Predsedniče, biće svakako dovoljno tih 21 sekundu da čestitamo pripadnicima romske zajednice današnji Međunarodni dan Roma. To su ljudi koji su uvek bili na strani Srbije kroz istoriju, kao što je Srbija uvek bila na strani onih koji su nju čuvali.

Istorija je pokazala da su Romi bili ti koji su uvek bili uz srpski narod, kao što je srpski narod danas uz njih. Za to će biti dovoljno ovih 21 sekundu. Hvala vam.

Hvala, predsedniče.

Dakle, ako govorimo o popisu, ja mislim da je to danas sudbonosna reč kada je u pitanju srpski narod na Balkanu i čini mi se da pitanje popisa malo kada imao taj sudbonosni karakter kao što je to ovaj trenutak.

Naime, treba znati jednu stvar. Nije Srbija samo ono što popisujemo u njoj. Nije Srbija samo njeno stanovništvo, njene nekretnine i sve ono što u njoj popisujemo, već je Srbija svaki čovek, svaki njen čovek koji živi i van granica ove zemlje.

Prema tome, nikada ovaj trenutak popisa u istoriji nije bio važan kao danas. Srbi su, kao što znate jedan veoma policentričan narod i to kao nijedan drugi narod na Balkanu.

Srbi danas žive u nekoliko država u okruženju. Govoriti samo o popisu unutar Republike Srbije, a zaboraviti sve one popise u zemljama u okruženju bilo bi apsolutno pogrešno, jer niti bi Srbija bila potpuna i potpunosti statistički prikazana, niti bi srpski narod bio potpun bez obuhvatnog pogleda na popis u regionu. Ali, nad našim narodom se nadvila velika opasnost.

Naime, kao što znate u Sloveniji je veliko pitanje da li će se pripadnicima srpskog naroda i svih drugih koji tamo živi biti dozvoljeno da se izjasne po nacionalnim odrednicama, i kada je u pitanju jezik, vera i nacionalna pripadnost.

U Hrvatskoj to pravo, iako formalno postoji odavno u praksi nije sprovodljivo. Mislim da je danas možda i izlišno govoriti o svemu onome što se dešava u Hrvatskoj kada je u pitanju srpski narod.

Ako pogledate poslednje događaje u Crnoj Gori, očigledna je namera političkog ućutkivanja srpskog naroda i njegovih političkih predstavnika, naročito u svetlu poslednjih inicijativa o smeni ministra pravde u Vladi Crne Gore, koji će iznositi političke stavove srpskog naroda u svom delovanju.

U Albaniji to pravo srpski narod odavno ne uživa. U Makedoniji, takođe. Moglo bi se reći da, eventualno u Rumuniji i u Mađarskoj Srbi uživaju adekvatna prava spram onoga, zapravo i merljiva spram onoga što danas uživaju nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Onda iz svega ovoga postaje potpuno jasno zašto je pitanje popisa na Balkanu, ovoga puta sudbonosno i zašto ono kada je u pitanju popis u Republici Srbiji mora biti vezivano za sve popise u regionu kako bismo dobili kompletnu sliku o stanju srpskog nacionalnog korpusa na Balkanu.

Ja ću iskoristiti priliku da bez obzira na sve ove pritiske koje naš narod danas u okruženju trpi, apelujem i na vlast iz susednih država i svih onih gde živi srpski narod da dozvoli izjašnjavanje našeg naroda slobodno na popisu, a da se svi pripadnici srpskog naroda u okruženju slobodno izjasne, kažu kom nacionalnom korpusu pripadaju, kojim jezikom govore, kojim pismom pišu i koju veru ispovedaju. Samo tako će se statistički podaci koje nosi popis biti potpuni.

Možda bi bio licemeran ako bi govorio samo o pravima srpskog naroda. Ne mogu da se ne okrenem i na činjenicu da su decenijama, čak i u Srbiji postojali narodi kojima je bilo zabranjeno da se nacionalno odrede i da sve ono što je bio izraz njihove slobodne volje bilo negirano.

Pošto dolazim iz Subotice, sa severa Bačke, ja znam koliko je ovo pitanje, već sam i ranije govorio važno i za Mađarsku, za Hrvatsku i za sve druge zajednice, ali krucijalno je najvažnije za bunjevačku nacionalnu zajednicu koja živi na severu Srbije.

Decenijama je identitet bunjevačke nacionalne zajednice bio stavljan nasilno pod šapu hrvatskog identititeta i čini mi se da prvi put bez političkih pritisaka i nekakvih veštačkih inženjeringa identitetskih bunjevački narod ima šansu da se izjasni onako kako on to želi.

To je svakako odlika jedne odgovorne politike koju danas Srbija na čelu sa predsednikom vodi prema nacionalnim zajednicama koje su manjinske, a koje žive u Republici Srbiji i dobar primer za sve one u regionu kako bi oni trebali da se odnose kada je u pitanju srpska zajednica.

Evo im prilike da vide kako se treba odnositi prema svima onima koji čine jednu državu.

Mi ćemo svakako, ministre, kao poslanici Srpske napredne stranke, pošto zakon sam po sebi daje slobodu i jedan je od liberalnijih i prihvatljivijih, možda u Evropi, podržati ove zakonske predloge, ali i sve one politike koje su na afirmaciji prava svih onih kojih žive danas u Republici Srbiji sa srpskim narodom.

Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, poštovani ministre, lepo je videti kako pažljivo pratite ovu skupštinsku raspravu i obraćate pažnju na sve ono što vam govore narodni poslanici, ali lepo vas je i videti da obilazite gradilišta u Srbiji. Energično ste krenuli, pa nadam se da će to tako i da ostane, tj. nadamo se da će to tako da ostane i do kraja mandata. To je dokaz da sledite politiku koju je projektovao predsednik države još 2014. godine i u svakom slučaju pohvalno za vas.

