana slušali od raznih političkih grupa i političkih opcija kritiku od onih koji su radili na izradi zakona 2008. i 2009. godine. Pokušaj da se preokrene da je 66 sudova manje od 34. Slušali smo, takođe, da nema rešenja za sudove na Kosovu i Metohiji, a jasno je rečeno da svi sudovi, sva tužilaštva ostaju da funkcionišu i da će se posebnim zakonom, koji je zbog specifičnosti situacije, i političke i državne i nacionalne, rekao bih, u kojoj se Srbija nalazi biti donet kada za to dođe vreme.
Svako ko je dobronameran i racionalan potpuno shvata suštinu da pravosuđe na Kosovu nastavlja da funkcioniše, da nije obuhvaćeno ovim setom zakona, ali će nastaviti da radi bez ikakve smetnje, ali će i pojedine odredbe ovih zakona koje se odnose na sudove i na sudije i na tužioce, naravno biti primenjeno i na sve kolege koji tamo rade.
Najčudnije od svega je to što su neki ljudi kritikovali da smo mi na okružnim odborima SNS odlučivali o tome gde će biti sudovi, gde će se postavljati tužilaštva, a ja obaveštavam javnost jer je to možda nekome i promaklo, da okružnih odbora SNS nema od februara meseca kada smo izmenili Statut. Bio sam predsednik Okružnog odbora, više nisam. Dakle, nikakve sastanke nismo imali, niko od nas nije konsultovan, niko od nas nije davao mišljenje. Nismo radili kao što je to radio prethodni režim, a 2008. i 2009. godine je najbolje radila u Nišu „Niška meana“. Radila je zbog toga jer se tu okupljala elita iz prethodnog režima, koja je određivala ko će biti sudija, ko je kome kum, ko je kome pobratim, ko je koga zadužio, gde će biti osnovni sudovi, gde ih neće biti. Tu su razvijane razne mape, razne karte, razni listići dodavani. Na taj način smo došli do takvog pravosuđa koje je osudila i Venecijanska komisija, zbog čega smo dobili i najgoru moguću ocenu što se tiče pravosuđa.
Ono što znam da za zadnjih 15 meseci ministar pravde, gospodin Nikola Selaković, je 22 puta bio u ovom parlamentu. Davao je predloge zakona koji su veoma konzistentni, koji su pokušaj da se ispravi, popravi, dopuni, izmeni i na bolje okrene stanje u pravosuđu. Sa željom da se učini još jedan korak ka EU, da postanemo časni građani, da imamo pravo na pravdu, da imamo pravo na efikasno suđenje, na pravično suđenje, da sudije i tužioci koji rade svoj posao mogu da ga slobodno i neometano od političkih partija, stranaka na vlasti, rade, da ga rade po najboljoj savesti, a naravno po zakonima ove države. U tom smislu su i ovi predlozi zakona.
Apostrofirao bih posebno Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ono što je veoma bitno reći, naravno za javnost Srbije koju ovo interesuje, do sada je u Srbiji bilo 34 suda sada je predviđena 66 sudova, mislim na osnovne. Što znači da je povećanje skoro za duplo. Onaj ko zna šta su osnovni sudovi, ko je ulazio u sudove, a većina građana naravno da jeste, podrazumeva od stražarskog mesta preko daktilografa, preko obezbeđenja, preko pisarnica, parničnih, vanparničnih, izvršnih odeljenja, krivičnih odeljenja, sudija koji rade krivicu, sudija koji rade parnicu, koji rade vanparnicu. Znači, jedan kompletan zaokružen sistem.
Tako da smo mi sada sa ovim predlogom dali mogućnost da se u još 32 grada zaokruži celina koja se zove osnovni sud. To je naravno prednost, osim za one maliciozne koji bi hteli da 34 bude više od 66 ili da 66 bude manje od 34. Znate kako, u politikanstvu je sve dozvoljeno i očigledno da Makijaveli ovde ima veliki broj pobornika i ljudi koji bi radi ostvarenja nekog političkog cilja, bili u stanju da upotrebe i notorne laži i neistine.
Takođe je bilo 34 osnovnih ili državnih javnih tužilaštava, sada je taj broj popet na 58, s tim što je obično ujednačeno da osnovni sudovi budu praćeni od osnovnih tužilaštava, ali se ovde išlo i za tim da jedno tužilaštvo može da pokrije teritoriju dva osnovna suda. To u svakom slučaju možem biti pohvaljeno jer je veoma ekonomično.
Jedan novina koja nije postojala, a to je da su sudske jedinice ranije uglavnom radile parničnu materiju, uglavnom i to u manjem delu, a da se novim propisima predviđa da u sudskim jedinicama se radi i krivična materija i parnična. Tako da to može biti skoro imitacija ili jedan deo ogromni, pretežni deo rada osnovnih sudova gde je predviđeno osim toga da se u onim mestima gde nema i sudskih jedinica mogu davati sudski dani. To je jedna dobra tradicija u srpskom pravosuđu. Toga je bilo i ranije. U mestima gde nema dovoljnog broja predmeta ili ih ima veoma malom broju, naravno, dozvoljeno je organizovati sudske dane, sakupiti sve predmete i u deset dana izaberete jedna radni dan kada ćete pozvati stranke. Na taj način se smanjuju troškovi njihovog dolaska do sedišta suda, a sa druge strane se povećava efikasnost u radu.
Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava po meni je uravnotežen zakon. Čini mi se da kada je bio dat predlog da u 182 opštine u Srbiji bude u svakoj jedna opštinski sud, jedno tužilaštvo, ni to neke ne bi zadovoljilo, rekli bi da je to malo i da je potrebno da ima možda po dva suda u nekoj opštini. Ali, prosto je to nemoguće. Mi smo jedna država koja je veoma siromašna i koja izlazi iz jednog perioda potpune privredne, ekonomske propasti, kolapsa koji umalo nismo doživeli da nije došlo do promene i formiranja ove nove Vlade 27. jula 2012. godine.
Primer bih posebno naveo uravnoteženosti u Pčinskom okrugu. Tamo je predviđeno, po starom zakonu je bio sam jedan Osnovni sud u Vranju, po novom zakonu predviđena su tri, u Vranju ostaje, u Bujanovcu će biti osnovni sud i u Surdulici.
Sa tim se u mrežu uvezuju i tužilaštva, tako što će u Vranju biti Osnovno tužilaštvo, koje će davati dobre usluge Osnovnom sudu u Bujanovcu, a u Vladičinom Hanu će biti Osnovno javno tužilaštvo, koje će pokrivati teritoriju Surdulice.
Takođe treba istaći da postoje sudske jedinice Osnovnog suda u Surdulici u Bujanovcu i u Vladičinom Hanu. Na taj način je stvorena jedna klima i mogućnost da ljudi iz Bosilegrada dođu do Osnovnog suda u Surdulici, obave sve što je potrebno, a naravno, što će biti tamo i sudska jedinica može se obaviti i mnogo drugih poslova.
Ovo sam rekao zato što mislim da je danas pomenuto da je Preševo trebalo
da dobije osnovni sud, ali je nemoguće da u jednom okrugu imate četiri osnovna suda, jer to bi bilo preambiciozno, to bi bilo na štetu ili neodgovarajuće za sve ostale.
Što se tiče jezika i pisma, jer je poslanik iz Preševa danas o tome govorio, naravno, ovim zakonom se to ne reguliše, posebnim zakonom će biti regulisano.
Takođe, u sadašnjem Osnovnom sudu u Vranju su kolege albanske nacionalne manjine u velikom broju zastupljene, kako u sudu, tako i u tužilaštvu, imamo i prevodioce, stručne saradnike, imamo daktilografe, tako da u toj nekoj formi je u potpunosti zadovoljena i ta neka nacionalna struktura.
Dakle, Albanci u Preševu i Bujanovcu, imaju potpunu mogućnost kao i Srbi, kao Romi, niko nema tamo prednost, niti je neko oštećen na bilo koji način, pogotovo ne ovim setom zakona.
Samo bih rekao još za sudove na KiM, to bih rekao zbog javnosti, potpuno jasno stoji, osnivanje sudova i javnih tužilaštava, nadležnih za teritoriju AP KiM, njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost, uređuju se posebnim zakonom. Znači, urediće se posebnim zakonom kada za to dođe vreme, kada se steknu uslovi i naravno da ćemo mi i tada podržati, i smatramo da je to deo naše teritorije, da će uvek ostati u tom političkom smislu i pravnom smislu, u okviru Republike Srbije, kako je to predviđeno Ustavom Republike Srbije.
Imamo i izmene i dopune Zakona o sudijama. Ono što je najvažnije i za mene najmarkantnije, to je da se predviđa nadoknada štete ukoliko sudija namerno, svesno odlučujući da napravi nekome štetu, da učini nešto što nije smeo, prouzrokuje štetu, a ta šteta bude konstatovana u sudskom postupku, Republika Srbija iz svog budžeta plati određenu nadoknadu fizičkom ili pravnom licu zbog namernog prekršaja sudije. Šta ćete poštenije od toga, nego da se regresirate od sudije koji je to učinio, a nije smeo, znao je, zato je diplomirao na pravnom fakultetu, položio pravosudni ispit i naravno da je u nekom ranijem periodu bilo, a nadam se da takvih sudija neće više biti, ali ovo mora biti usvojeno po mom dubokom ubeđenju da bismo mogli da nadalje imamo jedan mač iznad glave.
Dakle, svako ko želi, ko pomisli da zbog nekog sitnog interesa može da završi posao tako što će nekoga da ošteti, a da u isto vreme država bude dužna da to plati, a da on od toga nema nikakve štete.
Došlo je vreme, ako ste načinili štetu, morate da očekujete da morate da je nadoknadite, jer država nije toliko bogata da može večito da plaća nečije tuđe brljotine, neznanje ili zlu nameru.
U ovom smislu, u potpunosti podržavam odluku i predlog iz ovog predloga zakona.
Što se tiče premeštaja sudija, potpuno je legitimno, jasno, imajući u vidu da čitav ovaj set zakona kada bude usvojen, biće potrebno da se određene sudije premeštaju, odnosno vrate tamo i ja očekujemo da će to biti veoma dobrovoljno, da će to biti bez da će se neko usprotiviti, jer svako ko živi u Preševu, u Bujanovcu, Surdulici ili Hanu će se vrlo rado vratiti u svoju matičnu opštinu i raditi svoj posao sa komšijama, prijateljima, bez da opterećuju državu putovanjima, troškovima i svim ostalim što je do sada bilo.
