Mi smo jedina stranka koja ovde nije dobacivala.

Tražim da se glasa.

Poštovani predsedniče skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti sa Kosova i Metohije, predsedniče Republike Aleksandre Vučiću, dva dana pozivate na sabornost. Dva dana…

Samo vama?

Član je 105.

Niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč o predsednika Narodne skupštine.

Hvala Bogu, ali vidim da malo suflirate ovde, pa možda i od predsednika Republike, zavisi.

Odlično mene vi razumete. Ja vam kažem šta je povreda Poslovnika, samo me pustite da to obrazložim, ako hoćete. Ako nećete, uzmite mi sve vreme.

Uzmite mi sve vreme.

Zamolio bih vas, zato što šef naše poslaničke grupe, koliko god se to vama možda i ne sviđalo, Milica Đurđević Stamenkovski, je na spisku govornika.

(Aleksandar Vučić: Prozvao je.)

Ona se nalazi u sali. Samo da završim.

Predsedniče Republike, nikome niste dobacivali. Ja sam prvi kome ste dobacili. Hvala vam, ali ja samo hoću da budem korektan do kraja.

Vi govorite sa mnom. Ja ima dva minuta.

Gospodine Orliću, hajde pustite vi mene dva minuta.

Posle dva minuta mi kažite, odgovorite na moje.

Ovo što radite je nečuveno i stvarno nema smisla i zaista je …(Isključen mikrofon.)

Pošto me pitate da li hoću, ja kažem da će naša šefica poslaničke grupe da govori umesto mene.
Ne može. Dobro. Hvala.

Svaka čast. Uspeli ste danas da napravite cirkus od ovog parlamenta.

Vratite mi 30, 40 sekundi, pošto u galami nisam mogao da govorim ništa.

To može da vam prođe kod nekoga ko je juče ušao u Skupštinu, ali ja sam ovde mnogo duže nego što vi mislite da jesam. Mnogi znaju da sam mnogo duže ovde.

Umesto da o ovoj temi pričamo bez žara, bez nervoze, bez napetosti. Pozivali ste na sabornost. Kakva sabornost kada slušamo ovde dva dana pridike predsednika Republike ko god da se javio ovde je bio izložen podsmehu, sprdnji, smehu vaše poslaničke grupe, aplauzima koji su nas ugušili, ja više ne čujem ništa od tog aplauza. Oduševljen sam.

Da se vratimo na ovu temu, a tiče se KiM.

Gospodine predsedniče Republike, jednom ste u tom dijalogu koji ste malo pre pomenuli, unutrašnjem dijalogu, rekli da ako se sada ne razgraničimo sa Albancima da ćemo za neku godinu ratovati za Vranje. Epa, pošto sam ja iz Vranja, to je mene zabrinulo, uplašilo, ali nisam mogao tada ništa, nisam bio narodni poslanik, nisam bio ništa vi ste bili predsednik Republike, pa sad je prilika da vas pitam da li ja imam razlog za taj strah, jer sam se uplašio i kao građanin Vranja, i kao otac, i kao deda, jer vi ste uneli jednu dozu sumnje i straha kod mene.

S druge strane, znam da ste vi dosta stvari uradili za ovu Srbiju. Ne mogu ja da budem neko ko će da kaže da niste, da ste odustali i da ćete da odustanete. Znam ja da ste vi veoma uporan čovek, znam da ste sve poklopili ovde i svakome ste odgovorili, i to veoma argumentovano, veoma ste bili činično potkovani, iznosili ste i neke slike ovih poslanika koji su tamo bili, za našu poslaničku grupu nemate ni jednu sliku, nemate ni jedan dokument, ne možete ništa negativno da kažete. Mi smo jadni, bedni i neobrazovani, i neškolovani, i bez stručnjaka, sami izašli na izbore i ušli kao poslanička grupa sa 10 poslanika.

Znači, time pokazujete da ne cenite 150 ili 160.000 građana Srbije čiji ste i vi predsednik, koji su glasali za našu poslaničku grupu, koju ste vi danas stvarno ocenili veoma negativno, žao mi je što to moram da vam kažem.

Vraćam se samo na Preševo i Bujanovac. Nakon rata, u Preševu je bila većina Srba, velika većina Srba. Moj otac je bio profesor u Gimnaziji u Preševu. Sada je tamo apsolutna većina Albanaca, kako oni sada sebe moderno nazivaju, a do skoro smo se zvali Šiptari i niko se nije vređao.

Vrlo je perfidno šta je rađeno 2002. godine kada je američki ambasador u Bujanovcu sedeo do skoro izjutra i to vi odlično znate, da bi nam makao većinu za Albance u Bujanovcu i od tog momenta oni imaju vlast u Bujanovcu, znači punih 20 godina.

Perfidno je to što oni rade i što ćemo mi sutra po istom modelu, po istom scenariju kao što smo ga imali na Kosovu i Metohiji, što smo ispustili iz različitih razloga, motiva, neko je bio patriota, neko je to izdao, neko je hteo da to preda, da nam se to ne desi sutra opet i da Kosovo se preseli u Vranjski okrug, ko je neko nesrećno nazvao Pčinjski.

Ja vas molim, iz tog okruga se iseljava mnogo više Srba nego što se iseljava…

Samo još deset sekundi.

Očekujem da ove investitore, koje dovodite po čitavoj Srbiji, da ih dovedete u Vranjski okrug, da pomognete najpre Srbima da ostanu tamo, da se zaposle i da formiraju porodice.

Ja ću prisustvovati otvaranju fabrike koju vi dođete da otvorite ako me budete zvali.

Hvala vam, predsedniče.

Gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi predsedniče Republike, Aleksandre Vučiću, reklamiram povredu Poslovnika i to člana 106, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Vi ste morali predsedniče, a znam da ste veoma iskusan političar i da ste na mestu za koje se založila vaša stranka, da prekinete zaista ovakvu jednu tiradu poslanika za Bujanovca koji stalno i mimo ove skupštine nekažnjeno, bez opomene pominje nekakvu Preševsku dolinu koja ne postoji kao toponimski znak, ne postoji nigde u geografiji osim u izmišljenim formulacijama koje iznose ovi poslanici i ljudi koji dolazi iz Vranjske kotline.

Pomenut je ovde i Vili Brant. Pomenuto je da treba da tražimo oprost za ono što smo učinili na Kosovu i Metohiji. Da li trebamo da tražimo oprost zato što je srpska devojčica od devet godina silovana od strane šiptara na Kosovu i Metohiji. Da li treba da tražimo oprost za gospodina Martinovića kome su flašu stavili tamo gde ne bih sada da se izjašnjavam. Pomenute su i pretnje o nekakvim pištoljima, o nekakvim policajcima koji će na Kosovu da izazivaju krv, a zna se ko je na Kosovu izazvao krvi i ko je Kosovo doveo u ovu situaciju.

Nije Kosovo, gospodine predsedniče i predsedniče Republike, nezavisno Kosovo. Kosovo nikada neće biti nezavisno, jer Srbija neće dati saglasnost sa tim zato što Kosovo i Metohija nije naše, Kosovo i Metohija je naše dece, mog Vukana i Vukana gospodina predsednika Republike. Hvala vam.