Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9701">Milimir Vujadinović</a>

Milimir Vujadinović

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala, predsedavajući.

Povređen je Poslovniku u članu 108. koji se tiče reda na sednici Narodne skupštine, a i u vezi sa članom 109. koji predviđa opomenu koju treba da izreknete narodnom poslaniku.

Naime, kako rekoše moja dva prethodna prethodnika, dva poslanika, ovaj jedan iz nacionalne manjine Vlaške, ovaj drugi, bog zna, najveći Srbin na svetu, kako kaže, svaki Vladin zakon mi dopunjavamo i poboljšavamo, i to je istina, recimo, da pokušavamo nekim predlozima da poboljšavamo i da dopunjavamo zakonske predloge kao naše legitimno pravo. Međutim, svaki izborni proces narod njima šalje poruku da nisu poželjni. Svaki izborni proces narod njih kažnjava i zbog toga ostaju na 2% glasačkog tela. U skladu sa tim, naravno, mi narodni poslanici primamo poruku naroda i ni na koji način nećemo dozvoliti da ovaj parlament obesmisle i da blokiraju njegov rad tako što će samo oni podnositi amandmane i samo oni trošiti vreme u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Naravno, to ne možemo i nemamo nameru da sprečavamo, ali naravno da ćemo da učestvujemo u raspravi ravnopravno sa opozicijom.

U skladu sa tim kaže moj kolega Vlahović, Vukadinović, izvinjavam se, da mi podnosimo mnogo amandmana, 350 na ovaj predlog zakona, pa bože moj, ne bi trebalo da ih obrazlažemo itd, itd. Čisto radi javnosti, javnost sudi na osnovu ovoga, mi jesmo podneli 350 amandmana, ali je podnela i opozicija. Đorđe Vukadinović, ili ja imam pogrešan materijal, podneo je amandman na član 48, Boško Obradović na član 46, 47, 48, 49, 50. Nemam nikakav problem da obrazlože sve te svoje amandmane. Molim vas da ubuduće zaustavite ovakvu histeriju i ne dozvolite negiranje prava narodnih poslanika. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Sam cilj podnošenja amandmana je nešto preciznije i dodatno definisanje lica na koje se ovaj Zakon o strancima odnosi. On je u članu 2. već definisao grupe na koje se sam po sebi ovaj zakon odnosi. Međutim, ovim amandmanom sam predložio jednu dodatnu grupu, tj. stranca investitora. Jasno je da su se ova Vlada i prethodne vlade na čijem čelu je bio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić možda ponajviše bavila ovom kategorijom stranaca u našoj zemlji.

Kao dokaz toga reći ću samo neke brojke. Ako pogledate 2017. godinu, iznos direktnih stranih investicija u Srbiji je negde na 2,6 milijardi dolara. Sada, poređenja radi, to negde čini zbir ukupnih stranih investicija četiri države u okruženju jedne teritorije. Znači, Srbija je 2017. godine imala stranih investicija koliko Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija i teritorija Kosova i Metohije zajedno.

Da biste napravili jedno poređenje sa ranijim periodom i uporedili taj odnos prema ovoj kategoriji koju sam ja definisao amandmanom, reći ću vam podatak npr. iz 2012. godine. Te 2012. godine imate u Srbiji direktne strane investicije na nivou od 350 miliona dolara, sedam puta manje nego 2017. godine.

Da bi shvatili koliko je to sve bilo tragično i teško po Srbiju, napraviću opet poređenje sa zemljama i teritorijama u okruženju. Te 2012. godine Srbija sa svojih 350 miliona dolara investicija, sedam puta manje nego 2017. godine, je bila negde na nivou teritorije Kosova i Metohije koje je imalo oko 300 miliona dolara. U istom tom momentu Albanija ima tri puta više, negde 970 miliona dolara, Bosna i Hercegovina 630 miliona dolara, duplo više skoro, Crna Gora 610 miliona dolara, pa onda možete da zamislite koliko je u stvari to sve poražavajuće i na kom nivou je bio odnos tadašnjih vlasti prema ovoj kategoriji stranih lica koje ja spominjem u mom amandmanu. Naravno, zemlji je u tom momentu pretio bankrot, ali verovatno posle toga i sam nestanak.

