Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9700">Dragan Nikolić</a>

Dragan Nikolić

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala, gospodine predsedavajući.
Za poslaničku grupu SNS nije prihvatljiv ovaj amandman. Razlozi su navedeni u onome što sam rekao, kada sam obrazlagao ne prihvatanje, odnosno predlog da se ne prihvati amandman, koleginici koja je to dala. Ovo je još šire objašnjenje, još pokušaj da se dužnik stavi u mnogo povoljniji položaj.
Obaveštenje koje dužnik dobija na radnom mestu ili u sedištu sadrži sve elemente, a najvažnije su da se tamo označava sud kod koga se postupak vodi i broj predmeta pod kojim se taj postupak vodi.
Dakle, svaka stranka, pa i ona neuka, može na tom pozivu da vidi elemente koji su mu najvažniji, otići će tog dana ili u sledećih osam dana u osnovni sud, informisaće se o predmetu, pogledaće upisnik po imenu i prezimenu, pod brojem i naći će dokumenat. Uzeće dokumenat ukoliko je zainteresovan kao stranka, a morao bi biti, jer štiti svoja prava i upotrebiti pravni lek koji mu je ovim zakonom predviđen.
Neprimereno je da u ovoj Skupštini na najgori mogući način govorimo o pravosuđu koje pokušavamo već pune četiri godine da postavimo na noge, da posle odluke Ustavnog suda, kada je skoro 900 sudija i tužilaca vraćeno na posao, koji su počeli da smanjuju broj predmeta do čijeg je zagušenja došlo upravo zbog toga što su te sudije bile van posla, a primale su platu za sve vreme odsustvovanja… Ako postoje neke greške u nekim sudovima, ako postoje neke sudije koje ne rade posao kako valja, ako postoji nešto što je nepoštovanje zakona, pa tu je Ministarstvo. Ono što ja znam, već postoji više slučajeva gde je predloženo razrešenje određenih sudija, postoji jedan slučaj gde je predloženo razrešenje predsednice suda. To samo pokazuje svu ozbiljnu i sirioznost ovog Ministarstva na čelu sa gospodinom Nikolom Selakovićem. Mi pokušavamo da nešto popravimo, a neko pokušava da nas šutira u cevanice i da nam ne da da to radimo, ali verujte mnogi su to pokušali, pa nisu uspeli. Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, poslanička grupa SNS predložila je da se ne privati ovaj amandman. Ima više razloga.
Oglasna tabla u osnovnom sudu služi za oglašavanje predmeta krivičnih, parničnih, vanparničnih, izvršnih, ne možemo da pogodujemo izvršnim dužnicima i da pravimo posebne table samo za izvršne dužnike.
Sa druge strane neće biti istaknuta sva rešenja komunalnih preduzeća na toj oglasnoj tabli. Biće istaknuta samo rešenja kod onih koji izbegavaju prijem poziva, odnosno prijem rešenja kod onih koji ne budu pronađeni na adresi koja je prijavljena za prebivalište ili boravište ili sedište dužnika.
Samo, dakle, onaj koji izbegava, onaj ko nije primio i onaj ko je dobio obaveštenje na svojoj adresi da postoji to rešenje, da može da ga podigne u sudu, da tamo stoji broj predmeta, stoji sud kome treba da se obrati, samo takvi dužnici, a to su oni koji će pokušati da zloupotrebe i ovaj zakon koji će pokušati na sve moguće načine da makar za još jedan dan odlože izvršenje, naći će se na toj tabli.
Da li će komšija da prođe, pa da čita, komšiju to ne interesuje, to treba da interesuje dužnika i ovim šaljemo poruku - dužnici gledajte da to platite u paricionom roku, nemojte da čekate da vam javni izvršitelj dođe na kuću. Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, došli smo do suštine onoga gde se mi kao vladajuća stranka ne slažemo sa opozicijom. Došli smo do onog trenutka gde će biti sučeljavanje argumenata „za“ i „protiv“. Mi treba da branimo, a opozicija napada zakonsko rešenje.
Ne mislim da je teško braniti ovaj predlog zakona. Ne mislim da je teško braniti odluku da se u izvršni postupak uvede institut žalbe. Žalba je postojala i po Zakonu o izvršenju iz 1978. godine i ona je garant zakonitosti izvršnog postupka.
