Obrazlažem amandman.

Mi smo kao poslanička grupa ispred Srpske stranke Zavetnici probali da koliko-toliko popravimo ovaj set zakona iz oblasti pravosuđa. Hteli smo i naša glavna ideja je da se ipak kontrolna uloga Narodne skupštine Srbije pojača, ne u smislu da mi ne propuštamo odluke Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva, njihov izbor, proceduru. Naša je bila ideja, a i ovaj amandman se toga tiče, da za izbor predsednika Visokog saveta tužilaca bude zatraženo odobrenje ovog visokog doma. Da mi samo odobrimo ono što je već kroz čitavu proceduru i kroz čitav postupak provedeno, ono što su izabrali ljudi koji su izabrani, mislim na gospodu tužioce i sve one koji su članovi tog Visokog saveta tužilaštva, a da mi samo ovde deklarativno, rekao bih, odobrimo izbor predsednika tog saveta.

Ovo kažem zbog toga što sam i u opštem delu obrazlažući naveo da u svim zemljama Kvinte koje su nas i pritiskale da nam uspe referendum o izmeni Ustava u oblasti pravosuđa nigde ne važi ovaj sistem i svuda je na neki način kontrolna uloga, odnosno visokog doma kakav je Narodna skupština Srbije zapisano.

Mi ćemo na ovaj način potpuno izgubiti kontrolu, dozvolićemo da se tužioci međusobno biraju, dozvolićemo da se sudije međusobno biraju, imajući u vidu da je kvorum i imajući u vidu da je broj ljudi koji odlučuju o tome veoma mali. Plaši me, što manje ljudi, to veći rizik za korupciju. Hvala, ministarka.

Gospodine predsedniče Skupštine, gospođo ministar, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, upravo smo čuli jedan primer, a za ova dva dana smo se naslušali toga, a i unazad godinama gde političari podnose krivične prijave, podižu optužnice i optužne predloge, donose presude, to se objavljuje u medijima i ako bude slučajno oslobađajućih presuda, jer sudije sude na osnovu dokaza, a ne na osnovu članaka u novinama, onda su nezadovoljni i onda se spočitava pravosuđu da je nezavisno, odnosno da je zavisno od politike, da tužilaštvo nije samostalno, jer, Bože moj, taj političar nije zadovoljan odlukom suda.

Najgori mogući način pritiska na pravosuđe jeste taj što je postao manir u Srbiji da političari donose i presude za svaku krivičnu prijavu koju podnesu.

Ja vas molim, predsedniče, da, ako možete, umirite određene kolege.

Hvala vam.

Marijane, hvala ti.

Moramo da vodimo računa o toj javnoj reči. Mi hoćemo sada da pravosuđe bude nezavisno, tužilaštvo da bude samostalno. To svi, nadam se, u ovoj sali želimo i svi stremimo ka tome. Međutim, došli smo do ove situacije.

Shvatam vas, gospođo ministarko, da ste uradili onaj zanatski deo posla i da ste vi ušli u voz koji ide ka određenoj stanici. Niste mogli da menjate prugu. Jasno je meni da je ovo akcioni plan koji je usvojen mnogo pre nego što ste vi postali ministar, ali stvarno kada uđete u pogrešan voz sve stanice su pogrešne.

Mi smo napravili veliku grešku zato što smo prihvatili odluke Venecijanske komisije, što smo prihvatili njihove smernice. Doveli smo sebe u situaciju da nam oni budu vrhovni sudija koji nam odobrava šta možemo, šta ne možemo. Ono što se njima sviđa trebalo bi da bude za nas dobro.

Ja sam se podsetio i pogledao sam malo i druge detalje vezano za ono predreferendumsko pitanje, odnosno atmosferu, pa sam video da su zemlje Kvinte 6. januara, znači, na Badnji dan, 2022. godine, rekli da promene Ustava Srbije su važan korak u jačanju nezavisnosti pravosuđa u Srbiji.