Što se tiče Sporazuma, odnosno Zakona koji je danas pred nama, vi ste, ministre, ovde na kraju ovog sporazuma naveli razloge zbog kojih bi ovaj sporazum trebao biti potvrđen, u ovom uvaženom domu, odnosno zbog kojih bismo mi trebali da za njega glasamo. Formalno ispravni i tačni i formalno dovoljan motiv da ih mi u ovom uvaženom domu izglasamo.

Međutim, razlozi i motivi zbog kojih ćemo mi glasati su mnogo širi od onoga što ste vi naveli na kraju ovog zakona, a ovi razlozi i ovaj zakon su, pre svega, jedan mali segment jedne sveukupne politike koju ova država, na čelu sa predsednikom, vodi od 2014. godine, a tiče se, između ostalog, i brige o našem narodu u regionu i regionalne saradnje u celini.

Ta briga svoj vrhunac doživljava u poslednje tri, četiri godine. A, zašto u zadnje tri, četiri godine? Srbija je posle ozbiljne fiskalne konsolidacije, kroz koju je prošla, stvorila mogućnosti da, pored toga što će pomoći građanima koji u njoj žive, pomogne i našim sunarodnicima, u regionu. Znači, korist od napretka Srbije počeće da osećaju svi koji Srbiju doživljavaju svojom zemljom, a i oni kojima ona nije matična država. Svedoci smo poslednjih dana kada je pitanju vakcinacija i mnogo drugih stvari. Korist se ogleda i kroz rekonstrukciju ovih mostova o kojima danas govorimo.

Ovo je, ministre, dokaz jedne ozbiljne politike, kada je u pitanju regionalna saradnja. Ovo je dokaz da Srbija staje na čelo regionalnih odnosa, da je Srbija zemlja koja promoviše mir i saradnju u regionu i da je Srbija zemlja koja brine o svom narodu, svakako ne narušavajući teritorijalni integritet, Ustav i zakone svih drugih zemalja, tj. onih gde naš narod živi. Ovo je dokaz da Srbija pruža ruku, njen predsednik, a i srpski narod svima na Balkanu.

Avaj, nije to uvek tako kada je u pitanju druga strana. Pitate me zašto? Pa, evo vam poslednji primer u Crnoj Gori. Naime, tamošnji premijer je podneo inicijativu za smenu jednoga ministra koji pripada korpusu srpskog naroda zbog neslaganja o nekim događajima iz bliže istorije Balkana. Naime, tamošnji premijer Krivokapić je juče podneo inicijativu za smenu ministra pravde Leposavića koji je izneo stav o krvavim događajima iz 1995. godine u Srebrenici, a koji je tačno onakav kakav je stav srpskog naroda u celini i onoga u Crnoj Gori, ali i srpskog naroda koji živi u Srbiji i Republici Srpskoj.

Sakrio se premijer Krivokapić obrazlažući ovu svoju inicijativu iza odluke suda, ali svi znamo da je suština sasvim druga. Suština je ućutkati politike i političke stavove srpskog naroda u Crnoj Gori. To je prava suština te inicijative – ućutkati srpski narod.

Kada se već poziva na odluke suda, onda svako zdravorazumski može da postavi pitanje – šta je sledeće? Sud je osudio Gavrila Principa 1915. godine i Gavrilo Princip je umro u tvrđavi Terezin u Češkoj 1918. godine ne dočekavši kraj Prvog svetskog rata kao osuđenik, terorista. Da li je na redu neki novi srpski ministar ili Srbin iz Crne Gore koji bude negirao odluku tadašnjeg najveće sudske instance da je Gavrilo Princip terorista?

Kada su u Osmanskom carstvu ljudi nabijani na kolac po odlukama kadije, tadašnjeg sudije, to je bilo po odlukama najveće sudske instance tog vremena. Da li je na redu neki novi ministar ili neki novi Srbin u Crnoj Gori koji će reći da su ti ljudi bili žrtve i borci za slobodu srpskog naroda i u Crnoj Gori, i u Srbiji, i u BiH, na Balkanu uopšte, a ne osuđenici?

Kada su 1942. godine u okolini Kolašina vršeni zločini i punjena pasja groblja to je bila sudska odluka najvažnije sudske instance toga vremena. Da li je na redu neki novi srpski ministar ili neki novi Srbin iz Crne Gore koji kaže da su to bili mučenici, žrtve zločina, a ne osuđenici?

Mogli bi mi dugo nabrajati ovde i izneti kontra argumente za ono što danas čini premijer Crne Gore. Međutim, verovatno ništa drugo i ne možete očekivati.

Nažalost, moram priznati, o tome je juče govorio predsednik države i sam sam se nadao nešto drugačijim odnosima sa novim crnogorskim vlastima. Ispostaviće se da nisu baš tolike nade bile osnovane, a šta je drugo bilo i očekivati od Zdravka Krivokapića koji će predsednika susedne države, srpskog predsednika povezati sa kriminalom i čiji će to prvi politički potez, spoljnopolitički potez biti kada dođe na vlast? Šta drugo očekivati od njega kada je istrajao u progonu srpskog ambasadora iz Podgorice, onda je logično očekivati zabranu političkog stava srpskog naroda u Crnoj Gori?

No, bez obzira na politiku, delovanje, stavove Zdravka Krivokapića ili bilo kog drugog političara u regionu, ruka Srbije ostaje pružena.

Kao što juče reče predsednik – nećemo se stideti da u skladu sa međunarodnim pravom pomognemo naš narod gde god on živeo, pa i u Crnoj Gori, možda i pogotovo u Crnoj Gori. Ako li suprotna strana ili neki drugi, da ne kažem tako tešku reč, suprotna strana ima nameru da čini nešto isto ili slično, evo mu primera u srpskom predsedniku i srpskoj Vladi, evo mu primera u jednom ovakvom zakonu kao što je danas u srpskom parlamentu. I nek bude i pola od toga, bićemo zadovoljni.