Sada ne mogu na kraju prosto da se ne osvrnem na neka prethodna izlaganja i u okviru ovog mog amandmana kojim sam hteo da pojasnim ove kategorije na koje se odnosi zakon, a da vam ne kažem da niti manjeg procenta, niti veće galame, niti manjeg problema, niti veće podvale, kada je u pitanju broj migranata u Republici Srbiji… Radi javnosti i građana Srbije, kojima se opozicija tako zdušno obraća, naročito onaj njen pod navodnim znacima patriotski deo, u Srbiji danas ima negde oko 3,5 hiljade, kako ministar reče, precizno 3.600 migranata, manje ili više. Kroz našu zemlju je prošlo milion tih ljudi.

Sećate se najava koje su tada još Boško Obradović i njegovi kompanjoni iznosili da ćemo u Srbiji da gradimo kuće za migrante, da ćemo u Srbiji da gradimo naselja, gradove za migrante, da ćemo da radimo Bog zna šta. Od svega toga došli smo u situaciju da danas Vlada Republike Srbije gradi kuće, naselja, gradove za izbeglice sa teritoriji bivše SFRJ, tj. za one izbeglice koje su i Zakonom o izbeglicama već u prvom članu jasno definisani.

Ministre, ponosni smo i na sve ono što MUP radi u poslednjim godinama na suočavanju sa ovim problemom koji znamo da niste ni sami uzrokovali, a za koji smo svesni da ni vi ni Republika Srbija sama ne može rešiti. Zato vas pozivamo da nastavite u saradnji sa ostalima da ovaj problem rešavate i da ga držite na nivou na kome je sada. Naravno, sve to doprinosi bezbednosti naših građana koji stalno žive u Republici Srbiji. Hvala vam puno.
Ne znam otkuda sada tolika briga za KiM iz poslaničke grupe koja se otvoreno zalaže za priznanje nezavisnosti KiM, ali dobro, valjda u cilju prelaska cenzusa sve je dozvoljeno. Međutim, narod to veoma dobro proceni i ko je onaj ko se bori za KiM, ko je onaj ko se bori za državu Srbiju, ko je onaj ko se bori za svako radno mesto u Srbiji, ko je onaj ko se bori za investicije, pa nekoga nagradi, a nekoga kazni. Kazna dva puta za manje od godinu dana. Naravno, ne treba nikome spočitavati i podmetati ono što nije rekao, jasno sam rekao da je KiM teritorija, a ne država i podrazumeva se da je to teritorija koja je u sastavu Republike Srbije.

Znači, napravio sam poređenje sa nivoom investicija u četiri države i jednoj teritoriji koja je sastavni deo Republike Srbije. Za brigu o KiM mislim da dovoljno govore glasovi koje su dobili na poslednjim izborima. Hvala vam.
Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, poslednja tri dana je pred nama set zakona čiji je predlagač MUP, naravno deo ovoga jeste najavljeno u ekspozeu koji je premijerka iznela u ovom uvaženom domu, prilikom izbora Vlade. Predstavlja kontinuitet sa radom prethodnih vlada na čijem čelu je bio i današnji predsednik Aleksandar Vučić.

Pre neko što bih bilo šta rekao o predloženim zakonskim rešenjima, mislim da je korektno, a pre svega radi javnosti u Srbiji, izneti podatke dosadašnjeg rada MUP i napraviti jedno poređenje sa onim što je rađeno do 2014. godine, sa onim što je urađeno od 2014. godine do danas.

U tom smislu ću samo nekoliko podataka, da bi građani Srbije imali uvid u ono što radi MUP i shvatili da su ova zakonska rešenja u stvari samo nastavak jednog uspešnog dosadašnjeg rada MUP. Što se tiče krivičnih dela, njihov broj u prethodnom periodu od 2014. do danas je smanjen za približno 9%. To u apsolutnim brojkama znači 1.900 manje krivičnih dela na nivou godine. Broj ubistava je smanjen za 15%. Krivično delo silovanja za 27%, s tim da je sam procenat rasvetljavanja tih dela negde na 92%. Kao što znamo, Srbija se suočila sa migrantskom krizom, više od milion ljudi koji su prošli kroz Srbiju je kontrolisano, formirana je kancelarija za azil. Što se tiče materijalnog opremanja MUP, treba napomenuti da je kupljena 21.500 uniformi za srpsku policiju, 1.200 kompleta uniformi za žandarmeriju, za brigadu policije oko 500 kompleta uniformi, 3.200 pantalona kada je u pitanju pogranična policija itd.