Da vas podsetim kako se biraju sudije i kako se biraju tužioci, na primer, za Nemačku, jer sam o tome pričao prošli put, pa da vam kažem. Izbor sudija i tužilaca je kompletno u rukama politike. Skupština, odnosno donji i gornji dom parlamenta imaju presudan uticaj, kao i ministar pravde, dok sve sudije zvanično imenuje savezni predsednik. Tužioci su, pre svega, birokrate koji su deo Ministarstva pravde, tako da tu ministar pravde, što na saveznim, što na pokrajinskim nivoima, ima ključnu reč. Znači, ministar pravde ima ključnu reč u Nemačkoj, zemlja Kivnte.

Velika Britanija. Sudije u imenovanje predlaže poseban sudski komitet, ali konačnu odluku o imenovanju donosi parlament, odnosno kralj kao izvršna vlast.

Amerika, ona ima više modela. Ima ih čak pet. Imate model gde sudije biraju građani na neposrednim izborima. U tom sistemu postoje opet dva podmodela. Negde se sudije same kandiduju, a negde ih kandiduju političke stranke.

O Francuskoj i načinu kako se tamo bira, o tome ne bih dalje. Ovo pričam samo zbog javnosti Srbije, da bi građani Srbije shvatili da smo na potpuno pogrešnom putu zato što smo prihvatili model, preporuke i mišljenja zemalja u kojima se ovakav model nikada nije primenjivao, niti će ikada da se primenjuje. Ovo je eksperiment samo za balkanske države.

Ovo je eksperiment samo za istočno-evropske države koje su trebale ili treba da uđu u EU i kada jednom pogrešite, kada prihvatite neki okvir, nema više izlaska iz toga. Ja sam zato i pledirao u onom govoru juče da onaj okvirni sporazum koji imamo sada, ultimatum francusko-nemački, sada treba ne prihvatiti, reći mu ne, a ne kada uđemo u taj proces, pa na kraju, kada dobijemo konačni rezultat da onda plačemo, kukamo, udaramo se u glavu i kažemo kako je ceo svet jak i kako je ceo svet protiv nas, a mi smo bili pametni, pa smo to prihvatili kada nije trebalo.

(Narodni poslanik Marko Atlagić dobacuje iz klupe.)

Da sam u pravu…

Profesore, hajde malo… Mislim da si najsmešniji u ovoj Skupštini.

Hvala lepo. Najsmešniji ste.

(Nebojša Bakarec: Šta je ovo?)

Ja vas molim da mi omogućite od nekoliko poslanika ovde iz DSS-a i ostalih stranaka da mi ne dobacuju da bih mogao da završim svoj govor.

Mislim da je ovo…

Vidite, pošto poslanika SNS-a gospodin Vladimir Đukanović nije ovde, a on je predsednik Odbora za pravosuđe i trebao bi, kada je set zakona ovde o pravosuđu, da bude i da sedi ovde, da brani te zakone, da bude potpora ministru pravde koji je ovde došao zbog svih nas. Njega nema zato što deli moje mišljenje, zato što pravite kardinalnu grešku.

Upamtite moje reči. Svi advokati ovde koji su bili u ovoj Skupštini i svi koji su dali upozorenje rekli su vam da pravimo katastrofalnu grešku koja će koštati ovo pravosuđe, nažalost, u budućnosti, a vi ćete biti zapamćeni kao što je Snežana Malović, što je uništila pravosuđe. Žao mi je što će tako biti.

Hvala vam.

Gospodine predsedniče Skupštine, gosti iz Vlade, drage dame, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, dobili smo poziv za današnju sednicu, mada nikada ne volim da to bude po hitnom postupku. Prošlo je godinu dana i pretpostavljam da je moglo da se malo brže sve ovo uradi, ali ako ministarka kaže da je to tehnički bilo neizvodljivo, onda je u redu. Shvatam da je tu bio ogroman posao.

