Hvala, predsedavajuća.

Ako sam razumeo, ove je poslednje poslaničko pitanje, prema Poslovniku, u ovom sazivu i, eto, igrom slučaja ova čast je pripala meni. Ja ću moje dalje izlaganja, mada to nije običaj, znam da je običaj da muški svet kada uđe u zatvorenu prostoriju skine kapu, ali ja ću moje obraćanje nastaviti sa ovom šajkačom na glavi.

Naime, ova kapa na mojoj glavi je izraz naše solidarnosti sa Nikolinom Filipović koja je nedavno utamničena u Hrvatskoj zbog toga što je njen sedmogodišnji sin na Badnji dan ove godine ovakvu jednu kapu, pod kojom smo izvojevali sve naše najslavnije pobede i koja je deo narodne nošnje, nosio na Badnji dan na svojoj malenoj glavi dok je sekao badnjak u Republici Srbiji. Njegova majka je ovih dana u Hrvatskoj utamničena zbog toga što je on to učinio u Srbiji.

Sa druge strane, da pređem na stvar, ja sam 9. jula ove godine jasno postavio srpskom tužilaštvu za ratne zločine jedno pitanje koje se tiče uloge Tonina Picule kao pripadnika ekstremne vojne formacije u ratnom zločinu koji se desio u Dvoru na Uni prilikom one nesrećne i zločinačke akcije „Oluja“ od strane hrvatske vojske.

Potpuno je jasno šta sam ja pitao i moje pitanje je bilo decidno. Međutim, dobio sam, prema mojim saznanjima, vrlo štur i skraćen odgovor. Ali, da stvar bude gora, postupajući tužilac, odnosno ovlašćeno lice u ovom predmetu, koje se tiče ratnog zločina u Dvoru na Uni, pripremio je mnogo širi odgovor u odnosu na ono što smo mi dobili. O čemu se radi? Odgovor koji je dobila Narodna skupština je, prema mojim saznanjima, skraćena verzija i stigao je od tužioca koji niti je ovlašćeno lice, niti je postupajući, niti je bilo kakav zvanični, da kažem šef u srpskom tužilaštvu za ratne zločine.

5/2 MV/CG

Ovim odgovorom, koji sam prema mojim saznanjima dobio vrlo skraćeno, u vrlo skraćenoj verziji, u potpunosti se pokušava umanjiti uloga hrvatske vojske u ratnim zločinima, a nijednom rečju se ne pominje Tonino Picula niti njegova uloga u svemu što se dešavalo u Dvoru na Uni, a jasno sam pitao koja je njegova uloga.

E, sada, poštovani građani Republike Srbije, uporedite odnos tužilaštva u Hrvatskoj, gde zbog ove kape koju nosim na ovoj mojoj ćelavoj glavi idete u zatvor na 15 dana, iako ste tu kapu nosili za praznike u Srbiji, a s druge strane zamislite šta radi srpsko tužilaštvo kada su u pitanju i poginuli ljudi poput onih u Dvoru na Uni.

Onim što je srpsko tužilaštvo za ratne zločine učinilo u ovom slučaju jasno se može zaključiti da je cilj umanjiti ulogu Tonina Picule i tu stvar gurnuti pod tepih, u potpunosti zanemariti njegovu ulogu i na neki način umanjiti odgovornost hrvatske vojske u ratnom zločinu u Dvoru na Uni. Moje pitanje je da li je to bila namera srpskog tužilaštva za ratne zločine?

Takođe, još jednom ću ponoviti pitanje, da li će srpsko tužilaštvo za ratne zločine od strane nekog ovlašćenog lica u srpskom tužilaštvu za ratne zločine odgovoriti na to da li će ispitati Tonina Piculu na sve okolnosti i njegovo eventualno učešće u ratnom zločinu koji se desio u Dvoru na Uni?

I na kraju, poštovani građani Republike Srbije, poštovane kolege, ova kapa na mojoj glavi, poneo sam i rezervnu ako mi je slučajno pokušaju skinuti ovi blokaderski nesrećnici, ne bi me začudilo, ova kapa koju nosim na mojoj glavi je izraz naše solidarnosti sa Nikolinom Filipović i naše solidarnosti sa žrtvama ratnog zločina u Dvoru na Uni.

A moje pitanje tužilaštvu je samo opomena građanima Republike Srbije šta vas tačno čeka ukoliko se podanici, sledbenici i prijatelji Tonina Picule ne daj Bože domognu vlasti u Srbiji, umesto onih koji su danas sledbenici i prijatelji Aleksandra Vučića. Ne verujem da će to Srbija dozvoliti, borićemo se svim snagama, kako smo se borili pod ovom kapom koju nosim na svojoj glavi. Hvala vam i živela majka Srbija!

Hvala, predsednice.

Pre one epohalne pljačke koju su početkom dvehiljaditih godina ove nesreće blokaderske nazvale privatizacijom u fabrikama na severu Srbije, poput „29. novembra“, „Bratstva“, „Subozana“, „Partizana“, „Slavice“, „Fidelinke“, tada evropskim čuvenim fabrikama je bilo zaposleno 24.000 radnika u proizvodnji. Naravno, nakon te velike pljačke, koju su nazvali privatizacija, te sve fabrike su od reda uništene, prodate u bescenje, a radnici su izbačeni na ulicu. Nije to bilo tako davno, no dobro je napominjati zbog građana Republike Srbije uvek ovu činjenicu, kako bi mogli napraviti poređenje sa onim što je bilo tada i onim što imamo danas.

39/2 MV/MO

Ne tako davno, 2016. godine Srpska napredna stranka će preuzeti vodeću ulogu u političkom životu najsevernije srpskog grada i suočiti se sa ozbiljnim problemom kao posledicu ovog što sam prethodno rekao. Nije to bio jednostavan posao. Bio je neophodan razvoj neke nove slobodne industrijske zone koja će ponovo postati primer razvoja industrije u Srbiji, koja će postati motor razvoja severne srpske pokrajine. Dosta težak posao.

Međutim, evo, nakon nekoliko godina, uspeli smo u dobrom delu. Nismo uspeli da vratimo stvari, da u toj zoni radi 24.000 radnika, kako su nekada radili, ali danas u toj slobodnoj zoni je zaposleno 6.500 radnika. Danas je ta slobodna zona, zahvaljujući i rukovodstvu slobodne zone i gradonačelniku grada Subotice, mesto u kome radi 12 svetski priznatih kompanija. Svetskih a naših, kako bi se reklo. Slobodna zona je mesto u kome, pored šest i po hiljada zarada, obezbeđujemo i milijardu dinara za gradski budžet. Slobodna zona je motor razvoja severne srpske pokrajine. Slobodna zona u Subotici je i mesto u kome je planirana izgradnja naučno-tehnoloških parkova, dovođenje novih kompanija i ne sumnjam da će to tako biti u budućnosti.

Međutim, ovo nije moglo samo od sebe. Vi, ministarka privrede, verovatno najbolje znate da je za ovakve stvari potrebno stvaranje mnogo preduslova. Pored ostalog, to je i infrastruktura, putna infrastruktura, tj. otvaranje putnog pravca koji bi jednu takvu zonu spajao sa auto-putem i investitorima u njoj omogućio brz transport i repromaterijala i poluproizvoda prilikom ulaska u slobodnu zonu, a i brz izvod gotovih proizvoda, a koji uglavnom idu ka zemljama Evropske unije.

Decenijama je jedan takav put obećavan, takozvani „Ipsilon krak“ i Subotici. Oni koji danas pale i žare po ulicama Subotice, skakuću, prete, tuku, u to doba su bili vlast i obećavali taj „Ipsilon krak“ i za njega vezivali svoju političku budućnost. Ništa od toga nije bilo. Sve do 2019. godine, kada smo ga završili, kada je slobodna zona dobila pristupnu saobraćajnicu, modernu pristupnu saobraćajnicu i lak pristup transportu u nju. Godine 2019. ju je otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i od tada slobodna zona dobija jedan veliki poslovni zamah.

Međutim, kao što je juče nešto ministar Mali govorio, kada izgradite jedno uvek traže novo i novo, to je valjda i prirodno. Zbog očiglednog ubrzanog razvoja tog dela zemlje i razvoja slobodne zone, pojavljuje se potreba za izgradnjom još jedne trake te saobraćajnice „Ipsilon kraka“. Siguran sam da će postati jedna od najvažnijih tema u budućnosti, kako bi opet kompanije koje rade u okviru slobodne zone mogle lako da transportuju repromaterijale i gotove proizvode.

Stoga sam predložio da iz tekuće budžetske rezerve izdvojite jedan deo sredstava, 950 miliona tačnije, kako bi ušli u ovaj projekat planiranja izgradnje dodatne trake „Ipsilon kraka“ i time bi Subotica postala grad koji je zagrljen taktički sa dva auto-puta.

Ja se nadam da ćete ovo u najmanju ruku razmotriti i da je ovo nešto od čega će zavisiti budućnost, ne samo Subotice kao grada, nego i čitave industrije na severu Srbije. A ako mislite nešto o tome da li ćete doživeti kritike sa ove druge strane, nema ni potrebe. Ovi ljudi koji sede sa ove strane, iz opozicije, možda jesu legalni, ali i to je pitanje, obzirom da sam sebi postavljam pitanje, kao i mnogi ljudi u Srbiji, da li je njihov mandat legalan. Nikada nisu položili zakletvu u ovoj skupštini. Polagali su je, ne znam ni sam, na hodniku, na ulici ili Bog zna gde, pa je što se mene lično tiče to i pitanje legalnosti. Legitimitet su odavno izgubili, ne predstavljaju nikoga. Ovo danas, sutra ili prekosutra su verovatno poslednji njihovi dani u ovoj narodnoj skupštini. Stoga, šta god oni rekli o ovome, ja vas molim da vi ovo razmotrite, a nas će biti dovoljno da rebalans budžeta usvojimo. Hvala vam.