Ministre, hvala vam, zakon ćemo svakako podržati u danu za glasanje.

Hvala, predsedavajući Orliću.

Uvaženi građani, poštovane kolege poslanici, ministre sa saradnikom, zanimljiva je ovo tema danas. Ovaj zakonski predlog govori o više stvari u Srbiji. Pre svega, o odgovornosti srpskih vlasti, na čelu sa predsednikom.

Prvo, odgovornost prema jednom ovakvom poslu, gde se ne dovodi u pitanje to da li će popisa biti. To nije slučaj u svim zemljama u Evropi, pogotovo nije slučaj u nekim zemljama u okruženju.

Sledeća važna stvar je odgovornost prema zdravlju nacije. Naime, pomeranje termina od nekoliko meseci jeste vođenje računa o zdravlju i građana koji će biti predmet popisa, ali i vođenje računa o zdravlju i popisivača i svih onih ljudi koji će u ovom poslu učestvovati. U prilog tome govori i način na koji su finansije planirane za ovaj posao, pa pored onog uobičajenog planiranja finansija, a koje se tiče i obuke instruktora i popisivača i koji se tiče dodatnog angažovanja osoblja u jedinicama lokalne samouprave, a i medijske kampanje koja obično prati popis, planirani su novci i za zaštitnu opremu i sredstva za dezinfekciju.

Sve ovo jeste jedan odgovoran pristup i govori o odgovornosti srpskih vlasti danas i prema građanima i uopšte.

Međutim, ono što možda više govori kada je u pitanju ovaj zakonski predlog, on više govori o demokratičnosti i toleranciji srpskog društva i politike danas. Naime, to je možda i najvažnije u svemu ovome. Možda neko misli drugačije, ali čini mi se da je to najvažnije.

Najbolje o toj tolerantnosti i demokratičnosti srpskog društva uopšte govori jedna rečenica u članu 26. ovog zakona, koja glasi: „Lice koje se obuhvata popisom nije dužno da se izjašnjava o nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti“. Znači, ne mora i nije dužno, a može ako to želi.

Svako u Srbiji može da kaže, prema ovom zakonskom predlogu, kojoj etničkoj grupaciji pripada, kojim jezikom govori i koju veru ispoveda. A ne mora, ako ne želi. Koliko je to važno, meni je poznato, jer dolazim iz jednog višenacionalnog i multietničkog grada Subotice i znam koliko je to važno za mađarsku nacionalnu zajednicu koja živi u velikom broju u Subotici, Hrvatsku i svaku drugu nacionalnu zajednicu koja tamo živi, ali mislim da je najvažnije za bunjevačku nacionalnu zajednicu i važnije u odnosu na sve druge. Naime, Bunjevcima je na severu Srbije decenijama bilo zabranjeno da se slobodno izjasne po pitanju svoje nacionalne pripadnosti, po pitanju jezika kojim govore. Ova rečenica će bunjevačkom narodu, posle više decenija, omogućiti da slobodno kažu ko su, koji jezik govore, kojoj religiji pripadaju. Sve ono što decenijama nisu mogli da urade, i kada su nasilno stavljani pod kapu hrvatskog identiteta.

Naravno, to će omogućiti i svim drugima da to kažu – i Mađarima i Hrvatima i Bošnjacima i onima koji se osećaju kao muslimani i svim drugima koji danas žive u Srbiji.

Da li to važi tamo i u onim državama gde srpski narod ne živi u većini? Da li ista ova pravila važe u Sloveniji, gde prema sadašnjim zakonskim propisima nije moguće izjasniti se po nacionalnoj i verskoj pripadnosti? Da li ovo važi, sve ovo što sam rekao, u Crnoj Gori, gde nije sigurno da će popisa uopšte biti, a i ako ga bude, nije sigurno da će biti dozvoljeno izjašnjavanje po nacionalnoj i verskoj pripadnosti? Da li ovakva pravila kao što je u Srbiji i ovaj naš zakon važe u Albaniji, Makedoniji, Hrvatskoj? Da li u svim tim zemljama naši sunarodnici mogu slobodno da se izjasne po pitanju nacionalne i verske pripadnosti i po pitanju vere kojoj pripadaju? Da li je tako? Nije, znamo svi da nije. A zašto nije?

Naime, jasan cilj je primenom jednog etničkog inženjeringa stvoriti neke nove identitete, po pravilu na račun identiteta srpskog naroda, umanjujući brojke, potirući identitet srpskog naroda stvoriti neke nove identitete.

Kada bi našem narodu u regionu bilo dozvoljeno i pola onoga što je drugim nacionalnim zajednicama u Srbiji dozvoljeno, to bi bio dobar osnov za jednu stabilnu regionalnu saradnju, jednu stabilnu političku situaciju u regionu.

Koliko god cilj bio stvaranje novih identiteta nekakvim inženjeringom etničkim na račun Srba, o kome sam govorio, to neće biti moguće. Neće biti moguće iz razloga što je danas Srbija mnogo, mnogo drugačija zemlja. Nikada Srbi na Balkanu nisu imali veći stepen nacionalnog jedinstva, a to je zato što danas njihova matica Srbija predstavlja jaku i uspešnu državu.

Okupljeni su oko zajedničkih nacionalnih ciljeva, pre svega vođeni politikom koju danas vodi srpski predsednik i srpska Vlada. Stoga je i ova poruka i molba svim zemljama u regionu da dozvole slobodno izjašnjavanje naših građana i prema verskoj i nacionalnoj pripadnosti, da slobodno kažu kojim jezikom govore, ali i poruka da neće uspeti u nameri da potru srpski identitet, jer iza našeg naroda u regionu danas stoji i jaka srpska država i odgovoran srpski predsednik.