Danas imamo 32 tačke o kojima treba raspravljati, ali nisam ubeđen da je javnost Srbije zainteresovana za sve tačke, javnost Srbije, a pogotovo ljudi iz pravosuđa i ljudi koji su vezani za pravosuđe, a i oni o kojima odlučuje pravosuđe, jesu zainteresovani, o setu pravosudnih zakona, gde stoji predlog zakona o sudijama, predlog zakona o uređenju sudova, predlog zakona o javnom tužilaštvu i predlog zakona o VSS. Znači, to su krucijalni predlozi o kojima će očigledno svi poslanici i ovlašćeni predstavnici stranaka danas govoriti. Ja govorim u ime Srpske stranke Zavetnici, i onda bih hteo da napravim malo istorijat, jer do ovih predlog nismo došli zadnjih godinu dana, a to su predlozi.

Postoji jedna predistorija vezana za reformu u pravosuđu.

Ja sam 35 godina u pravosuđu kao advokat i sve dok nisu počele ove reforme, pravosuđe je bilo zaista nezavisno, a tužilaštvo samostalno. Onog momenta kada su krenule reforme, a mislim konkretno na reformu pravosuđa 2009. godine, doživeli smo jedan fijasko, doživeli smo da 1600 sudija i tužilaca, rekao bih vrsnih ljudi dokazanih u profesiji, budu najureni iz pravosuđa, a gle čuda, tu reformu pravosuđa je prećutno podržala Venecijanska komisija, nije imala ništa protiv tog predloga koji je tada usvojen, i tada smo imali ministarku pravde, neku Snežanu Malović, koja je ušla zaista u istoriju, pa gospođo Popović, vodite računa da ne doživite da i vi na taj način uđete u istoriju, nadam se da nećete.

Imali ste čuvenu Natu Mesarević, koja je takođe učinila mnogo zla pravosuđu u Srbiji, koja se, ja mislim nije do današnjeg dana oporavila. Mnogi od tih ljudi koji su u toj reformi pravosuđa izgubili posao, su precrkli od muke, mnogi od njih nisu izašli iz kuće, zbog srama koji im je nanet, i sva je sreća da je ustavni sud 2013. godine, doneo onu odluku koja je pomogla i bila osnov za vraćanje tih ljudi nazad na posao.

Međutim, ono što je najstrašnije, građani Srbije su morali da plate ogromnu štetu iz budžeta Srbije, upravo zbog toga što su te sudije primale platu sve vreme, mislim i na tužioce, a onda i naplatili moralnu štetu zbog toga.

Ponavljam ovo zato što se radi o Venecijanskoj komisiji. Sada se ona ponovo javlja i ponovo u nekom obimu hoće, traži, nameće.

Mi smo na evropskom putu, kako vi kažete, i ta Evropska komisija ili Venecijanska komisija, koja inače ne zaseda u Veneciji, preporučuje, usmerava, čak i nameće, kontroliše i daje vam odobrenje na koji način to trebate da radite, čak i u onom formalnom smislu.

Mi smo kada je bio raspisan referendum za izmenu seta zakona u oblasti pravosuđa, bili protiv toga. Ja sam bio protiv toga kao čovek po profesiji, a onda sam na neki način dobio i podršku nekih kolega koji su tada bili narodni poslanici. Mislim na gospodina Tomu Filu, koji je bio narodni poslanik SPS-a, na Vladimira Đukanovića, koji je bio poslanik SNS-a, a i danas je. Oni su bili oštro protiv izmene seta pravosudnih zakona i izmeštanja donošenja odluke iz parlamenta.

Ovo kažem zato što naš Ustav deli vlast na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. One se međusobno prožimaju, a u isto vreme i kontrolišu i ta ravnoteža, samokontrola i međusobna kontrola dovodi do poštovanja prava, do poštovanja zakona i pravne sigurnosti.

Nisam siguran da smo na pravom putu. Kada je tadašnji ambasador, Njegova ekselencija Tomas Šib, nemački ambasador, pozvao narod Srbije da izađe na referendum i da za njegovo dobro glasa „za“, još više sam bio ubeđen da treba glasati „ne“.

