Gospodine predsedavajući, poštovani ministre Selakoviću, hvala vam što ste prihvatili ovaj amandman, jer ovolika teatralnost, a i sevap je, što kaže gospodin Babić, ovolika teatralnost, ovolika radost, ovolika euforija, ovolika sreća zaslužuje da bude amandman prihvaćen. Amandman se sastoji od jedne, od jednog zareza ili zapeta koji je toliko važan i toliko je usrećio gospodina predlagača amandmana da sam ja hteo, gledajući ga, koliko je veseo, euforičan da vam to predložim, ali vi ste to već pre nego što smo mi hteli da vam preporučimo uradili. Dobro je da usrećujete opoziciju. Dobro je, jer ne srećni na izborima, bar da budu srećni u ovome. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre pravde, dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da smo zaboravili o kom amandmanu se radi. Diskusija je otišla…

Ne, ja znam ali smo svi mi, zameram i sebi, zaboravili da se radi o amandmanu na član 105. stav 1. koji je podneo uvaženi gospodine Pavićević i uvaženi gospodin Zoran Živković.
Taj amandman, podsetiću javnost, je prihvaćen od strane Vlade. Ja sam se veoma pozitivno, u ime poslaničke grupe SNS, izjasnio o tom prihvatanju amandmana. Rekao sam da je vrlo važan taj zarez ili zapeta i da mnogo čini na tome da ovaj zakon bude bolji. To pokazuje da ozbiljnijih primedbi ove poslaničke grupe, na ovaj zakon nema.
Ako su tačka, zarez i članovi interpunkcije nešto što je važno i što je bitno, onda znači da je zakon napravljen za ove dve godine, koliko se na njemu radilo, na najbolji mogući način u ovom trenutku za Republiku Srbiju.
Samo je neprimereno da kada se javite za amandman i kada hoćete da pričate o amandmanu ispalite neke strelice i očekujete da to bude bez posledica. Ja kažem zbog javnosti Srbije, a dozvolićete mi jednu rečenicu, niko iz poslaničke grupe SNS ne obavlja više funkcija. Svi smo mi podneli ostavke na sve druge funkcije. Ja sam bio odbornik u gradskoj Skupštini u Vranju, bio sam član Upravnog odbora apotekarske ustanove u Vranju…

Podneo sam ostavku na sve to. Tvrdim da su i ostale kolege tako nešto uradile.
Radeći ovaj posao ovde na ovim amandmanima i danas kao ovlašćeni predstavnik SNS, što mi čini veliku čast, hoću da kažem da moja profesija, advokatska, mnogo trpi zbog toga što sam ja u ovoj Skupštini. Ali sam u ovoj Skupštini zato što hoću da svima nama bude bolje, zato što hoću da Srbija iz dana u dan ide sve…

Vraćam se na amandman.
Zato ćemo usvojiti sve amandmane koji su ovakvi, koji ne menjaju suštinski zakon zato što je dobar, ali idu u dobrom pravcu i znakovi interpunkcije naravno čine da zakon bude puno bolji i na tome sam zahvalan predstavnicima opozicionih stranaka. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poslanička grupa SNS se protivi ovakvom amandmanu. Mislim da je on pokušaj da se razvodni ideja zakonodavca. To je pokušaj da se raspravlja o nečemu što je po meni suvišno i nepotrebno. Radi se o institutu odlaganja izvršenja. Taj institut je uveden i predstavlja tri subjekta koji mogu da predlože odlaganje izvršenja. To može da učini sam poverilac, može sporazumom između poverioca i dužnika i može sam dužnik.  Prva dva subjekta ili subjekti zajedno, mogu da se sporazumeju i da se odloži izvršenje zbog nekih razloga.