Poruka i našim sunarodnicima u regionu da uporno zahtevaju da im se omogući ono što je omogućeno svim drugima u Srbiji, ali i da se slobodno izjasne i kažu kom narodu pripadaju, koju veru ispovedaju i kojim jezikom govore.

Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažene kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, poštovani ministre Momiroviću, ironija, sudbina, slučajnost, ali zajedničko evropsko vazduhoplovno područje tema na dan 24. marta u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zajedničko evropsko vazdušno vazduhoplovno područje tema na dan koji Srbija ne pamti ni po čemu dobrom.

Upravo na ovaj dan pre 22 godine čitav vazdušni prostor iznad Srbije i Crne Gore je tog dana počišćen od bilo kog oblika vazdušnog, civilnog saobraćaja i postao je igralište i teren najveće vojne sile koju je svet do danas video.

Postao je vazdušni prostor Srbije i Crne Gore teren na kome su se igrali avioni i raketni sistemi NATO alijanse rušeći i ubijajući sve pred sobom, pa čak i decu, Srbija ga obeležava, evo i danas u ovom parlamentu.

Ono što je žal je to što Crna Gora na današnji dan ponovo nije obeležila ovaj datum i što porodicama poginulih, boračkim udruženjima i političkim predstavnicima nije dozvoljeno da dostojno obeleže ovaj datum. Valjda će se i to promeniti.

Dosta je toga rečeno o današnjem danu i u ovom parlamentu, dosta su toga napisali značajni i pametni ljudi u Srbiji, i u prethodnom periodu i od jutros, to sam pomno pratio, ali jedan tekst koji je danas napisan mi je posebno privukao pažnju. Nisam Novosađanin, ali to je tekst novosadskog gradonačelnika, gospodina Miloša Vučevića. Ja ga neću čitavog citirati, ali jedan deo mi je ostao posebno upečatljiv. Kaže novosadski gradonačelnik - između ostalog nismo se predali, izgubili nadu da će naša Srbija ponovo zasijati u svoj svojoj lepoti i slavi, i evo nas danas, ta nada nam je stvarnost. I, evo danas ovog zakona o kome mi govorimo i on je stvarnost. Proizvod je on naših nada i naših borbi još iz tog vremena.

Nije to jednostavno, i onda bih rekao da i ovaj zakon nije ni sudbina, ni ironija, ni slučajnost, ovaj zakon je rad, rad od 2014. godine. Rad da se Srbija ponovo nađe u društvu onih koji danas čine najznačajnije faktore u evropskom avio saobraćaju.

Dug je to posao i dug put bio i dobar trenutak da poredite Srbiju tog 24. marta 1999. godine i 24. marta ove godine, i onda, postaju jasne reči novosadskog gradonačelnika.

Međutim, da bi taj put prešli bio je potreban ozbiljan politički motor. Taj politički motor je bio onaj koji danas Srbiju vuče napred, predsednik države.

Mi u parlamentu i vi u Vladi Republike Srbije smo pomoćnici u tom velikom poslu. Nije današnji predsednik države postao politički motor u razvoju samo Republike Srbije, postao je ozbiljan politički motor za region pogotovo za naše ljude koji žive u regionu.

Pošto danas govorimo o avio saobraćaju evo vam primera i dokaza za to Aerodrom u Trebinju. Vi ste danas u Srbiji najodgovorniji čovek za sprovođenje tog projekta, kako god to gledali.

Danas ste još govorili o aerodromu u Ponikvama i ja razumem to što ste rekli da je teško danas donositi odluke jer ne znate kakav će biti razvoj avio saobraćaja u budućnosti i to je jedno potpuno razumno razmišljanje.

Verujte, kada je u pitanju aerodrom u Trebinju stvari stoje mnogo drugačije. Aerodrom u Trebinju nije samo veza i nije samo mesto na koje će putnici dolaziti i sa koga će putnici odlaziti, nije samo mesto na koje će avioni sletati i sa koga će avioni poletati. Aerodrom u Trebinju je mnogo više od toga.

Aerodrom u Trebinju je trajna identitetska veza juga Republike Srpske, pogotovo Hercegovine sa maticom Srbijom. Jedana trajna identitetska veza između regiona Hercegovine, u kojoj se imenica Srbija nikada nije izgovarala od imenice majka, koliko je to veza sa jugom Republike Srpske i Hercegovine, to je veza i sa severom Crne Gore, pogotovo Nikšićem i okolinom.

Prema tome, važnost tog aerodroma prevazilazi sve ono što privreda, turizam, saobraćaj nose sa sobom. Ja vas molim da to imate u vidu. Ja vas molim da prilikom realizacije ovog projekta ne zaboravite ovu činjenicu, jer to je ono što ovaj projekat bitno razlikuje od svih drugih aerodroma i svih drugih avio linija koje danas Srbija ima sa regionom i svetom, da imate u vidu da je to politička ideja današnjeg predsednika države, da ste za tu ideju dobili podršku u ovom parlamentu, da se ona nađe u budžetu za ovu godinu, a sve drugo, gospodine ministre, na vama je.

Mi, narod u Srbiji, naš narod u regionu, gledamo u vas.

Hvala vam.

Nešto ste mi tihi, jedva sam vas čuo, predsedniče. U svakom slučaju, hvala vam.

Poštovane kolege, uvaženi građani, uvažena ministarka sa saradnicama, dosta je pohvala bilo danas na vaš rad i mislim da su potpuno utemeljene. Nije to moguće ako ne radite svoj posao kako treba. Sigurno da taj nivo pohvala u ovom parlamentu nećete doživeti, odnosno Skupštini, kako reče jedan moj kolega.