Da ovo nisu samo ocene nas narodnih poslanika iz SNS i uopšte iz vladajuće koalicije, govori podatak da je Komisija generalnog sekretarijata Interpola visoko ocenila rad tog nacionalnog centralnog biroa Interpola u Beogradu, gde smo od 190 članova proglašeni od strane Komisije za deset najpoželjnijih partnera u svetu. Mislim da je to jedna apsolutno objektivna ocena od strane relevantne međunarodne institucije. Toliko što se tiče onog što je urađeno u dosadašnjem periodu.

Što se tiče ovih zakona, baziraću se na dva. Pokušale su naše uvažene kolege iz opozicije da kažu da nisu imali vremena, da je sazvana sednica brzo, ali opet radi javnosti i radi tačnosti, npr. Zakon o državljanstvu je u Narodnu skupštinu stigao 24. novembra 2017. godine, Zakon o granici, o graničnoj kontroli i Zakon o strancima 2. decembra 2017. godine. Mi znamo da su oni svoje vreme potrošili u beogradskoj kampanji pokušavajući da se domognu narodnog novca, naravno kada nisu uspeli u tom naumu, do novca pokušavaju doći zadnjih dana ne prezajući od ucena srpskih fudbalera.

Naime, sam Zakon o azilu jeste prilagođavanje našeg zakonodavnog okvira razvijenom delu Evrope. Pokušali su i to da predstave kao predmet koji će poslužiti za naseljavanje migranata i bog zna koga u Srbiju, ali radi tačnosti, još malo podataka. Koliko je to tačno, neka Srbija sama oceni. U celoj 2017. godini 6.195 lica je izrazilo nameru da podnese zahtev za azil. Izraziti nameru ne znači da ćete taj posao uraditi. Pored izražene namere, zahtev je podnelo 235 lica, na kraju tri pozitivna rešenja, što znači da je u 2017. godini troje lica dobilo azil. Toliko o tome da ćemo u Srbiju naseliti migrante, Arape, azijate i bog zna koga.

Ono što je bitno, svaki zakon ne služi samo azilantima, tj. u ovoj oblasti. Svaki zakon u ovoj oblasti služi pre svega građanima Srbije, jer će poslužiti za bolje profilisanje onih koji dolaze i prolaze kroz Srbiju i samim tim će doprineti bezbednosti naših građana koji stalno žive u Republici Srbiji. Međutim, ako mene pitate, dva zakona koja imaju najviše, da kažem, koristi za građane Republike Srbije, za najširi sloj stanovništva je Zakon o državljanstvu i Zakon o bezbednosti saobraćaja.

Zakon o državljanstvu je zaista velika stvar, mislim da do sada nije puno rečeno o tome, pa ću pokušati malo, pre svega radi naših građana i radi, kako reče moj kolega Stevanović, informisanja javnosti, da kažem više o tome. Naime, ako pogledate sadašnje rešenje Zakona o državljanstvu, svako od nas i svaki građanin Republike Srbije svoje uverenje o državljanstvu je mogao uzeti prema mestu upisa. Ovim zakonskim rešenjem građani Republike Srbije će moći preuzeti uverenje o državljanstvu u bilo kojoj opštini u Republici Srbiji, što znači da neko ko je rođen u Leskovcu a živi u mojoj Subotici neće morati da odlazi, kao do sada, po uverenje o državljanstvu u Leskovac i to je ono što je velika ušteda i velika korist za građane Republike Srbije.

Drugi veliki problem je taj što su svi naši državljani koji su zahtev za državljanstvo predali u diplomatsko-konzularnim predstavništvima širom sveta, a naravno najviše u regionu, u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Hrvatskoj, svi su sada bili upisivani u matične knjige u gradu Beogradu. Svoje uverenje o državljanstvu svi oni su mogli preuzeti isključivo u opštini Stari grad, jer je prema zakonskom rešenju upravo tu opštinu odredila Skupština grada Beograda. Možete misliti kakve je probleme to ostvarilo i zaposlenima u opštini Stari grad, ali i stotinama hiljada ljudi koji su danas državljani naše zemlje i žive preko Drine ili možda na jugu u Crnoj Gori, Makedoniji, itd. Znači ono što je bitno za njih, ovim zakonskim rešenjem će svoje uverenje o državljanstvu moći da preuzmu bilo gde na teritoriji Republike Srbije, olakšaće rad ljudima koji rade u Starom gradu, a njima skratiti vreme putovanja. Onima koji su imali ličnu kartu u Republici Srbiji, to su uglavnom stara lica, a nisu imali državljanstvo, bili su rođeni na nekoj od republika bivše SFRJ, ovim skraćujemo, da kažemo, muke i dobijaju konačno rešenje tog svog problema.