Dolazi čovek koji dolazi iz Nemačke, koja je 2014. godine, odnosno njihovi vojnici vešali po Mačvi, koji su od 1941. do 1945. godine streljali 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 za ranjenog. Što je najinteresantnije od svega, hteo sam da malo doznam kako se to u toj čuvenoj demokratskoj Nemačkoj biraju sudije, ko ih bira. Mislio sam da to što oni nama preporučuju mora da važi i u Nemačkoj. Međutim, kada sam malo ozbiljnije napravio analizu, došao sam do toga da sudije u Nemačkoj bira Sudski izborni komitet od 32 člana, od toga su 16 ministara pravde iz različitih oblasti iz Nemačke i 16 predstavnika izabranih od parlamenta.

Dakle, u Nemačkoj se sudije biraju od strane ministara pravde, njih 16 i od strane predstavnika izabranih u parlamentu, a moguće je da budu i narodni poslanici i sada nam taj ambasador želi dobro - preporučuje nam nešto što ne važi u njegovoj zemlji?

To je ono za šta sam se ja sve vreme zalagao. Moja stranka Zavetnici i sada se zalaže za to. Ne smemo da izmestimo da o sudijama i tužiocima odlučuje isključivo struka. Ne smeju sudije da se međusobno biraju, ne smeju tužioci da se međusobno biraju i da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca imaju po 11 članova, za kvorum je dovoljno šest. Znači, možete da imate šest tužioca i šest sudija koji će odlučivati o budućnosti pravosuđa. Što je manja grupa ljudi, sumnja je veća na uticaj raznih organizacija, vladinih, nevladinih, manjih grupa, finansijski jakih i sposobnih.

Navešću vam jedan primer kako je Vrhovni kasacioni sud, a vi ste upoznati sa tim, 16. septembra 2021. godine kopernikovski izmenio svoj stav o bankarskim kreditima, o njihovoj obradi, a da je pre toga baražna vatra i priprema medijska bila skoro u svim sredstvima informisanja, pa se, nažalost, i naša guvernerka uključila u sve to, štiteći strane banke u Srbiji, napadajući advokate koji su zastupali klijente koji su opljačkani od tih banaka, a nije spomenula ona advokate koji su zastupali banke i sada smo došli u situaciju da oni koji su opljačkani počinju da gube sporove i plaćaju čak i troškove koje su načinili advokati koji zastupaju banke.

I, gle čuda, dve ili tri kancelarije u Srbiji advokatske to rade. Šalju svoje pripravnike. Oni se čak i ne pojavljuju, ali je to ogroman broj predmeta i takav kopernikovski obrt pokazuje da što je manja grupa ljudi, to je veći rizik da mi izgubimo nezavisnost pravosuđa i izgubimo samostalnost tužilaštva.

Mi živimo u Srbiji, gospođo ministarko, i svi se borimo protiv kriminala, borimo se protiv korupcije, ali mene plaši da ukoliko budemo usvojili ovakve zakone, pustićemo lisicu u kokošarnik i, verujući da neće da pojede kokoške, imaćemo veliki problem. Evo, zapamtite moje reči.

Rekao sam vam na početku, veoma sam dugo u ovom poslu. Poznajem ogroman broj sudija, i nekadašnjeg Vrhovnog kasacionog, i nekadašnjeg Vrhovnog suda, apelacionih i šta smo mi sve izmenjali i dokle smo sve došli i opet se svi žale i svima nije dobro i ne znam zašto smo došli do ovoga da menjamo ove zakone.

Mi smo kao poslanička grupa dali 20-ak amandmana. probali smo da ovo što je loše popravimo koliko je moguće, jer ja znam da vi imate većinu, znam da imate čak i obavezu da sa ovim završite i to imate čak i oročeno do 9. imajući u vidu da godinu dana je prošlo od usvajanja u ovom parlamentu izmena Ustava, ali ovo, po nama, neće biti dobro, pogotovo što iza toga stoji Venecijanska komisija, pogotovo što u većini zemalja odakle dolaze ti predstavnici Venecijanske komisije.

