Gospođo predsedavajuća, povredili ste član 109. Poslovnika Narodne skupštine Srbije.

(Marko Atlagić dobacuje.)

Profesore, malo ućutite ako je moguće.

Ako upotrebljavate psovke ili … izraze

Ja sam uvređen time što da li su poslanici vladajuće stranke ili su poslanici iz opozicije konstantno upotrebljavaju izraze – Sandžak, a vi bi to trebalo da prekinete i da im objasnite da je ovo Republika Srbija, da ne postoji nikakav Sandžak jer je on svojevremeno postojao kada su bile age i begovi u ovoj Srbiji i Turci, a sada ih nema i da im kažete da je Sandžak podrazumevao i deo Srbije i BiH i Crne Gore današnje. Vi to niste uradili, pa ste povredili Poslovnik, a u svemu ostalom što je izneo prethodni govornik apsolutno je pohvalio ovaj amandman, odlučio da će da glasa za njega i da ga podrži, ali ovo je za nas iz Srpske stranke Zavetnici vrlo uvredljiv izraz pa vas ja molim da sledeći put prekinete taj njihov poriv da nam neke toponime koji ne postoje više ili su postojali pre 100 godina ne upotrebljavaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, podržavajući ovaj amandman, imajući u vidu da sam ja blizu kopnene zone bezbednosti i da apsolutno znam u kakvom stanju su vojnici koji danonoćno štite našu bezbednost i sigurnost, siguran sam da ćete usvojiti ovaj amandman, jer dok smo mi u toploj sali i dok smo bezbrižni i živimo u miru, oni su 24 časa na terenu, na hladnom, u lošim uslovima i mislim da će Vlada izaći u susret i usvojiti ovaj amandman. Hvala.

Molim vas, vratite mi 27 sekundi. Ovo je stvarno bio nezaslužen aplauz, još ništa nisam rekao.

Valjda samo što ustanem odmah dobijem aplauz.

Poštovana predsedavajuća, dragi gosti iz republičke Vlade, poštovana guvernerko, dame i gospodo narodni poslanici koji ste mi aplaudirali, hvala vam još jednom, poštovani građani Republike Srbije, gospodine Mali i na prošloj sednici sam vas zamolio da ako nađete gospođu Brnabić, predsednicu Vlade, ja sam je tražio u poslaničkim klupama, bila je tu 1. avgusta, sada je nema, pozdravite je od Srpske stranke „Zavetnici“ i recite da dođe ovde i izvini se zato što je 27. oktobra i 28. oktobra ove godine uvredila našu stranku tako što je 18 puta u svom govoru nas stavljale u neke koalicije sa nekim strankama, a mi ističemo ono što je posebno za nas, a to je da smo jedna od retkih stranaka koja je samostalno izašla na izbore i jedina stranka koja je samostalno, pod svojim nazivom, ušla u ovaj parlament.

Znam ja da je ona bila prehlađena juče, ali se nadam da će je moja „vranjanka“ osvežiti ovih dana i da će ona kada ozdravi da dođe ovde i da se izvini. Ja to očekujem od nje.

Kad sam dobio dnevni red za ovu sednicu očekivao sam samo da ćemo pričati o budžetu. Ako možete malo da utišate. Objasniću ja zašto je moje vreme…

Kada sam dobio saziv Treće sednice redovnog zasedanja očekivao sam da ćemo samo raspravljati o budžetu Republike Srbije, odnosno o Predlogu za budžet za 2023. godinu. Obično, pošto je to najvažniji zakon, uvek ide samostalno, mimo svih ostalih zakona. Nisam očekivao nikakve dopune, najmanje sam očekivao da ćemo krenuti sa izborom sudija koji se prvi put biraju na ovu funkciju. Međutim, dobili smo takav predlog.