Što se tiče odlaganja na zahtev dužnika, tu je toliko restriktivno navedeno da je nepotrebno da se bilo koji amandman na ovu temu daje ovoj Skupštini, zato što se taj zahtev može napisati samo jednom i nikada više. Za sve to vreme postupak traje, procesne radnje se izvode. Nigde u zakonu ne stoji da se povodom zahteva za odlaganje bilo koja procesna radnja u izvršenju sprečava da teče i kaže se, to naravno, hoću zbog javnosti, da izvršenje može u tom slučaju da se odloži ako izvršni dužnik učini verovatnim da bi usled izvršenja pretrpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, koja je veća od one koju bi zbog odlaganja pretrpeo izvršni poverilac i ako odlaganja opravdavaju naročiti razlozi koje izvršni dužnik dokaže javnom, ili po zakonu, overenom ispravom. Restriktivnije od ovoga ne može da bude. Dužnik ni na koji način ne može da zloupotrebi ovu normu, a pošto zakon i vredi u jednoj državi i vredi jednom narodu, onda je potrebno da predvidimo i jednu situaciju koja će se možda desiti, a sud će na najresriktivniji način imati u vidu kada donosi odluku o tome da li će dužniku dozvoliti odlaganje rešenja. Hvala.

Pa, morate da se dogovorite za šta ste. Imate amandmane sa kojima ste protiv uvođenja žalbe zato što će žalba da zadrži izvršenje, zato što će da ga odloži, a sada dajete predlog da se briše amandman, odnosno da se ne usvoji odlaganje izvršenja na predlog dužnika. Pa, da li ste vi da se brže izvede ili ste za to da se sporije izvede?
U svemu tome brzina nije bitna, jer postupak izvršenja teče od početka do kraja i čak i žalba ne zadržava izvršenje rešenja o izvršenju. Znači, žalba ne zadržava izvršenje rešenja o izvršenju. Sve procesne radnje teku, žalbeni postupak ide, predmet ide ka višem sudu, odnosno ka veću višeg suda, odnosno Apelacionog privrednog suda.
Ovo je predviđeno kao neki izuzetak, kao nešto što zaista može u životu da se desi dužniku. Ne bih da pominjem morbidne situacije koje bi se u tom trenutku desile, a možda i treba da bih vam pojasnio o čemu se ovde radi. Znači, ovo su izuzetne situacije, gde dužnik dokazuje sudu da će pretrpeti nenadoknadivu štetu, štetu koja će biti kasnije nemoguće da se nadoknadi, a manja je mnogo šteta koju će pretrpeti poverilac zbog toga što odloženo izvršenje.
Dakle, izvršenje će biti sprovedeno, ali će na jedno izvesno vreme, pod određenim uslovima, koji moraju da budu ispunjeni, koji su vrlo restriktivni, sud dozvoliti, a možda, ako oceni da to nisu dovoljni razlozi, neće dozvoliti da se odloži izvršenje za taj određeni period. Dakle, ako se odloži, biće određeno koliko dana. Neće to da bude prestanak izvršenja, neće to biti onemogućavanje poverioca, jer se mi zalažemo da poverioci naplate svoja potraživanja koja su stekli na osnovu izvršne isprave ili na osnovu verodostojne isprave. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poslanička grupa SNS predlaže da se ovaj amandman ne usvoji i poručujem dužnicima da svoja dugovanja plate u paricionom roku. Dakle, u roku koji dođe posle pravosnažnosti odluke, na osnovu koje su oni obavezani da nešto plate, učine, trpe i ono što je napisano u toj presudi, ukoliko bude izvršeno u tom paricionom roku, onda do ovih situacija neće da dođe.
Davati toliku komotnost dužniku, a to je predviđeno ovim amandmanom uvaženog kolege, da se ne može izvršenje raditi za vikend i da se ne može raditi posle 22.00 do 07.00 sati izjutra. Pa, znate li vi u praksi šta se događa? Onaj dužnik koji hoće da beži, da ne plati, dužnik ne može da ga vidi. On dođe posle 22.00, legne, prespava, probudi se pre sedam i ode iz svoje kuće. Dođe izvršni radnik, ili sada javni izvršitelj, zatraži ga, a ukućani kažu - nije on tu, otišao je na posao, ne možemo da ga nađemo. Vikend da mu ostavimo da bi on mogao da provede mirno svoje trenutke u krugu svoje porodice, da duguje u to vreme i nekome kome je možda prevarom ili na neki drugi način došao do novčanih sredstava, da uživa on u svojoj porodici, a da poverilac tamo plače i kuka subotom i nedeljom, mislim da nije primereno.