39/3 MV/MO

Hvala, predsednice.

Ne brini ti, brajko moj, hoće li narod propasti ili neće, nego radi ono što si kadar, pa ako svaki uradi onoliko koliko je kadar, neće narod nikada propasti. Prema ovoj čuvenoj izreci Vuka Stefanovića Karadžića, ja sam, predsednice, odlučio da uradim onoliko koliko sam kadar, u ime naše poslaničke grupe, a sve u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine.

5/1 MT/VZ 10.45 – 10.55

Naime, moje pitanje ide Ministarstvu za evropske integracije, kao i Odboru za evropske integracije ovog Parlamenta, a upućujem ga, tj. tražim obaveštenje od njih da li će ovo moje pitanje koje nameravam postaviti predsednici Evropskog parlamenta, proslediti na adekvatnu adresu u Evropskom parlamentu?

Naime, pitanje je sledeće – da li će predsednica Evropskog parlamenta pokrenuti inicijativu za smenu Tonina Picule sa mesta izvestioca za Srbiju?

Jasno je da je opredeljenje zvaničnih vlasti u Srbiji punopravno članstvo u EU, i o tome nema rasprave. Moja lična želja kao koprecedavajućeg parlamentarnog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje sa Evropskim parlamentom je takođe u tom smeru. Lično želim da taj posao bude urađen u što kraćem roku. Međutim, postoji jedna prepreka koja se zove Tonino Picula i njegovo delovanje, jer je njegovo delovanje i izveštaji koje podnose Evropskom parlamentu duboko opterećeno njegovim subjektivnim stavovima, a koji su opet opterećeni njegovom ratnom prošlošću, kao učesnika ekstremnih vojnih formacija Republike Hrvatske koje su devedesetih godina više od pola miliona Srba proterali iz Hrvatske i napravili najveće etničko čišćenje u Evropi od Drugog svetskog rata. Naime, o tome postoje i zapisi i fotografije koje je Tonino Picula sam publikovao i podelio javnosti.

Da bi bilo jasnije ovde se radi o mojoj želji da vratimo poverenje građana Srbije u institucije EU i povećamo procenat građana Srbije koji podržavaju put Srbije ka EU. Ovakvim delovanjem Tonina Picule i opterećenošću tog delovanja njegovom ratnom prošlošću taj posao ide dosta teško.

Da bi bilo jasnije, predlažem da predsednica Evropskog parlamenta teorijski zamisli da li bi bilo celishodno da, na primer, izvestilac za Ukrajinu bude ruski vojnik koji se danas bori u Dombasu ili teorijski izvestilac za Rusiju bude ukrajinski vojnik koji se bori protiv ruskih trupa. Da li bi bilo celishodno da jedan kiparski Grk bude izvestilac za Tursku koja je takođe na putu ka EU? Da to bude kiparski vojnik koji se borio protiv turskih snaga?

U nadi da će naše institucije proslediti ovo moje pitanje predsednici Evropskog parlamenta i da će ona uzeti ovo u razmatranje sačekaću odgovor.

Ono što želim da pitam naše Tužilaštvo za ratne zločine je da li će ispitati Tonina Piculu kao pripadnika ekstremne vojne formacije o njegovom eventualnom učešću u ratnom zločinu koji je počinjen u Dvoru na Uni?

O tome postoje i video zapisi i svedočenja Borisa Jacovića, hrvatskog zapovednika, kako oni kažu, koji je bio direktni nadređeni Toninu Piculi u tom periodu. O tome postoje i svedočenja danskih pripadnika UNPROFOR-a.

U Republici Hrvatskoj tužilaštva i Tužilaštvo za ratne zločine Srbe privode i za muzičke numere. Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine ćute i kada o tome postoje nedvosmisleni dokazi na osnovu kojih se stvaraju sumnje. Ovo je moje pitanje, našem Tužilaštvu za ratne zločine.

Na kraju krajeva još jedno pitanje za narod u Srbiji na koje tražim da mi daju odgovor i nama daju odgovor, pre svega na izborima koji slede – da li bi bilo moguće da neki od hrvatskih poslanika ili, kako oni kažu, saborskih zastupnika, pomaže teorijski kapetanu Draganu u pisanju izveštaja protiv Republike Hrvatske? Bilo kakvih izveštaja u Briselu, protiv Republike Hrvatske. Da li bi neki saborski zastupnik kapetanu Draganu pomagao u tom poslu? Da li bi se radovao njegovom izveštaju koji podnosi protiv Hrvatske?

E pa, poštovani građani Republike Srbije, to upravo danas u obrnutom smeru radi Borko Stefanović i poslanici opozicije u Briselu. Pomažu pripadniku Crnih Mambi, direktnom nasledniku crnokošuljaša Jure Francetića, Toninu Piculi,

5/2 MT/VZ

koji je učestvovao u direktnom progonu pola miliona naših državljana i naših sunarodnika, da pišu izveštaje u Briselu, naravno radujući se svakoj reči koju Tonino Picula u izveštaju navede protiv Republike Srbije u Briselu.

Poštovani građani Republike Srbije, ovo čini bitnu razliku između nas, Borka Stefanovića i poslanika opozicije, koji u ovom nečasnom poslu učestvuju upravo ovih dana. Očekujemo vaš odgovor na izborima.

Hvala vam. Živela majka Srbija.

Hvala, predsednice.

Poštovane kolege, poštovani predstavnici Vlade, građani Republike Srbije, svaka politika pre ili kasnije posle istorije i sećanja. Koliko vam to negirali da je tako, ali, verujte mi, ako se okrenete unazad, potvrdiće vam se to.

Nekoga istorija pamti na ovaj ili na onaj način, a neko se u istoriji opisuje time što istovremeno bude prisutan u skupštinskoj sali sa karticom do ključa u Priboju, a opet nekoga istorija pamti po velikim delima i upisuje ga velikim slovima.

Danas i ovih dana je pred nama skup zakona koji su manje-više svaki važan na svoj način, manje-više utiču na svakodnevni život građana, neki u većem obimu, neki u manjem, a neki jesu istorijska stvar.

Mnogo istorijskih stvari urađeno je u periodu politike današnjeg srpskog predsednika Aleksandra Vučića, današnje SNS i njenog predsednika Miloša Vučevića. Trajalo bi to dugo kada bi pokušao da nabrajam koliko je toga i šta je sve urađeno u prethodnoj deceniji i u prethodnim godinama, počevši od puteva, pruga, ustanova kulture i ustanova zdravstvene i socijalne zaštite, fabrika, pomoći Srbima u regionu itd., itd., ali jedna od istorijskih stvari zbog kojih sam lično zadovoljan što u njoj učestvujem je i ovaj Zakon roditelj negovatelj. Da nije tako, verovatno ne bi budilo toliko pažnje među samim poslanicima i u samoj srpskoj javnosti. To jeste istorijska stvar, istorijska prekretnica, gde po prvi put država jasno i institucionalno prepoznaje brigu i muku i posvećenost roditelja koji svoj ceo život od početka do kraja posvećuju deci kojoj je ta pomoć neophodna tokom čitavog njihovog životnog veka.

Kao što reče moj kolega Dragan, možda tih 90.000 sad i nije nešto najvažnije u svemu tome, ali treba napomenuti da tih 90.000 dinara u bruto iznosu ne isključuje svaku drugu vrstu novčane pomoći koju dete prima po drugim zakonskim osnovama.

Možda ja nešto emotivnije mogu da govorim o ovome zbog mnogo mojih ličnih prijatelja za koje znam koliko sebe posvećuju deci koju podižu i koja imaju određeni invaliditet. I, da vam kažem, pre nego što sam došao ovde od njih nekoliko tih mojih ličnih prijatelja sam zadužen da prenesem zahvalnost srpskom predsedniku, Vladi i svim poslanicima koji će podržati ovaj predlog zakona.

Verujte mi da, koliko god to negirali i pokušali da umanje, ovim zakonskim predlogom se svi apsolutno upisujemo u istoriju u pogledu jednog političkog ili životnog posla kojim smo se bavili.

Ministre, što se tiče Zakona o oružju i municiji i kako, rekoste, sa njim povezanog ovog Krivičnog zakonika, jer su oni međusobno veoma uslovljeni, slušali ste juče ove neke koji su rekli da se radi o razoružavanju naroda do ovih dole koji su valjda žalili i što pooštravamo uslove za one, da kažem, legalne držaoce naoružanja i čini mi se da tom bukom i galamom koju su proizvodili u sali pokušali su da prikriju jednu mnogo važniju činjenicu. U prethodnim godinama mnogo je i drastično naoružan onaj ko je trebao da se naoruža i to je jako važno napomenuti.

Nije važno da li je naoružan njihov ludak i mračnjak Anđelković, da li je naoružan onaj koji je pucao ispred Skupštine i ranio čoveka, nije važno da li je naoružan onaj, kako se zvaše, Mladenović u Vrnjačkoj Banji koji je pucao na policiju i na prostorije SNS. Važno je da je naoružana srpska vojska. Do zuba je u prethodnim godinama i decenijama naoružana srpska vojska. Naoružana srpska armija je nužnost u svakom trenutku, a u vremenima u kojima živimo verujte mi da je ključ opstanka i našeg

37/2 GD/IR

naroda u Srbiji i našeg naroda u regionu i, sviđalo se to njima ili ne, za to je direktno zaslužan sadašnji srpski predsednik, a ako bog da, i budući srpski premijer Aleksandar Vučić.