Podsetiću javnost da u žalbi po Predlogu ovog zakona odlučuju sudije Višeg suda i sudije Privrednog apelacionog suda, u veću sastavljenom od troje sudija. U zakonu koji sada važi, o tome odlučuju sudije Osnovnog suda ili sudije Privrednog suda, dakle kolege troje sudija koji svakoga jutra sede, piju kafu i dogovaraju se sa kolegom koji je doneo odluku na koju je napisan prigovor. Neće biti da tu ima dvostepenosti, neće biti da to, po važećem zakonu, ima sigurnosti za dužnika. Zato mu pružamo ruku, dajemo mogućnost da napiše žalbu iz razloga koji su restriktivno navedeni.
Istakao bih dve stvari kod žalbe. Ona nema suspenzivno dejstvo, izvršenje, dakle, ne zastaje, izvršenje se nastavlja istim tempom kao da žalba nije napisana, to je ono što je najbitnije, da se ni na koji način ne može sprečiti izvođenje izvršnih radnji koje teku. Dakle, ako ste napisali izvršenje, tražite novčanu naplatu sa žiro-računa ili sa tekućeg računa dužnika, biće skinut novčani iznos sa svim pratećim troškovima, o žalbi će se odlučivati u rokovima koji su takođe vrlo kratki, koji su vrlo suženi, gde postoji obaveznost sudije koji primi žalbu da istog momenta, odnosno u narednih nekoliko dana spisak predmeta dostavi žalbenom veću Višeg, odnosno Privrednog apelacionog suda.
To su argumenti koji apsolutno nas uveravaju da ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj zakon u celini, a ovaj amandman mora biti odbijen zato što nam predstavlja pokušaj da se krucijalno izmeni i deo zakonodavca da se uvede žalba, a ako ka tome idemo, imamo i preporuke svih agencija koje su o tome konsultovane, javna rasprava je načinjena. Nisam siguran da se ovde pogoduje advokatima, nisam siguran da ćemo mi imati neke veće prinadležnosti od toga. Uglavnom dužnici znaju da su dužni, znaju da su u postupcima koji su doveli do izvršenja oni izgubili na jedan zakoniti način, imaju pravosnažnu i izvršnu odluku. Ta pravosnažna izvršna odluka samo treba da se realizuje u jednom izvršnom postupku koji ima brzinu i efikasnost, ali dodavanjem žalbe mi hoćemo da ima i poštovanje zakonitosti. Hvala lepo.
Gospodine predsedavajući, poštovani ministre Selakoviću, hvala vam što ste prihvatili ovaj amandman, jer ovolika teatralnost, a i sevap je, što kaže gospodin Babić, ovolika teatralnost, ovolika radost, ovolika euforija, ovolika sreća zaslužuje da bude amandman prihvaćen. Amandman se sastoji od jedne, od jednog zareza ili zapeta koji je toliko važan i toliko je usrećio gospodina predlagača amandmana da sam ja hteo, gledajući ga, koliko je veseo, euforičan da vam to predložim, ali vi ste to već pre nego što smo mi hteli da vam preporučimo uradili. Dobro je da usrećujete opoziciju. Dobro je, jer ne srećni na izborima, bar da budu srećni u ovome. Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre pravde, dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da smo zaboravili o kom amandmanu se radi. Diskusija je otišla…
Ne, ja znam ali smo svi mi, zameram i sebi, zaboravili da se radi o amandmanu na član 105. stav 1. koji je podneo uvaženi gospodine Pavićević i uvaženi gospodin Zoran Živković.
Taj amandman, podsetiću javnost, je prihvaćen od strane Vlade. Ja sam se veoma pozitivno, u ime poslaničke grupe SNS, izjasnio o tom prihvatanju amandmana. Rekao sam da je vrlo važan taj zarez ili zapeta i da mnogo čini na tome da ovaj zakon bude bolji. To pokazuje da ozbiljnijih primedbi ove poslaničke grupe, na ovaj zakon nema.
Ako su tačka, zarez i članovi interpunkcije nešto što je važno i što je bitno, onda znači da je zakon napravljen za ove dve godine, koliko se na njemu radilo, na najbolji mogući način u ovom trenutku za Republiku Srbiju.
Samo je neprimereno da kada se javite za amandman i kada hoćete da pričate o amandmanu ispalite neke strelice i očekujete da to bude bez posledica. Ja kažem zbog javnosti Srbije, a dozvolićete mi jednu rečenicu, niko iz poslaničke grupe SNS ne obavlja više funkcija. Svi smo mi podneli ostavke na sve druge funkcije. Ja sam bio odbornik u gradskoj Skupštini u Vranju, bio sam član Upravnog odbora apotekarske ustanove u Vranju…
Podneo sam ostavku na sve to. Tvrdim da su i ostale kolege tako nešto uradile.