Naravno, pre donošenja rešenja, upućivanju sudije, pribaviće se mišljenje Visokog saveta sudstva, a takođe i svih sudija suda u koji sudija bude izabran i suda u koji se upućuje.
Prema tome, sve ove kolege znaju šta treba da se radi i naravno da niko nikome tu neće hteti da napravi bilo kakvu štetu. Takođe se uvodi jedan institut, a to je da se vrši vrednovanje sudija. Toga do sada nije bilo ili je bilo ad hok, povremeno i kada je nekome trebalo, kada je trebalo nekoga odstreliti, onda su pravila ad hok komisije koja bi nekog sudiju, tužioca, uklanjao.
Ovog puta, komisija VSS vrednuje rad sudova i predsednika sudova, komisije su sastavljene od tri člana u kojima sudije sudova višeg stepena vrednuju rad sudija i predsednika sudova nižeg stepena. Šta ćete prirodnije od ovoga? Iskusnije sudije sa dužim stažom, i pretpostavkom da znaju više, kontrolišu sudije nižeg suda u svakom pogledu.
Ovo sprečava i mogućnost zastarevanja, jer svaki put i svakog meseca ako dajete izveštaje, morate reći zašto vam predmet nije zakazan ili ako je zakazan, zašto se odlaže u nedogled, da bismo sprečilo ovo što se događalo nekih desetak godina, a što neki poslanici sada spočitavaju i pričaju o tome da je zastarelost nastupila sada. Zastarelost nastupa tako što protekne vreme, a deset godina je neko drugi bio na vlasti, pa je sve ovo zastarelo, pa je efekat postignut sada od pre mesec ili dva.
Još nešto, što se tiče predsednika sudova, veoma pametno, predsednik suda se bira na pet godina i može biti izabran samo jednom i ne može to biti neka nasledna funkcija koja se dobija na način kako je neko uvek imao neke političke sponzore, koji su ga održavali na toj funkciji.
Ono što je još važnije, samo još jedna rečenica, zakon o uređenju sudova, mora se uvesti zaštita prava na suđenje u razumnom roku.
Naravno, zbog toga smo imali velike štete, prigovore, ogroman broj ljudi se žalio, a veliki broj ljudi se obraćao za ljudska prava u Strazburu i sa tim se mora prekinuti.
Svako ko misli da ovo pravo njegovo nije ispoštovano, ima pravo da se podneskom obrati, da zatraži, da se to konstatuje, a kada se bude konstatovalo, naravno da će se i određena pravična nadoknada i na taj način sprečavamo da ljudi koji su oštećeni se obraćaju višim instancama, zatrpavaju Ustavni sud ustavnim žalbama, a nakon toga sve to ide i ishoduje kroz službu, odnosno podnesak prema sopstvenoj Republici.
Zbog toga mislim da je jedna celina ovog zakona i svih ovih zakona međusobno povezanih, ono što će doprineti boljem radu, efikasnijem radu, slobodnijem radu sudija i tužilaca u Srbiji i zato će SNS u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj zakon.
Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS, koja je i predlagač ovog zakona, je donela odluku da odbije ovakav amandman imajući u vidu više razloga. Prvo, ono što želim da istaknem, a važno je za javnost Srbije, predlagač ovog zakona je cenjeni kolega advokat i narodni poslanik, gospodin Slobodan Homen, koga u ovom trenutku u sali nema, u trenutku kada se raspravlja o amandmanu koji je on dao. Nemamo predlagača tog amandmana i kvalifikovanog čoveka koji bi na valjani način nama objasnio i eventualno pokušao da nas ubedi da su argumenti koje je naveo u svom obrazloženju su toliko dobri da mi prihvatimo ovaj amandman.
Paralelno sa tim zamenik šefa poslaničke grupe te iste stranke kojoj pripada gospodin Homen opominje i postavlja pitanje javnosti Srbije – gde su poslanici SNS? Toliko o dvojnim aršinima.
Zašto nećemo prihvatiti ovaj amandman? Zato što je on kompilacija amandmana koji je dala gospođa Snežana Malović koja je pre mene pokušala da obrazloži amandman gospodina Homena, zato što se tu zapravo radi o istom tekstu sa izdvajanjem uvodnog dela. Dakle, „kopi pejst“ – obrišete samo uvodni deo koji je više neko obrazloženje i objašnjenje nego što je suština i napišete ono što mi naravno ne možemo da prihvatimo. Ne možemo zbog toga što nije potrebno štititi dužnika ko god da je on. Svi dužnici su jednaki pred zakonom, a sa druge strane, ovakav zahtev prema Komori bi samo produžio postupak izvršenja za još dodatnih 15 dana, a znamo da postoji ideja i osnovno je da se izvršni postupak sprovede najbrže moguće.
U krajnjoj liniji, ako poverilac podnese predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, dužnik ima pravo da podnese prigovor, i ako se utvrdi, naravno, da je već naplaćeno, onda će svi troškovi postupka, takse, advokatska tarifa onoga ko bude pisao taj prigovor, sve će pasti na teret poverioca. Tako da, niko nije toliko naivan, toliko željan da nešto radi, a sami ste svesni da duplo naplaćivanje predstavlja određeno krivično delo, tako da niko nije u ovoj zemlji, nadam se, još toliko izgubio pameti, pa da piše dva izvršenja, odnosno da naplati, pa da onda krene sa još jednom naplatom, da bude u tome otkrivne i da se onda krivično goni. Zbog toga Srpska napredna stranka, odnosno njena poslanička grupa će glasati protiv ovog amandmana. Hvala.
Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS, koja je i predlagač ovog zakona, je donela odluku da odbije ovakav amandman imajući u vidu više razloga. Prvo, ono što želim da istaknem, a važno je za javnost Srbije, predlagač ovog zakona je cenjeni kolega advokat i narodni poslanik, gospodin Slobodan Homen, koga u ovom trenutku u sali nema, u trenutku kada se raspravlja o amandmanu koji je on dao. Nemamo predlagača tog amandmana i kvalifikovanog čoveka koji bi na valjani način nama objasnio i eventualno pokušao da nas ubedi da su argumenti koje je naveo u svom obrazloženju su toliko dobri da mi prihvatimo ovaj amandman.
Paralelno sa tim zamenik šefa poslaničke grupe te iste stranke kojoj pripada gospodin Homen opominje i postavlja pitanje javnosti Srbije – gde su poslanici SNS? Toliko o dvojnim aršinima.
Zašto nećemo prihvatiti ovaj amandman? Zato što je on kompilacija amandmana koji je dala gospođa Snežana Malović koja je pre mene pokušala da obrazloži amandman gospodina Homena, zato što se tu zapravo radi o istom tekstu sa izdvajanjem uvodnog dela. Dakle, „kopi pejst“ – obrišete samo uvodni deo koji je više neko obrazloženje i objašnjenje nego što je suština i napišete ono što mi naravno ne možemo da prihvatimo. Ne možemo zbog toga što nije potrebno štititi dužnika ko god da je on. Svi dužnici su jednaki pred zakonom, a sa druge strane, ovakav zahtev prema Komori bi samo produžio postupak izvršenja za još dodatnih 15 dana, a znamo da postoji ideja i osnovno je da se izvršni postupak sprovede najbrže moguće.
U krajnjoj liniji, ako poverilac podnese predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, dužnik ima pravo da podnese prigovor, i ako se utvrdi, naravno, da je već naplaćeno, onda će svi troškovi postupka, takse, advokatska tarifa onoga ko bude pisao taj prigovor, sve će pasti na teret poverioca. Tako da, niko nije toliko naivan, toliko željan da nešto radi, a sami ste svesni da duplo naplaćivanje predstavlja određeno krivično delo, tako da niko nije u ovoj zemlji, nadam se, još toliko izgubio pameti, pa da piše dva izvršenja, odnosno da naplati, pa da onda krene sa još jednom naplatom, da bude u tome otkrivne i da se onda krivično goni. Zbog toga Srpska napredna stranka, odnosno njena poslanička grupa će glasati protiv ovog amandmana. Hvala.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.
Ovaj amandman nije prihvatljiv za poslaničku grupu SNS zbog toga što je u suprotnosti sa našim predlogom za izmenu i dopunu Zakona o obezbeđenju i izvršenju, gde postoji jedna osnovna ideja, a postojala je i u zakonu koji je usvojen 2011. godine, a to je jednakost pred zakonom svih poverilaca.
Ne možemo praviti selekciju poverilaca na one koji pripadaju i koji imaju više od 50% državnog kapitala i koji se odnosi na ona preduzeća koje je osnovala Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, a da ostala preduzeća nemaju potrebe da se obraćaju komori izvršitelja i da tamo u proceduri koju smo mi predvideli zatraže da se odredi izvršitelj po mestu gde se nalazi izvršenje, odnosno gde treba da se sprovede izvršenje.
Ovakva selektivnost ne dovodi do jačanja vladavine prava. Ono što šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić, ima običaj da kaže da su svi jednaki pred Bogom i pred zakonom.
Mislim da su i poverioci u tom smislu jednaki i pred zakonom.
Mi moramo da odbranimo to pravo svih poverilaca da nema selektivnosti, da nema u tom smislu zajedljivosti između njih, zašto jedan mora nešto da radi, a drugi ne mora.
Što se tiče onih 15 dana i provere da li je naplaćeno ili nije naplaćeno, to sam rekao prilikom komentarisanja istog amandmana koji je gospodin Homen dao, koji je pisao ovaj amandman koji je gospođa Malović dala, tako da za nas, za poslaničku grupu, ovakav predlog ovog amandmana nije prihvatljiv i mi ćemo ga u danu za glasanje odbiti. Hvala.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.
Ovaj amandman nije prihvatljiv za poslaničku grupu SNS zbog toga što je u suprotnosti sa našim predlogom za izmenu i dopunu Zakona o obezbeđenju i izvršenju, gde postoji jedna osnovna ideja, a postojala je i u zakonu koji je usvojen 2011. godine, a to je jednakost pred zakonom svih poverilaca.