Ne usvajaju se ovakvi zakoni. Ne biraju se sudije na ovakav način. Ne biraju se tužioci na ovakav način. Napravićemo jedno usko grlo i imaćemo dinastije u pravosuđu. Imaćemo ljude koji će sa istim prezimenom i da se nasleđuju i da dobijaju prolaz. Moći će da interesne grupe kupuju ko će biti sudija. Odneće spisak sa imenima i usloviće ove ljude – ovog sudiju moraš da izabereš u Vranju, ovog moraš da izabereš u Leskovcu, ovog moraš da izabereš u Subotici.

Kada smo kod etničkog sastava sudija i tužilaca, pošto imamo stalno primedbe nacionalnih manjina, a to je pogotovo karakteristično za Vranjski okrug, koji je nesrećno neko nazvao Pčinjskim, ali to ćemo promeniti, nadam se uskoro, da tamo nema albanskih predstavnika među sudijama, da su vrlo malo zastupljeni u tužilaštvu, da ih nema u policiji, da su ugroženi. Da su ugrožena prava, to smo čuli i juče od njihovog narodnog poslanika. I što su više ugroženi, sve ih više ima i u populaciji i u sudu i u tužilaštvu. Dakle, u Osnovnom sudu u Bujanovcu imate više sudija, cenjenih kolega, Albanaca, imate porotnike, imate tužioce i tu je potpuno jedno poštovanje prema nacionalnim manjinama, a ja verujem takođe i na severu Srbije i ovamo u Raškoj oblasti je takva zastupljenost. Čak i sudije porotnici se biraju gledajući kako je nacionalni sastav.

Ono što bi mi preporučili što se tiče nezavisnog pravosuđa i samostalnosti tužilaštva, za čime oni vape, jeste njihov materijalni i finansijski položaj. Materijalni položaj sudija i tužilaca u Srbiji je nezavidan. Naš je predlog da se višestruko, neće se niko ljutiti sigurno u Srbiji, jer nema veliki broj sudija, dakle, da se njima višestruko povećaju plate, omoguće beneficije da bi oni bukvalno bili zaštićeni od svakog uticaja, da ne bi neko dovodio njih u sumnju, ali verovatno kada budemo deo vlasti taj predlog očekujem da bude usvojen.

To će biti, ja se nadam vrlo brzo skoro, zahvaljujući jučerašnjem i prekjučerašnjem ponašanju nekih poslanika iz vladajuće stranke koji su ovde nasrtali na gospodina Miloša Jovanovića, a onda pretvorili to u napad na predsednika Republike, rekli da smo spremali državni udar i da smo hteli da napadnemo na predsednika Republike. Ako neko misli da Milica Đurđević Stamenkovski sa njenih 60 kilograma može da napadne i naudi predsedniku Republike koji ima dva metra, ja mislim da je to nemoguće.

Dakle, zaključak onoga što hoću da kažem. Parlament Srbije mora da bude ovlašćen za konačni izbor sudija i tužilaca. On mora da bude neko ko kontroliše šta je to Visoki savet sudstva i šta je to Visoki savet tužilaštva predložio i koji su to ljudi.

Dešavalo se u ranijem periodu da bude predložena osoba za sudiju od strane Visokog saveta sudstva, a doznalo se da je išla u Italiju, da je bila tamo starleta. Sva sreća da su narodni poslanici u ovom parlamentu, koji potiču iz tog mesta, obavestili sve nas da je ne izaberemo, i ona je sklonjena.

Hoću da kažem, da 250 narodnih poslanika predstavljaju suverenitet naroda. Ako se presude u Srbiji donose u ime naroda, a piše to u svakoj presudi, mi smo ovde u ime naroda, nas 250, bez obzira da li smo u vlasti, da li smo u opoziciji, imamo kontrolnu ulogu u odnosu na sudsku vlast i u odnosu na izvršnu vlast.

Takođe, izvršna vlast može da kontroliše sudsku, a vidite da u Nemačkoj se biraju sudije od strane ministara pravde. Ako je to tamo dobro, onda bi trebalo da bude i ovde dobro, a ne da nam Nemačka preporučuje ono što se kod njih ne primenjuje, a da mi budemo ovde zamorčići, da mi ovde bude eksperiment uživo.