Istini za volju, vi dosta relativno kratko obavljate funkciju na koju smo vas izabrali, ali rezultati su već vidljivi, i na onom zakonodavnom planu, jer evo imamo ozbiljan zakonski predlog pred sobom, ali i u onom operativnom smislu kada je u pitanju konkretan rad na terenu.

Ovih dana pažnju javnosti zaokuplja ova tema koja se tiče deponije u Prijepolju i njene konačne sanacije i nije to bio samo problem Prijepolja, to je problem čitave Srbije, ako hoćete i čitavog regiona, jer deponija pored Lima je automatski problem i Crne Gore, a onda problem i Republike Srpske i onda u krug opet problem Srbije. To je rešenje jednog regionalnog problema, ne samo prijepoljskog.

Da ne bi ostalo nerečeno, ja sam u kontaktu sa gradonačelnikom Subotice, gospodinom Bakićem, saznao da ste odlučni da u Novom Žedniku, pored Subotice, takođe sanirate deponiju i zahvalni su vam na tome što nam dajete podršku u jednom takvom poslu. Prenosim vam pozdrave iz Subotice i grad Subotica će vam svakako biti partner u tom poslu.

Međutim, moram da vam napomenem, nije to jedina divlja deponija u Subotici. U selu Čantavir postoji već decenijski problem jedne divlje deponije. Ja znam da ćete vi, u saradnji sa gradskim vlastima, krenuti u rešavanje i tog problema.

Ako na celu ovu moju priču dodamo ovaj zakonski predlog sa kojim se prekjuče i danas u ovom parlamentu, činjenica je da vi svoj posao dobro radite i da su pohvale utemeljene, da razlike u radu Ministarstva u odnosu na sve prethodne periode itekako postoje.

Međutim, šta možete da očekujete? Nećete proći nekažnjeno, naći ćete se na udaru onih koji ne žele dobro Srbiji. Sve će vam oprostiti, ali rad za Srbiju i rad za narod neće.

Evo, pogledajte to na primeru predsednika države. Baš kao što vi danas vodite ovo Ministarstvo, gde prvi put osetimo ozbiljne pomake, prvi put tako u jednoj ozbiljnoj brizi za Srbiju vidimo poslove koje radi današnji predsednik, i to ne samo za Srbiju, nego i poslove koje radi za ceo naš narod na Balkanu.

Naravno, onda to rađa kritike, i to ne samo kritike, nego zle namere svih onih koji su danas i protiv predsednika i protiv Srbije, koji su protiv dobra celog našeg naroda. Očekujte da ćete se i vi sa tim suočiti.

Najteži udari na predsednika, naravno, danas dolaze iz kriminogenih krugova, pa čak dolaze i od određenih političara iz regiona. Videli ste možda, uvažene kolege, pre neko veče kada je na javnom medijskom servisu RTCG dugo trajao jedan otvoren napad na predsednika države od tamošnjih političara i niko nije reagovao. Mislite li da je slučajno? Ne, zato što je Srbija jača, zato što predsednik prvi put radi za svoj narod u Crnoj Gori. Podršku tim ljudima koji to rade iz tih centara iz regiona su davali domaći političari na čelu sa ovim čovekom koji je opet tema ovih dana, Đilasom, koji je dokazani protivnik ove zemlje i ovog naroda.

Draga ministarka, samo sam hteo ovim da vam skrenem pažnju da ćete se zbog ovog posla koji radite suočiti sa sličnim problemima i sa sličnim kritikama, ali imaćete i saveznike u ovom parlamentu. Vi nastavite da radite, da čistite Srbiju, mi ćemo vam pomoći, kao što ćemo pomoći predsedniku da radi, pomaže naš narod u Srbiji i naš narod u regionu i da čisti, takođe, Srbiju, ali od kriminalaca. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarka, priznao to neko ili ne, niste vi bili lice koje je pre izbora na ovu funkciju bilo nešto poznato u širokim političkim krugovima, niti lice koje je bilo nešto široko poznato u javnosti Srbije.

Kako vreme prolazi i kako vi vršite svoj posao, polako vas upoznajemo i mi narodni poslanici i šira javnost u Srbiji. Evo, već više puta sedite u ovoj klupi, braneći i obrazlažući zakonske predloge, a to govori da ste ozbiljno pristupili svom poslu i da ste rešeni da nastavite politiku, tj. da sledite politiku koja je na putu svođenja kriminala i korupcije, na najmanju moguću minimalnu meru. Jasno je da je to nemoguće uraditi u potpunosti, niti je u bilo kom društvu na svetu to urađeno u potpunosti.

Sada, neko ko se ne bavi nekom dubljom analizom, rekao bi da je to prosto vaš posao i da vi možda radite samo svoj posao i ništa više od toga, ali ako uđete u dublju analizu svega toga, jasno je izvući jedan zaključak, da ste vi u tom svom poslu krenuli u obračun sa onima koji su glavni nosioci kriminala i korupcije u ovoj zemlji.

Mogli ste vi, u tom svom delovanju i u svojim prvim potezima na ministarskoj poziciji krenuti i od kokošara, kako naš narod već vekovima zove one koji su sitni lopovi i kriminalci, ali niste. Krenuli ste od onih koji su, da kažem, krupne zverke i nosioci kriminala i korupcije u bilo kom društvu.

Naime, evo samo nedavno, vratiću vas u nešto bližu prošlost, pred nama je u ovom domu bio Zakon o poreklu imovine. Danas je to Veće Agencije za borbu protiv korupcije. I jedna i druga tema se tiču krupnih zverki, bar ja tako mislim, moćnih i onih koji su najvažnija karika u kriminalu, moćnih političkih zaštitnika, jer bez moćnih političkih zaštitnika nema ni jake korupcije i kriminala, a sa obe teme ste krenuli upravo na njih.