Radeći ovaj posao ovde na ovim amandmanima i danas kao ovlašćeni predstavnik SNS, što mi čini veliku čast, hoću da kažem da moja profesija, advokatska, mnogo trpi zbog toga što sam ja u ovoj Skupštini. Ali sam u ovoj Skupštini zato što hoću da svima nama bude bolje, zato što hoću da Srbija iz dana u dan ide sve…
Vraćam se na amandman.
Zato ćemo usvojiti sve amandmane koji su ovakvi, koji ne menjaju suštinski zakon zato što je dobar, ali idu u dobrom pravcu i znakovi interpunkcije naravno čine da zakon bude puno bolji i na tome sam zahvalan predstavnicima opozicionih stranaka. Hvala.
Gospodine predsedavajući, poslanička grupa SNS se protivi ovakvom amandmanu. Mislim da je on pokušaj da se razvodni ideja zakonodavca. To je pokušaj da se raspravlja o nečemu što je po meni suvišno i nepotrebno. Radi se o institutu odlaganja izvršenja. Taj institut je uveden i predstavlja tri subjekta koji mogu da predlože odlaganje izvršenja. To može da učini sam poverilac, može sporazumom između poverioca i dužnika i može sam dužnik.  Prva dva subjekta ili subjekti zajedno, mogu da se sporazumeju i da se odloži izvršenje zbog nekih razloga.
Što se tiče odlaganja na zahtev dužnika, tu je toliko restriktivno navedeno da je nepotrebno da se bilo koji amandman na ovu temu daje ovoj Skupštini, zato što se taj zahtev može napisati samo jednom i nikada više. Za sve to vreme postupak traje, procesne radnje se izvode. Nigde u zakonu ne stoji da se povodom zahteva za odlaganje bilo koja procesna radnja u izvršenju sprečava da teče i kaže se, to naravno, hoću zbog javnosti, da izvršenje može u tom slučaju da se odloži ako izvršni dužnik učini verovatnim da bi usled izvršenja pretrpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, koja je veća od one koju bi zbog odlaganja pretrpeo izvršni poverilac i ako odlaganja opravdavaju naročiti razlozi koje izvršni dužnik dokaže javnom, ili po zakonu, overenom ispravom. Restriktivnije od ovoga ne može da bude. Dužnik ni na koji način ne može da zloupotrebi ovu normu, a pošto zakon i vredi u jednoj državi i vredi jednom narodu, onda je potrebno da predvidimo i jednu situaciju koja će se možda desiti, a sud će na najresriktivniji način imati u vidu kada donosi odluku o tome da li će dužniku dozvoliti odlaganje rešenja. Hvala.
Pa, morate da se dogovorite za šta ste. Imate amandmane sa kojima ste protiv uvođenja žalbe zato što će žalba da zadrži izvršenje, zato što će da ga odloži, a sada dajete predlog da se briše amandman, odnosno da se ne usvoji odlaganje izvršenja na predlog dužnika. Pa, da li ste vi da se brže izvede ili ste za to da se sporije izvede?
U svemu tome brzina nije bitna, jer postupak izvršenja teče od početka do kraja i čak i žalba ne zadržava izvršenje rešenja o izvršenju. Znači, žalba ne zadržava izvršenje rešenja o izvršenju. Sve procesne radnje teku, žalbeni postupak ide, predmet ide ka višem sudu, odnosno ka veću višeg suda, odnosno Apelacionog privrednog suda.
Ovo je predviđeno kao neki izuzetak, kao nešto što zaista može u životu da se desi dužniku. Ne bih da pominjem morbidne situacije koje bi se u tom trenutku desile, a možda i treba da bih vam pojasnio o čemu se ovde radi. Znači, ovo su izuzetne situacije, gde dužnik dokazuje sudu da će pretrpeti nenadoknadivu štetu, štetu koja će biti kasnije nemoguće da se nadoknadi, a manja je mnogo šteta koju će pretrpeti poverilac zbog toga što odloženo izvršenje.
Dakle, izvršenje će biti sprovedeno, ali će na jedno izvesno vreme, pod određenim uslovima, koji moraju da budu ispunjeni, koji su vrlo restriktivni, sud dozvoliti, a možda, ako oceni da to nisu dovoljni razlozi, neće dozvoliti da se odloži izvršenje za taj određeni period. Dakle, ako se odloži, biće određeno koliko dana. Neće to da bude prestanak izvršenja, neće to biti onemogućavanje poverioca, jer se mi zalažemo da poverioci naplate svoja potraživanja koja su stekli na osnovu izvršne isprave ili na osnovu verodostojne isprave. Hvala.