Treba dužniku zapretiti, da nije siguran ni na jednom mestu u Srbiji, ni u koje vreme, ako očigledno izbegava izvršnog radnika, odnosno sada javnog izvršitelja. To je suština ovog člana i taj član, po nama iz Srpske napredne stranke, mora da ostane deo zakona i mi ćemo za to glasati. Hvala.

  Samo jednu rečenicu.
Pa, upravo to i uvodimo, 00-24 sata svakoga dana, bez praznika, bez vikenda, može se pojuriti dužnik koji beži, koji izbegava naplatu onoga što je dužan. To je ono što mi pozdravljamo i to je ono što mi hoćemo. Očigledno je da javni izvršitelj može da konstatuje da ga neko izbegava, ako više puta obiđe tu adresu, a njega nema, a mislim da se u svakom gradu već poznaju dežurni dužnici. Ovo nije dobro za njih i nije dobro da ih branite. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Ja bih se vratio na ovaj amandman. Bitno je reći da se ovim amandmanom uvodi javno beležnički saradnik. U svim sudovima, tužilaštvima imate saradnike. Imate lica koja su završila pripravnički staž i koja žele da rade i ostanu u tom organu, ne žele da napreduju iz mnogih razloga. Mi na ovaj način taj neki vakum prostor popunjavamo i kao što nijedan zakon nije Sveto pismo ni ovaj zakon nije, pa ga treba menjati, inovirati, dopunjavati, izmeniti ono što je život pokazao da je prevaziđeno ili što je život nametnuo da jeste važno. Zato smo za odbijanje ovog amandmana.
Imam utisak da čitav ovaj set amandmana jeste želja za samoreklamerstvom, za jednim političkim egzibicionizmom, za pokušajem da se ova vladajuća većina optuži za neki štrajk, za neku pobunu, zato da smo mi neozbiljni, da menjamo sedam, osam puta zakon ne bi li smo zbunili neuke građane u Srbiji. nije tačno i niko ne sme da se stavlja ispred tih građana, da sebe nameće kao zaštitnika siromašnih, neukih, jer da je to tako, a mnogo siromašnijih ljudi u Srbiji ima, predlagač ovog amandmana bi bio na listi koja bi dobila mnogo više nego što je dobila, a to je nekih 6%.
Da se vratim na ovo. Mislim da sa svim ovim amandmanima treba da objasnimo građanima Srbije da ovo ne doprinosi boljitku, ovo doprinosi tome da se zbuni javnost u Srbiji, da se ljudi dovedu u zabludu i da se ovde neko pojavi kao da ih štiti. Mi na ovaj način dajemo šansu mladim ljudima, dajemo šansu diplomiranim pravnicima koji žele da ostanu kod javnog beležnika. Ne žele da napreduju i da budu javni beležnici, ali žele da budu saradnici, dovoljno su stručni da u tome mogu da pomognu javnom beležniku. Ovo će samo doprineti kvalitetu notarskom sistema u Srbiji. hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslanička grupa SNS traži da se odbije ovaj amandman, kao i svi amandmani koji su predloženi i koji će biti predloženi, a gde se samo dve reči navode, a to je - briše se.
Naš je stav da se na ovaj način želi da opstruira rad parlamenta, da se obesmisli i obezvredi rad ovog vrednog Ministarstva pravde, da se ukaže javnosti u Srbiji da Zakon o javnom beležništvu ne valja ništa, da je to menjano sedam ili osam puta, da je ovo zapravo osmi put i da je to dokaz nekvalitetnosti predloženih članova, odnosno izmena i dopuna ovog zakona.
Jednostavno to nije tačno. Svaku izmenu koju smo radili, koju je ministarstvo predlagalo, branili smo zdušno u ovom parlamentu. Opozicija je napadala, stavljala se na čelo nekoga ko je štrajkovao, ko je tražio da se redukuju prava javnih beležnika, pa se čak dotle išlo da je bilo predloga da se smanji broj i ovlašćenja javnih beležnika do te mere da bi oni bili obični udarači pečata kakvi su sada u sudu.