Šta to pokazuje? To pokazuje da ste rešeni i ozbiljno rešeni da sledite politiku predsednika države koja bobu kaže da je bob, a po popu kaže da je pop. Rešeni ste da udarite na „najjače“, pod navodnim znacima. Upravo to čini i predsednik države, bez obzira ko su oni, da li oni dolaze iz nekih prethodnih državnih političkih struktura ili iz sadašnjih, bez obzira da li oni dolaze iz nekih domaćih ili stranih struktura, cilj je obračunati se sa njima. Bitne su štetne pojave. Ko god bio uzrok njih, da li nekakav strani ili domaći faktor, to nije važno.

Međutim, čini mi se da je u poslednjim danima, sve više očigledno da je strani faktor onaj koji je jedan od glavnih nosilaca i to onaj iz okruženja, ali i onaj šire. Šta bi mogli biti motivi? Motivi su svakako zaustaviti jaku i prosperitetnu Srbiju koja je u stanju da pomaže i onima koji žive u njenim granicama, ali i našem narodu koji živi van granica Republike Srbije.

Evo jedan plastičan dokaz za to. Poslednjih dana su svakako već i javnosti vidljive informacije da su ovi krvnici koje ste nedavno pohapsili i te kako bili povezani sa određenim strukturama u Crnoj Gori. Šta bi tu bio cilj? Pa, zaustaviti pomoć jake Srbije, našim sunarodnicima u Crnoj Gori i SPC, ostaviti ih na milost i nemilost kriminalu i politikama koje rade na negiranju identiteta srpskog naroda u Crnoj Gori.

Kako to uraditi na najlakši način? Pa, tako što ćete smaknuti predsednika države, koji je nosilac politike Srbije danas ili tako što ćete smaknuti članove njegove porodice i naravno time uticati i na njega. Za sve to je svakako potrebno obezbediti ozbiljnu političku podršku i to pre svega onih koji su vršeći vlast i baveći se korupcijom i kriminalom stekli ozbiljan kapital i koji su danas glavna opozicija predsedniku države i vlasti u Srbiji. Veoma jednostavan, ali veoma opasan recept, već viđeno.

Koliko god on bio jednostavan nećemo dozvoliti da bude ostvaren. Naime, to neće dozvoliti narod u Srbiji koji daje jednu bezrezervnu podršku predsedniku države, sadašnjoj Vladi. Neće dozvoliti ozbiljni ljudi koji čine većinsku, daleko većinsku vlast u Srbiji, pa ni onaj narod naš koji živi u okruženju.

Vi ste, poštovana ministarka, izgleda takođe rešeni da to pratite, da pratite ovaj put bez obzira na opasnosti koje se realno pred vas postavljaju. Šta su motivi vašeg izbora? Možemo nagađati, da li vaše lično uverenje ili iskustvo iz nekih prethodnih poslova u okviru službi bezbednosti gde je od vas zahtevana izuzetna hrabrost ili mešavina jednog i drugog. To možda čak i nije važno. Važno je da to ostane tako, da nastavite da idete tim putem.

Parlament će i vama i predsedniku i Vladi ostati ozbiljna podrška u tom poslu, pa tako i kada je u pitanju izbor ovog Veća i mi ćemo svakako iz SNS glasati za određena personalna rešenja kada je u pitanju izbor ovog Veća. Hvala.

Hvala.

Uvažene kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani potpredsedniče Orliću, ja znam da ste vi odgovoran čovek koji dobro radi svoj posao, ali znam i da ste tolerantni i da ćete mi oprostiti ako malo izađem iz teme, uzimajući u obzir važnost političkog trenutka i svega onoga što se, pogotovo danas, dešava u Srbiji.

Poštovani ministre, ovaj predlog koji ste danas doneli pred nas nema samo svoju vrednost izraženu u milionima evra. Mnogo je šira njegova vrednost. On, pre svega, govori o nameri Vlade da ispuni ono što je rečeno kada je u ovom uvaženom Domu sadašnja premijerka izlagala svoj ekspoze.

On govori o opredeljenju da čuvate i razvijate ustanove kulture i na kraju da ispunite ono što je obećano, a to je i najvažniji deo posla kada je u pitanju rad bilo koje političke strukture, ispunjenje obećanog.

Evo, ovaj dokument danas je, u stvari, ispunjenje nečega što je već ranije obećano i pokazuje da vodite brigu o ustanovama kulture, kako ste to obećali i sve one su ovde pojedinačno, bar one najveće, nabrojane. To su ustanove kulture koje se nalaze u okviru granica Republike Srbije.

Međutim, nekada u tom političkom delovanju može da se desi i slučaj da politički akteri urade i više od onoga što je obećano. Čini mi se da je ova Vlada uspela i više od toga, prateći kontinuitet od 2014. godine.

Naime, vodili ste brigu i o ustanovama kulture našeg naroda u okruženju, pogotovo kada je u pitanju Republika Srpska. Samo jedan primer ću reći. Evo, znam da je u Nevesinju, u jednoj maloj opštini na jugu Republike Srpske, ova Vlada, čiji ste vi deo, finansirala izgradnju doma kulture i nije ni tu vrednost, u tih 14 ili nešto miliona dinara, koliko je koštao taj projekat, nego u poruci da stabilna i jaka Srbija itekako vodi računa o svojim sunarodnicima gde god oni živeli.

Niko nije u ekspozeu obećao da ćemo danas moći da pomognemo i nekim našim susedima koji ne pripadaju srpskom etničkom korpusu. Niko u ekspozeu nije obećao da će današnji predsednik države odneti 5.000 vakcina u Sarajevo za zdravstvene radnike u Federaciji BiH. Ali, kada dočekate tako nešto, ne možete ništa drugo do li da podržite i zdušno stanete iza takvog rada i predsednika i Vlade.