Nemamo mi nikakvu dilemu da je to nešto i jedna od političkih stvari koja njima ne odgovara, kao što nas apsolutno ne zanima njihov žal za time što će ovim zakonskim rešenjem, ministre, mračnjaci i ludaci poput Anđelkovića i Mladenovića, njihovih aktivista, njihovih pulena, njihovih političkih sledbenika biti barem malo sprečeni da rade ono što su radili i, gle čuda, legalnim naoružanjem. Eto, taj deo nas apsolutno ne interesuje.

S tim u vezi, da ne bi dužio, da bi kolege stigle i dalje da govore o ovim zakonskim rešenjima, samo na kraju - podržaćemo i ove zakone o kojima sam govorio i sve druge koji su danas na dnevnom redu.

Dragi prijatelji, hvala vam i živela majka Srbija!

Hvala predsednice, poštovane kolege, poštovani građani Srbije, evo danas o zakonima, i proteklih dana, naravno o zakonima koji u suštini govore pre svega o demokratičnosti i otvorenosti stranaka vladajuće koalicije na poslu unapređenja izbornog procesa i na poslu, da kažem, jačanja poverenja u sam izborni sistem u Republici Srbiji. Ovo jeste na neki način nastavak posla koji je započet usvajanjem Zakona o biračkom spisku i ovim neće biti ni završen, naravno, nastaviće se rad u tom pravcu.

E, sad poštovani gospodine Petrašinoviću ima kod Srba jedna izreka koja kaže – posle topova puške ne pucaju. Šta to znači? Ako neko dovoljno jasno, glasno i argumentovano obrazlaže neku stvar i govori o nečemu, gotovo da nema ni potrebe da biste tu stvar nešto dodatno razrađivali, objašnjavali i argumentovali. Ne kažem to kao moju nameru da ne treba da diskutujemo u Narodnoj skupštini, već više kao činjenicu da ste vi u proteklim danima i sve moje kolege, mnogo argumentovanih stvari iznosili o ovome. Ali evo, čisto radi građana Srbije još jednom ću ja to učiniti, pa makar bio pištolj koji puca posle topova, da kažem ukratko o kojim stvarima se radi, koje su to najznačajnije izmene u ovim zakonskim rešenjima, prosto da ne bi ove bučne laži sa druge strane postale istina, po onim starim Gebelsovskim metodama.

Naime, poštovani građani Republike Srbije ovde se obezbeđuje jedna unificirana, i standardna, jedinstvena obuka za sve članove biračkog odbora. Što znači, da će ljudi koji će raditi da uprostim to, na kutijama, morati proći jednu jedinstvenu obuku i time doprineti samoj da kažem pravičnosti i ispravnosti izbornog procesa.

Takođe, jedan birač će moći da svojim potpisom podrži više listi. Što znači, ako je davao podršku prilikom kandidovanja jednoj, Srpskoj naprednoj stranci moći će to da učini za bilo koju drugu i za bilo koju drugu političku partiju.

Takođe, nešto su pojednostavljene procedure kada je u pitanju predaja izbornih listi, što znači, dati su neki dodatni i dovoljni rokovi da bismo mogli otkloniti nedostatke koji bi se eventualno pojavili. Tako da je mnogo veća verovatnoća da će izborne liste u mnogo većem broju prolaziti da kažem, prolaziti kroz Izbornu komisiju.

Naravno uz sve ovo napomena koja je juče izneo Milenko Jovanov i koju je i danas iznosio kolega Petrašinović da će i sve druge preporuke koje imamo od strane ODIHR-a biti implementirane u naša zakonska rešenja, ali naravno sve u skladu sa našim praksama.

Evo, opozicijo uradićemo sve što ste tražili. Ovo je posao gde mi radimo sve ono što ste vi tražili od nas i što vi niste uradili kada smo mi preuzimali vlast od vas. Nikada, niste pokušali na ovaj način da izađete u susret Srpskoj naprednoj stranci i njenim koalicionim partnerima. Svi izborni procesi i tada i do danas su bili nekako po vašim pravilima i svaki put smo vas po tim vašim pravilima pobeđivali. Evo, ponovo i ovaj put će biti po vašim pravilima i jedva čekamo tu izbornu utakmicu da vidimo kako će biti završena, ovaj put isključivo po vašim pravilima.

Ali, gle apsurda, poštovani građani Republike Srbije, pored svega što smo obezbedili na njihove zahteve, pa na zahteve i ODIHR-a, pored svega što smo omogućili kao njihova pravila i dalje su protiv ovoga, i dalje opstruišu procese, i dalje su bučni u procesu zaustavljanja donošenja ovih zakonskih rešenja.

12/2 JJ/JG

Pa, znate zašto, poštovani građani Republike Srbije? Izborni rezultat nije stvar procedura, izborni rezultat je stvar poverenja politike i odnosa prema ljudima. Kakve god su procedure, ako nemate poverenje ljudi, ljudi neće glasati za vas. Nikakva izmena izbornih procedura, na primer, da bi to pokazao na jednom primeru, nikakva izmena izbornih procedura neće dovesti do toga da deda ove nesreće iz Priboja glasa za njega, a ne za Aleksandra Vučića. Dedu ne zanimaju procedure. Znate šta zanima, poštovane kolege i poštovani građani Republike Srbije, dedu u Priboju? Da li mu je veća penzija, da li mu je auto-put došao do Užica ili Zlatibora i time mu skratio putovanje do Beograda kada mu treba lekar. Da li mu deca i unuci rade i da li su zaposleni. Da li je mir i u Republici Srbiji i u Republici Srpskoj na koju je Priboj naslonjen i geografski i poslovno i životno. To dedu zanima i zato će glasati opet za Aleksandra Vučića, a neće za unuka i njegovu politiku, ko god taj unuk bio, ko god bio taj unuk iz Priboja. Neće deda glasati za njegove dolaske u 12.00 časova na posao, prilično bunovan, možda i pripit, već će deda glasati za konkretne stvari i odreći se njegovog političkog delovanja, a opet će prigrliti političko delovanje Aleksandra Vučića i njegove liste, živi bili, pa videli.

U suštini, dobro, sada ću malo i oko toga. Televizije su problem, pa ću u suštini malo i o tome. Videli ste na televiziji baš neki dan lažno predstavljanje određenih kandidata sa listi i vidimo da je sada televizija problem, ali ja sam u dogovoru sa mojim kolegama hteo da uložim jedan amandman vezano za tu temu, da lica koja se lažno predstavljaju na televizijama, u sredstvima javnog informisanja imaju zabranu kandidovanja na listama. Da lica koja su grubo narušila ugled ili bezbednost u Narodnoj skupštini imaju zabranu kandidovanja na listama. Zamolile su me moje kolege iz poslaničke grupe pa sam odustao od tog posla, a mislio sam na ljude koji su u stanju da prisvoje i pokojnog oca nečijeg, proglašavajući ga za svog dedu, govorim o Žaklini Tatalović i toj televiziji protiv koje je malo pre govorila ili bilo kojoj televiziji. Sada zamislite da li postoji jedna moralna odgovornost za takav postupak? Ako je neko u procesu kandidovanja i preporuke za kandidovanje u stanju da ukrade i poreklo, šta bi tek bio u stanju da uradi kada se dočepa liste ili ne daj Bože situacije da odlučuje o ovoj državi? Eto, ako hoćete i o tome. Ili onaj koji je u stanju da uzme protivpožarni aparat ili neko eksplozivno sredstvo i baci ga u Skupštini, da li mislite da zaslužuje moralno i na svaki drugi način da se nalazi na listama?

Moja ideja je bila da se to zabrani i da se na neki način kroz zakonsko rešenje i ovaj put provuče, da takva lica više ne mogu da budu kandidati na listama jer je samo pitanje kada će se neko dosetiti u budućnosti da nešto gore uradi ovoj skupštini videvši šta su uradili njegovi prethodnici. Eto, ako hoćete i o tome.

Sprečile su me moje kolege. Sprečile – gruba reč, zamolile su me da to ne činim ovaj put, pa sam odustao, ali naravno u političkoj borbi narednoj vratiću se i na tu temu.

Prema tome, poštovani građani Srbije, kako god bude ne sumnjam da će lista Aleksandra Vučića na narednim izborima pokazati rezultat koji je imala i do sada. Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala, uvažena predsednice, poštovani šefe poslaničke grupe SNS, istini za volju, teško je utvrditi kada će na odmore, ali verujte mi, ima još jedna teža situacija – teško je njima samima da utvrde kako im je u stvari ime, a kamoli nama sa strane.

S tim u vezi, predsednice, ja jesam narodni poslanik i za one moje kolege i za ljude koji su me birali znaju i moje ime i prezime, a znaju ime i prezime onoga čije je ime stajalo u nazivu liste na kojoj sam izabran ja i svi mi sa ove moje leve strane.

Međutim, što se tiče vas iz opozicije, sasvim je dovoljno da znate, ja sam čovek kodnog imena Herceg Šćepan Kosač, ovo pored mene je Crni Đorđe iz Oplenca, ovo je Dorćolac. I to je sve što treba da znate o nama. Pripadamo jednoj organizaciji sa sedištem u srpskoj prestonici, a na severu ta organizacija odakle ja dolazim nosi kolokvijalno naziv „car Jovan Nenad“.