Da se vratimo na ovaj amandman, gospodine predsedavajući. Mislim da ovo ne doprinosi ni dobroj atmosferi u parlamentu, ne doprinosi ni tome da javnost koja ovo gleda bude zadovoljna onim što se priča. Unosi se jedna smutnja, unosi se jedan defetizam, unosi se jedan loš odnos između nas koji smo u vladajućim strankama i onih koji su u opoziciji.
Navodno ljudi iz opozicije brane interese građana, oni su zainteresovani za njihovu slobodu, oni su zainteresovani za njihovu imovinu, a mi to nismo. Apsolutno to nije tačno.
Dokaz da ovaj amandman ne valja, a da Zakon o javnom beležništvu koji je donet ili sedam i osam puta menjan, a sada ćemo ga izmeniti i ovim amandmanima, jeste to da sam pre mesec dana zajedno sa gospodinom Aleksandrom Martinovićem, imao tu čast da primim delegaciju iz Svetske unije notara. Oni su dobrano pregledali Zakon o javnom beležništvu, oni su obišli Komoru notara u Srbiji i zatražili su razgovor sa nama.
U tom razgovoru su bili veoma jasni. Nemaju nikakvih ozbiljnijih primedbi na Zakon o javnom beležništvu. Nemaju nikakvih ozbiljnijih primedbi na izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu. Zadovoljni su funkcionisanjem i načinom na koji je zaživeo notarski sistem u Srbiji, a pamtimo da je to bilo ukinuto nakon Drugog svetskog rata i da je vrlo teško bilo da se nakon tolikog vremena jedan novi pravni institut uvede u Srbiji, da on zaživi i za manje od godinu dana smo u jednoj stabilnoj situaciji, uz svesrdnu podršku Ministarstva pravde, došli u situaciju da dobijemo sve pohvale predstavnika Međunarodne unije notara.
Oni su imali samo sitne benigne primedbe, tehničke prirode, koje uopšte nisu važne da bi se u ovom trenutku u javnosti o tome raspravljalo, što je mene učinilo ponosnim, jer sam zaista usvajajući sve one izmene i dopune, vodio jednu, da tako kažem, i političku borbu, ovde podržavajući ministarstvo, nalazeći se u jednoj situaciji da kao advokat koji štrajkuje, u isto vreme kao narodni poslanik ovde branim amandmane, odnosno brani Predlog zakona koje ministarstvo daje i onda smo u jednom postupku, gde se džentlmenski došlo do sporazuma između advokature, odnosno predstavnika advokata i predstavnika ministarstva, došlo je do smirivanja situacije.
Zato ne želim da bilo ko tu situaciju zloupotrebljava u ovom parlamentu. Žao mi je da neko štiti advokaturu mimo mene ili u moje ime, a ja sam neko ko živi 30 godina u tom poslu.

Sve vreme je inputirano, izvinjavam se predsedavajući, zato su i ovi amandmani dati da bi se moglo da priča o svemu što nije tema i ponajmanje se priča o zakonu, odnosno o amandmanu. Ponajmanje se priča o tome šta je i koji je razlog da se ovaj amandman, odnosno ovaj član zakona briše.
Zašto, koji je razlog? Videli smo malopre oko javnobeležničkih saradnika. Da li je moguće da je neko protiv toga da javnobeležnički saradnici postoje u sistemu gde ih ima u sudovima, u tužilaštvima, u pravobranilaštvu?
Mi samo na ovaj način stvaramo mogućnost da mladi ljudi mogu da dođu do novog zaposlenja, da budu deo sistema, da se vidi da ono znanje koje su stekli kao pripravnici mogu da realizuju na ovaj način.
Ovde se sad daje predlog…

I to hoću da kažem, poslanička grupa SNS predlaže da se ovaj amandman odbije. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, posebno građani Raške oblasti i građani Pčinjskog okruga, ovaj amandman ne bi trebao prihvatiti, jer bi on napravio diskriminaciju. On bi rekao da imamo jednu situaciju zaoštrenih međunacionalnih odnosa, nepoštovanje ministarstva prema nacionalnim manjinama, njihovoj strukturi u pravosuđu. Jednostavno, to nije tačno.