Ne razumem stranku na vlasti zašto je 16. januara onoliko forsirala onaj referendum, zašto smo morali da menjamo Ustav? Zašto smo došli u situaciju da to moramo da činimo, a po meni i po nama i po mojoj stranci, jeste da treba izbor sudija, predsednika sudova, tužilaca ostaviti u parlamentu Srbije? Zbog čega? Zato što smo mi neko ko prosejava odluke Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva.

(Nikola Radosavljević: Tema.)

Molim vas, samo ako je moguće da ne dobacuju, ja sam u okviru ove teme, a slušao sam danas mnogo stvari koje apsolutno nemaju nikakve veze sa ovom temom dnevnog reda, odnosno sa dnevnim redom.

Međutim, da ne budem pogrešno shvaćen. Želim da čestitam svim ovim sudijama i predsednicima sudova na izboru. Nadam se da će oni pojačati pravosuđe. Nadam se da ćemo imati bolju situaciju u pravosuđu, bolju borbu za pravdu u ovoj Srbiji, jer Srbima možete sve da oduzmete, ali ako im oduzmete pravdu to je ono što oni ne priznaju.

Još nešto…

(Marko Atlagić: Nije baš tako.)

Baš je tako.

Imali smo neki dan izjavu nekog poslanika koji je ovde pomenuo da smo krali na glasanju i to nebitnom glasanju. Da li će na amandmane da dobije 32 ili 33 glasa, kako god da okrenete ne prolazi. E sad, ono što je bitno, hoću da kažem, nikakvo krivično delo nije bilo, jer krađa podrazumeva nešto sasvim drugo, a to je ko otuđi pokretnu stvar i oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, znači to je krađa.

Mi smo optuženi za krađu i to zbog glasanja, zbog greške koju je načinila naš poslanik Sanja Marić, koja je načinila pogrešan korak i zbog toga je kao jedna časna i poštena osoba podnela ostavku na…

Ja se izvinjavam, znači ovako će postupiti svaki častan pripadnik stranke „Zavetnici“ za razliku od vladajućih stranaka koje su postupile na najgori mogući način.

Radi javnosti, gospodine predsedniče, ovo što je primetio gospodin Jovanov, to je tačno. Ja sam bio u sali, ali nisam bio pored svoje jedinice. Ovlastio sam svoju narodnu poslanicu da umesto mene može. Ne želimo da krijemo ništa. Znači, ponoviću, ovlastio sam koleginicu, jer je moja kartica bila u jedinici…

Samo da završim, jednu rečenicu.

Dobro. Isključite da mi ne ide vreme.

Predsedniče, koristiću i vreme ovlašćenog predstavnika za obrazlaganje ovog amandmana.

Zaista bih vas zamolio da odmah uključite zvono i na taj način ućutkate poslanike Srpske napredne stranke koji su se zagrejali i krenuli sa galamom.

Nemojte ništa da mi govorite.

Predsedniče, ja nikada u ovom parlamentu još nikoga nisam uvredio, niti imam nameru da to uradim.

Poštovani predsedniče Skupštine, dozvolite mi da se obratim predstavnicima Vlade, odnosno direktno potpredsedniku Vlade Siniši Malom, jer smo mi smatrali, kada smo dobili ovaj Predlog zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji kaže da izuzetno od člana 80. ovog zakona, penzija se, počev od penzije za mesec novembar 2022. godine, usklađuje za 9%.

To usklađivanje znači da će biti 9% veća penzija svim penzionerima u Srbiji. Zato smo mi kao Srpska stranka Zavetnici preko svoje poslaničke grupe dali amandman kojim želimo da napravimo jedan solidarni odnos prema ljudima koji primaju najmanje iznose penzija u ovoj državi, zato što svi oni imaju unučiće i svi oni žele da svojoj deci pomognu.