Gospodine predsedavajući, poslanička grupa SNS predlaže da se ovaj amandman ne usvoji i poručujem dužnicima da svoja dugovanja plate u paricionom roku. Dakle, u roku koji dođe posle pravosnažnosti odluke, na osnovu koje su oni obavezani da nešto plate, učine, trpe i ono što je napisano u toj presudi, ukoliko bude izvršeno u tom paricionom roku, onda do ovih situacija neće da dođe.
Davati toliku komotnost dužniku, a to je predviđeno ovim amandmanom uvaženog kolege, da se ne može izvršenje raditi za vikend i da se ne može raditi posle 22.00 do 07.00 sati izjutra. Pa, znate li vi u praksi šta se događa? Onaj dužnik koji hoće da beži, da ne plati, dužnik ne može da ga vidi. On dođe posle 22.00, legne, prespava, probudi se pre sedam i ode iz svoje kuće. Dođe izvršni radnik, ili sada javni izvršitelj, zatraži ga, a ukućani kažu - nije on tu, otišao je na posao, ne možemo da ga nađemo. Vikend da mu ostavimo da bi on mogao da provede mirno svoje trenutke u krugu svoje porodice, da duguje u to vreme i nekome kome je možda prevarom ili na neki drugi način došao do novčanih sredstava, da uživa on u svojoj porodici, a da poverilac tamo plače i kuka subotom i nedeljom, mislim da nije primereno.
Treba dužniku zapretiti, da nije siguran ni na jednom mestu u Srbiji, ni u koje vreme, ako očigledno izbegava izvršnog radnika, odnosno sada javnog izvršitelja. To je suština ovog člana i taj član, po nama iz Srpske napredne stranke, mora da ostane deo zakona i mi ćemo za to glasati. Hvala.
  Samo jednu rečenicu.
Pa, upravo to i uvodimo, 00-24 sata svakoga dana, bez praznika, bez vikenda, može se pojuriti dužnik koji beži, koji izbegava naplatu onoga što je dužan. To je ono što mi pozdravljamo i to je ono što mi hoćemo. Očigledno je da javni izvršitelj može da konstatuje da ga neko izbegava, ako više puta obiđe tu adresu, a njega nema, a mislim da se u svakom gradu već poznaju dežurni dužnici. Ovo nije dobro za njih i nije dobro da ih branite. Hvala.
Hvala gospodine predsedavajući.
Ja bih se vratio na ovaj amandman. Bitno je reći da se ovim amandmanom uvodi javno beležnički saradnik. U svim sudovima, tužilaštvima imate saradnike. Imate lica koja su završila pripravnički staž i koja žele da rade i ostanu u tom organu, ne žele da napreduju iz mnogih razloga. Mi na ovaj način taj neki vakum prostor popunjavamo i kao što nijedan zakon nije Sveto pismo ni ovaj zakon nije, pa ga treba menjati, inovirati, dopunjavati, izmeniti ono što je život pokazao da je prevaziđeno ili što je život nametnuo da jeste važno. Zato smo za odbijanje ovog amandmana.
Imam utisak da čitav ovaj set amandmana jeste želja za samoreklamerstvom, za jednim političkim egzibicionizmom, za pokušajem da se ova vladajuća većina optuži za neki štrajk, za neku pobunu, zato da smo mi neozbiljni, da menjamo sedam, osam puta zakon ne bi li smo zbunili neuke građane u Srbiji. nije tačno i niko ne sme da se stavlja ispred tih građana, da sebe nameće kao zaštitnika siromašnih, neukih, jer da je to tako, a mnogo siromašnijih ljudi u Srbiji ima, predlagač ovog amandmana bi bio na listi koja bi dobila mnogo više nego što je dobila, a to je nekih 6%.
Da se vratim na ovo. Mislim da sa svim ovim amandmanima treba da objasnimo građanima Srbije da ovo ne doprinosi boljitku, ovo doprinosi tome da se zbuni javnost u Srbiji, da se ljudi dovedu u zabludu i da se ovde neko pojavi kao da ih štiti. Mi na ovaj način dajemo šansu mladim ljudima, dajemo šansu diplomiranim pravnicima koji žele da ostanu kod javnog beležnika. Ne žele da napreduju i da budu javni beležnici, ali žele da budu saradnici, dovoljno su stručni da u tome mogu da pomognu javnom beležniku. Ovo će samo doprineti kvalitetu notarskom sistema u Srbiji. hvala.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslanička grupa SNS traži da se odbije ovaj amandman, kao i svi amandmani koji su predloženi i koji će biti predloženi, a gde se samo dve reči navode, a to je - briše se.
