Jesam.

Ali nisam tražio od vas da mi dajete odgovore. Vi ste…(Isključen mikrofon)

Hvala lepo, predsedniče.

Izlišno je da bilo šta repliciram Nebojši Bakarecu. Bilo bi me sramota da bilo šta kažem, jer on ovde dva dana…

(Nebojša Bakarec: I ja bih se stideo da sam krao.)

… već dva dana ne zna šta priča. On je neko ko se potpuno pogubio. Čovek koji dok je bio u DSS-u…

(Nebojša Bakarec: Ali nisam krao.)

… je o Vučiću rekao sve najgore, odlučivao da ga skloni sa političke scene, da je on zlo u Srbiji…

(Nebojša Bakarec: Pa i vas ću da sklonim.)

Otkud ja znam, „Bič božiji“, nazivao sebe „Bičem božijim“, a on mene mnogo više podseća na junaka neke druge knjige od Viktora Igoa, ali zato, kažem, ne bih o njemu.

Ozbiljnije od svega toga je ovo što je gospodin Jovanov rekao. Ja želim da istaknem i u mom govoru sam to podvukao, da ne možete Srpsku stranku Zavetnici da stavljate u isti koš sa ostalima. Ne možete zbog toga što smo jednu legitimnu inicijativu koju ste vi prihvatili potpisali svi mi iz opozicije.

Podsetio bih, taj Šaip Kamberi, kako se zove, iz Bujanovca, ponavljali smo izbore četiri puta samo da on uđe u Skupštinu Srbije.

Ko je organizovao te izbore mi ili vladajuća stranka? Kome je bio potreban taj Šaip Kamberi da uđe ovde, onaj koji priča da je postoji Preševska dolina, da priča o tome kako treba specijalni status da se da za Preševo i Bujanovac i koji je i kada je prvog dana kada smo trebali i konstituisali ovde Skupštinu, kada smo konstituisali išlo kod američkog ambasadora? Valjda ste hteli da napravite neki balans, kao što je danas predsednik Republike sa Zelenskim pravio balans, jer kod njega ide da se savetuje šta da radi, da li da uvede sankcije Rusiji. Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine i šampionu replika u ovom Trinaestom sazivu Narodne skupštine Srbije, povredili ste, i to nije prvi put, član 100. možda stoti put.

(Aleksandar Marković: Koji član?)

Verujem čak i više, jer nisam brojao. Član 100. Zna Aleksandar bolje od mene, jer je dugo u ovoj Skupštini.

(Aleksandar Marković: Hoćeš li reći član?)

Molio bih vas da zaustavite vašeg poslanika. Kada ja izlažem vama se obraćam, a ne vašim poslanicima koji su vam, naravno, mnogo mili.

Kada želite, predsedniče Skupštine, da replicirate, kada želite da se obratite bilo kom narodnom poslaniku, sa leve ili sa desne strane, morate da ustupite vođenje sednice nekome od potpredsednika Skupštine, da siđete u klupe, da budete ovde smrtnik kao što smo mi, jer vi niste ovde neko vrhunsko božanstvo. Vi ste samo prvi među jednakima za koga mi nismo glasali. Za one koji za vas nisu glasali vi imate najgore kvalifikative. Iznosite najgore mišljenje, nazivate nas snajper opozicijom.

Ja ne znam dokle ćete to da radite više, predsedniče. Stvarno nije jasno ni građanima Srbije koga više da mrze, da li vas ili vašeg šefa poslaničke grupe, jer vi ste tu negde jednaki, ali ako budete ovako nastavili. mislim da ćete vi da povedete i da odnesete bank na kraju ovog saziva. Očekujemo, naravno, vrlo brzo vanredne izbore, a za koje vi kažete da ih mi ne želimo. Mi ih tražimo već dva i po meseca, dragi predsedniče Skupštine.

Tražim da se glasa o ovoj povredi Poslovnika, zato što nije prvi put, nego je ko zna koji, član 100. Poslovnika koji vi morate da poštujete kao „Oče naš“, a vi se ponašate kao da ste iznad nas, vi se ponašate kao faraon u ovoj Skupštini.