Imate mnogo domaćinstava u Srbiji koja imaju jedini finansijski prihod kroz penziju i priznaćete da penzije od 10.000-12.000 dinara ne zadovoljavaju ni minimum potrošačke korpe, koja u ovom trenutku u Srbiji iznosi oko 88.000 dinara, po statističkim podacima. Zato smo smatrali, da bismo ujednačili i izjednačili na neki način i bili solidarni prema svima, da penzije onih ljudi koji primaju do 25.000 dinara budu uvećane za 18%, a da penzije onih koji primaju preko 25.000 dinara budu uvećane za 4,5%.

Ovo kažem zbog toga što penzioneri koji primaju 10.000 dinara sa ovim uvećanjem od 9% imaće 900 dinara mesečno više, što je, i svima je to jasno u Srbiji, skoro nikakvo povećanje. Ništa neće osetiti od toga. Možda nekoliko litara mleka može da se kupi sa 900 dinara, a oni koji imaju 100.000 dinara, uzeće 9.000 dinara. To je negde 75 evra, a već imaju 100.000 dinara, a ima veliki broj tih penzionera koji primaju taj iznos.

Ja sam uzeo i podatke vezano za iznose penzija. Otprilike 99.000 ljudi u Srbiji prima do 10.000 dinara. To je skoro 100.000. Od 10.000 do 15.000 dinara prima 209.000 penzionera u Srbiji, od 15.000 do 20.000 dinara prima 293.000 i od 20.000 do 25.000 dinara prima 205.000 penzionera. Ukupno njih 807.000, a imamo penzionera u Srbiji 1.684.000. Znači, polovina penzionera u Srbiji prima ovaj minimum minimuma, koji je jedna trećina potrošačke korpe, a to je iznos u novcu 25,9%. Znači, od ukupnog kolača penzija, 50% penzionera prima 26%, a svi ostali primaju onaj deo do 100%.

Imate penzionera u Srbiji koji primaju od 90.000 do 100.000 dinara 7.808, od 100.000 dinara pa naviše 7.800. To su podaci koji su egzaktni, koji su pokazatelji da je ovaj naš amandman više nego opravdan.

Ubeđeni smo da bi na ovaj način mogla da se postigne jedna solidarnost prema svim penzionerima, da se pomogne u ovoj teškoj situaciji u ovoj godini, gde ste i sami ste rekli da i zbog ukrajinske krize i zbog inflacije koja se događa, jer njima, nije bitno da li je uvozna inflacija, da li je domaća inflacija, ona jeste. Kada se uđe i proba da se napuni korpa, ako imate 10.000 dinara u svom džepu, sa tim ne možete mnogo da istrgujete.

Dobili smo objašnjenje od Vlade zbog čega nije prihvaćen ovaj naš amandman, pa se kaže – amandman se odbija iz razloga što bi se usklađivanjem visine penzije u različitim procentima, na način da se niži iznosi penzija usklađuju u većem procentu u odnosu na više iznose penzija, po stepenu ujednačili iznosi penzija korisnika.

Nisam računao koliko je godina potrebno da bi se oni ujednačili. Ubeđen sam da to nije moguće, jer ako je neki prosek 75 godina života, onda da bi se ovo ujednačilo trebalo bi da najmanje po 150 godina žive naši penzioneri, što bi bilo jako dobro, ali je prirodno nemoguće i to pokazuju svi podaci. To je dokaz da se nije ušlo dublje u ovu problematiku.

Ubeđen sam da je bilo mesta da napravite dublju analizu u onom finansijskom smislu, da date mogućnost ovim penzionerima koji, jednostavno, svakog dana opsedaju, verovatno, sve opštinske i gradske odbore svih stranaka, traže da se napravi jedna određena selekcija. Svesni su oni da su imali manje uplate za penzijsko, svesni su oni da možda imaju kraći radni staž, pa zbog toga imaju manje penzije, ali ako smo mi društvo socijalne pravde za koje vi pledirate sve vreme dok smo razgovarali o budžetu, da pomažete mladima, da ste okrenuti ka budućnosti ove zemlje, mislim da je potrebno da premostite i pomognete penzionerima koji su mnogima zaista oslonac u porodici.