U pauzi zasedanja dok ste vi bili u restoranu ja sam vam svima na klupe ostavio ovaj spisak zakona, ovo su vam poslali iz moje organizacije, ima da glasate za to i ništa se ne pitate, tišina. Samo da glasate za to. Nema šta da se pitate. Da li vas je podsetilo ovo na nešto? Podsetilo vas je na Kaluđera, na Aleka, na Mikija Mausa, na Smederevsku Palanku, na ono što su vam radili i što je javnosti predstavio prvi među vama, na ono na šta se žalio vaš vođa.

E sad, ja upravo tako postupam sada. Zašto ima pravo neki Kaluđer, Alek, Miki Maus, a nemam pravo ja kao narodni poslanik, pa makar bio ja Herceg Šćepan Kosač? Ja sam mislio, predsednice, da ovo možda može biti i smešno, ali verujte mi, tužno je, jer ovaj način na koji jedna ozbiljna politička grupacija u nastajanju pokušava da građanima servira kako bi oni vodili državu i njome upravljali kada bi se, ne daj bože, domogli poluga vlasti. Nisam ja nešto duhovit čovek, ali možda bi bilo i duhovito da nije tužno po ovu državu, da nije tužno pomalo i po građane koji su glasali za njih da ih imenom i prezimenom predstavljaju u ovom uvaženom domu.

Ja sam čak dolazeći ovde razmišljao da obučem onaj šinjel kožni i onu kapu, kačket iz 50-ih godina, kao udbaški likovi iz filmova koje tako pomno gledate, ali poštujem ovaj uvaženi dom, poštujem ovaj narod, poštujem one koji su glasali za nas, pa i one koji su glasali za vas i nisam hteo od toga da pravim cirkus, pa sam došao danas ovako kako sam došao.

Međutim, ajde ipak da upravo zbog tog poštovanja prema našem narodu vratim se malo i na zakonske predloge koji su danas, crni Đorđe pripazite mi ovo. Da se vratimo malo i na zakonske predloge koji jesu danas pred nama. Kažem pre svega radi ozbiljnosti i poštovanja prema građanima.

Ono što je činjenica poštovani građani Republike Srbije vama se obraćam sa imenom i prezimenom, u 10. tački ovih zakonskih predloga koji su danas pred nama predviđena je razvoj, projektovanje i izgradnja i upravljanje tzv. gasnom elektranom u gradu Nišu koju bismo gradili zajedno sa državom Azerbejdžan. Poštovani građani plan je da se ona završi do 2029. godine. To je ono što mi planiramo da radimo u Nišu za razliku od njih koji ovih dana prave cirkus u Nišu.

Plan je da tom gasnom elektranom snabdevamo Srbiju sa 10% potreba za električnom energijom. To je poštovani građani ono što mi planiramo da radimo i što je direktna zasluga srpskog predsednika i njegovog odnosa sa jednom od najvažnijih energetskih sila današnjice. Kao što znate pitanje energetike i hrane je jedno od centralnih političkih pitanja u današnjem svetu.

26/2 MZ/CG

Takođe, poštovani građani pred nama je danas i Predlog zakona o zaštiti potrošača. Ako bi pokušali ukratko da kažemo šta su ciljevi, unaprediti prava potrošača i njihovu zaštitu podići na mnogo veći nivo, transparentnost, urediti neke stvari koje nisu bile uređene a tiču se pre svega prometa digitalnih usluga, digitalnih roba koje imaju tu digitalnu komponentu. Propisuje se i obavezno ažuriranje cena u nekom realnom vremenu kako bi potrošači bili što bolje informisani ili da to svedemo na jednu veću transparentnost u uslovima savremenog tržišta.

Međutim, ono što je bitno da znate, poštovani građani, i što je činjenica – i ova dva i svi ostali zakoni koji su danas i ovih dana tema dnevnog reda u suštini su i usklađivanje sa politikama, običajima i zakonima Evropske unije i, nema tajne, mi jesmo politička stranka i politička struktura i politička koalicija koja je i te kako na tom putu ka tim evropskim običajima, zakonima i nekim, da kažem, njihovim propisima.

Mi jesmo stranka koja stremi tome da svoje društvo uredi onako kako je uređeno društvo Evropske unije. Ali bitna razlika između nas koji predlažemo ove zakone i koji jesmo proevropska partija je to što smo mi i suverenistička partija. Bitna razlika je što mi u tom evropskom putu nemamo nameru da slušamo diktate nikakvih Picula, nikakvih Gocija, nikakvih sekretara i sekretarčića iz Evropske unije i da mi na tom evropskom putu jedino imamo nameru da slušamo Srbiju i srpski narod u Srbiji i srpski narod van Srbije koji vi toliko prezirete. Daj Žareta i Gocija da slušamo, između ostalog, a ne onog Gocija iz Evropske unije.

Prema tome, poštovani građani, potrudio sam se u ovom mom izlaganju da vam pokažem tu suštinsku razliku između ove dve politike, a ja ne sumnjam da ćete se vi na izborima koji slede, za koje nikako da utvrdim kada će da budu, a moraće da pitaju nadležnu instituciju kada će da budu, da ćete vi, poštovani građani, doneti pravu odluku. A vi ove papire u ruke i glasajte onako kako smo vam rekli i bez mnogo rasprave. Hvala vam.

Hvala vam.

Kaže: „Oj, ustaše, braćo mila, duboka je reka Drina. Drinu ćemo pregaziti, a Srbiju zapaliti“. Ovo su nešto izmenjeni stihovi čuvene ustaške pesme iz četrdesetih godina prošlog veka. Izmenio ih Dražen Zečić 1992. godine i ubacio ove stihove, a onda su sve ustaške postrojbe i postrojbe HVO devedesetih godina polagale zakletvu upravo pod ovim stihovima. O tome, naravno, postoje mnogi video zapisi i dokazi da je bilo tako.

Upravo tako se dešavalo i devedesetih godina. Jednom prilikom na stadionu Veleža pod Bijalim Bregom u Mostaru i među tom silnom polumentom tadašnjih pripadnika HVO stajao je jedan od njih pod imenom Milorad Bahilj. Ako laže koza, ne laže rog.

Milorad Bahilj je jedan od pripadnika HVO koji je tih devedesetih godina učestvovao u ratovima protiv Srba i proveo je prema podacima iz Federalnog ministarstva branitelja 922 dana u ratu, njegov brat Zoran 600, njegov zet 120 dana, i tako dalje. Naravno, posle rata je kao nagradu za to postao ministar trgovine u Vladi Federacije Bosne i Hercegovine.

Sve to ne bi ni bilo čudno, jedan od sledbenika ustaške ideologije, jedan od onih koji su pod tom pesmom zlokobno polagali zakletvu i ne bi prošlo nešto previše zapaženo da danas ćerka tog Milorada Bahilja, članica jedne od opozicionih

5/3 JD/JG

partija ove dole, na društvenim mrežama poznata „koza na štiklama“, po istim tim metodama u Beogradu ne poziva na linč srpskog naroda i svih onih koji ne misle kao ona, odnosno kao on. Ta „koza na štiklama“ je ćerka zlokopnog tog ustaše iz Mostara devedesetih godina, koji je i te kako sledio tu ustašku ideologiju.

Ono što sam dužan da pitam - da li će srpsko tužilaštvo konačno preduzeti nešto da bilo kakve mere preduzme protiv te osobe i zaustavi pozive na linč koji traju već više od godinu dana?

Ono što mogu da pitam vas iz opozicije, ove dole ne moram da pitam, ali vas koji se predstavljate kao patriotska opozicija – da li je moguće da vam ne smetaju preci onoga ko danas javno u Beogradu poziva na linč sprskog naroda, a potomak je deklarisanih ustaških vojnika, a smeta vam Uglješa Mrdić i njegovi preci koji su uvek bili protivnici tih i takvih?

6/1 GD/IR 10.50 – 11.00

Ovo što pitam narod u Srbiji je, poštovani građani Republike Srbije, da li možete da zamislite ćerku srpskog generala Pavkovića, Lazarevića, bilo kog srpskog generala da u Zagrebu radi nešto slično ili isto? Odgovorite sebi, a onda dajte nama svima odgovor na izborima.

Druga stvar, u svom tom neredu devedesetih godina u unutar hrvatske vojske je egzistirala jedinica „Crne mambe“. To je bila, kako kažu, Prva bojna 2. gardijske brigade hrvatske vojske i učestvovala je u akciji „Oluja“. Ona je 7. i 8. avgusta 1995. godine, a o tome takođe postoje video snimci, izvršila ratni zločin i ubijala civila u izbegličkoj koloni u okolini Dvora na Uni, zajedno sa onim tamošnjim generalom Atifom Dudakovićem, ali ono što je simptomatično, prema sopstvenom priznanju i hvaleći se, deo te jedinice je bio i ovaj koji vam sutra dolazi u posetu Tonino Picula.

Zadužen sam od građana iz udruženja koja okupljaju žrtve iz „Oluje“ da vas pitam, pošto Srbija ima univerzalnu nadležnost na procesuiranju ratnih zločina, baš kao što to ima i Belgija i Nemačka i mnoge druge zemlje, znači bilo gde da se ratni zločin desio u Srbiji može i mora biti procesuiran, udruženja građana vas pitaju i odnosi se pitanje na Tužilaštvo za ratne zločine - da li ćete, obzirom da će sutra biti dostupan Tonino Picula, a pošto je sam rekao da je bio deo te jedinice i pošto smo sigurni da je ta jedinica izvršila ratne zločine u Dvoru na Uni, biti ispitan povodom tih okolnosti? Da li će mu biti postavljana pitanja o strukturi jedinica i lancu komande i gde je on bio u to vreme, obzirom da se sam slikao sa uniformom, puškom i u toj akciji?