Ne možemo praviti selekciju poverilaca na one koji pripadaju i koji imaju više od 50% državnog kapitala i koji se odnosi na ona preduzeća koje je osnovala Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, a da ostala preduzeća nemaju potrebe da se obraćaju komori izvršitelja i da tamo u proceduri koju smo mi predvideli zatraže da se odredi izvršitelj po mestu gde se nalazi izvršenje, odnosno gde treba da se sprovede izvršenje.
Ovakva selektivnost ne dovodi do jačanja vladavine prava. Ono što šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić, ima običaj da kaže da su svi jednaki pred Bogom i pred zakonom.
Mislim da su i poverioci u tom smislu jednaki i pred zakonom.
Mi moramo da odbranimo to pravo svih poverilaca da nema selektivnosti, da nema u tom smislu zajedljivosti između njih, zašto jedan mora nešto da radi, a drugi ne mora.
Što se tiče onih 15 dana i provere da li je naplaćeno ili nije naplaćeno, to sam rekao prilikom komentarisanja istog amandmana koji je gospodin Homen dao, koji je pisao ovaj amandman koji je gospođa Malović dala, tako da za nas, za poslaničku grupu, ovakav predlog ovog amandmana nije prihvatljiv i mi ćemo ga u danu za glasanje odbiti. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, teško onom koga podržava DS ili ona stranka koja je izašla iz te stranke, uz obrazloženje ovog amandmana koje apsolutno nema nikakve veze sa amandmanom koji je gospodin Neđo Jovanović u ime poslaničke grupe SPS dao. Znači, ovi argumenti koje smo čuli se apsolutno odnose na izmene i dopune zakona koje smo mi kao poslanička grupa dali. To je jedan hvalospev i ja se na tome veoma zahvaljujem.
Očigledno ste razumeli da nam je cilj bio sve ovo što ste rekli i ja u tom smislu pozdravljam to što ćete glasati za izmenu i dopunu Zakona o obezbeđenju i izvršenju koji smo mi predložili, a verovatno i za ovaj amandman.
U načelnoj raspravi sam se zalagao da, što se tiče pet radnih dana koje je ovim amandmanom obuhvatio gospodin Neđo Jovanović, za odgovor Komore poveriocu, ne mogu da kažem da ću sada biti protiv toga, već ću u Danu za glasanje glasati za ovaj amandman, ali ćemo mi kao poslanička grupa, naravno, i ja kao njen deo, glasati za zakon onako kako smo ga predložili i na taj način, bojim se da nećemo prihvatiti vaš amandman, a objasniću nakon toga zašto.
U isto vreme tražim od vas da zajedno sa svojim koalicionim partnerima sa kojima ste u vlasti, a to je SNS, glasate za ovaj zakon i ja sam ubeđen da ćete vi to, kao veoma korektan koalicioni partner do sada, to i učiniti i da ovaj pokušaj stvaranja nekog disonantnog tona između nas i vas, a da između stoji DS i ona druga koja je od njih pobegla, neće napraviti nikakav rascep.
Zbog javnosti, samo hoću da pojasnim zašto mi nismo prihvatili ovaj amandman.
U Zakonu o obligacionim odnosima stoji ono kako smo mi napisali u članu 252. u stavu 1, gde se kaže da je izvršni poverilac dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga, zahteva od Komore da odredi izvršitelja kojem će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. To stoji i ovo je formulacija iz Zakona o obligacionim odnosima, koji nismo menjali, koji ćemo verovatno naredne godine menjati.
Vi to niste prepisali. Da jeste, mi bismo prihvatili u celini ovaj vaš amandman. Vi ste ga drugačije formulisali. Samo ste napravili jednu izmenu. Ja ću to opet pročitati zbog javnosti: „Izvršni poverilac dužan je da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih usluga iz delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća, zahteva od Komore da odredi izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave“.
Upravo zbog ovog, što postoji razlika u toj definiciji, ne bismo hteli da kršimo Zakon o obligacionim odnosima. Ne bismo hteli da to činimo, a vi ste nam dali u jednom tekstu ovaj amandman. Da ste ga odvojili, bilo bi prihvaćeno ovo za pet radnih dana, to vam garantujem, jer je potpuno logično, u saglasnosti je sa Zakonom o obezbeđenju i izvršenju, jer u svim ostalim slučajevima taj rok od pet radnih dana važi.
Ponoviću, ja imam pravo kao poslanik Srpske napredne stranke da glasam po svojoj savesti. Ja ću u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj amandman, ali ću u celini glasati za zakonski tekst, kako smo ga mi kao poslanička grupa predložili. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, teško onom koga podržava DS ili ona stranka koja je izašla iz te stranke, uz obrazloženje ovog amandmana koje apsolutno nema nikakve veze sa amandmanom koji je gospodin Neđo Jovanović u ime poslaničke grupe SPS dao. Znači, ovi argumenti koje smo čuli se apsolutno odnose na izmene i dopune zakona koje smo mi kao poslanička grupa dali. To je jedan hvalospev i ja se na tome veoma zahvaljujem.
Očigledno ste razumeli da nam je cilj bio sve ovo što ste rekli i ja u tom smislu pozdravljam to što ćete glasati za izmenu i dopunu Zakona o obezbeđenju i izvršenju koji smo mi predložili, a verovatno i za ovaj amandman.
U načelnoj raspravi sam se zalagao da, što se tiče pet radnih dana koje je ovim amandmanom obuhvatio gospodin Neđo Jovanović, za odgovor Komore poveriocu, ne mogu da kažem da ću sada biti protiv toga, već ću u Danu za glasanje glasati za ovaj amandman, ali ćemo mi kao poslanička grupa, naravno, i ja kao njen deo, glasati za zakon onako kako smo ga predložili i na taj način, bojim se da nećemo prihvatiti vaš amandman, a objasniću nakon toga zašto.
U isto vreme tražim od vas da zajedno sa svojim koalicionim partnerima sa kojima ste u vlasti, a to je SNS, glasate za ovaj zakon i ja sam ubeđen da ćete vi to, kao veoma korektan koalicioni partner do sada, to i učiniti i da ovaj pokušaj stvaranja nekog disonantnog tona između nas i vas, a da između stoji DS i ona druga koja je od njih pobegla, neće napraviti nikakav rascep.
Zbog javnosti, samo hoću da pojasnim zašto mi nismo prihvatili ovaj amandman.
U Zakonu o obligacionim odnosima stoji ono kako smo mi napisali u članu 252. u stavu 1, gde se kaže da je izvršni poverilac dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga, zahteva od Komore da odredi izvršitelja kojem će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. To stoji i ovo je formulacija iz Zakona o obligacionim odnosima, koji nismo menjali, koji ćemo verovatno naredne godine menjati.
Vi to niste prepisali. Da jeste, mi bismo prihvatili u celini ovaj vaš amandman. Vi ste ga drugačije formulisali. Samo ste napravili jednu izmenu. Ja ću to opet pročitati zbog javnosti: „Izvršni poverilac dužan je da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih usluga iz delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća, zahteva od Komore da odredi izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave“.
Upravo zbog ovog, što postoji razlika u toj definiciji, ne bismo hteli da kršimo Zakon o obligacionim odnosima. Ne bismo hteli da to činimo, a vi ste nam dali u jednom tekstu ovaj amandman. Da ste ga odvojili, bilo bi prihvaćeno ovo za pet radnih dana, to vam garantujem, jer je potpuno logično, u saglasnosti je sa Zakonom o obezbeđenju i izvršenju, jer u svim ostalim slučajevima taj rok od pet radnih dana važi.
Ponoviću, ja imam pravo kao poslanik Srpske napredne stranke da glasam po svojoj savesti. Ja ću u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj amandman, ali ću u celini glasati za zakonski tekst, kako smo ga mi kao poslanička grupa predložili. Hvala.
Gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pošto je mojoj poslaničkoj grupi ostao samo jedan minut od vremena koje je dozvoljeno, imajući u vidu da su sve moje kolege veoma iscrpno i detaljno rekle da ćemo u danu za glasanje podržati potvrđivanje Konvencije o nasilju nad ženama, želim samo da kažem dve stvari. Srpska napredna stranka osuđuje svako nasilje, a osuđuje naročito nasilje prema ženama i deci. Srpska napredna stranka želi da pošalje poruku građanima Srbije i čitavoj svetskoj javnosti, usvajajući ovaj zakon o potvrđivanju konvencije, da želimo pristojnu, normalnu, nenasilnu i naprednu Srbiju. Želimo Srbiju koja će biti deo EU i na tom putu, naravno, ništa nas ne može zaustaviti. Juče smo održali veličanstven skup u Areni, u Beogradu i pokazali smo da 50.000 ljudi želi da promeni Srbiju i SNS će u danu za glasanje, dajući glas za promene, ići u EU. Hvala.
Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine predstavniče VSS, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas je dan kada otvaramo diskusiju o davanju svojih stavova, svog mišljenja o izboru, pre svega rekao bih predsednika VKS Srbije, a onda i predsednike sudova upravnih, prekršajnih i apelacionih sudova u Beogradu, Nišu i Kragujevcu.
Hoću da istaknem da smo za godinu i tri meseca ili 15 meseci ukupno uspeli da upristojimo Srbiju. Uspeli smo da u mirnim i zakonskim okvirima dođemo do predloga koji je VSS dao Narodnoj skupštini Republike Srbije bez da se bilo ko od nas kao poslanik, bez da se bilo ko iz republičke Vlade ili bilo kog ministarstva umešao, davao svoje mišljenje, davao svoju sugestiju ili ne daj Bože noću zvao nekoga i intervenisao za nekoga, slao SMS poruke i davao mišljenja o tome ko treba da bude favorizovan, ko je to ko je blizak našoj stranci, ko je to ko je u ranijem periodu bio neprijatelj nekih od stranaka koje su u vlasti. Toga svega naravno nije bilo.