Kada smo raspravljali u načelu o ovom predlogu zakona, ja sam istakao, to može da se vidi u stenogramu, da apelujem na vas, ministre, da svuda gde su nacionalne manjine, a to se pogotovo odnosi na Pčinjski okrugu, imate posebno u vidu, pospešite i pomognete da tamo bude određeni broj pripravnika, određeni broj tužioca, zamenika tužilaca, saglasno nacionalnom sastavu na toj teritoriji. Toga se držim sada, toga sam se držao tada i mislim da kucam na otvorena vrata, poznajući vas kao ministra, poznajući rad ovog ministarstva od 2012. godine, sve do danas, ubeđen sam, da ovo nije nikakav problem. Ovo je samo pokušaj da se dolije ulje na vatru, koje uvek tinja i još uvek nismo uspeli da to što smo između sebe imali u prošlom veku ispravimo. Nepotrebno je da se ovakve stvari rade, kolega.

Sticajem okolnosti poznajem situaciju u Novom Pazaru, zato što u onoj čuvenoj reformi pravosuđa 2009-2010. godine moja supruga je izabrana za sudiju Prekršajnog suda u Novom Pazaru. Ja sam više puta tamo odlazio i evo, reći ću nešto. Najlepše uspomene u svojoj dugogodišnjoj karijeri sudije ima iz Novog Pazara. Tamo je prihvaćena od svih kako službenika koji su u Novom Pazaru, u Prekršajnom sudu, tužilaštvu, to je sve jedna zgrada, jedan konglomerat, sastavljeno je od svih, osnovni sud je tu, viši sud, tužilaštvo osnovno, više tužilaštvo i sud za prekršaje. Nema nikakvih stvari koje vode ka tome da neko nekoga ne podnosi, da neko nekoga favorizuje, da se neko neprijatno oseća zato što je bošnjačke nacije ili srpske. Tamo se oni međusobno ne broje. Nemojte da ih brojite u ovoj Skupštini.

Malo je specifičnije u Pčinjskom okrugu, odakle sam ja. Tamo se stalno pominje i podgreva ta situacija da albanska nacionalna manjina nema dovoljan broj pripravnika, nema dovoljan broj sudija, nema dovoljan broj tužilaca. Ja vam kažem – nema, zato što nema kandidata, nema zato što mnogi od njih nisu hteli da završe pravni fakultet ili ako su ga završili, nisu uspeli da polože pravosudni ispit.

Ono što je moje saznanje za zadnje četiri godine, to je da se pospešuje polaganje i pomaže se diplomiranim pravnicima sa određenim iskustvom albanske nacionalne manjine da polože pravosudni ispit. Mogu da kažem čak i da se gleda kroz prste. Čak i te komisije nisu toliko rigidne koliko bi trebale i koliko su rigidne prema ostalim kandidatima, sve u želji da tamo ima zamenika tužilaca, kao što ih ima, iz albanske nacionalne zajednice, da ima tamo sudija Osnovnog suda u Bujanovcu albanske nacionalne pripadnosti, kao što ih ima.

Zbog toga mislim da ovaj amandman ne treba da bude prihvaćen i da ova Skupština ne sme da bude poligon gde ćemo dolivati ulje na vatru i stvarati lošu situaciju, tako što smo izneli netačne podatke, a na osnovu tih netačnih podataka izveli još gore zaključke i poslali lošu poruku Srbiji. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, hoću da pre nego što pređem na set zakona koje ste danas doneli u Skupštini, da vama kao predstavniku republičke Vlade, svim narodnim poslanicima i onima koji su u vladajućoj koaliciji, kao i onima koji su u opozicionim klupama i svim građanima Republike Srbije čestitam otvaranje Poglavlja 32 i 35.
Vama, ministre, želim da sledeće godine, a znam da ćete naporno i predano raditi, doživite da se otvori i poglavlje 23 i 24 i to će biti kruna vaše ministarske fotelje. Očekujem da i nakon toga obavljate svoj posao na onaj način na koji to činiti od 2012. godine. Vi znate da ste uvek bili moj favorit. Vi znate da je Skupština uvek podržavala sve zakone koje ste vi predlagali ovoj Skupštini.