Još jedno pitanje na kraju za vas - da li je moguće da vam smeta Aleksandar Vučić u civilnoj uniformi, bez oružja, u medijskoj odbrani Srba na Palama i srpskom Sarajevu iz tih godina, a da vam apsolutno ne smeta u ratnoj uniformi Tonino Picula sa „kalašnjikovim“ u ruci i učešćem u „Oluji“?

Građani Srbije, ja mislim da vam je ovo dovoljno. Očekujem da će nam odgovoriti i, naravno, očekujem odgovor tužilaštva.

Hvala vam.

Hvala, uvažena predsednice.

Malo sam bolestan, ali, važna je tema, izdržaću već nekako.

Ako je nešto lažno, valjda je lažan, pored one čalme, i lider stranke i 2018. i 2022. i 2023. godine, kada se lažno predstavljao na listama za kandidate na izborima, pa je bivao i radnik u kulturi i dizajner i bog zna šta sve, a što je nemoralno i krivično delo, bar po mom ličnom mišljenju, a u stvari je 46-godišnji čovek student poljoprivrednog fakulteta sa osam položenih ispita za ovih 20 godina, negde moj vršnjak, i to je valjda pravi student, a biće da je onaj Miloš Pavlović lažni ili bog zna šta drugo. Eto lidera stranke pravog.

Kad smo kod početka godine i kako je počela, poštovane kolege narodni poslanici, članovi Vlade, predsednice, a pre svega poštovani građani Republike Srbije i naši sunarodnici iz regiona, evo kako je počela, u miru i želim da vam je čestitam, pogotovo Srpsku novu godinu, koja je juče nastupila i da vam poželim da sve naredne nove godine dočekujete u miru i u zdravlju.

Što se tiče nas, barem sa ove strane i onoliko koliko je do nas, trudićemo se da taj mir održimo i budite sigurni da ćemo nastaviti da pratimo politiku srpskog predsednika koji u prošloj godini nije dozvolio da se Srbija pretvori ni u Siriju, ni u Libiju, ni u Iran, ni u Ukrajinu, ni u Nepal, niti u kakve slične zemlje, gde je sada već nevažno ko je u pravu a ko je u krivu, jer su zemlje u plamenu a mrtvi na obe strane. Tom mudrom i promišljenom politikom sprečio je da se Srbija ne pretvori u jednu od takvih država. E, pa, mi ćemo i u ovoj godini nastaviti sa tom politikom.

Međutim, kako je počela godina? Godina je jedna završena, ova je počela tako kako je počela, odgovornošću. Tražimo odgovornost za sve ono što ste uradili u prošloj godini i vi sa ove strane i vaši istomišljenici na ulicama. Mora da se položi odgovornost, mora neko da odgovara!

Pokazalo se u toj prošloj godini da su mnogi pojedinci, institucije, lojalni pre svega nekim drugim stranim centrima moći, a neki od njih ni najmanje srpskom narodu i srpskoj državi. Ako se po jutru dan poznaje, a čini mi se, Uglješa, da je tako krenulo ove godine, krenuli smo u taj posao traženja odgovornosti i traženja rešenja za odmetnute institucije od države i od naroda.

Poštovani građani Srbije, poštovani sunarodnici u regionu, nisu se naši preci ni na Kosovu i Metohiji, ni na Solunu, ni na Kajmakčalanu, ni na Kozari, niti u poslednjim ratovima devedesetih godina borili za to da nam sud i sudije budu u nekom Stambolu, da nam sud i sudije budu u Beču, Berlinu, Rimu. Borili su se za naše sudove, za naše sudije i zbog toga smo ginuli. U poslednjoj godini mnogi od ovih ljudi ovde su pokušali da tu vekovnu borbu za naše sudove i naše srpske sudije otmu i prenesu je ponovo u neke druge strane centre moći. Čast izuzecima i poštenim ljudima, kojih ima u srpskom pravosuđu, ali zaista je bilo tako.

Valjda je bila namera opet vratiti nas u vreme turskih kadija i bečkih šuckora i sudija pa one koji su drugačijeg mišljenja nabijati na kolac, vešati,

20/2 TĐ/LjL

kandžarima i kuburama probijati, a svako onaj ko pokuša da se brani, bio bi okovan u bukagije i u lance.

Da li je to tačno ili nije, evo podsetiću vas samo na neke primere. Za srpsku nejač, žene, decu, starce, poklane na Kosovu i Metohiji, onaj nesrećni sudija Majić je sve njihove koljače, šiptarske teroriste, u potpunosti oslobodio odgovornosti. Poštovana predsednice, da su klali mačke, neko bi odgovarao, a kamoli srpsku decu i srpske žene!

Taj isti sudija će se kao deo srpskog pravosuđa uključiti u parapolitičku organizaciju i nemati političko mišljenje, nego stupiti u protivustavno političko delovanje i prošle godine, a i svih godina, sejati zlo širom Srbije.

Podsetiću vas samo da kada je onaj Ješić izašao posle nereda koje je pravio po Novom Sadu iz pritvora, vrlo otvoreno je rekao - pustio me je napolje naš sudija. Kada su videli ovakav jedan scenario i ovakve postupke, krenuli su raznorazne ubice, teroristi, da pucaju u ljude ispred Skupštine, da ih bodu noževima, a u Novom Sadu će pokušati desetine ljudi da spale u prostorijama Srpske napredne stranke, na čelu sa Milošem Vučevićem.

Malo im bilo, krenuli su i na porodične kuće i na porodice. Moja malenkost je bila jedna od tih koja je doživela takav scenario. Kada su došli na moju porodičnu kuću, tužioce nakon toga nije zanimalo šta se dešava, ali je zato tužioca zanimalo kada su se međusobno sukobili, i nikad me niko nije pozvao iz tužilaštva da pita šta je bilo, apsolutno niko, a kada je došlo do njihovih međusobnih sukoba pa su istog tog tužioca oštetili na neki materijalni način, ne znam kako, onda se njegova kuknjava, tj. njena, čula do neba.

Kada su predstavnici hrvatske politike u Srbiji, odnosno manjinske hrvatske politike, na indirektan način to delo pravdali i indirektno pozivali da ponove, opet tužilac reagovao nije.

Ali, kako narod kaže, svako zlo i svako dobro tačno će se vratiti na ona vrata sa kojih je krenulo, pa nema žurbe. Ne sumnjam da će tako biti.

Evo vam još jedan primer. Kada su ove poslanice opozicione u Novom Sadu otimale opremu, oružje, srpskoj policiji, valjda u nameri da ih okrenu protiv njih samih, tužilaštvo je ćutalo i ćuti do današnjeg dana. Kada su, po mom ličnom mišljenju, pokušali da ubiju naše dve koleginice u ovom parlamentu, tužilaštvo je ćutalo, policija ne, morala je da uradi svoj deo, a tužilaštvo i dan danas o tom delu ćuti. Ti i takvi ljudi nam i danas drže tirade o pravdi, poštenju i pravosuđu.

Kada sve ovo sagledate ispada da su turske kadije Deda Mrazovi za njih, a uz puno poštovanje i čast određenim ljudima, čestitim, koji se nalaze u srpskom pravosuđu.

Stoga, poštovani Uglješa, kolega poslaniče, ja se u većini stvari slažem sa tobom, osim u onom delu da je Trebinje najlepši grad. Znam barem jedan ili dva ista takva, pa mislim da niste u pravu kada to kažete i drago mi je da ste, bez obzira na to što nije najlepši grad, ponosni na Trebinje i to smo juče pokazali, ali sa ovim predlogom se i moja malenkost, kao narodni poslanik, i naša poslanička grupa SNS u potpunosti slažemo, s tim da mislim da nam je potreban malo radikalniji pristup kako bi ove stvari konačno završili, ali takav je kakav je, dobar je, glasaćemo za njega.

Ima još jedan razlog. Vi ste kolega Uglješa, ovaj zakonski predlog pravili u dogovoru sa nama, sa srpskim institucijama, sa srpskim predsednikom, sa članovima srpske Vlade, sa srpskim narodom. Kakav je da je, i da je najgori, zlatan je, pravili ste ga u Srbiji. Ne pada nam na pamet da čekamo pripadnika crnih mambi, sadašnjeg evroposlanika, onog Piculu, da dođe sa svojom nekakvom ekipicom i da nam on kao takav donosi predloge, a da se mi o njima izjašnjavamo.

20/3 TĐ/LjL

Ne pada nam na pamet, kolika god oduševljenost pojedinih političkih delatnika u ovoj zemlji iz rumunske nacionalne manjine bila rumunskom državom, i tom nekakvom čuvenom Laurom Koveši, ja to razumem, kada ste pripadnik nacionalne manjine, rumunske, apsolutno ste uvek oduševljeni tom rumunskom državom, ali mi smo oduševljeni Srbijom i srpskim narodom i ponajmanje nekim drugim centrima, sa Rumunijom, sa Laurom Koveši nećemo praviti ništa, sem dobrosusedske odnose, prijateljske, kakve imamo vekovima i što više poslova na korist Rumunije i Srbije, i Rumuna i Srba.