Poštovani predsedniče Skupštine po ko zna koji put kršite ovaj Poslovnik koji je zakon za sve nas poslanike, koji moramo svi da poštujemo, a morate da poštujete najviše vi. Povredili ste član 27.

Vi se starate o primeni ovog Poslovnika i umesto da meni odmah date reč, pošto sam se prijavio prvi za povredu Poslovnika.

Pa, videli ste me da sam se prvi prijavio, dok je još govorila, ali u redu, to ne mogu ja sada da proverim to što vi tamo radite.

Vi ste dali reč i dali ste repliku, narodnom poslaniku koji se ovde predstavlja kao bič božiji, Atila bič božiji, mada mene više podseća na jednog junaka knjiga Viktora Igoa….

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, poštovani uvaženi gosti iz Ministarstva, odnosno iz Vlade, a ima samo jedna ministarka, ali šta god i to je dovoljno, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Srpska stranka Zavetnici kao konstruktivna opozicija učestvovala je u sednici koju smo održali, a imali smo 28 tačaka koje su predložene od strane Vlade. Sve vreme kako u plenumu tako i vezano za amandmane smo imali određene predloge, sa željom da izmenimo, dopunimo, popravimo određena zakonska rešenja.

Tu bih se posebno zahvalio, a vezano je za amandmane, našem narodnom poslaniku, Marku Ristiću, koji je noćas do negde 15 do 3 obrazlagao amandmane koje je Srpska stranka Zavetnici dala. Nažalost, Vlada nije prihvatila ni jedan od tih amandmana. Mi smo bili ubeđeni da je bilo mesta da do toga dođe.

Jedna od tačaka dnevnog reda je bila i vezana za lične karte i vezana za diplome koje trebamo da priznamo i to zemljama na zapadnom tzv. "Zapadnom Balkanu". Najveći problem za nas jeste to što ćemo priznati lične karte tzv. „Republike Kosovo“ i možete misliti kako će se osećati službena lica u Srbiji, policajci koji su službovali na Kosovu i Metohiji, koji su izgubili svoje najdraže.

Imate puno njih koji su sa prebivalištem na Kosovu i Metohiji, morali su da pobegnu glavom bez obzira, da ostave svoje imanje na milost i nemilost šiptarskim teroristima, kada oni budu videli šta na tim ličnim kartama piše, a budu legitimisali ljude sa Kosova i Metohije.

Nažalost, očigledno da u tom pravcu idemo i ono što se spominje, a to je da nismo prihvatili nekakav tamo sporazum francusko-nemački, pa je to neki švedski sto gde uzimamo ono što nam se sviđa, a ono što nam se ne sviđa ne prihvatamo, pa smo prihvatili, ali nismo prihvatili, ali smo prihvatili da primenimo ono što nismo prihvatili. Vrlo loša logika, prosto da je nema.

Međutim, ono što je vrlo opasno i biće tek opasno, to je teritorija ovog tzv. „Pčinjskog okruga“ ko ga je tako neko nesrećno nazvao, a radi se zapravo o Vranjskom okrugu koji se tako zvao pre Drugog svetskog rata i to je jedino adekvatno ime. Moj je predlog bio, a i biće verovatno i prema Vladi da se konačno ispravi ta greška i nepravda, jer Vranje je centar okruga i okrug mora biti Vranjski. Mora biti stavljen akcenat na najveće mesto koje je karakteristično za taj okrug, kao što je Nišavski, kao što su ostali okruzi koji su se i ranije tako zvali. Ko je to smislio da bude ovako, nije mi jasno?

Na taj način ćemo biti i brana onome što se događa u tom okrugu koji je mekani deo, mekani trbuh naše Srbije, imajući u vidu da tamo imamo pripadnike nacionalne manjine. Ranije smo ih zvali „šiptari“, onda su krenuli odjednom da se ljute i da hoće da budu Albanci. Sada je jasno i nama, a i njima zašto hoće da se zovu Albanci, jer očigledno da ovaj švapsko-francuski ultimatum podrazumeva da moramo da prihvatimo da oni koji su nam predlagali, pravili na našoj teritoriji Albaniju, sada hoće da naprave „Veliku Albaniju“. Zbog toga, ovi koji su do juče bili „šiptari“, sada se zovu i žele da se zovu Albanci.