Jako je bitno da građani Srbije ne steknu pogrešan utisak o onome što ste vi doneli danas u Skupštinu. Vi ste doneli jedan Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji nije mogao da se menja dopunama i izmenama zato što je drastično trebalo da se promeni dosta toga zbog toga što je taj zakon bio manjkav u velikoj meri. Vi ste veoma detaljno, iako smo danas u raspravi u načelu, skoro svaki član razložili i obrazložili u ovoj Skupštini. Održali ste jednu akademsku reč od sat i 20 minuta. Tu ne bih imao šta ni da oduzmem, ne bih imao ni šta da dodam. Ostaje da u danu kada raspravljamo o amandmanima, a ima ih negde oko 280 na ovaj set pravosudnih zakona, tada se izjasnimo ponaosob.
Ono što je najmarkantnije u ovom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju jeste da se vraća žalba. Ta žalba je bila i u Zakonu o izvršenju iz 1978. godine. Ona praktično garantuje dvostepenost postupka, kao što je to propisano Ustavom. Dozvoljava se dužniku, kao što se dozvoljava i osuđeniku za najteža krivična dela da napiše žalbu, da iskoristi to svoje pravo i da o toj žalbi odlučuje viši sud ili Apelacioni privredni sud, što znači u veću od trojice sudija koji imaju i veće iskustvo, koji su duži niz godina u poslu i gde je pretpostavka i neka prezumpcija da se zapravo radi o stručnijim ljudima, odnosno stručnijim sudijama nego što su to sudije osnovnog suda.
S druge strane, to daje mogućnost dužniku da se nada da ukoliko su opravdani razlozi podnošenja žalbe, da će žalba biti usvojena i on neće biti obavezan da izvrši ono što nije urađeno na pravi način.
Veoma bitni elementi u ovom zakonu jesu da, osim što dužnik ima pravo na žalbu, postoje određene obaveze, a to je nemogućnost bekstva, sklanjanja, izbegavanja obaveze i predviđena je poternica za dužnikom. Javni izvršitelj može zatražiti da se raspiše poternica, područna policija to radi. Dužnik ne može da se sakrije, biće priveden i sve procesne radnje biće izvedene na najbolji mogući način.
Takođe, postoji obaveza policije, što do sada nije bio slučaj, da pruža punu asistenciju prilikom izvršenja. Policija je dužna, na obaveštenje od strane javnog izvršitelja, da izvrši bezbednosnu proveru, da eventualno oduzme oružje od dužnika, da na taj način predupredi svaku negativnu situaciju i mogućnost narušavanja javnog reda i mira.
Ono što je bitno za ovaj zakon, a to je efikasnost koju će on doneti. Efikasnost se ogleda u tome što će ogroman broj izvršnih predmeta izvršavati javni izvršitelj. Oni će to činiti na jednoj tržišnoj osnovi i taj profit, koji ostvaruje, ili zarada koju će imati će biti veća i srazmerno veća njihovom angažovanju. Što više predmeta budu uradili, što efikasniji budu bili, njihov konto će biti uvećan i biće svakoga dana veći broj uplata. To je ono što, naravno, svakog čoveka koji se bavi ovim poslom tera i na kraju svako želi da zaradi i da krene.
Takođe, postoji i zaštita od toga da dužnik ne može da otuđi, da skriva i oštećuje ili umanjuje svoju imovinu, i za to je predviđena novčana kazna. To je u članu 131. Mislim da o tome danas niste ništa rekli, ali je veoma bitno da se zna i da javnost Srbije, ona laička, naravno, i stručna, spozna da se može izreći novčana kazna. Tu novčanu kaznu, naravno, izriče sud, i ta novčana kazna se može pretvoriti u kaznu zatvora, ukoliko ne može da se naplati od dužnika. To stvara, takođe, jedan teg svakom dužniku koji želi da izbegne, koji želi da uništi, koji želi da predupredi poverioca u pokušaju izvršenja i naplate onoga što je tokom spora dobio.