21/1 AL/JG 13.25 – 13.35

Što se tiče ovih napada na porodicu Uglješe Mrdića, evo, to moram da dodam na kraju, ponosan sam što su i moji prađedovi i moji đedovi bili borci protiv Turaka, Ugara, Nemaca, Italijana, fašista, ustaša hrvatskih sa tvojim ili vašim đedovim,a shvati kako hoćeš. Ponosan sam što su moji pokojni stričevi i moj živi otac bili zajedno u jedinicama sa tvojim ocem i tvojim stričevima, a iznad svega sam ponosan što na čelu Srbije danas stoji i predsednik i Vlada i političke strukture koje su i te kako podrška i ponosni na ono što su bili moji i tvoji naši prađedovi. Hvala vam. Živela Srbija.

Hvala vam puno.

Pokušaću u ovom jednom obraćanju da sažmem sve ono što je suština svih amandmana koje sam podneo, ne bi li uštedeli vreme i što pre završili ovu raspravu.

Naime, intencija amandmana koji sam podneo je u tome da prepozna preduzetnike kao lica koja će moći upravljati tj. obavljati delatnost upravljanja otpadom, baš kao i pravna lica.

Ja znam, ministarka, da vaša namera nije bila da izuzmete iz ove oblasti preduzetnike, jer su oni sami po sebi fizička lica a zakon ne prepoznaje fizička lica kao one koji mogu da obavljaju ovu delatnost, pa sam samo pobliže hteo da povedem računa o ovoj oblasti i one koji su registrovani kao preduzetnici, tj. onima koji su registrovani kao preduzetnici omogućimo da se bave ovom delatnošću.

Možete misliti, i vi ministarka i građani Republike Srbije i vi, poštovane kolege narodni poslanici, da je ovo samo jedna dopuna ili samo jedna tehnička stvar, ali ne, nije tako. Ovo je i simbolički važna stvar. Ona izražava razliku između onoga što je politika koju zastupamo mi i politika koju zastupaju oni. Naime, mi ovde ovim mojim amandmanom pokušavamo da pokažemo da smo privrženi i onim malim ljudima, kad kažem "malim", mislim pod navodnim znacima, naravno, preduzetnicima koji se bore svakoga dana vredno da prežive, da ostvare napredak u svojim porodicama, u svojoj delatnosti, i to je grupacija koja se bitno razlikuje od onih koji su privrednici za koje se oni bore, koji su u stanju za jedan ili možda jedan i po ili dva mandata bavljenja u politici namaknuti šest ili sedam stotina miliona evra bogatstva i kapitala koji će samo biti prijavljen a o neprijavljenom da ne govorimo i na tome ćemo završiti borbu.

To i jeste suštinska razlika i ovaj amandman jeste i simbolička i suštinska razlika između ove dve politike. Naša borba za male ljude, za male privrednike, za fizička lica, za ljude koji vredno rade za opstanak svoj i svojih porodica i njihova borba za tajkune, za elitu, za one privrednike koji su u stanju u kratkom vremenu zgrnuti milione.

Hvala vam, ministarka, što ste ovo simboličko značenje i ovih amandmana i ovih narednih koje neću objašnjavati posebno, jer su svi to shvatili i kao Vlada prihvatili. Hvala vam.

Hvala, potpredsednice. Trudiću se da budem što kraći da bismo ušli u raspravu.

Moja malenkost je kao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine određen od strane Odbora kao neko ko će danas preneti ono što je bilo na Odboru i zakonski predlog koji se juče našao pred članovima Odbora.

Odbor je većinom glasova prihvatio Predlog zakona o upravljanju otpadom. To manje više po sebi nije bilo ni upitno znajući da većinu u Odboru činimo mi iz SNS. Da je bilo po volji nekih drugih verovatno bi bilo drugačije.

Prvo, poštovana ministarka Pavkov, ja u ime građana Republike Srbije čiji mi i jesmo predstavnici u ovom uvaženom domu hoću da vam se zahvalim na permanentnom radu kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine i permanentnom napretku koji je vidljiv u prethodnim godinama.

Nekako budžet je sama po sebi najvažnija tačka ovog našeg viđenja u ovom uvaženom domu i samo po sebi izaziva najviše pažnje javnosti, pa ću i samim tim kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine malo se osvrnuti i na to.

Ono što je činjenica je da budžetska izdvajanja za oblast zaštite životne sredine i ministarstvo na čijem čelu ste vi su permanentno povećavana iz godine u godinu, a neću praviti poređenje sa 2012. godinom. Reći ću da bi možda bilo čak iluzorno, a i period je sam po sebi dosta dugačak, pokušaću samo u poslednjih par godina. Od 2020. godine, ako grešim vi ćete me ispraviti, kada je izdvojeno 5,8 milijardi, 2021. godine već 11,1, 2022. godine 14,8 milijardi, 2024. godine imam podatak da je 21,7 milijardi, 2025. godine na kraju 23,8 milijardi. Ako sam dobro sračunao, skoro pa pet puta povećanje budžeta za Ministarstvo za zaštitu životne sredine u poslednjih četiri, pet godina.

To sad govori i o odnosu Vlade Republike Srbije i kompletnog državnog rukovodstva na čelu sa predsednikom, ali i vašem odnosu prema ovoj oblasti i siguran sam da to građani i te kako dobro umeju da, tu vrstu odgovornosti, da cene.

Ono što, a pokušaću sad malo i da se osvrnem na konkretan zakon, ono što jesu novine a koje možda u nekim narednim danima kada krene ova rasprava ne treba propusti, i to predlažem i poslanicima opozicije, a tiče se samog zakonskog predloga i onoga što smo videli već juče na Odboru je da postoje neke novine kada je u pitanju zakonsko rešenje, to je zakon o upravljanju otpadom, koji na taj način nisu do sada bile regulisane u našim zakonskim regulativama a tiču se pre svega upravljanja otpada koji nastaje od hrane u primarnoj proizvodni i u preradi, u maloprodaji i drugoj distribuciji hrane, u restoranima, u ugostiteljskim objektima, domaćinstvima.

Ovim zakonskim rešenjem koje smo juče imali na Odboru jasno se podstiče doniranje hrane i drugih oblika preraspodele za ljudsku upotrebu dajući prednost ljudskoj upotrebi u odnosu na upotrebu u hrani za životinje i preradu u neprehranbene proizvode, kako je to do sada obično bio slučaj kada je u pitanju otpad od hrane.

Ne mogu da se ne osvrnem ni na atmosferu koju su pokušali da serviraju juče na sednici Odbora koju je javnost imala priliku da vidi, gde su poslanici opozicije pokušavali da i uvrede ljude koji se danas nalaze u Pionirskom parku same po sebi ih nazivajući izazivačima ekološke opasnosti i stvaraocima deponije, itd.

Prosto, nisam mogao kada je u pitanju ovaj deo, ministarka, koji se tiče upravljanja otpadom od hrane da se ne prisetim kakve smo otpade u poslednjih godinu dana i kakve otpade od hrane smo imali i zaticali na srpskim visokoškolskim ustanovama, na fakultetima, na univerzitetima, u SKC širom Srbije. Nikada, nikada od kako se zemlja kreće oko sunca, ja mislim, niko nije video da su se na visokoškolske ustanove uselile lisice, pacovi, osim što je to bio slučaj u Republici Srbiji.

Mislim, drage kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije koji ovo gledate, da nikada u svom životu nećete imati više priliku da vidite lisice na visokoškolskim ustanovama kao što ste to imali priliku da vidite u poslednjim mesecima u Srbiji.

Na taj način nekako sam morao da vam povežem i ovo.

Dobro je da ćemo i na ovaj način, ovim zakonskim rešenjima početi da upravljamo hranom, nadam se koju više nećemo morati iznositi sa fakulteta i sklanjati od lisica.

Hvala vam.

Hvala, predsednice.

Poštovani narode srpski, uvažene kolege narodni poslanici, koji to jeste, budite sigurni da se pred Skupštinom danas ne dočekuje ni Naser Orić, ni njegovi poštovaoci i sledbenici, niti se danas pred Skupštinom narod srpski okuplja da bi dočekao Piculu, niti Severinu, niti bilo šta drugo. I jedina pretnja kojom vam pretimo su izbori na kojima ćete biti kažnjeni za to što ste činili sve ove mesece, a i za ovo što ste učinili danas i običan narod koji se skuplja nazvali kriminalcima i mafijašima. Sada da se vratim dnevnom redu.

Poštovani narode srpski, ako bi pokušali u jednu reč da sabijemo sve ono što su blokaderi sa ove strane u proteklim danima iznosili kao argumente, pogotovo u onom delu koji se tiče ove komunističke ruševine i onom delu koji se tiče biračkog spiska, ta reč bi glasila – licemerje. Hajde prvo da krenemo od ove ruševine, od ove ruševine koja je izazvala najviše pažnje javnosti.

Naime, zgrada tog Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu niti je kultura, niti je istorija, niti je šta važno za srpski narod, a niti je Generalštab. Generalštab srpske vojske se nalazi u ulici Kneza Miloša na broju 33. Generalštab srpske Vojske je izgrađen između 1924. i 1928. godine, u najslavnije, odnosno u jednom od najslavnijih doba srpske vojske i srpske države. Ono što o čemu danas pričamo nema nikakve veze ni sa srpskom vojskom, ni sa srpskom državom.

Radi se, kako smo već nebrojeno puta rekli, o običnoj komunističkoj građevini, ruševini, simbolu jednog vremena i jedne ideologije, koji je, zamislite, stavljen na raskrsnicu ulica koje nose imena srpskih velikana Stefana Nemanje i Kneza Miloša. Zamislite paradoksa i zamislite licemerja u kome jedan takav objekat brane i pozivaju se i stavljaju u isti kontekst sa imenima srpskih vladara, danas iznoseći argumente o ovom zakonskom predlogu.