Meni je potpuno svejedno, jer ja živim sa tim ljudima, za razliku od ovih koji pokušavaju da me dekoncentrišu tako što dobacuju, misleći valjda da su mnogo pametni.

Međutim, najstrašnije je to što 2002. godine su bili izbori, lokalni izbori u Bujanovcu koji su trajali do zore. To su bili izbori koji su bili u režiji tadašnjeg ambasadora Amerike, Montogomerija, koji je do jutarnjih časova uspeo da napravi da albanska nacionalna manjina osvoji apsolutnu vlast. Oni sada u Bujanovcu apsolutno punih 20, evo 21. godina imaju apsolutnu vlast. O Preševu da ne pričam, o tome već svi znaju.

Dakle, vrlo je opasno ovo shvatiti neozbiljno, ovo moramo imati u vidu zato što su pripreme očigledne, jer je 2019. godine Vlada tzv. „Kosova“ odlučila da napravi Kancelariju za pomoć Albancima u Bujanovcu u Preševu i Medveđi. Ta pomoć se ogleda i u finansijama, ali naročito u indoktrinaciji tog stanovništva tamo. Zapravo, ideja je da se taj potez centralne Srbije naziva „istočnim Kosovom“ i to je sada nešto što je vrlo opasno.

Onog momenta, što je mene najviše uplašilo, to je gostovanje Kristofera Hila, ambasadora Amerike u Srbiji, koji je 1998. godine skidao cipele i u čarapama tadašnje teroriste OVK pretvorio u borce za slobodu. Njegovo pojavljivanje u Bujanovcu i Preševu, gde je više nego alarmantno, više nego alarmantno što je narodni poslanik Šaib Kamberi na konstitutivnoj sednici Skupštine Srbije 1. avgusta bio odsutan iz ove prostorije, ali je zato bio u gostima kod tog istog ambasadora.

Ovog puta on nije skidao cipele, nije bio u čarapama, ali zaista ne znam šta je obećao, ali što se njega tiče i politike države koju predstavlja to ništa dobro nama neće doneti.

Vranje kao centar okruga je po popisu 2011. godine imalo 85.000 stanovnik. Sada po poslednjem popisu ima 75.000. Dakle, 10.000 stanovnika manje. Deset hiljada stanovnika manje znači da je svakog dana iz Vranja odlazilo po dvoje, troje ljudi. To je više nego alarmantni podatak.

Zašto je do toga došlo? Verovatno zbog loše ekonomske situacije. Verovatno zbog toga što je Grdelička klisura izgleda granica gde se završava Srbija, jer u Vranjskom okrugu ne postoji ni jedna investicija, ne postoji ni jedna fabrika, ne postoji ništa što je urađeno unazad 30 godina, osim što su propale mnoge firme koje su tamo postojale i koje su bile zaštitni znak toga grada.

Ideja da se pravi nacionalni stadion u Vranju je potpuno besmislena. Ta ideja je plasirana 2018. godine od strane predsednika Republike Srbije. Ne znam zašto, 2020. godine takođe je ponovljena. U kampanji 2022. godine se ponovo neko hvalio time da će graditi nacionalni stadion.

Nema potrebe da se gradi nacionalni stadion u Vranju zato što tamo nema ko da igra fudbal. Dinamo koji je bio u super ligi Srbije i igrao sa Partizanom i Zvezdom od ovih vaših majstora koji vode grad je doveden u beton ligu, a pre neki dan je izbačen iz te lige. Tako da tamo jedino da dođe Goran Vesić pa da igra fudbal. Ako je to neki razlog da se pravi stadion, onda je to opravdano.