Ono što smo mi na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu dobili kao obrazloženje za izbor predsednika VKS je potpuno ohrabrujuće za sve građane Srbije, za mene kao profesionalca koji je u tom poslu već skoro 25 godina. To je znak da smo došli u situaciju da možemo bez uticaja bilo čijeg da izaberemo predsednike sudova, da izaberemo sudije, da o tome odlučuje struka, da o tome može, treba i nadalje će biti tako, da se odlučuje u proceduri koja je propisana.
Zbog toga i zbog javnosti želim da pročitam obrazloženje koje je za mene kao melem na ranu imajući u vidu da sam veoma bolno učestvovao i lično bio pogođen reformom pravosuđa koju je vršila prethodna vlast, a tiče se izbora sudija 2009. godine, kada su nečije žene iz Vranja kao sudije koje su imale najbolje rezultate slane u Novi Pazar, kada su mnoge druge veoma stručne ličnosti i sudije i tužioci razrešavani. Radi se o ljudima koji su po 30, 35 godina veoma časno, visoko profesionalno i moralno obavljali svoj posao za koji je javnost u Srbiji imala samo reči hvale. Stručna javnost pogotovo.
Oni su razrešavani na jedan najgrublji, na najbestijalniji način tako što je puštena fama po fama po gradovima u kojima su živeli da su oni saradnici nekakvih kriminalnih grupa, da su učestvovali u oslobađanju određenih kriminalaca, a da sve to nije potkrepljeno nijednim dokazom.
Očekivao sam danas da kolege iz stranke koja je bila okosnica prethodne vlade imaju u vidu da kod ovakvih izveštaja koji su dati od VSS mogu samo da ustanu, da stoje mirno i da se dive onome što je urađeno, a urađeno je upravo zbog toga što je stvorena jedna potpuno normalna atmosfera gde je VSS data mogućnost da u potpunosti funkcioniše bez da bilo ko iz izvršne ili zakonodavne vlasti utiče na njih. Tako je bilo, tako će i biti.
Procedura koja je primenjena pre nego što je dat predlog gospodinu Tomiću da se za predsednika VKS izabere cenjeni kolega Dragomir Milojević jeste da ste oglas o izboru predsednika VKS objavili u „Služebnom glasniku“ i u „Politici“. To je bilo 31. maja 2013. godine. Dali ste mogućnost svima nama koji imamo pravne fakultete, položene pravosudne ispite, određeni broj godina iskustva u pravosuđu da se kandidujemo i da budemo u mogućnosti da budemo izabrani za ovako visoku funkciju.
Nakon toga je doneta odluka da se obrazuje komisija za izbor predsednika sudova i ta komisija je sačinjena od ljudi koji su veoma stručni, koji su potkovani znanjem i iskustvom i koji su sa svim kandidatima obavili neposredne razgovore, koji su sa njima mogli potpuno transparentno da popričaju o svemu, da postave određena pitanja iz njihovog profesionalnog života, verovatno i privatnog. Imajući u vidu da se svi koji se bavimo ovim poslom u Srbiji znamo, pošto to nije velika zemlja, svako je o svakome nešto čuo i mogao je tada tu činjenicu da proveri tako što će i sa ostalim članovima komisije porazgovarati i doneti određenu odluku.
Na osnovu izveštaja Komisije za izbor predsednika sudova VSS je na sednici održanoj 16. jula 2013. godine u odsustvu predsednika VSS, jer je on jedan od kandidata, utvrdila da sudija Dragomir Milojević ispunjava sve kriterijume i merila za izbor predsednika VKS. Uz to, ono što je najvažnije to je da je opšta sednica VKS, gde je tu i građansko odeljenje, krivično odeljenje, jednoglasno, što je za mene frapantan podatak ali samo pokazuje koliki ugled gospodin Milojević uživa u toj instituciji, svi do poslednjeg su odlučili da ovakva ličnost može biti prva među jednakima, da ovakav čovek može biti na čelu VKS kao kape pravosuđa u Republici Srbiji. Verovatno znajući moralne kvalitete koje on poseduje, znajući ga lično i znajući njegov rad, njegovo dugogodišnje iskustvo, očigledno je da se radi o čoveku koji je od profesije. Radi se o čoveku koji je od prvog dana nakon diplomiranja u pravosuđu i o njemu se sve zna. Nije moglo ništa da se sakrije. Kada ste sudija ne možete ništa da sakrijete.
Postoje stranke u postupku, imajući u vidu da je kolega pretežno radio krivicu, tu su i tužioci koji kontrolišu čitav postupak, koji svojim žalbama na presudu kolege Milojevića, traže od Višeg suda da se izjasni i ono što znam jeste da je ogroman procenat potvrđenih presuda koje je gospodin sudija u svom dugogodišnjem radu u pravosuđu imao.
Pošto smo u Srbiji i ništa nije čudno, 2009. godine gospodin Dragomir Milojević je razrešen sa mesta sudije. Neko bi rekao – najuren, upravo zbog ovakve biografije koju ima nije odgovarao tadašnjem režimu. Plašili su se ovakvih ljudi na koje ne možete da utičete. Teško je kada imate profesionalca koji zna i siguran je u sebe, da na njega izvršite uticaj. Prosto je nemoguće.
Možete na slabije, na ljude koji su klimavog moralnog integriteta ili ljude koje ste doveli, a oni znaju da su dovedeni na mesto sudija a nisu to zasluživali. Takvih je bilo. Nadam se da ih neće biti. Na žalost, u 2010. godinu smo ušli veoma tužni svi mi koji smo u pravosuđu i koji živimo od pravosuđa i koji ćemo svoju profesiju okončati u pravosuđu. Neki su veoma teško podneli neizbor. Neki koji su po 35 ili 37 godina radili, koji su bili pred penzijom su razrešeni bez ikakvog obrazloženja, ali uz famu i priču po gradu da se radi o ljudima koji su vezani za kriminal. Hvala bogu te je Ustavni sud Republike Srbije smogao snage u potpuno novoj atmosferi, koju smo mi relaksirali time što smo pobedili, odnosno građani Srbije su dali svoj glas nama više ne želeći da žive u strahu, ne želeći da žive u mraku. Hteli su da dobiju između ostalog i nezavisno pravosuđe. Mi smo na tome radili. Dali smo mogućnost da ovi časni ljudi budu postavljeni, izabrani i imenovani tamo gde zaslužuju.
Mislim da je kolega Milojević Dragomir doživeo potpunu satisfakciju, kao i ukupno 1.000 naših kolega, od toga negde oko 700 sudija, ostalo su tužioci i zamenici tužioca, da se vrate na svoja radna mesta, da mogu sebe da opravdaju pred porodicom u kojoj su imali probleme i porodica je imala probleme zato što oni nisu izabrani, zato što su označeni kao najgori mogući ljudi. Neki od njih čak nisu izlazili iz kuća. Neki su se povukli. Neki su bili na ivici suicida. To mogu da kažem jer sam sa mnogima od njih razgovarao. Sa mnogima od njih sam bio u kontaktu, hrabrio ih, kuražio i rekao doći će vreme, doživećete satisfakciju kakvu ne očekujete, ne smete da padate i da dozvolite sebi da gori od vas koji su odlučili o vašoj sudbini seire, raduju se, a da vi koji ste moralno i besprekorno čisti sedite kod kuće umesto da dignutog čela odete i prošetate kroz grad, odete do svog radnog mesta.
Hvala bogu, sada ti ljudi su na svojim radnim mestima. Na poslu su i imaju još veći elan. Čak i posle 35 godina su voljni da dođu pre svih na posao, a da odu poslednji. Dobili su želju i da i ostalim mladim kolegama na sve moguće načine pokažu kako se radi, kako se postaje sudija i kako se neko može predložiti jednoga dana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Ovo je poziv svim pripravnicima, svim diplomiranim pravnicima da ostanu u Srbiji, da ovde neće biti ni po babu ni po stričevima, neće biti onako kako je bilo do 6. maja 2012. godine. Zapravo, nikada neće biti kao što je bilo 6. maja, odnosno 20. maja 2012. godine. To smo mi i juče pokazali. Nismo mogli da uđemo u „Arenu“ od broja ljudi. Unutra je bilo 30.000, a 20.000 napolju. Sada smo obavezni prema svim tim ljudima. Osećam stvarno veliku odgovornost da i u ovoj profesiji kojom se bavim, a i u svim segmentima društva, ekonomiji, privredi učinimo sve da ovo postane normalna država u koju će početi da se vraćaju mladi ljudi koji su odavde pobegli jer su shvatili da su 5. oktobra učestvovali u velikoj prevari i su 12 godina lagani. Obećavano je nešto što nije bilo moguće ostvariti, a lagani su zato što je neko hteo da bude na vlasti, da se bori za još jedan dan vlasti, da još malo napuni džepove.
Najtužnije mi je danas bilo što sam čuo od kolege iz DS – kada biramo prvake ovih sudova, kasacionog, upravnog, prekršajnog, apelacionog beogradskog, niškog i kragujevačkog pričamo o nekim obijenim ambarima i šupama u Vojvodini, sve da bi se bacila senka na ovaj izbor, da bi se stvorila negativna atmosfera kod građana Srbije, da bez obzira što biramo ove predsednike sudova zaboravimo kako se to u ranijem periodu radilo. Da su bitni ambari. Da su bitne šupe, a nikako da se pomene kako su obijane banke i ko je te u „Vojvođanskoj banci“ ili „Razvojnoj banci Vojvodine“ uzimao milione evra. To bi da se zaboravi. Takođe su spominjane neke navijačke grupe. Te navijačke grupe 5. oktobra su bile vaše. Oni su palili ovu Skupštinu, iznosili umetnine, razrušili je. Sreća što nisu dinamit imali, ali tada su to bili vaši navijači. To su bili vaši ljudi. To je bilo za pohvalu. Oni su bili veoma prijatni i pomogli su vam da dođete na vlast.
Spomenut je i „Jugoskandik“. Moram da se osvrnem na to gospodine predsedavajući, da je zastareo slučaj direktora i vlasnika „Jugoskandika“. Naravno, ali za zastarelost je potrebno da prođe izvesno vreme. Nije zastareo slučaj sada nego je zastareo u prethodnih deset godina kada je stub vlasti u Srbiji bila DS, kada je ministar odnosno ministarka pravosuđa žarila i palila, kada su noću pozivane sudije i rečeno im je kako da glasaju i kako da sude …
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, molim vas.)