Neću još dugo što se tiče Zakona o bezbednosti saobraćaja, mislim da je suvišno i trošiti reči. Svako ono zakonsko rešenje koje će doprineti tome da imamo samo jednu manje dečju povredu, a da ne kažem šta više, mi poslanici SNS ćemo svakako podržati. Voleo bih da vidim ko će da bude protiv toga da se u ime smanjenja problema i sačuvanja života u Srbiji sankcionišu prolasci kroz crveno svetlo, bahata vožnja, da se smanji dozvoljeni nivo alkohola u krvi, da se smanji i bolje sankcioniše brza vožnja kroz naseljena mesta. Dok god idete u ovom pravcu, mi ćemo svakako podržavati naredna zakonska rešenja.

Na kraju, poštovani ministre, moram da vam kažem da narod jedino vidi i jedino ceni rad i trud. Nemojte imati sumnju da će svaki rad i svaki trud biti nagrađen, a da će kazna za svaku mržnju na kraju da stigne. Videli ste to u nedelju na izborima za grad Beograd, budite sigurni da će to biti tako i ubuduće, a mi ćemo kao narodni poslanici svakako, pre svega mi iz SNS, podržavati ovakve zakonske predloge koje budete slali pred nas. Hvala vam puno.
Hvala predsedavajući.

Amandman koji sam podneo je u funkciji osnaživanja borbe protiv kriminala i korupcije. Naš narod kaže da je istorija učiteljica života, i ako ne znate šta je bilo u prošlosti, teško da možete planirati budućnost.

Pre svega, meni je veliko zadovoljstvo što su danas došli poslanici iz opozicije da čuju šta imamo da im kažemo, da zarade svoju platu, da urade ono za šta ih je narod delegirao, pošto moram da kažem, pre svega zbog građana Srbije, da većinu ovog zasedanja nisu proveli u sali.

Kako je to funkcionisalo u nekoj bliskoj prošlosti, sve do prošle godine u AP Vojvodini? Evo reći ću samo na jednom primeru - kada bi vlast u Vojvodini, koju je predvodio taj žuti kriminalno politički kartel imala nameru da…
Predsedavajući, ja iznosim samo činjenice. Da li se neko u tim činjenicama prepoznaje ili ne, to je već njegova stvar.
Kada bi imali nameru da opljačka budžet građana Vojvodine, obično su formirali raznorazne fondove. Takav je npr. bio Fond za subvencionisanje novih tehnologija.
Princip rada je bio sledeći, fond za to vreme svog postojanja je dodelio 35 miliona evra, dodeljuje novac preduzeću za kupovinu neke nove tehnologije. To preduzeće naravno kupuje pod plaštom te nove tehnologije neke stare mašine, zapošljava određen broj radnika. Odmah nakon preuzimanja novca to preduzeće odlazi u stečaj, zatvara se, radnici se otpuštaju, a novac nikada ne bude vraćen fondu. Naravno da je za pretpostaviti ko je učestvovao u tom poslu, obzirom da su vlasnici preduzeća po pravilu bili ljudi koji su bili bliski tadašnjoj vlasti.
Eto, čisto jedan primer kao je to funkcionisalo u prošlosti i amandman je u funkciji toga da i kad je u pitanju Zakon o budžetskom sistemu i kad su u pitanju neki drugi zakoni, da nam se to više nikada ne bi dogodilo. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Amandman koji sam podneo svakako je u funkciji osnaživanja borbe protiv kriminala i korupcije.

Poštovani predsedavajući, možemo ljude iz vlasti, to jest one koji su vlast obavljali do 2016. godine u Vojvodini, a do 2012. godine u ostatku Srbije da zovemo kako god to oni hoće. Ja se slažem, prestaćemo da ih zovemo žutim kartelom. Možemo da ih zovemo i žutim-bordo direktorom, a možemo i žutom akademijom. Možemo čak i opozicijom ako to godi njihovim ušima. Međutim, suštinski su važne posledice njihovog delovanja u prošlosti i te posledice treba isticati. One su svakako bolne za čitavu Srbiju i veoma lako su merljive.