Nije slučajno da kada su u pitanju njihovi ovakvi postupci brane isključivo tekovine komunizma i ostatke fašizma. Pre samo nekoliko meseci na isti način su branili jednu građevinu takozvani i nije takozvani nego Savski most, koji je samo jedan objekat koji je ostatak fašističkih da kažem trupa na ovom području. Taj Savski most su branili svim silama, a on je služio da bi nemačke trupe lakše prolazile prema Šumadiji, palile, žarile i ubijale i, na kraju krajeva, i u Kragujevcu. Ničemu drugom taj Savski most nije služio. To je jedan ostatak fašističke vlasti iz najtežih vremena srpskog naroda.

Da li je tu nešto slučajno? Nije. Tamo su branili zborovi, ovamo brane plenumi. Razmislite o tome.

Međutim, da licemerje bude veće, nikada se nisu oglasili o rušenju spomenika u Hrvatskoj, koji Picula sa vlastima Republike Hrvatske današnje ruši, a radi se o spomenicima vojnicima Srpske Krajine, o spomenicima, o grobljima u kojima su sahranjeni naši sunarodnici i spomenicima koji su ispisani ćiriličnim pismom. Ne pada im na pamet da se tome suprotstave. Nikada ih niste čuli da su pomenuli bilo šta protiv inicijative da se Spomenik knezu Lazaru u Prištini sruši. To ih ne zanima, to njih ne interesuje. Tako nešto ih nikada neće čuti.

Još jedan primer licemerja. Noćas je u Tuzli, poštovani građani Republike Srbije, strašnom smrću stradalo desetine ljudi. Živi su izgoreli u gerontološkom centru i u velikoj tragediji koja je zadesila Federaciju BiH. Svako normalan i pristojan se pita da li će ovi ljudi predvodnici blokada u Srbiji danas i u budućim danima otići da blokiraju bilo šta u Tuzli, gde je desetine ljudi noćas umoreno strašnom smrću. Da li će otići u Tuzlu, baš kao što su oni dovodili ona dva anti Srbina iz Tuzle koja su vrištala sa kamiona u Loznici? Da li će otići u Tuzlu i u Sarajevo kao što su dovodili Feđu Štukana, Alijinog snajperistu i kako sam kaže, čoveka koji je za vreme rata ubijao Srbe u Sarajevu? Da li će pozvati Nasera Orića da i ovaj put pruži podršku nekakvim eventualnim blokaderima, a verujte mi da ih nema danas u Tuzli, kao što su pozvali i bili ushićeni kad je Naser Orić poslao podršku njima u Beogradu, ili je Naser Orić samo rezervisan za Beograd?

Licemerje, opisao sam, ali ako je sve ovo pored podrške privredi, a to jeste sigurno ceo ovaj zakon i ova, da kažem, namera i doprinos, da kažem, boljem političkom pozicioniranju Republike Srbije kod velikih sila, svim srcem ćemo to podržati i ovaj zakonski predlog i takvu nameru, ako će pored uspeha privrede doprineti i boljoj političkoj poziciji Srbije makar za jotu.

Što se tiče Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, meni je drago što smo došli do te teme i što Srbija ispunjava i ono što su već odavno preporuke OEBS-a, odnosno ODIHR-a i formiranje te radne grupe koja će to sve pratiti sa deset članova, ono što je važno, radi građana Srbije hoću da kažem, da u toj radnoj grupi naša poslanička grupa će davati prema procentu jednoga od deset nezavisnih, odnosno stručnih lica, jednoga.

Kao čovek i kao narodni poslanik i deo SNS ću svakako glasati, kao i moje kolege, za taj predlog zakona. Međutim, siguran sam da će naći razloge da kažu da je taj jedan čovek u toj radnoj grupi koji će dolaziti iz poslaničke grupe SNS biti u stanju, Bog zna, pod znacima navoda, da njih prevari u svemu tome. E, vala, ako taj jedan to uspe, onda nema razloga da politički postoje.

Međutim, i ono čega se bojim, a iskustveno imajući u vidu sve ono što se dešavalo proteklih meseci u Republici Srbiji i da će sebi njih petoro uzeti za pravo da prilikom provere biračkih spiskova i svega onoga što sledi u tom poslu, čak i odlaze na adrese ljudi, pa da oni preuzmu na sebe tu izvršnu ulogu i možda proveravaju bog zna šta. Naravno, ovo je u domenu moje lične sumnje, pre svega izazvane onim što je iskustvo u proteklim mesecima koji su iza nas. Uglavnom, šta god radili, budete sigurni ove zakonske predloge ćemo podržati, a Srbiju vam nećemo dati. Živela Srbija! Hvala vam.

Hvala, predsednice.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, odmah na početku da kažem da predlažem da ovaj amandman ne bude prihvaćen, a pokušaću sagledavajući samo iz jednog ugla da objasnim i zašto.

Činjenica, mnogo je zakonskih predloga danas i ovih dana pred Narodnom skupštinom, ali definitivno onaj koji najviše budi pažnju javnosti je Zakon o upisu prava svojine. Naime, sve oči javnosti su uprte zbog toga što se on tiče miliona građana Republike Srbije, ako hoćete, stotina hiljada porodica u ovoj zemlji. Decenijama su mnogi ljudi sanjali da konačno budu, kako to zakon kolokvijalno kaže, svoj na svome, kada je u pitanju njihov porodični dom, odnosno njihova porodična kuća, ali evo do današnjeg dana nekako to im nije polazilo za rukom.

Lično poznajem stotine porodica koje su u proteklim decenijama bile u takvoj situaciji da prosto nisu uspevali da budu konačno svoji na svome, ali manje-više što ja poznajem stotine porodica, pogledaću to iz jednog drugog ugla, a tiče se stotina hiljada porodica, pre svega Srba iz Bosne i Hercegovine, odnosno Federacije Bosne i Hercegovine, iz Hrvatske, ako ćete i sa Kosova i Metohije koji su u pogromima devedesetih godina bili prinuđeni da prestanu da budu svoji na svome, pod uticajem, na primer, zločinačke akcije „Oluja“ i mnogih drugih pogroma koji su priređivani srpskom narodu, a u kojima je, ako hoćete, po sopstvenom priznanju, učestvovao današnji pokrovitelj politike srpske opozicije u Evropskom parlamentu Tonino Picula.

Naime, ti ljudi su, spašavajući se i dolazeći u Republiku Srbiju, pokušali da grade svoje nove kuće širom Republike Srbije, tražeći konačno krov nad glavom, i evo decenijama nisu uspeli u tome, a nicala su cela naselja, celi delovi velikih gradova, sa objektima koji su izgrađeni tako kako je jedino moglo u tom trenutku.

Naime, ovim zakonskim predlogom, sviđalo se to nekome ili ne, na inicijativu srpskog predsednika Vučića, konačno ti ljudi dobijaju mir i postaju svoji na svome. Čak i onda kada su dolazili, što se nas tiče, bili su dobrodošli. Dobrodošli su i danas, a zakon je samo formalno upisivanje jedne takve činjenice, da su oni konačno dobrodošli, što se nas svih tiče, ali što se nas tiče s ove strane.

Nije to, nažalost, slučaj sa svima u Republici Srbiji. Predstavnici opozicije videli ste i danas kako se odnose prema i ovom zakonu, a i prema tim ljudima. Naime, u proteklim mesecima ti ljudi su opet, u pokušaju opozicije da ih smeste u onu kategoriju da ne budu svoji na svome, odlazili čak i na domove i na kuće, na te kuće tih ljudi. Tako vam je poznat slučaj studenta Balaća, čiji je jedini greh što je hteo da se školuje, a dobio je napade na tu istu porodičnu kuću, sa grafitima mržnje, iste onakve sadržine kakvu je mogao da doživi od hrvatskih ustaških postrojbi u Grahovu, odakle je pobegao.

Ovo delovanje i ovi amandmani, ako hoćete, samo su novi pokušaji blokiranja namere da ti i takvi ljudi nađu svoj mir i postanu svoji na svome, ali ovoga puta od podanika i predstavnika politike onog učesnika Tonina Picule, onog učesnika zločinačke akcije „Oluja“, u srpskom parlamentu. E, pošto je i ovaj amandman i svi drugi amandmani, čućemo ih, ali većina je takva, na tom fonu blokiranja ovakvog jednog konačnog rešenja za naše sunarodnike, stotine hiljada porodica, ali i drugih, ja sam se taknuo samo iz jednog ugla ovog dela našeg stanovništva, nećemo dozvoliti bilo kakvo derogiranje i bilo kakvu degradaciju ovoga zakonskog rešenja i odbićemo apsolutno sve amandmane koji su na fonu njegove degradacije i konačno ćemo dovesti do toga da ovi ljudi o kojima govorim, ali i stotine hiljada drugih građana Republike Srbije konačno postanu svoji na svome, na inicijativu srpskog predsednika.

Hvala vam i živela Srbija.

Hvala, predsednice.

Uvažene kolege, poštovani građani Republike Srbije, na današnji dan 1934. godine u Marseju je ubijen jedan od najvećih i najpoznatijih srpskih monarha, kralj, mučenik, ujedinitelj, Aleksandar Karađorđević. Neka mu je večna slava i pokoj duši.

Taj događaj je direktna posledica njegove borbe protiv narastajućeg fašizma i ekstremizma u tadašnjem evropskom društvu, pa i u samoj Jugoslaviji, a i kulminacija višegodišnje političke krize u samoj Jugoslaviji, nestabilnosti i nezakonitih radnji koje su se čak dešavale i u parlamentu tadašnje države.