Nepoverenje u pravosuđe Srbije postoji i zbog toga što godinama vodite postupak, imate ogromne troškove, od takse za tužbu i odluku suda, tarifa advokatska, ukoliko imate uviđaje, takođe se to plaća. Sve to donosi ogromne troškove za stranku i ako na kraju, u finalu, ne može da naplati, odnosno onemogućen je, stvara se jedna slika nepoverenja, pravne nesigurnosti, straha. Ljudi kažu da su svi u pravosuđu potplaćeni. Svako je nezadovoljan time što ne može da realizuje ono za šta je vodio spor tolike godine.
Mislim da će ovaj Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji ste dali Skupštini, da ubrza izvršenje, da smanji milionski broj predmeta koji postoji po svim sudovima, bez obzira da li se radi o Beogradu ili nekoj provinciji. Svuda su ovi predmeti u zagušenju, svuda su ti predmeti ostavljeni za neka bolja vremena ili da ih neko drugi rešava.
Naveo bih primer samo Osnovnog suda u Vranju koji je dugo godina imao samo jednog izvršnog sudiju. On fizički nije mogao da stigne sve ono što je trebalo da obavi. Sada je novina da troje sudija radi taj posao i verujte da jedva stižu da odobre i urade sve ono što je potrebno. To je ogroman broj predmeta. To je godinama, apsolutno godinama, stajalo po arhivima. Vi ste to polagano počeli da otvarate, ali to je jedna Pandorina kutija i jednostavno ne znam kako će sve to biti rešeno.
Ja očekujem da ovaj zakon donese mogućnost i ovlašćenja i da javni izvršitelji urade ono što je njihov posao, a to je da sprovedu izvršenje o izvršnim naslovima, odnosno da naplate ono što piše u presudi.
O javnim beležnicima, ministre, smo pričali i pretprošle godine, i prošle i ove. O javnim beležnicima smo imali jednu uzavrelu atmosferu i sada mogu da kažem da smo prošli zajedno kroz sve to. Prošli smo kroz štrajk i ubeđen sam da je štrajk advokata bio zbog primene Zakona o javnim beležnicima, koji je doneo prethodni režim. Njegova primena je izazvala štrajk advokata u Srbiji.
Mi smo pokušali, vi sa svoje strane, kao ministar, i mi, kao poslanici, da gasimo taj požar i uspeli smo da jednim džentlmenskim sporazumom prekinemo štrajk, da izvršimo izmene Zakona o javnom beležništvu.
Ono što je za mene markantno jeste da smo pre mesec dana gospodin Aleksandar Martinović i ja primili iz Svetske unije notara predstavnike koji su došli da obiđu notare u Srbiji. Bio sam ponosan kada su rekli da je zakon, sa svim onim izmenama koje smo mi u ovoj Skupštini načinili, veoma prihvatljiv. Imali su samo dve primedbe koje nisu od suštinskog značaja. Generalno, bili su veoma zadovoljni. Najavili su da će Notarsku komoru Srbije primiti u Međunarodnu uniju notara.
To samo pokazuje da smo mi država koja je potpuno krenula jednim putem ka EU, gde znamo da izmene zakona čine boljitak za građane Srbije i očekujem da notare kontroliše ministarstvo, a očekujem da ih kontroliše i njihova Komora, svako u svom domenu, i to je detaljnije predviđeno ovim zakonom.
Ovaj zakon prate izmene Zakona o uređenju sudova, proširuje se nadležnost sudova u tom smislu da viši sudovi i privredni apelacioni sudovi odlučuju po žalbama. To je ona dvostepenost. Prema tome, valja uvek raditi. Uvek treba dati šansu nekome da može da se žali, da može da napiše ono čime nije zadovoljan, da proba da u drugom stepenu ispravi nešto za šta misli da je nepravedno prema njemu, a očigledno da postoji jedna restriktivnost u podnošenju žalbe u ovom postupku, a to je da se žalba može podneti samo jednom i da nakon toga postaje rešenje pravosnažno i izvršno i nadalje se može izvršiti. Takođe, ne slažem se da žalba treba da zadrži izvršenje. Izvršenje treba da se nastavi, treba da se sprovede. Ako se dođe do greške, tu je reizvršenje, ali verujte retko se dešava da dođe do ispunjenja izvršenja, a da se onda posle toga reizvršenjem vraća ono što je dužnik dao poveriocu.