Mislim da ćete da se pokajete zbog ovoga što ste i što smo svi zajedno došli do ovoga. Trebalo je stopirati ovako nešto, kao što na vreme treba reći ne nemačko-francuskoj ultimatumu za Kosovo i Metohiju. Ako budemo i sada rekli ne, a imamo predlog, takođe Nemačke, ovo neće da izađe na dobro.

U danu za glasanje, gospođo ministar i dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, Srpska stranka Zavetnici će glasati protiv ovakvog vašeg predloga. Mislim da ćemo biti potpuno u pravu, a da ćete vi sigurno pogrešiti.

Hvala vam.

Hvala vam, uzvišeni predsedniče Skupštine, Vape visočanstvo, gospodine Orliću, što mi niste izrekli opomenu kao kada ste mi izrekli opomenu kada sam rekao ono isto i postavio pitanje kao gospodin iz vaše poslaničke grupe, sat ili dva pre mene.

Gospođo ministar, vi ste rekli malopre da ja nisam dobro pročitao ovaj predlog. Ja sam ga odlično pročitao. Za kvorum, za rad VSS i za rad VST je potrebno prisustvo osmorice ljudi koji su sudije, tužioci i istaknuti pravnici.

Moja sugestija je bila vezana za većinu prilikom odlučivanja. Ako imate 11 članova, prostom većinom sa čest dolazite do odluke, do izbora sudija, do izbora tužilaca.

U tom smislu smo i dali predlog u amandmanu koji sam ja napisao, zapravo u dva amandmana, da za odlučivanje u VSS, i u VST, mora biti osam glasova, minimum, za donošenje takvih važnih odluka.

Da bi ovi pravnici, istaknuti, koje ćemo mi birati ovde u Skupštini, znamo proceduru, mogu da kontrolišu sudije, mogli da kontrolišu tužioce, za koje sam rekao – izražavam sumnju.

Što je manji broj ljudi koji odlučuje, to je veća opasnost od korupcije, to je veća opasnost od uticaja, od uticaja čak i stranih službi, od uticaja ljudi koji imaju ogroman novac koji su stekli na nezakoniti način. Hoće da kupe sudije, hoće da kupe tužioce, koji će njihove predmete držati u fioci. Neće smeti da im sude. Imaćemo zastarelost.

Hvala lepo, visočanstvo. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine Srbije i prvi čoveče ove Skupštine, a ne kralju ove Narodne skupštine Srbije.

Gospodine Orliću, svojim ponašanjem ste povredili član 106. Poslovnika ove Narodne skupštine, jer niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje osim predsednika Narodne skupštine, a nikako Milenko Jovanov ili Jovanović, ne znam već ni kako mu je ime, i svi ostali vaši poslanici.

Ja sam vam i prošli put rekao da vi niste razredni starešina ovde i da me prozivate.

Vi ste juče izazvali ono što se desilo u Skupštini.

Sad me ne puštate da završim ono što….

Gospodine predsedniče Skupštine, poštovani predsedniče Republike Srbije, mislim da je predsednik Skupštine sada povredio član 107. našeg Poslovnika – Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje

dostojanstvo Narodne skupštine.

Sada smo opet čuli da postoji neka preševska dolina, koja ne postoji u Srbiji kao teritorijalna organizacija. Postoji Vranjska kotlina i vi ste na to morali da upozorite poslanika koji se tako izjašnjavao.

Takođe, izneta je neistina o ugroženosti albanske nacionalne manjine u toj tzv. preševskoj dolini, odnosno u Vranjskoj kotlini gde ih ima u Preševu, gde ih ima u Bujanovcu.

Po zadnjem popisu u Preševu ima 65.000 Albanaca, u Vranju ima 75.000, iako je Vranje glavni grad tog okruga, zato što ih je sve više, zato što su ugroženi.