Mnogi se raduju kada 1. i 15. penzioneri prime penziju. Raduju se i oni što mogu da pomognu svojoj deci. Prosto, ispalo je da je najbolje da imate u svakoj kući po jednog penzionera ukoliko mladi nisu zaposleni, ukoliko su roditelji tehnološki viškovi, a imamo mnogo takvih primera.

Očekivao sam razumevanje, očekivao sam da ćete izaći u susret, dati nam mogućnost da ovo prezentujemo, a da nam vi onda obrazložite zbog čega ste prihvatili. Ja sam se tome nadao. Očigledno je da niste prihvatili i mogu vam reći da sam iznenađen zbog toga.

Kada je rađena finansijska konsolidacija 2014. godine, izuzeti su od smanjenja penzije svi oni penzioneri koji su primali ispod 25.000 dinara. Dakle, njima nije oduzet ni jedan dinar upravo zbog toga što se smatralo da sa tim prihodima 2014. godine, odnosno sa tom visinom penzije ne može pola toga da se kupi, da je tog prag nekog siromaštva.

Ako uporedite 2014. godinu sa 2022. godinom i sa inflacijom koja se u međuvremenu desila, a u isto vreme imate penzionere koji imaju isto 25.000 dinara kao pre osam godina, onda shvatate zbog čega smo mi ovo predložili.

Verovatno će neko ustati i reći da je ovo vrsta populizma, da se mi samo time bavimo i da je to nešto što je, eto, tako palo nam na pamet, pa smo mi to uradili. Nije to. Mnogi su ljudi došli, zaista, i meni lično i našoj poslaničkoj grupi Srpskoj stranci Zavetnici i tražili i molili da se taj neki model izmeni, da oni mogu da dobiju veći iznos, da mogu časnije i poštenije da žive, da ne moraju penzioneri da dobijaju još neki posao i da članovi porodice ne traže da im se penzioneri zaposle i da imaju još jedan posao uz onu penziju koju inače primaju i koju su zaradili, a sigurno ste svesni da zaista mnogi ljudi koji imaju preko 65 godina, koji su stekli pravo na penziju, od iznosa koje dobijaju teško mogu da prežive i oni i njihovi supružnici.

Zato mislim da smo zaista mogli da napravimo mali napor. Mislim da bi to građani Srbije veoma pozdravili, imajući u vidu da polovina penzionera u Srbiji, ponoviću, prima manje od 25 hiljada dinara.

To je ono što smo mi hteli da obrazložimo. Ostaviću ja još vremena za eventualno još jedno javljanje vezano za amandman koji smo dobili ukoliko dobijemo odgovor od ministra ili od nekoga iz vladajuće stranke.

Hvala vam, predsedniče.

Gospodine predsedniče Skupštine, ja vas molim da mi omogućite da nesmetano govorim.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Predsedniče, ja vas molim da mi omogućite da nesmetano govorim i da mi vratite 22 sekunde. Stvarno vas molim.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri iz sedamneste Vlade Srbije, poštovani građani Republike Srbije, osim najvažnijeg akta koji se zove budžet Republike odmah na drugom mestu je rebalans budžeta.

Međutim, u ovom trenutku ima i nešto mnogo važnije što je bitno za Republiku Srbiju, a tiče se KiM, tiče se stanja koje se menja iz sata u sat. Ljudi na KiM su uplašeni, žive u neizvesnosti, u strahu šta mogu da dožive od šiptara i njihovih mentora koji uporno već 10 godina ne primenjuju Briselski sporazum.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Gospodine Jovanov, ne znam zašto to radite dok ja pričam. Ja sam najkulturniji ovde od svih vas. Gospođica Nataša takođe sve vreme…

Raspomamili se.

Možete li da mi vratite vreme? Stvarno ste nekorektni.

Hvala predsedniče. Cenim ovo sa vaše strane. Shvatili ste da zaista želim da ukažem na neke vrlo bitne stvari.