Isti je slučaj kada je u pitanju ovaj dokument, odnosno sporazum koji ste danas doneli u ovu Narodnu skupštinu. Mi ćemo ga svakako podržati.

Ja ću iskoristiti posle priliku da sa vama kao resornim ministrom sporta porazgovaram da i sami pripomognete u negovanju kulture sećanja, pogotovo kada su u pitanju naša stradalnička mesta u regionu i započnemo, tj. nastavimo razgovor na temu sportskog igrališta u stradalničkom selu Prebilovci na jugu Federacije BiH.

Na kraju, ne mogu da se ne osvrnem i na ono što je obeležilo današnji dan, Bakarec. Još veliki Dučić je rekao – prva osobina primitivca je da se boji onoga što ne razume, a na prvom mestu boji se pameti. A ko je primitivac i nasilnik, imala je priliku Srbija da vidi tokom čitave godine, pa nažalost, i u poslednjoj deceniji. To bi bilo za kraj. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Pošto smo priveli kraju, uvaženi predstavnici Vlade, uvaženi poslanici, nemam dugo vremena, mnogo toga je rečeno danas, mnogo toga su rekle pogotovo moje kolege iz SNS, ali, uvažena ministarka, vi ste u ozbiljnom problemu. Ja vam to iskreno kažem. Nemam nameru da vas plašim. Naprotiv, kada kažem – vi, ja mislim na Vladu, na nas poslanike, sve one koji su kreirali i učestvovali u donošenju ovog zakona. Pitate me zašto? Pa, treba li vam bolji primer od onoga što se dešava poslednjih dana kada je u pitanju hapšenje ljudi koji su na sličan način kroz kriminalne delatnosti došli do miliona?

Imali ste priliku da vidite šta su sve spremni da urade da bi zaštitili te svoje milione. A milioni su milioni, bilo da su stečeni kokainom ili nekom drugom vrstom kriminala, bilo da su stečeni korupcijom. Oni koji su ih stekli, neće od njih odustati na lagan način. Stoga mislim da smo svi mi u problemu.

Međutim, narod u Srbiji vam veruje, očekuje od vas ono što čeka već decenijama, ovaj zakon, da ćete biti istrajni do kraja, hrabri i sprovesti do kraja ovaj zakon.

Treba li vam uzor na tom poslu? Neka vam uzor bude i vama u Vladi, a i svima onima koji budu sprovodili ovaj zakon, upravo predsednik države, koji je odlučno stao u borbu protiv onih koji su nezakonito stekli milione, koji su te milione sticali na jedan mnogo krvaviji način, ali štetočine su i jedni i drugi.

Pošto nema više vremena, hvala vam. Mi ćemo vam svakako biti podrška, podrška će vam biti i Srbija, a nadam se da ćete svakako do kraja sprovesti ovaj zakon, a mi ćemo zakon u danu za glasanje podržati. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, poštovani predstavnici Vlade, ministre Vulin ja i vi ne pripadamo istoj političkoj opciji. Međutim, kada godinama pratite i kontinuirano pratite nečiji rad, bez obzira kojoj političkoj opciji on pripada, ukoliko radi dobre i važne stvari za ovu zemlju, ne ostaje vam ništa drugo do da zdušno podržite taj njegov rad, ne praveći razliku kojoj političkoj opciji on pripada. Ovde govorim o vama.

Tim pre ako je politika i politički ciljevi koje on zastupa na tragu onoga što je proklamovano još 2014. godine kada je Vladu preuzeo današnji predsednik države, iako su ti politički ciljevi i političke i uopšte politike iste, onda ne preostaje ništa drugo nego da vam kažemo da ćemo i ove sporazume podržati u Danu za glasanje.

Vi ste, ministre Vulin, zajedno sa Vladom i predsednikom i ne znam da li ste toga svesni, kao malo ko u modernoj srpskoj istoriji imali priliku da se prilikom preuzimanja vlasti sudarite sa ozbiljnim stvarima koje su opterećivale ovu državu. Ja ću vas vratiti malo u prošlost. Ja bih rekao da to i nisu čak ni ozbiljne stvari, nego više pošasti. Ne sećam se da je neka politička struktura imala priliku da Srbiju vodi kroz takve probleme.

Bankrot 2012. godine koji je pretio da Srbiju povuče u ambis, jedna od najtežih zima na kraju 2013. godine i početkom 2014. godine, istorijske poplave 2014. godine gde se Srbija ne seća da se sudarila u novijoj istoriji sa takvom jednom nepogodom. Migrantska kriza 2015. godine, pandemija 2020. godine. Treba li još? Na sve to nefer i zluradi politički protivnici u samoj državi.

To je naravno zadatak činilo težim. Iz svih ovih nepogoda vi kao Vlada, predsednik države, Srbiju ste izvodili kao pobednika i ne samo kao pobednika. Srbija je kroz sve ove nepogode i jačala svoj međunarodni ugled i postojala sve jača i jača na ponos i onih koji danas žive u Srbiji, ali i svih ljudi koji Srbiju drže za svoju maticu, a žive u okruženju.

Ne bih posebno obrazlagao sve ove stvari, obzirom da smo i ograničeni Poslovnikom, ali tema je Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, pa ću vas podsetiti da ste i vi kao šef vladine radne grupe imali ozbiljan zadatak i možda bili jedan od važnih nosilaca borbe kada je u pitanju migrantska kriza, za koju vi jutros kažete da je počela 2015. godine. Ja bih se složio sa vama da je ona poslata globalni problem 2015. godine, ali počeci migrantske krize u Srbiji su mnogo ranije i nažalost i sa njom smo se susretali 2012, 2013. godine. Znaju to najbolje ljudi koji žive na severu Srbije u blizini mađarske granice.

