Član je 105.

Niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč o predsednika Narodne skupštine.

Hvala Bogu, ali vidim da malo suflirate ovde, pa možda i od predsednika Republike, zavisi.

Odlično mene vi razumete. Ja vam kažem šta je povreda Poslovnika, samo me pustite da to obrazložim, ako hoćete. Ako nećete, uzmite mi sve vreme.

Uzmite mi sve vreme.

Zamolio bih vas, zato što šef naše poslaničke grupe, koliko god se to vama možda i ne sviđalo, Milica Đurđević Stamenkovski, je na spisku govornika.

(Aleksandar Vučić: Prozvao je.)

Ona se nalazi u sali. Samo da završim.

Predsedniče Republike, nikome niste dobacivali. Ja sam prvi kome ste dobacili. Hvala vam, ali ja samo hoću da budem korektan do kraja.

Vi govorite sa mnom. Ja ima dva minuta.

Gospodine Orliću, hajde pustite vi mene dva minuta.

Posle dva minuta mi kažite, odgovorite na moje.

Ovo što radite je nečuveno i stvarno nema smisla i zaista je …(Isključen mikrofon.)

Pošto me pitate da li hoću, ja kažem da će naša šefica poslaničke grupe da govori umesto mene.
Ne može. Dobro. Hvala.

Svaka čast. Uspeli ste danas da napravite cirkus od ovog parlamenta.

Vratite mi 30, 40 sekundi, pošto u galami nisam mogao da govorim ništa.

To može da vam prođe kod nekoga ko je juče ušao u Skupštinu, ali ja sam ovde mnogo duže nego što vi mislite da jesam. Mnogi znaju da sam mnogo duže ovde.

Umesto da o ovoj temi pričamo bez žara, bez nervoze, bez napetosti. Pozivali ste na sabornost. Kakva sabornost kada slušamo ovde dva dana pridike predsednika Republike ko god da se javio ovde je bio izložen podsmehu, sprdnji, smehu vaše poslaničke grupe, aplauzima koji su nas ugušili, ja više ne čujem ništa od tog aplauza. Oduševljen sam.

Da se vratimo na ovu temu, a tiče se KiM.

Gospodine predsedniče Republike, jednom ste u tom dijalogu koji ste malo pre pomenuli, unutrašnjem dijalogu, rekli da ako se sada ne razgraničimo sa Albancima da ćemo za neku godinu ratovati za Vranje. Epa, pošto sam ja iz Vranja, to je mene zabrinulo, uplašilo, ali nisam mogao tada ništa, nisam bio narodni poslanik, nisam bio ništa vi ste bili predsednik Republike, pa sad je prilika da vas pitam da li ja imam razlog za taj strah, jer sam se uplašio i kao građanin Vranja, i kao otac, i kao deda, jer vi ste uneli jednu dozu sumnje i straha kod mene.

S druge strane, znam da ste vi dosta stvari uradili za ovu Srbiju. Ne mogu ja da budem neko ko će da kaže da niste, da ste odustali i da ćete da odustanete. Znam ja da ste vi veoma uporan čovek, znam da ste sve poklopili ovde i svakome ste odgovorili, i to veoma argumentovano, veoma ste bili činično potkovani, iznosili ste i neke slike ovih poslanika koji su tamo bili, za našu poslaničku grupu nemate ni jednu sliku, nemate ni jedan dokument, ne možete ništa negativno da kažete. Mi smo jadni, bedni i neobrazovani, i neškolovani, i bez stručnjaka, sami izašli na izbore i ušli kao poslanička grupa sa 10 poslanika.

Znači, time pokazujete da ne cenite 150 ili 160.000 građana Srbije čiji ste i vi predsednik, koji su glasali za našu poslaničku grupu, koju ste vi danas stvarno ocenili veoma negativno, žao mi je što to moram da vam kažem.

Vraćam se samo na Preševo i Bujanovac. Nakon rata, u Preševu je bila većina Srba, velika većina Srba. Moj otac je bio profesor u Gimnaziji u Preševu. Sada je tamo apsolutna većina Albanaca, kako oni sada sebe moderno nazivaju, a do skoro smo se zvali Šiptari i niko se nije vređao.

Vrlo je perfidno šta je rađeno 2002. godine kada je američki ambasador u Bujanovcu sedeo do skoro izjutra i to vi odlično znate, da bi nam makao većinu za Albance u Bujanovcu i od tog momenta oni imaju vlast u Bujanovcu, znači punih 20 godina.

Perfidno je to što oni rade i što ćemo mi sutra po istom modelu, po istom scenariju kao što smo ga imali na Kosovu i Metohiji, što smo ispustili iz različitih razloga, motiva, neko je bio patriota, neko je to izdao, neko je hteo da to preda, da nam se to ne desi sutra opet i da Kosovo se preseli u Vranjski okrug, ko je neko nesrećno nazvao Pčinjski.

Ja vas molim, iz tog okruga se iseljava mnogo više Srba nego što se iseljava…

Samo još deset sekundi.

Očekujem da ove investitore, koje dovodite po čitavoj Srbiji, da ih dovedete u Vranjski okrug, da pomognete najpre Srbima da ostanu tamo, da se zaposle i da formiraju porodice.

Ja ću prisustvovati otvaranju fabrike koju vi dođete da otvorite ako me budete zvali.

Hvala vam, predsedniče.

Gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi predsedniče Republike, Aleksandre Vučiću, reklamiram povredu Poslovnika i to člana 106, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Vi ste morali predsedniče, a znam da ste veoma iskusan političar i da ste na mestu za koje se založila vaša stranka, da prekinete zaista ovakvu jednu tiradu poslanika za Bujanovca koji stalno i mimo ove skupštine nekažnjeno, bez opomene pominje nekakvu Preševsku dolinu koja ne postoji kao toponimski znak, ne postoji nigde u geografiji osim u izmišljenim formulacijama koje iznose ovi poslanici i ljudi koji dolazi iz Vranjske kotline.

Pomenut je ovde i Vili Brant. Pomenuto je da treba da tražimo oprost za ono što smo učinili na Kosovu i Metohiji. Da li trebamo da tražimo oprost zato što je srpska devojčica od devet godina silovana od strane šiptara na Kosovu i Metohiji. Da li treba da tražimo oprost za gospodina Martinovića kome su flašu stavili tamo gde ne bih sada da se izjašnjavam. Pomenute su i pretnje o nekakvim pištoljima, o nekakvim policajcima koji će na Kosovu da izazivaju krv, a zna se ko je na Kosovu izazvao krvi i ko je Kosovo doveo u ovu situaciju.

Nije Kosovo, gospodine predsedniče i predsedniče Republike, nezavisno Kosovo. Kosovo nikada neće biti nezavisno, jer Srbija neće dati saglasnost sa tim zato što Kosovo i Metohija nije naše, Kosovo i Metohija je naše dece, mog Vukana i Vukana gospodina predsednika Republike. Hvala vam.

Neću tražiti da se glasa.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, ja sam se javio odmah nakon govora prethodnog govornika, čije ime i prezime nisam zapamtio, i ne znači mi mnogo, sa čijim izlaganjem se apsolutno ne slažem od prve do poslednje minute, ali ste morali meni da date reč, jer Poslovnik to kaže.

Morali ste prvo meni, a ne predsedniku Republike, koji je ovde gost, nekima drag, nekima manje drag, koji brani ono što je politika njegove stranke i ono što je politika predsednika Republike.

Ali, ne mogu da razumem da ste kaznili našeg poslanika koji se prvi put javio i upotrebio samo jednu reč, koja možda jeste neprimerena i koja je uvredila nekoga ovde i našu poslaničku grupu ste uskratili za dva minuta u plenarnoj sednici kada ćemo govoriti o tome, a Šaipa Kamberija niste opomenuli. Šaipa Kamberija niste kaznili, njegovoj poslaničkoj grupi niste uskratili dva minuta.

Mislim da nadalje tako morate da poštujete sve nas, makar bili manje vama simpatični, ali mi nismo manje poslanici nego što su narodni poslanici stranke iz koje vi potičete.

Znači, napravili ste takođe grešku, a nisam rekao član 106. dobacivanje narodnim poslanicima, za vreme govora, ma koliko se ne slagali sa njim, vaša poslanička grupa, ili stranka iz koje vi potičete, je sve vreme dobacivala, na reči koje stvarno nisu primerene za ovu Skupštinu. Ali, vi morate da održite red ovde.

Molim vas nadalje, kao jednog mladog i perspektivnog čoveka, kao čoveka koji je sada Orlić, koji je ušao u istoriju kao predsednik Skupštine, ali, neka izađe kao orao. Hvala.

Hvala vam, izvinjavam se, prvi put sam za govornicom za razliku od poslanice koja je po sedmi put ovde u ovom parlamentu pa je našla za shodno da vrši pridike i objašnjava kako treba da se bilo ko ponaša.

Radi se o povredi člana 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Tačka dnevnog reda je izbor predsednika Skupštine, za koga naravno svi znamo da će imati većinu, a ne izbor predsednika Republike, a ne ko je koliko mandata bio ovde u Skupštini, ko će koga da uči zato što je stariji.

Mislim da to zaista nema smisla, morali ste da prekinete ovu tiradu koju smo čuli od gospođice Nataše Jovanović. Mislim da će ona u nadaljem…

(Nataša Jovanović: Hvala na tome, odavno sam gospođa.)

Verovatno „gospođo“, znali smo se kada ste bili „gospođica“, to se promenilo.

Tako da ste morali i moraćete da nadalje vodite računa o dostojanstvu ove Skupštine, moraćete da ne dozvolite sebi da vas provocira ni leva ni desna strana. Mi smo sve vreme bili korektni celoga jutra, nismo ustajali, nismo lupali nogama, nismo aplaudirali bilo kome, nismo prozivali, nikome se nismo ni dodvoravali, ali nismo ni dobacivali, pokazujući svu svoju kulturu i obrazovanje svih naših deset poslanika ovde.

Nadam se da ćete pokazati poštovanje prema nama, jer ga mi pokazujemo prema svima, ali nećemo dozvoliti nijedne sekunde da bilo ko vređa bilo kog poslanika Zavetnika, da nas edukuje ovde neko ko verovatno ni sebe nije uspeo da edukuje, neko ko je do juče bio najžešći neprijatelj SNS, a sada odjednom poslanik tog SNS, kakav je to Kopernikov obrt. Isteklo mi je vreme, ali to je moja sugestija vama predsedniče, a ne ostalim poslanicima, jer vi vodite sednicu i vi ste dužni da se starate o redu na sednici.