Prema tome, ta dužina postupka žalbenom i brzina koju pokušavate da nametnete sudijama, apsolutno nije potrebna. Oni osećaju novu politiku Vlade, osećaju da ovo ministarstvo stoji iza njih. Svi se mi ovde trudimo da bude bolje i pravosuđu. U tom smislu je i vaša želja da se sa ovim taksama malo bolje i malo više, malo ozbiljnije poradi. Moraju se naplaćivati takse. Ako je procenat od 40% realizacije, to je više nego sramno. To je pokušaj da se gurne ruka u državnu kasu i tu imate apsolutno našu podršku. Očekujemo da će se naplaćivanje nakon usvajanja ovog zakona i ovog seta zakona biti izvršeno makar do 90%, ako ne i više.
Takođe, ovim Zakonom o uređenju sudova broj pripravnika određuje ministar. Svaki sud ima specifikum. Svaki sud ima određene predmete koji su neobični, za neki drugi sud su obični, u nekom sudu treba više pripravnika, u nekom treba manje. Takođe, gleda se i nacionalna struktura, poznavanje jezika nacionalnih manjina.
S obzirom da dolazim iz okruga gde imamo više nacionalnih manjina, gde je veoma specifična situacija, mislim da i taj sastav pripravnika mora da odslikava stanje na terenu. Mnogi od ljudi iz nacionalnih pokušavaju i završavaju fakultete, polažu pravosudne ispite i ja zaista pozivam Ministarstvo da kad god je u prilici i kad god je moguće pomogne i pospeši da pripravnici budu iz nacionalnih manjina.
Pomenuto je i vezano je za dopunu Zakona o javnom tužilaštvu i Zakonu o sudijama, poznata je odluka Ustavnog suda i kaže se da VSS je dužan, a to je bilo nekada, da polaznike i početne obuke u Pravosudnoj akademiji obavezno predlaže za sudije osnovnog suda, za sudije prekršajnog suda i za zamenike tužioca. Ustavni sud je rekao da je ta odredba neustavna i sada će biti ono što je po meni potpuno ispravno, a to je da polaznici akademije neće morati da polažu ispit, biće ocenjivani tamo, jer je i to vrsta neke škole, ocene će biti od jedan do pet i one će biti korišćene kao merilo i kriterijum za izbor sudija prilikom donošenja odluke.
Još samo ono što se tiče VSS i Državnog veća tužilaca. Ne bih ništa o tome da danas nije bilo negativnih komentara i to iz klupa, iz usta onih ljudi koji su zdušno podržavali reformu pravosuđa koja to nije bila, reformu koja je dovela do toga da se skoro u potpunosti uruši jedan sistem, gde se voluntarističkim i politikantskim odlukama donosila odluka i odlučivalo o sudbinama mnogih sudija, mnogih tužilaca.
Sada kada se predlaže da sednice saveta budu javne, sada to ne valja. Dok nisu bile javne, odnosno dok to nije bilo napisano u zakonu, nije valjalo što nisu javne. Sada kada su javne nije dobro, treba da pronađemo velike prostorije, tehničke mogućnosti, prosto, nemoguće je da čujete i da spoznate šta to neko može u ovoj Skupštini da kaže.
Ovde je sada potpuno jasno i što se tiče VSS i Državnog veća tužilaca, sednica na kojoj se donosi odluka mora biti javna, odluka mora biti obrazložena i mora biti objavljena na internet stranici tog saveta, odnosno Državnog veća tužilaca.
Sve ovo me drži u uverenju da ću kao i ostale kolege iz poslaničke grupe SNS u danu za glasanje dati svoj glas, usvojiti ovaj set zakona i približiti se još jedan korak ka otvaranju poglavlja 23. i 24. koja se tiču pravosuđa, a na taj način napraviti još dva koraka bliže ka EU. Hvala.