Ovo su potpune neistine koje se iznose ovde za skupštinskom govornicom i ja vas zaista molim u ime svih nas koji dolazimo iz tog okruga da opomenete ovog poslanika. Ne postoji preševska dolina, ljudi. Ne postoji ugroženost albanske nacionalne manjine, iako oni traže izjednačavanje prava Srba koji su sada na Kosovu i Metohiji sa pravima Albanaca u preševskoj toj tzv. dolini. Ne daj Bože da im se to desi. Ne daj Bože da mi pucamo na njihovu decu.

Ni jedna dlaka sa glave ni jednog deteta albanske nacionalnosti nije pala, niti će da padne. Ja sam garant da će tako da se desi i svi Srbi koji žive u Vranjskoj kotlini.

Hvala vam.

Gospodine predsedniče, povredili ste najpre ovaj član 106. Poslovnika, zato što u sali dok neko govori nije dozvoljeno dobacivanje, a vi ste omogućili, vešto gledajući ispred sebe, da dobacuje i ministar iz Vlade, gospodin Martinović, da dobacuje šef poslaničke grupe SNS.

Neću ponovo isto sve.

Naravno.

Član 107. Nakon govora prethodnog govornika, vi ste povredili član 107, koji kaže: „Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica“.

Znači, to nije dozvoljeno, osim poslanicima vladajuće stranke, naročito šefu poslaničke grupe Milenku Jovanovu. Znači, njemu je u ovoj Skupštini sve dozvoljeno, a vi se prema nama ponašate kao razredni starešina, kao da smo mi došli ovde u školu pa nas vi podučavate. Čim izreknemo jednu reč koja vama ne odgovara, vi isključujete mikrofon. Da li je ovo vaša Skupština? Da li smo mi došli kući kod vas, pa ćete vi kao nepozvane goste da nas izbacujete kad god vam padne napamet, a kad stanemo ovde ispred vas sa poslovnicima, vi onda počnete da zapomažete, da se prenemažete, da pričate neke priče koje ne stoje.

Izmislili ste ovde da imate sertifikat na nacionalno pitanje Srbije. Vi imate diplomu kojom odlučujete o tome ko je na nacionalnoj liniji a ko nije, ko se sa kim udružuje a ko je protiv koga. Ne znam, predsedniče, zašto ovo radite i kuda ovo vodi?

Znači, povredili ste Poslovnik i tražim da se o ovome glasa u danu za glasanje.

Hvala vam što mi niste isključili mikrofon, kao što obično radite.

Gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, opozicija je u ovom parlamentu već četiri meseca. Opozicioni poslanici su uzeli učešće prilikom predlaganja svih zakona tako što smo dali amandmane.

Podvlačim da ni jedan amandman opozicije od strane vladajuće stranke nije prihvaćen, što je manir nezapamćen u parlamentarnom životu Srbije.

U tim amandmanima je bilo dosta dobre volje, bilo je dosta stručnosti i ozbiljnosti. Međutim, vladajuća stranka je odlučila ne pitajući svoje koalicione partnere, naravno, da odbije sve naše predloge i sve naše amandmane.

Srpska stranka „Zavetnici“ je imala nameru da vezano za Zakon o izmeni Zakona o državnim službenicima napravi izmenu u tom smislu da se rok od dve godine, kako je predviđeno ovim predlogom Vlade Republike Srbije, rok smanji na godinu dana, odnosno da se…

Predsedniče, ja bih vas stvarno zamolio da preko mene ne idu poruke dok ja govorim, dobacivanje sve vreme. Vi ne čujete ili, bolje rečeno, pravite se da ne čujete, ali dobro, to apsolutno ništa nije novo.

Mi smo dali predlog da se taj rok smanji na godinu dana. Znači, da nema konkursa još godinu dana, a da ga onda od 1. januara 2024. godine bude u Srbiji, da bi tada oni koji su najbolji, najškolovaniji, koji imaju najbolje reference, budu izabrani za određene državne službenike.

Imam još jedno pitanje, pošto je…

Da li je Ana Brnabić služila vojsku? Hvala.