Radi se o situaciji na KiM. Radi se o napetosti koja vlada na tom delu srpske teritorije. Radi se o tome da su naši građani zaista tamo uznemireni i Republika Srbija mora da zaštiti svoje građane. U tom smislu naš je predlog kao Srpske stranke Zavetnici da zakažete u najskorije vreme vanrednu sednicu Skupštine koja će imati samo jednu tačku dnevnog reda, a to je situacija na KiM. Ne želimo da doznajemo kakav je predlog Francuza i Nemaca preko nacionalnih televizija. Ne želimo da …

(Narodni poslanici dobacuju.)

Nadam se, evo, ućutali ste se. Hvala.

… da o krucijalnim pitanjima, o srpskom opstanku na KiM mora da odlučuje ova Skupština. Zato vas pozivam da zakažete sednicu Skupštine u najskorijem roku i da ovde bude predsednik Republike koji je preuzeo odgovornost, koji je odlučio da se sam bori, ali moraće da dobije legitimitet 250 poslanika ovog parlamenta koji su jedini vlasni da omoguće da se nastave dalji razgovori.

Briselski sporazum je mrtav. Briselski sporazum je slepi korak. Predsedniče, da li je moguće da ovoliko dobacivanje gde sam bio. Kažite mi gde se kupuju diplome, pošto ovi iz SNS svi kupuju diplome, o tome kako se nacionalno opredeljujemo, ko je ovde veći, a ko je manji, ko je za državu, a ko je protiv države? Ceo dan ovde slušam recitacije poslanike kako državotvorna opozicija bi čak za jedan sat uništila ovu zemlju.

Gde vi kupujete te diplome? Da li su to neki sertifikati posebni koji se daju? Da li ste vi umislili da ste ove država ili država to sam ja? I za nas su glasali građani Srbije, građani Srbije koji ovde plaćaju porez i pune budžet o kome danas pričamo. Bezobrazluku nikada kraja. Posle toga ispadne da je neko nekorektan, a dobacuje se horski ovde po ceo dan. Ni jedan od „Zavetnika“ nikome ništa nije dobacio, evo smo ovde dva meseca, nikada. Ili smo možda bili ponekada nešto rekli, ali ovakvu dozu bezobrazluka, arogancije, oholosti, kada se priča o najvažnijim stvarima.

Verovatno zbog toga što je ova stranka na vlasti deset godina, 850.000 ljudi je otišlo iz ove zemlje. Zato što je ovde raj na zemlji, zato što je ovde idealno, ne može da bude bolje.

Što se tiče Vranja, eto što ja otuda dolazim, Vranje je imalo 2011. godine 85.000 stanovnika. Sada ima 75.000. To znači da svakoga dana pod ovom vlašću tri Vranjaca odu iz Vranja i ne vrate se više. Uglavnom su to mladi ljudi, uglavnom su to ljudi bez posla. Nisu besposličari kao većina ovih koja je ušla u ovu Skupštinu da bi primala platu. Mi smo ovde svi zbrinuti i nismo ušli ovde ni goli, ni bosi, ni neobučeni, ni bez para. Svi smo ovde situirani i nismo došli da se obogatimo ovde, kao što su pojedinci došli da se obogate. Koji su došli samo sa tašnom i mašnom, koji su vozili do skoro biciklu. Pitanje da li su i to imali.

Sada imamo ovde ljude koji dobacuju sve vreme kada ja pričam o jednoj ozbiljnoj stvari. Šta mislite, da ćemo da ćutimo? Šta hoćete, da se izvinjavamo? Hoćete da vidite moju imovinsku kartu? Trideset pet godina radim kao advokat, 35 godina i naravno imam mnogo toga što niko od njih, jedino ako počnu da pljačkaju, a većina je počela to radi i to vrlo ozbiljno, temeljito, počev od Preševa do Subotice, a svi su u SNS i zato dobijaju posao. Hvala lepo.