Vi znate vrlo dobro za privatizaciju koja je sprovođena u vreme dok su oni vršili vlast u Srbiji. Jedan od tih primera kako ta privatizacija i njihovo delovanje može biti bolno je i subotička fabrika elektromotora „Sever“. Vrlo dobro znate koliko je ta fabrika bila uvažena i na prostorima bivše Jugoslavije, ali ako ćete o inostranstvu, zapošljavala je 2.000 radnika i imala je vrednu imovinu u inostranstvu, imala je razvijene proizvodne programe, ali, Bože moj, tom privatizacijom koju je sprovela ta žuta akademija, današnja opozicija, kako god hoćete, ti ljudi su uglavnom završili na ulici. Ugovorom je bila predviđena klauzula kojom je kupac obavezan da investira 16 miliona evra u fabriku, uz saglasnost tadašnjih vlasti. To se nikad nije desilo i ovih 2.000 ljudi su postali ljudi koji su završili na ulici i postali teret budžeta Republike Srbije, jer mnogi od njih su postala lica u stanju socijalne potrebe, pa samim tim su pali na teret budžeta, odnosno svih građana ove zemlje.

Te posledice neko mora ispravljati. Danas imate priliku da u Subotici u privrednoj zoni zapošljavamo nešto više od 6.000 ljudi, pre svega, naporima predsednika države, premijerke, ali i gradonačelnika Subotice. Svakog dana bar nekoliko ljudi je više u privrednoj zoni u Subotici. Korist od toga svakako ima i budžet Republike Srbije, ali i lokalni budžet. E, to jeste pravi način i pravi odgovor na sve ono što se dešavalo u prošlosti i pravi način kako se vodi računa o budžetskim sredstvima koja se opet kroz investicije, vidimo, vraćaju u grad Suboticu. Hvala vam.
Uvažena predsednice, pa kao i svi do sada, moj amandman glasi - planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi borbu protiv kriminala i korupcije u Republici Srbiji.

Sam cilj amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne i osnaži borba protiv kriminala i korupcije u Republici Srbiji. Ja sam u nekim mojim prethodnim izlaganjima nabrojao, naravno, ne sva, ali dosta tih dela ili bolje reći nedela, koja su ostala iza onih koji su vlast vršili do 2016. godine, tj. do prošle godine u AP Vojvodini, a do 2012. godine u ostatku Republike Srbije. Nešto više sreće su, uslovno rečeno, imali građani u ostatku Republike Srbije, jer su manje morali da trpe sve ono što je kriminal i korupcija, koju je nosila jedna takva vlast sa sobom.

Naravno, sa tim pojavama je neko morao da se suoči, a suočila se Vlada Aleksandra Vučića i u prvom i u drugom mandatu, evo, nastavila je i Vlada Republike Srbije, a ogromni zadaci su se našli pred Ministarstvom unutrašnjih poslova. Rezultati su vidni. Ja ću pokušati da nabrojim neke od njih, pa ću samo reći da je broj krivičnih dela opšteg kriminala u periodu od 2014. godine do 2017. godine smanjen za 9%, odnosno za 1.900 manje krivičnih dela godišnje.

Kada su u pitanju krivična dela ubistva, koja su neminovno povezana sa jednim opštim stanjem u društvu, moram reći da je i u tom periodu broj ubistava smanjen za 15%, krivična dela silovanja za 27% manje, a broj rasvetljenih je 92%, što je oko 7% više nego u prethodnom periodu. Toliko za sada. Hvala.
Hvala, uvažena predsednice.

Podneo sam amandman sa tekstom – planiranje, priprema, donošenje, izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi borbu protiv kriminala i korupcije u Republici Srbiji, a svakako da je cilj amandmana da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne i osnaži borba protiv kriminala i korupcije u Republici Srbiji.

Vi znate da ovaj zakonski predlog predviđa povećanje zarada, kako za pripadnike Ministarstva odbrane, o čemu je govorio i moj uvaženi kolega Aleksandar Martinović, ali i za pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova koji su izneli i nose dobar deo tereta u borbi protiv korupcije i kriminala i svega onoga što je u nekom proteklom periodu nasleđeno i ostalo u amanet Srpskoj naprednoj stranci i njenim koalicionim partnerima.