Još na kraju, znajući da ste vi čovek od reči, znajući da vi održavate, ispunjavate svoju reč koju ste dali, obećali ste da ćete sa predsednikom Republike razgovarati, uklopiti se sa njegovim vremenom, zakazati jednu sednicu na kojoj ćemo raspravljati o francusko-nemačkom planu, na kojoj će on biti zajedno sa svima nama, izneti koje su to nedoumice. Mi ćemo mu reći ono što piše u tom sporazumu. Reći ćemo, a zapravo pročitaćemo ono što piše u tom sporazumu.

Evo, recimo, u članu 1. piše – obe strane će međusobno priznati svoja dokumenta, nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.

Član 4. kaže – Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Sada ovo piše i nama se događa da nas ubeđuju da li više verujemo svojim očima ili njihovim rečima. Zbog toga je potrebno da predsednik Republike dođe ovde, da javnosti Srbije predstavi ono šta je prihvatio, da mi to čujemo i da onda zajedno sa njim i zajedno sa vama odbacimo ovaj švapsko-francuski ultimatum jer on Srbiji ništa neće dobro doneti. Doneće nam samo kapitulaciju, doneće nam glavobolju i doneće nam sutra Kosovo u Vranjskom okrugu.

Hvala vam, predsedniče.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas smo imali priliku da prisustvujemo konačnom dolasku republičke Vlade nakon šest meseci u ovaj parlament u poslednji četvrtak u mesecu, kako bi nam se obratili sa svoje nedodirljive visine. I to bi bilo u redu da su to i do sada radili, ali nisu.

Došli su ovde i imali smo jednu šaradu pripremljenih pitanja i još bolje, pripremljenih odgovora, kako bi se javnost Srbije anestezirala, kako bi javnost Srbije shvatila da ovoj Srbiji sve ide potaman i radi onako kako treba.

Nakon toga su samo dva opoziciona poslanika uspela da postave pitanje i dobili su kanonadu odgovora, dobili su kanonadu uvreda. Dobili su upotrebu reči koje nisu primerene za jednog gosta, a Vlada Srbije je gost u ovom srpskom parlamentu. Voleo bih da po Poslovniku Narodne skupštine svakog poslednjeg četvrtka u mesecu građani Srbije mogu da čuju i da vide predstavnike Vlade, da čuju i vide predstavnike opozicije koji će postavljati pitanja, a da se nikada više ne upotrebljavaju reči lažete, kradete, nemate pojma i narod vas neće.

Još nešto, predsedniče, nadam se da sledeće zakazivanje i dolazak Vlade Republike Srbije u punom sastavu neće zavisiti od vaše dobre ili loše volje, već da to mora biti praksa onako kako piše u Poslovniku Narodne skupštine Srbije. Hvala vam, predsedniče.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, vi se starate ovde o redu.

(Narodni poslanici govore u glas.)

Molio bih vas da, ako možete, da prekinete ovo dobacivanje. Zazvonite malo.

Povredili ste član 100. Poslovnika, jer ste se nakon diskusije poštovanog narodnog poslanika dr Zorana Zečevića upustili sa njim u debatu, u raspravu, u primedbe, u dobacivanje onoga što čujete od vaše poslaničke grupe, a vi na to nemate pravo.

Član 100. kaže da ako želite da učestvuje u pretresu morate da prepustite predsedavanje jednom od potpredsednika Skupštine i da sednete…

(Narodni poslanici govore u glas.)

Predsedniče, ja ne čujem samog sebe od dovikivanja poslaničke grupe i poslanika SNS. Definitivno vas molim da mi omogućite, jer sam i ja narodni poslanik, izabran od naroda Srbije…

(Narodni poslanici govore u glas.)

Vrlo rado, ako hoćete da mi date vremena da obrazložim ovo što sam hteo. Nisam ni 15 sekundi imao.

Hvala vam, predsedniče.

Rekao sam vam da ste povredili član 100.

Da, ali sam i rekao da ako hoćete da učestvujete u bilo kojoj debati sa nama poslanicima, da siđete u poslaničku klupu, da prepustite vođenje nekome od potpredsednika.