… sada spominjati „Jugoskandik“ je stvarno van poštovanja i naše inteligencije i inteligencije građana Srbije jer je svima jasna da ovo nije moglo da se desi za jednu noć nego se dešavalo deset godina, a za tih deset godina se apsolutno zna ko je odgovoran. Meni je žao što se tako nešto desilo. Apsolutno mi je žao što je zastareo slučaj i što nije moglo da bude meritorno odlučivano o tome, ali šta ćete. To je nekome odgovaralo. Možda je neko omastio brke od toga što je postupak odugovlačen toliko godina.
Još nešto, pomenut je slučaj „Ilarion“, verovatno da bi se gospodinu Milojeviću spočitavalo kako je on učestvovao u tom predmetu i kako je on kriv za to što je ovaj predmet zastareo. Ono što ja znam je da je gospodin Milojević bio tada u Vrhovnom sudu Srbije i kada je slučaj došao, bez obzira da li je bio u Vrhovnom sudu Srbije ili u Okružnom sudu, koji je zastareo kao viši sud možete to da konstatujete, a nemate nikakav uticaj, niti možete bilo šta da promenite u svemu tome. Protekom vremena određena krivična dela zastarevaju. Krivica može biti samo prvostepenog suda, odnosno sudije koji je na tom predmetu radio a ne nekoga ko nije mogao ni da dobije taj predmet pre nego što je on došao u njegov sud. Svaki predmet se zavodi po datumu i delovodnikom i po tome možete videti da u trenutku kada je bilo, veoma mi je žao, mogućnosti i dokaza da se utvrdi krivica.
Dug prema advokatima, milijarda i 500. Nema potrebe da toliko tugujete. Ja jesam advokat i meni se mnogo duguje. Znam da ova država kako se polagano razvija i polagano se okreće točak privredni i ekonomski, kako dolaze strani investitori i sleću neki avioni od kojih je nekima muka, znam da će taj točak polagano da se okrene.
(Predsedavajući: Molim vas.)
Očekujem da će mi to platiti. Dajem ovoj državi još godinu dana i neću tražiti naplatu onoga što mi se duguje.
Usput je spomenut i Vrbas.
(Predsedavajući: Nemojte molim vas. O Vrbasu je već vođena rasprava. Ostavite sada Vrbas.)
Neću više. Stvarno neću više i hvala vam na strpljenju koje ste pokazali, ali nisam mogao da sve ovo ne iznesem i nerepliciram na neki način, ne zbog vas jer je vama jasno o čemu se ovde radi nego zbog građana Srbije koji su ovde godinu i nešto dana svaki put kada damo neki predlog, kada uđemo u proceduru za neki zakon slušamo lamentiranje određenog dela opozicije o tome šta to treba da se radi i šta je tu trebalo da se radi, pa kada ste bili u prilici, što to niste radili? Zakasnela pamet? Apsolutno nije pamet. Ta dela su mogla za 12 godina da se urade, a ne da se sada nama ovde nešto priča a da mi za to apsolutno niti smo odgovorni niti smo mogli biti odgovorni.
Hvala bogu te je pre pet godina formirana SNS, prozor u slobodu, prozor u pravnu državu. Svima vama, gospodine Tomiću, koji se vrlo profesionalno odnosite prema onome što radite i svim vašim kolegama u Visokom savetu sudstva, želim sve najbolje i želim da ovako nastavite. Kada budemo birali predsednike viših sudova, predsednike osnovnih sudova, a bitno je da to što pre uradite jer su svi oni u nekom stanju vršioca funkcije, to je jedno stanje nedorečeno, bez potpunih ovlašćenja, naravno, oni ih formalno-pravno imaju, ali jednostavno ne žele da uđu i da punim kapacitetom rade taj posao, sve do onog momenta dok ne bude raspisan konkurs, gde komisija daje mišljenje o njima, da to što pre uradite da bismo kompletirali ovaj sistem koji se zove pravosuđe, da taj stub Republike Srbije bude postavljen na svoje mesto i da nikada više ovaj parlament ne raspravlja o stručnosti, o znanju, o svemu onome o čemu ne bismo trebali da raspravljamo.
Znači, pružamo šansu da struka odlučuje o struci, da izbor predsednika sudova nadalje bude samo u okviru Visokog saveta sudstva, gde su ljudi koji to znaju, a da svako ko se kandiduje mora dobiti mišljenje suda i svih sudija gde radi, funkcioniše, jer je to najmerodavnije i oni se najbolje znaju.
Prema tome, imaćete podršku. Mi ćemo u Danu za glasanje kao SNS dati svoj glas i podržati vaš predlog. Hvala.
Član 107, zato što je prethodni govornik, gospodine predsedavajući, izneo niz notornih neistina a vi ga niste sprečili. Naime, ja se nisam ovde izjašnjavao u ime svih advokata, a mislim da ih ima osam hiljada u Srbiji i to je jedno časno zanimanje, bez obzira što bi neki da ga predstave na drugačiji način, i da mi, odnosno ja i moje kolege možda zarađujemo na neki drugi način. Ja sam se izjasnio samo u svoje ime. Rekao sam da poštujem Republiku Srbiju, da shvatam njenu ekonomsku situaciju, shvatam o kakvoj se dubiozi radi i gde se nalazimo, zato što je gospodin Srđan Milivojević zajedno sa razbojnicima koje su tada nazivali navijačima ovde upadao u ovu skupštinu, palio je, rušio i sada meni kao advokatu pokušava da objasni da ja kršim Ustav Republike Srbije.
Gospodine predsedavajući, vi ste u tom smislu morali da reagujete i ovo niste smeli da dozvolite…
(Predsedavajući: Nemojte repliku, molim vas. Razumem ja vas, ali kada reklamiranje povrede Poslovnika pređe u repliku, onda smo na ivici nove povrede Poslovnika.)
Ja se vama obraćam i kažem da ste vi prekršili član 107. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije jer niste prethodnog govornika sprečili da iznese stvari koje ne stoje, da iznosi stvari koje ja nisam spomenuo. Ja sam rekao da taj dug koji sudovi imaju prema meni, odnosno sada Visoki savet sudstva, pošto su oni obavezni da plaćaju i naknadu štete i sve ostalo, ostaje tajm-aut i ja nisam rekao da ne želim da mi plate. Platiće mi jer sam ja to radio, vrlo pošteno, ali znam da im je sada potrebno jedno izvesno vreme, kao i svim ostalim ministarstvima, zbog toga što su devastirana, zbog toga što su potrošeni svi mogući fondovi.
Niste pratili i bolje što niste pratili ono što je gospodin Milivojević rekao, ali je sva sreća što su građani Srbije pratili i mogli da čuju i spoznaju želju i žal za prošlim vremenima kada se pozivom telefona određivalo ko će biti predsednik suda, ko će suditi u određenim predmetima kada je potrebno naručiti oslobađajuću presudu. Znalo se ko mora da bude tužilac, znalo se da određeni tužioci moraju da povuku žalbu ili da je uopšte ne ulože.
Hteo sam samo cenjenom gospodinu Milivojeviću da objasnim šta je zastarelost. Zastarelost krivičnog dela postoji kada u određenom periodu državni organi, odnosno tužilaštvo ne pokrenu postupak i to je relativna zastarelost. Ona je kraćeg obima nego što je apsolutna zastarelost koja nastupa kada prođe duplo više vremena koje je potrebno za relativnu zastarelost.
Za krivična dela za koja je predviđena kazna do pet godina, apsolutna zastarelost je 10 godina. Imajući u vidu da je došlo do promena određenih dela Krivičnog zakona u odnosu na kaznu, apsolutno je jasno da je 10 godina vlasti DS na ovaj ili onaj način, a da su tada bili u mogućnosti da ubrzaju te postupke, da ljudi budu oglašeni krivim ili oslobođenim, u zavisnosti od dokaza da li postoje ili ne, ali očigledno je da je to nekome odgovaralo da traje 10 godina. Ovo je samo završna scena kada sud može konstatovati da je nastupila apsolutna zastarelost i ne postoji način da se bilo šta drugo uradi. To kaže i Ustav Republike Srbije, na koji se gospodin Milivojević poziva, ne znam zašto, unižavajući taj Ustav i govoreći da ja kršim neke članove Ustava, a u isto vreme se pozivajući na Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije.
Mi smo stvorili atmosferu u Srbiji, gde Visoki savet sudstva sada slobodno, bez ičijeg uticaja poziva pretnje, ucene, može da donese odluku ko će biti predložen ovom visokom domu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i svih ostalih sudova. Takvu atmosferu smo napravili i održavaćemo je, na veliku žalost vas iz opozicionih stranaka, koji nikada nećete doći na vlast.
Gospođo predsedavajuća, zaista moram da intervenišem, jer je diskusija otišla u sasvim drugom pravcu od onoga što je tema dnevnog reda ove sednice.
Član 106. „Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres“.
Vi ste gospodinu Milivojeviću i vaš prethodnik dok je govorio dozvolili da priča o svemu, samo ne o onome što je na dnevnom redu danas u Skupštini, o svemu drugom, samo ne o tome, sa jednim jedinim ciljem - da se unizi ovaj visoki dom, da se građani Srbije dovedu u zabludu i zabunu da mi radimo neki prljavi posao ovde i da smo mi, i pored ispoštovane zakonom određene procedure, došli do imena ljudi koji su veoma časni, visokomoralni, obučeni, stručni za obavljanje sudijske funkcije, a sada predloženi i za predsednike Vrhovnog kasacionog suda, trgovinskog suda, prekršajnog suda, apelacionih sudova.
Mi ovde pričamo o kokošinjcima. Pričamo o gospođi Mesarević i pričamo o njenom sinu kome su upućene pretnje. Ako su upućene pretnje, to se rešava u procesu, u postupku, obaveštava se tužilac, ali to je tada bilo potrebno da su postojale navodne pretnje sinu gospođe Mesarević da bi ona bila predstavljena kao neko ko je jadan, kao neko ko je oštećen, a zapravo je izabrana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda bez mišljenja Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda. Znate zašto? Zato što tada nije ni postojala ta sednica, niti je mogla, jer ni jedan sudija Vrhovnog kasacionog suda nije bio izabran.
Znači, bez tog uslova, naravno Ustavni sud Srbije je smogao snage i rekao ono što treba i mislim da ste u tom smislu dužni da nadalje vodite računa koja je tema dnevnog reda da biste svima nama dozvolili, a pogotovo građanima Srbije da ne ispaštaju i slušaju ovakve muke.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine

ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre nego što započnem svoju diskusiju o Zakonu o prekršajima, želeo bih da, a prema mojoj evidenciji ovo je dvadeseti zakon koji Ministarstvo pravosuđa i državne uprave donosi pred nas poslanike, da sadašnjem ministru čestitam na jubilarnom 20 zakonu.

Drago mi je što je ovde, i siguran sam da će i ovu najavljenu rekonstrukciju, naravno preživeti, imajući u vidu da je podigao veoma visoko lestvicu, da je tu lestvicu preskočio, ali se plašim da je postavio velike standarde i visoke za sve buduće ministre, i one koji budu obavljali posao koji je on za ovih godinu dana veoma uspešno uradio.

Ovaj Zakon o prekršajima predstavlja nastavak reforme pravosuđa, predstavlja pokušaj ovoga ministarstva i svih nas poslanika koji činimo vladajuću većinu, da ispravimo niz grešaka i promašaja koji su se desili u prethodnom periodu,

rekao bih naročito od 2008. do 2012. godine. U tom periodu, mislim da je manje zakonskih predloga dato za četiri godine, nego što je ovo ministarstvo dalo za godinu dana.

Bilo je tu prigovora, ministre, juče što ste meni jako nije dopalo kao čoveku iz struke, iz profesije, što je neko u nedostatku argumenata i nedostatku znanja i nedostatku čitanja ovog zakona, uzeo kao glavni argument koji vam je spočitavao, a to su godine koje imate. Godine su vaša prednost, ja se tu sa vama ne bih menjao, zato što mi ove godine lepo stoje, ali bih za znanje koje imate se menjao u svako doba. Vi ste veoma mlad čovek koji je dosta svog života posvetio nauci, koji je možda najlepše godine posvetio knjizi i znanju. Veoma sam zadovoljan, između ostalog, sa vašim ministarstvom i sa onim što ste za ovih godinu dana pred nas poslanike, zaista dali.