Koliko su ti ljudi posla uradili, teško da možemo da im se zahvalimo samo na ovaj način, ali jeste u svakom slučaju dobar gest – povećanje zarade, nove uniforme za 21 i po hiljadu srpskih policajaca, 1200 kompleta uniformi za 1200 srpskih žandarma, 26 borbenih vozila obnovljeno, itd, itd. Ali, oni su nam to vratili rezultatima.

Setite se samo pošasti migrantske krize koja je, ne krivicom našom, zadesila Srbiju, gde su više od milion lica koji su u sklopu tog migratornog kretanja prešla državnu granicu, oni registrovali i evidentirali. Podnešeno je tada i 1400 krivičnih prijava protiv svih onih koji su pokušali da čine krivično delo u ilegalnom prebacivanju ljudi preko granice. Mislim da im dugujemo veliku zahvalnost. Hvala.
Hvala predsednice.

Korupcija je sama po sebi veoma opasna stvar, kao što znate. Međutim, ako se, opasna po jedno društvo, ali ako se ona još upari sa nesposobnosti i nestručnosti vladajućih struktura, onda imamo posledice koju mogu biti veoma strašne po čitavu naciju.

Naime, obrazlažući prethodne amandmane, ja sam izneo dosta primera kako je korupcija štetila budžete, kako od onoga republičkog, tako i do onih najnižih nivoa na jedinicama lokalne samouprave. Međutim, stvar postaje još gora ukoliko znate da je realizacija planiranih aktivnosti, tj. sredstava veoma mala ili nikakva.

Naime, 2014. godine, Pokrajinska administracija je za kapitalne investicije planirala 4,9 milijardi dinara, učinak te 2014. godine je bio negde na 1,7 milijardi, i tj. negde trećinu planiranih aktivnosti. Godine 2015. planiraju 13,76 milijardi dinara, realizacija je 4,32 milijarde, manje od trećine. Godine 2016. plan je 995 miliona dinara, realizacija je nekih 13%.

E, sada, kada u tu malu realizaciju dodate još odlive koji nastaju usled koruptivnog odnosa prema budžetskim sredstvima, onda u stvari, shvatate koliki je obim propadana jednoga društva. Upravo na tom tragu je i moj amandman poštovani ministre, kao jedna simbolična opomena da nam se takve stvari u budućnosti ne bi više dešavale. Hvala vam puno.
Hvala poštovani predsedavajući.

Znam da vi ne možete uticati na izgovorenu reč od strane bilo kog poslanika, ali ste dužni da mu oduzmete reč i izreknete opomenu. Naime, radi se o dostojanstvu Narodne skupštine, a moj prethodni govornik, moj uvaženi kolega Nogo je govoreći rekao da smo podnoseći amandmane i radeći svoj posao pokušali da izvršimo državni udar i da smo šibicari.

E sad, čisto radi građani Srbije, želeo bih da objasnim. Državni udar je kada u izbornoj noći, sa stranim ambasadorima upadnete u RIK, udar na srpski narod je kada izudarate srpske majke, sestre, supruge, a šibicarenje, kad smo već kod toga, šibicarenje je kada izađete na proteste sa Sašom Jankovićem, Vukom Jeremićem i pokušate da se ogrebete za koji glas u Srbiji. Eto, da čisto objasnimo šta je državni udar i šta je šibicarenje u Srbiji i molim vas da više to ne dozvolite. Hvala vam.
Uvaženi predsedavajući, zahvaljujem.

Član 107. dužni smo da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine, kada moj uvaženi kolega Kostić govori o izdvajanju 296 miliona za Albance u tri opštine, ja prosto sam šokiran. To nije izdvajanje za Albance, to je…
Tako je, ukazujem na povredu Poslovnika, u smislu iznošenja neistine i vređanja državnog integriteta države Srbije.
Naime, to nije izdvajanje za Albance, to je izdvajanje za tri opštine u Republici Srbiji. Dvesta devedeset šest miliona u tri opštine na jugu Srbije je sasvim normalno izdvajanje, kao što je 800 miliona za „ipsilon“ krak u Subotici na severu Srbije. To su potpuno dve iste veličine. To nije izdvajanje za Albance, i dužni ste da u buduće prekinete govornika kada izgovora takve reči.
Što se tiče Srba u regionu…
Hvala.