Naš je stav da se na ovaj način želi da opstruira rad parlamenta, da se obesmisli i obezvredi rad ovog vrednog Ministarstva pravde, da se ukaže javnosti u Srbiji da Zakon o javnom beležništvu ne valja ništa, da je to menjano sedam ili osam puta, da je ovo zapravo osmi put i da je to dokaz nekvalitetnosti predloženih članova, odnosno izmena i dopuna ovog zakona.
Jednostavno to nije tačno. Svaku izmenu koju smo radili, koju je ministarstvo predlagalo, branili smo zdušno u ovom parlamentu. Opozicija je napadala, stavljala se na čelo nekoga ko je štrajkovao, ko je tražio da se redukuju prava javnih beležnika, pa se čak dotle išlo da je bilo predloga da se smanji broj i ovlašćenja javnih beležnika do te mere da bi oni bili obični udarači pečata kakvi su sada u sudu.
Da se vratimo na ovaj amandman, gospodine predsedavajući. Mislim da ovo ne doprinosi ni dobroj atmosferi u parlamentu, ne doprinosi ni tome da javnost koja ovo gleda bude zadovoljna onim što se priča. Unosi se jedna smutnja, unosi se jedan defetizam, unosi se jedan loš odnos između nas koji smo u vladajućim strankama i onih koji su u opoziciji.
Navodno ljudi iz opozicije brane interese građana, oni su zainteresovani za njihovu slobodu, oni su zainteresovani za njihovu imovinu, a mi to nismo. Apsolutno to nije tačno.
Dokaz da ovaj amandman ne valja, a da Zakon o javnom beležništvu koji je donet ili sedam i osam puta menjan, a sada ćemo ga izmeniti i ovim amandmanima, jeste to da sam pre mesec dana zajedno sa gospodinom Aleksandrom Martinovićem, imao tu čast da primim delegaciju iz Svetske unije notara. Oni su dobrano pregledali Zakon o javnom beležništvu, oni su obišli Komoru notara u Srbiji i zatražili su razgovor sa nama.
U tom razgovoru su bili veoma jasni. Nemaju nikakvih ozbiljnijih primedbi na Zakon o javnom beležništvu. Nemaju nikakvih ozbiljnijih primedbi na izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu. Zadovoljni su funkcionisanjem i načinom na koji je zaživeo notarski sistem u Srbiji, a pamtimo da je to bilo ukinuto nakon Drugog svetskog rata i da je vrlo teško bilo da se nakon tolikog vremena jedan novi pravni institut uvede u Srbiji, da on zaživi i za manje od godinu dana smo u jednoj stabilnoj situaciji, uz svesrdnu podršku Ministarstva pravde, došli u situaciju da dobijemo sve pohvale predstavnika Međunarodne unije notara.
Oni su imali samo sitne benigne primedbe, tehničke prirode, koje uopšte nisu važne da bi se u ovom trenutku u javnosti o tome raspravljalo, što je mene učinilo ponosnim, jer sam zaista usvajajući sve one izmene i dopune, vodio jednu, da tako kažem, i političku borbu, ovde podržavajući ministarstvo, nalazeći se u jednoj situaciji da kao advokat koji štrajkuje, u isto vreme kao narodni poslanik ovde branim amandmane, odnosno brani Predlog zakona koje ministarstvo daje i onda smo u jednom postupku, gde se džentlmenski došlo do sporazuma između advokature, odnosno predstavnika advokata i predstavnika ministarstva, došlo je do smirivanja situacije.
Zato ne želim da bilo ko tu situaciju zloupotrebljava u ovom parlamentu. Žao mi je da neko štiti advokaturu mimo mene ili u moje ime, a ja sam neko ko živi 30 godina u tom poslu.
Sve vreme je inputirano, izvinjavam se predsedavajući, zato su i ovi amandmani dati da bi se moglo da priča o svemu što nije tema i ponajmanje se priča o zakonu, odnosno o amandmanu. Ponajmanje se priča o tome šta je i koji je razlog da se ovaj amandman, odnosno ovaj član zakona briše.
Zašto, koji je razlog? Videli smo malopre oko javnobeležničkih saradnika. Da li je moguće da je neko protiv toga da javnobeležnički saradnici postoje u sistemu gde ih ima u sudovima, u tužilaštvima, u pravobranilaštvu?
Mi samo na ovaj način stvaramo mogućnost da mladi ljudi mogu da dođu do novog zaposlenja, da budu deo sistema, da se vidi da ono znanje koje su stekli kao pripravnici mogu da realizuju na ovaj način.
Ovde se sad daje predlog…