Odmah nakon toga događaja, kao što znate, par godina Srbija je krenula silaznom putanjom i tadašnja Jugoslavija već 40-ih godina utonula u haos Drugog svetskog rata i u sam građanski rat i bezakonje koje je nastupilo u tadašnjoj Srbiji i odnelo mnoge srpske živote u međusobnom građanskom ratu koji je vođen i među Srbima.

Na nama koji sedimo ovde danas je zadatak da ne dozvolimo da ova država bilo kada sklizne u haos bezakonja, a ne daj Bože i u građanske sukobe u koje nas već uporno mesecima gura veliki deo opozicije po nalogu nekih drugih stranih centara moći.

Kao što znate u višemesečnom režiranom haosu koji već besni mesecima u Republici Srbiji mnogi koji sede u klupama u ovom parlamentu prekršili su i sve moralne, ali i sve zakonske norme u obavljanju posla koji im je poveren od strane naroda u Republici Srbiji.

Hajde što su prekršene moralne norme, ali na očigled nas i po svemu sudeći prekršene su i mnoge zakonske norme i učinjena mnoga krivična dela. Da li je to tako to treba da oceni tužilaštvo - takvo je kakvo je, moje pitanje danas ide tužilaštvu. Šta je uradilo? Da li je pokrenulo postupke i u kojoj fazi su postupci protiv poslanika i poslanica koje su direktno nasrtale na policijske službenike ispred zgrade Tužilaštva u Novom Sadu u novembru mesecu prošle godine, otimajući štitove, opremu i direktno ugrožavajući njihove živote.

Nakon toga 4. marta u ovom domu desilo se nešto što se nije desilo još od vremena kada je Puniša Račić pucao na hrvatske provokatore, poslanike u tadašnjoj Narodnoj skupštini i na očigled celokupne Evrope napravljen je haos, bačena su pirotehnička sredstva i razni drugi predmeti čime je grubo narušen svaki moralni ugled ovog doma, ali po svemu sudeći izvršena teška krivična dela, a tiču se pre svega izazivanja opšte opasnosti, a prema oceni, ličnoj oceni mnogih od nas i krivična dela, pokušaj ubistva, nakon čega su dve naše narodne poslanice ozbiljno povređene. O moralnom posrnuću i materijalnoj šteti koja je tada nanesena srpskom parlamentu izlišno je i govoriti.

Međutim, to što ste zamislili prolazi, a vreme odgovornosti dolazi. Kakvo je takvo je to tužilaštvo, nema nešto lično veliko poverenje u njega, ali čovek sam koji poštuje institucije ove države, pa i tužilaštvo. Pitam sa ovoga mesta u ime poslanika SNS, u ime građana koji su nas poslali da ih ovde zastupamo, šta je tužilaštvo učinilo po tom pitanju? Da li je pokrenulo postupke protiv onih poslanika koji su vinovnici događaja od 4. marta ove godine u domu Narodne skupštine i ako jeste u kojoj fazi je taj postupak i ko su ta lica, odnosno ti poslanici protiv kojih su potupci pokrenuti?

Naime, ako bi odavde slali poruke kakve su oni slali 4. marta ne bi bilo dobro. Valjda iz ovoga doma treba da se šalju poruke poštovanja zakona državnih institucija i državnog poretka. Ako iz ovoga doma izlaze poruke kakve su oni slali 4. marta možete misliti šta će biti dela onih koji su već otvoreni počinioci krivičnih dela na ulicama ove zemlje.

Na to kako će se u budućnosti ponašati, je na mogu uticati, ali lično ću se potruditi i lično ću zastupati stav da nekim zakonskim rešenjima u budućnosti formiramo telo koje će ceniti i zakonsku i moralnu dostojanstvenost obavljanja javne funkcije, pa i same kandidature za mesto poslanika i svih drugih javnih funkcija kako bi se ovakvi događaji sprečili u budućnosti. Kako bi se ljudi koji su vinovnici ovih događaja sprečili i da se kandiduju za sve druge važne državne funkcije u budućnosti. Samo je pitanje trenutka ako ovo tek tako prođe i to poručujemo tužilaštvu, kada će neko u budućnosti u ovaj uvaženi dom uvesti nešto mnogo teže, možda čak i eksploziv i aktivirati ga u Narodnoj skupštini pod maskom nekakvog političkog performansa.

Stoga očekujem od tužilaštva odgovore. Pobediće Srbija i hvala vam.

Hvala uvažena predsednice.

Odavno su ljudi u Srbiji rekli, nije važno šta vam se govori nego ko vam govori. Pa, znate, nisu ljudi u Srbiji maloumni, proteruju, iako sam pre svega Srbin i na strani države Srbije i nemam nameru da budem zaštitnik bilo koje države osim Srbije i njenog naroda, ali kineske kompanije proteruju stanovništvo iz Bora i Majdanpeka tako da je u njihovo vreme u Boru i Majdanpeku stan koštao pet do deset hiljada evra najviše. Danas, u Boru i Majdanpeku ne možete ni kupiti stan, zato što je velika potražnja, ako li pak imate sreće da nađete stan da ga kupite, cene kvadrata idu kao u velikim gradovima poput moje Subotice i Novog Sada i tako dalje.

Toliko o tome kako neko proteruje stanovništvo. Tamo gde se stanovništvo proteruje, nema potražnje za kupovinom stanova. To je vrlo jasno. Ovo pre svega zbog građana Srbije, jer je ovo nešto što vređa njihovu inteligenciju pa sam morao da napomenem.

Što se tiče samo Zakona o zaštiti vazduha, on je donet poslednji put 2009. godine, ako se ne varam i poštovana ministarka prvo da vam čestitam na potpunoj transparentnosti i otvorenosti u predlaganju ovog zakonskog rešenja jer ste uključili sve relevantne stručnjake, relevantne društvene grupe i u potpunosti ste bili otvoreni za sve sugestije. Formirana je Radna grupa, prošao je rani javni uvid, negde oko pet stotina, čini mi se sugestija je pristiglo, sve su obrađene i one koje su bile relevantne ugrađene su u ovaj zakonski predlog. Od polovine januara do početka februara Ministarstvo je sprovelo ovu javnu raspravu i nakon toga Vlada je usvojila zakon i našao se sada pred nama.

Ono što, kao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine moram da napomenem da je sam Zakon prošao Odbor bez ijednog glasa protiv, to jeste zanimljivo, to nešto govori. Niko od članova Odbora, i ako su bili prisutni, iz opozicije nije bio protiv ovog zakonskog rešenja.

Na kraju, ministarka, zaista još jednom čestitam na potpunoj otvorenosti i transparentnosti, i svemu onome naravno, što je ugrađeno u Zakon, a tiče se i merenja i samih, da kažem kriterijuma, koji određuju kvalitet vazduha itd. Vama, ako budete glasali drugačije nego što ste glasali na Odboru, samo da znate, pozvaćemo one pčele iz Kosjerića pa se vi onda sa njima objasnite da li je dobro ili nije, jer ovaj vazduh je podjednako važan i za pčele koliko i za ljude, a kako ćete pčelama objasniti ne zna.

Što se tiče ovih nasilnih i govora i pokušaja da zaustave i ova zakonska rešenja i da zaustave sve druge poslove u Srbiji i naslušali smo ih se od jutros, sedeći ovde i slušajući to palo mi je na pamet jedna činjenica, mi smo ovu sednicu započeli 10. juna ove godine, a na isti datum 1868. godine ubijen je kralj Mihajlo Obrenović na Košutnjaku. Ubijen je tačno u vreme kada je formirao vojsku od 50 hiljada vojnika, kada je naoružao modernim naoružanjem, pripremajući se za konačno oslobođenje Srbije i proterivanje Otomanskog okupatora. Sklapao je ozbiljne sveze sa zemljama u regionu, Crnom Gorom, Bugarskom, Grčkom, branio je Bosnu i Hercegovinu od potpunog Austrougarskog uticaja, i jednostavno, činio Srbiju u tom trenutku jednom od najmoćnijih sila na Balkanu. Svako ko je pokušao i ko se usuđivao Srbiju kroz istoriju da čini velikom dovodio je i svoj život u opasnost i to od onih koji to nisu želeli.

Zašto ovo govorim? Nikada posao pravljenja Srbije velikom nije bio jednostavan, ali uvek su u Srbiji postojali veliki koji se toga nisu plašili i koji su nastavljali u tom poslu. Slušajući od jutros govore i podnosilaca i kojekakvih opozicionih poslanika, neodoljivo me podsetilo na to vreme. Oduvek su postojali veliki državnici, a siguran sam da je Aleksandar Vučić, današnji predsednik, srpski predsednik, pre svega uvek kažem, jedan od velikih državnika, u tom poslu pravljenja Srbije velikom, verujte mi, nećete ga zaustaviti, ma koliko vi prizivali na njega i njegovu porodicu sudbine najstrašnije velikih srpskih državnika.

Upravo zbog toga što je Srbija velika, ovaj put se nalazi i u ovom trenutku izložena jednoj obojenoj revoluciji, a suština te obojene revolucije je rušenje Srbije, kao države, da budemo u potpunosti jasni. Napali su nas tamo gde smo najosetljiviji, na decu. Bez države, nas neće biti. Kako se mi budemo odnosili prema našim državama tako će nam biti i tako nam i Gospod Bog i pomogne. Ovo su reči predsednika SNS, Miloša Vučevića i mi sa ove strane u potpunosti stojimo i iza njih i iza reči i dela srpskog predsednika, a kako vi činili tako vam Bog pomogo. Neko drugi će da sudi, ali ne piše vam se, na tom sudu, čini mi se, dobro. Hvala vam.