Takođe, prilikom donošenja, odnosno predlaganja bilo kog zakona znam da ste uvek upriličili javno slušanje, znam da ste konsultovali kako laičku javnost, tako i stručnu. Znam da je u izradi ovog zakona učestvovalo više profesora Pravnog fakulteta koji su svojim idejama, svojim znanjem pomogli da se ovaj zakon danas nađe pred nama. Znam da je i cenjeni državni sekretar doktor Danilo Nikolić veoma doprineo izradi ovog zakona, na čemu mu takođe čestitam, ali naravno da ste vi kapa tog ministarstva i naravno da je puno toga, odnosno pretežan deo zavisio od vas.

Gledajući zakon, Predlog zakona došao sam do zaključka koji su razlozi za donošenje ovog zakona. Tu treba pošteno reći da je u decembru 2011. godine započeta izrada ovoga zakona, odnosno Predloga ovoga zakona, da je to krenulo prethodno Ministarstvo pravde, međutim, "mnogo hteli, mnogo započeli", ništa od toga nije urađeno. Mislim da od kada vi vodite ovo ministarstvo, poradili u najvećem delu da prepoznate koji su problemi i shvatili ste da postoji zagušenje u prekršajnom postupku, da postoji zagušenje u prekršajnim sudovima, da postoji ogroman priliv predmeta, a da je manje od 50% efikasnost, odnosno da nastupa zastarelost predmeta upravo zbog ne rada, zbog ne efikasnosti, zbog lošeg načina pozivanja. Sve je to dovelo do toga da je efikasnost sudova veoma mala.

Takođe je frapantno ono što ste vi juče izneli, da je i izvršenje već izrečenih sankcija pravosnažno određenih i izvršnih isprava, odnosno presuda, od 14% do 30%, što znači da ako je polovina predmeta urađena, druga polovina je zastarela. Od te polovine je jedna trećina samo naplaćena, očigledno da je država imala samo štete od svega toga. Da smo vrlo mali iznos novca uspeli da ubacimo u budžet, a takođe osim kazne nisu plaćeni ni sudski troškovi, tako da su oni padali teret sudova, a u nekoj perspektivi, naravno, opet na budžet jer su to institucije koje se finansiraju iz budžeta.

Ovaj Zakon o prekršajima ima dva svoja dela. Ima materijalno pravni i ima prekršajni postupak, tako da se u jednom zakonu nalazi i materijalno pravo, odnosno sijaset prekršaja i instituta koji su veoma važni, a takođe i prekršajni postupak koji je veoma sličan i koji se oslanja na Zakonik o krivičnom postupku.

Pročitao bih šta je predmet ovog zakona. Naravno, ne zbog poslanika koji se smeju i kojima je ovde zabavno i koji kad kod neko od strane poslanika vlasti priča oni se zabavljaju. Ako tako bude obrnuto, ako mi nismo disciplinovani, uvek nas opomenete, pa vas molim da omogućite meni kao i ostalim kolegama narodnim poslanicima iz vladajućih stranaka da na jedna miran i dostojanstven način mogu da predstave ono zašta su ovde i zašta smo odlučili da pričamo o ovom zakonu.

Predmete ovog zakona je pojam prekršaja, uslovi za prekršajnu odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekršajnih sankcija, sistem sankcija, prekršajni postupak, izdavanje prekršajnog naloga, postupak izvršenja odluke, registar sankcija i registar isplaćenih novčanih neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih iznosa. To je ono što sadrži čitav ovaj zakon.

Takođe, jedna novina koja do sada nije bila prisutna a na koju je sud u Strazburu veoma često upozoravao naše pravosuđe a to je zabrana novog suđenja u istoj stvari.

Naime, dešavalo se da i u krivičnom postupku budete kažnjeni i u prekršajnom postupku budete kažnjeni za isto delo, isti činjenični opis, sa istim učesnicima, tako da je neko ko je okrivljen u oba postupka plaćao i kaznu, ili dve novčane kazne ili je plaćao kaznu u prekršajnom postupku, a u krivičnom bio čak i osuđen na kaznu zatvora.

To je sada ovde potpuno decidno i potpuno jasno rečeno.

Znači, ako neko bude kažnjen u krivičnom postupku, naravno ne može u prekršajnom i obrnuto, ako je kažnjen u prekršajnom ne može biti i u krivičnom postupku procesuiran.

Dva instituta su uvedena ovim zakona na koje se ranije nije obraćala pažnja, a to je nužna odbrana i krajnja nužda.

Postupci pred prekršajnim sudom su se odvijali do sada po automatizmu, tako što ste bili skoro oglašeni krivim, bez nekog posebnog dokazivanja, a ako ste delovali u nužnoj odbrani ili krajnjoj nuždi, to apsolutno nije bilo ono o čemu je sud razmišljao, prosto je stvarno postojao zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, i opis činjenični iz tog zahteva je pripisivan u rešenja, a sada u presudu.

Jednostavno niste imali mogućnosti da dokažete da ste vi delovali u nužnoj odbrani, štiteći sebe od protivpravnog napada ili štiteći imovinu svoju ili nečiju delujući u krajnjoj nuždi.

Sada je i to predviđeno i nema prekršaja, ako je radnja propisana kao prekršaj učinjen u nužnoj odbrani, a takođe u slučaju prekoračenja nužne odbrane izriče se blaža kazna prema počiniocu, ili ako je učinjeno po naročito olakšavajućim okolnostima, učinilac se može osloboditi od kazne, što takođe važi i za krajnju nuždu, što stručna javnost, u svakom slučaju, pozdravlja i mislimo da je ovo novina koja će uneti mnogo pošteniji odnos suda prema okrivljenom.

Takođe, što se tiče subjekata odgovornosti, osim fizičkih lica i preduzetnika, koji su ranije bili predviđeni kao subjekti koji mogu odgovarati, prošireno je i na pravna lica i na odgovorno lice u pravnom licu, tako da je sada ta lepeza ljudi, odnosno pravnih lica koja mogu odgovarati mnogo šira nego što je do sada bila i sprečava se izbegavanje odgovornosti pravnih lica.

Takođe postoje prekršajne sankcije koje su predviđene ovim zakonom, pa je pod brojem 1) kazna, pod brojem 2) su kazneni poeni, pod 3) opomena, 4) zaštitne mere i 5) vaspitne mere.

Hteo bih da istaknem zato što su neki poslanici opozicije juče, plašeći javnost, naravno kao što to uvek čine, rekli da su novčane kazne ovim zakonom povećane.

Želim da demantujem i želim da to kažem zbog javnosti Srbije da novčane kazne nisu povećane niti će u perspektivi biti, mada ako izračunate inflaciju koja je bila za ove četiri godine od kako je prethodni zakon doneti i kazne tada evidentirane, moglo se za taj postotak povećati i kazna, međutim, mislim da je ministarstvo učinilo pravi potez, imajući u vidu i tešku ekonomsku situaciju, imajući u vidu da su i te tada predviđene kazne veoma drakonske i veoma teške, pogotovo kada imate ljude koji vrlo retko neko iz porodice prima platu, ili ako prima, ona je veoma mala, rekao bih čak i nedovoljna i za normalan život, a kamoli za plaćanje kazne.