Vlast u opštinama, svuda u opštinama u Republici Srbiji vrši onaj ko je pobedio na izborima, kao što je to slučaj i na nivou Republike Srbije. Onaj ko je na poslednjim izborima dobio 55% podrške građana Srbije, vrši vlast i to je potpuno jasno. Onaj ko je dobio 2% na izborima neće i ne može da vrši vlast.

Moram da vam kažem još da se radi o jednom drugom podmetanju, pre svega građanima Srbije, kada su u pitanju izdvajanja za opštine na jugu Srbije, potpuno je to jedna uobičajena stvar da Republika Srbija izdvaja za bilo koju svoju opštinu, bilo da se ona nalazi na jugu ili na severu zemlje. Kažem vam da u Subotici, pored ovih 800 miliona Vlada Republike Srbije izdvaja 67 miliona za stadion i to negde u zbiru daje 867 miliona ukupno.

Što se tiče izdvajanja, moram da vam kažem predsedavajući i molim da me ne prekidate, izdvajanja za Srbe u regionu i to je grupo podmetanje, podsećam samo u poslednja tri četiri meseca, Vlada Republike Srbije izdvojila je pet miliona evra za Republiku Srpsku, milion evra za tri srpske opštine u Federaciji BiH, Grahovo, Drvar i Glamoč. Pola miliona evra pre mesec dana za izgradnju SPC u Mostaru, 25.000 evra za kupovinu opreme za srpsku školu u Mostaru, 2.000 evra za Dučićeve večeri poezije u Mostaru. Treba li dalje da nabrajam? Takvi su i rezultati otprilike na izborima u regionu.

U Banja Luci na izbornom mestu u Konzulatu Republike Srbije 67% Aleksandar Vučić, u Beranima 92%, u Herceg Novom 93% i to govori o podršci Srba u regionu politici Vlade Republike Srbije. Hvala.
Hvala uvažena predsednice.

Sam cilj podnošenja amandmana je da se dodatno potpomogne i osnaži borba protiv korupcije, kada je u pitanju realizacija, a na kraju krajeva i planiranje budžeta. To bi najbolje bilo da pokažem na jednom primeru iz Subotice, šta može da znači korupcija i kriminalno trošenje narodnog novca.

Naime, 2010. godine grad Subotica je u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom planirao pošumljavanje 400 hektara zemljišta. Projekat je koštao oko 40 miliona dinara. Kao što je već poznato javnosti, završio se tako što je pošumljeno svega 38 hektara od planiranih površina, ali je zato utrošeno svih 40 miliona dinara za tu namenu. Naravno, novac je utrošen bez ikakvog dokaza da su sadnice uopšte i preuzete. To je jedan primer kakav je odnos bivših vlasti bio prema budžetu i kakav je taj kriminalni i korupcijski odnos prema državnom novcu.

Kako to danas izgleda, najbolje pokazuje primer onoga što se sada dešava u Subotici. Reći ću samo da već 17. novembra, u pripremi posla kada je u pitanju revitalizacija jezera Palić i njegova obnova, 17. novembra gradonačelnik Subotice, gospodin Bogdan Laban je zajedno sa Ministarstvom infrastrukture potpisao ugovor o donaciji 6,5 miliona evra za revitalizaciju jezera Palić. To je nekih 780 miliona dinara, ako sam dobro sračunao, zaista moram da čestitam na tom velikom poslu. Time će Palić stvoriti uslove da postane značajna destinacija, da dobije ono značajno mesto koje je oduvek imao na turističkoj mapi Republike Srbije i Subotica će, pored tih 780 miliona koje obezbeđuje gradonačelnik zajedno sa Ministarstvom infrastrukture i sa 800 miliona za Ipsilon krak, 67 miliona za rekonstrukciju stadiona u Subotici, postati u 2018. godini jedno veliko gradilište i osetiti veliku korist od budžeta

Republike Srbije o od donacija koje obezbeđuje. Samim tim će pokazati kako se odnosi prema gradskom i državnom budžetu u kakav je to način antikorupcijskog delovanja, kada je u pitanju potrošnja narodnog novca. Hvala.