Ono što je takođe izazvalo veliko interesovanje, kako stranaka koje su na vlasti i koje čine ovu Vladu, tako i opozicionih poslanika, tiče se zastarelosti. Ima argumenata i za i protiv. Do sada je zastarelost bila godinu dana, apsolutna je za dve godine, a efikasnost sudova naravno da nema nikakve veze sa zastarelošću postupka, ali je moje mišljenje da je dobro što smo povećali, odnosno što je predlog za zastarelost dve godine, a u apsolutnom smislu četiri godine, zbog toga što na ovaj način okrivljeni gube motiv da odugovlačeći postupak, da bežeći od kuće, sklanjajući se od dostavljača, od poštara koji zvoni i donosi im poštu ili beže sa radnog mesta, prosto ako znate da za četiri godine neće zastareti postupak koji se vodi protiv vas, učinićete da taj postupak bude završen što pre.

Pominjem i, da čak i u krivičnom postupku se dešava zastarelost čak i tamo gde je apsolutna zastarelost šest godina. Znate, ljudi su se u Srbiji izveštili, beže, sklanjaju se, znaju kad im neko najavi da će doći da donese poziv i tu je sada još jedan momenat koji je veoma bitan i to je o dostavljanju, ali radi se o prekršajnom postupku, o čemu ću kasnije da pričam. Kada se dostavlja i odraslom članu porodice, računa se da je to kao da je neko lično primio.

Postoje neki izuzeci od ove zastarelosti od dve godine. Ja ću to pročitati – izuzetno se od odredbe stava 1. ovog člana za prekršaj iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija i rekao bih i javnih nabavki i mislim da je tu omaškom izostavljena i ova stavka, prometa roba i usluga životne sredine, sprečavanja korupcije i vazdušnog saobraćaja, može se posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti.

Znači, ovde je predviđen duži rok zastarelosti, po Zakonu o javnim nabavkama naravno to je tri godine a najviše se može produžiti do pet godina.

Takođe je rok za zastarelost izvršenja kazne i zaštitnih mera sa godinu povećan na dve ili ukupno četiri u apsolutnom smislu. Nakon četiri godine je nemoguće izvršiti kaznu. To je ono što je najmarkantnije u materijalno-pravnim odredbama ovoga zakona.

Takođe drugi deo ovog zakona jeste prekršajni postupak zapravo i osnovno u svemu ovome jeste da ono što nije predviđeno Zakonom o prekršajima biće primenjene analogne norme Zakonika o krivičnom postupku, tako da se ovaj Zakon o prekršajima naslanja na Zakonik o krivičnom postupku koji smo u međuvremenu doneli, modelirali, dopunili i mislim da će na taj način biti mnogo efikasnija primena i ovoga zakona.

Dostavljanje pismena je nešto što je takođe veoma markantno i juče smo od ministra čuli da i u Beogradu, i Novom Sadu i Nišu, uspešnost dostavljanja pismena samo 20%.

To znači da su u ovim gradovima, osim te veličine koja dozvoljava da se svako sakrije i da se skloni, dovedeni su u situaciju sami sudovi da ne mogu da funkcionišu onako kako je predviđeno ovim zakonom, učinićemo naravno izmenama ovog zakona, odnosno donošenjem ovog zakona da se dostavljanje izvrši na mnogo efikasniji način. To će se raditi naravno dostavljanjem na adresu stana, gde se može dostaviti i punoletnom licu koje se zatekne u stanu, može se dostaviti na radnom mestu, može se dostaviti putem elektronske pošte, obaveštenje se daje i na samom suđenju o narednom ročištu i to je sve ono što piše u Zakoniku o krivičnom postupku, što je ovde prepisano.

Jedna novina i nešto što do sada nije bilo jeste prekršajni nalog. Taj prekršajni nalog jeste veoma važan zato što se može izdati a samo tamo gde su novčane kazne u fiksnom iznosu daje se mogućnost okrivljenom da u roku od osam dana plati polovinu kazne i na taj način se oslobodi kompletne kazne, ili ukoliko smatra da nije počinio prekršaj za koji mu je izrečena novčana kazna u fiksnom iznosu, da to može pokrenuti pred sudom za prekšaje i dokazivati svoju nevinost.

Takođe, još jedan institut koji je uzet iz krivičnog zakonodavstva, a to je sporazum o priznavanju prekršaja, sporazum o nepriznavanju prekršaja možete rešiti čitav slučaj, izbeći troškove nepotrebne, izbeći da sud radi nešto što nije potrebno. Ukoliko ste svesni da ste počinili prekršaj, to ćete priznati u samom postupku.

O tome odlučuje sud koji će, naravno prihvatiti da se napravi takav sporazum i nekoliko novina, radi se o jedinstvenom registru, registru sankcija. Na taj način će se tačno znati ko je sankcionisan, koliko presuda ima, protiv koga, na taj način, će se moći da uzme i uverenje o tome da li je neko osuđivan u prekršajnom postupku ili nije.

Takođe, taj registar biće i za neplaćene novčane kazne i za druge novčane iznose i on se zove registar novčanih kazni. Sve ovo je veoma bitno da bi povećali efikasnost naplate, da bismo mogli da napunimo budžet onoliko koliko je planirano u ovoj godini rebalansom budžeta između ostalog.

Takođe, postoji posledice upisa u registar novčanih kazni, neće se dozvoliti kažnjenom licu izdavanje dozvole ili uverenja za čije su izdavanje nadležni organi uprave osim onih koja se odnose na lični status. Neće se dozvoliti povraćaj oduzetih ličnih i drugih dokumenata koja su oduzeta po osnovu člana 199. zakona tu se odnosi, naravno, na lična dokumenta, odnosno na pasoš i pod tri, registracija, odnosno promena registracije pravnog lica ili registracija preduzetničke delatnosti koja podrazumeva promenu u PIB

Ovo može biti i predmet ocene kod ustavnog suda, ali mislim da neće biti nikakvih problema, jer jedini način da nekoga naterate da plati jeste da ne može pred državnim organima da ispuni neke stvari i obaveze koje su mu potrebne.

Na kraju, hteo bih da postavim ministru jedno pitanje, a radi se o sudbini 150 sudija za prekršaje, koji su u onoj čuvenoj reformi za pravosuđe 2009. godine, nisu prošli reizbor. Oni su sada na ulici, dovijaju se, a mnogi od njih su čitavog života radili kao sudije za prekršaje, ne znaju drugo da rade, to im je profesija, školovali su se za to, vode neke postupke pred ustavnim sudom i prosto, nekoliko njih me je pitalo i zamolilo da, kada bude ministar pravde, gospodin Selaković u ovoj sali, da ga pitam, ukoliko je upoznat sa tim, ako nije, na to pitanje, može da mi odgovori i pismeno u roku od 15 dana.

Naravno, na kraju, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje u potpunosti podržati ovaj zakonski predlog, uz određene amandmane koje ćemo verovatno prihvatiti, odnosno koje će ministarstvo prihvatiti i inkorporirati u ovaj zakon. Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dao sam amandman i zatražili smo zajedno sa kolegom Stojčićem, koji je takođe poslanik iz Vranja, bez obzira što nije iz opcije kojoj ja pripadam, ali smo zajedno tu da štitimo interese svih građana Vranja i Pčinjskog okruga.
Međutim, kada je bila rasprava u plenumu, kada smo razgovarali o svemu, pitao sam vas tada i dobio sam odgovor, dobio sam vaše obećanje. Danas ste vi to obećanje ponovili, a ja hoću sada vama da dam obećanje. Mi ćemo do 17. jula spremiti svu tehničku dokumentaciju, već je unapred plaćeno i već unapred doneto idejno rešenje i samo ga treba razraditi kroz jedan generalni plan.
Mislim da će to pozorište biti na diku svih u Vranju, a naravno izrazićemo i veliku zahvalnost i Republici Srbiji, Ministarstvu finansija i Ministarstvu kulture koji će ovaj projekat da pomognu sa 25 miliona dinara. Ono što smo mi uspeli, od neke naše sirotinje, da prikupimo je otprilike oko 40 miliona. Verujte, ne može više, bilo je tu mnogo dobrovoljnih priloga, bilo je tu dosta ljudi sa strane, imajući u vidu da vole svoj grad, da vole Vranje, da vole pozorište, koji su pomogli ozbiljnijim finansijskim sredstvima. Međutim, iz suve drenovine nemoguće je iscediti bilo šta više.
Kao čoveku koji predstavlja Republičku vladu, u potpunosti vam se zahvaljujem i u svoje ime i u ime svih Vranjanaca. Ovo što ste tražili od nas dobićete do kraja jula. Zahtev od strane gradonačelnika grada Vranja, u pismenom obliku, spremljen i biće poslat, a tehničku dokumentaciju ćemo vam poslati 18. jula. Mislim da do kraja meseca vi to imate, tako da možemo da završimo ovu stvar. Kada bude otvaranje tog pozorišta, čemu se svi radujemo, pozvaćemo vas, bićete dragi gost, a mislim da ćemo još neke ljude iz ove skupštine zvati, imajući u vidu da su i oni zaslužni za tako nešto. Hvala.