Iz ovog problema Srbija je izlazila kao pobednik. Uspeli ste osnovne stari da jedan ceo državni sistem prilagodite tom problemu koji je u to vreme bio nov i uspeli ste u tri glavna cilja. Sama po sebi migrantska kriza nije mnogo uticala na svakodnevni život građana u Srbiji, naravno onoliko koliko je to moralo. Uspeli smo da sačuvamo bezbednost svakog čoveka u Srbiji, pa i onih koji su bili u prolazu i sprečili smo humanitarnu katastrofu. Tri najvažnije stvari, ali ni manje važna - podignut je međunarodni ugled Srbije. To je zaista bilo teško u ovoj situaciji, a pogotovo ako uzmete u obzir neke stvari koje su govorile moje kolege pre mene, kako se to dešava u nekim zemljama mnogo razvijenim i zemljama EU.

Kada sve to imate u vidu, svakako pravili ste kroz sve to i prijatelje i u međunarodnoj zajednici i u nekim državama koje možda nisu bile naklonjene političkom sistemu Srbije, jer su činjenice bile nepobitne. Šta je ovo danas, ovi sporazumi? Nastavak toga. Jedna ozbiljna diplomatska zahvalnost jednoj maloj afričkoj zemlji koja je rešila da priznanje srpske južne pokrajine povuče i da je više ne gleda kao nezavisnu zemlju i ovaj drugi sporazum kada je u pitanju Severna Makedonija, rad na bezbednosti i regionalna saradnja.

Regionalna saradnja je danas možda jedna od najvažnijih tema svih političkih dešavanja na Balkanku. Tim pre što u regionu i u zemljama koje okružuju Republiku Srbiju živi ne mali broj naših državljana, odnosno naših sunarodnika i biće da je i ovo na tragu politike koju proklamuje predsednik države.

Mislim da je već očigledno da i vi kao Vlada i predsednik ulažete ozbiljne napore kada je u pitanju poboljšanje statusa naše zajednice u regionu i to je svakako nešto što će imati podršku i ovoga parlamenta, ali najvažnije naroda u Srbiji.

Malo smo ograničeni Poslovnikom, ali, poštovani ministre Vulin, uzevši u obzir sve ovo što sam vam rekao i uzevši u obzir iskustvo koje nosite iz ovih teških situacija, o kojima sam malopre govorio, nadam se da ćete i na poziciji na kojoj ste danas kao ministar unutrašnjih poslova, koristeći jedno takvo iskustvo, biti odlučni do kraja i obračunati se sa onim što je danas verovatno gorući problem Srbije, a poslednjih dana je to izbilo na površinu, do kraja se obračunati sa kriminalom i mafijom u Srbiji.

Svakako, neću ni da sumnjam, da ćete ispuniti naša očekivanja i opravdati poverenje koje vam je dao i ovaj parlament i narod u Srbiji, jer je to stvar koja se ne tiče verujte samo naroda u Srbiji. To je star stvar koja se tiče svakog našeg čoveka na Balkanu.

Ovim bih završio i nemojte da sumnjate da ćemo mi, poslanici SNS, podržati i ove sporazume koji su danas pred nama, ali i sve buduće stvari koje budu doprinosile i bezbednosti Srbije i napretku svih njenih građana u celini. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Danas je pred nama, između ostalog, i Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Gospodine Kovačeviću, važna je uloga tela na čijem se vi čelu nalazite. Izveštaj koji ste nam dostavili je dosta obiman, čini mi se 130-140 strana, barem onako kako smo mi dobili. Zaključak nadležnog odbora je tu i sam odbor je pozitivno ocenio ono što ste vi naveli u Izveštaju i mi iz SNS ćemo svakako podržati ovaj izveštaj, ali na kraju krajeva i naše mišljenje se podudara sa mišljenjem odbora.

Naime, važna je uloga tela koje vi predvodite. Dosta ste vi danas objašnjavali o ulozi kuće na čijem ste čelu, i to je dobro, jer često građani nisu upoznati sa svim detaljima, ali nisu ni u obavezi da znaju sve. Mi jesmo tu danas, zajedno sa vama, da kroz ovaj Izveštaj i ovaj razgovor objasnimo to građanima Republike Srbije.

Ceo posao, odnosno svi poslovi i zadaci koje vi radite podeljeni su u nekih 20-ak segmenata, ako sam dobro video na vašoj zvaničnoj prezentaciji. Ne postoji ni jedan posao koji je manje važan, ali ponekad neki društveno-politički i istorijski trenutak jedan od tih poslova može da naglasi u odnosu na druge. Zašto vam ovo govorim?

Moliću vas pre svega da u nekom narednom periodu, u narednim mesecima, u narednoj godini, pogotovo, obratite malo više pažnju i posvetite se onom prvom zadatku koji ste naveli, verovatno kao i osnovni, a to je uređenje tj. vođenje računa o uslugama poštanskog saobraćaja, uspostavljanje određenih standarda kvaliteta, ali i kontrola primene istih tih standarda.

Vi ste čovek koji je više godina bio na čelu Javnog preduzeća Pošte. Bili ste i šef ili direktor Radne jedinice u Sremskoj Mitrovici. Da, proučio sam pažljivo koji su poslovi kojima ste se bavili. U tom periodu je Pošta Srbije ostvarila ozbiljan napredak u prihodima, preko 130 miliona, a u tom periodu je rešavan i ona međunarodna arbitraža sa OTE i Mobtel itd. To govori da ste čovek iz struke i da ćete shvatiti ono što vam govorim.

Naime, javnosti je poznato da su poslednjih dana u najmanju ruku nekim čudnim odlukama i neuobičajenim poništeni izbori u Republici Srpskoj, odnosno u opštini Srebrenica. Vi znate da iz Republike Srpske i sa prostora Srebrenice i okoline dobar deo ljudi danas živi u Republici Srbiji. To su građani Republike Srbije koji poreklo vode sa tih prostora. Mnogi od njih su došli pod pritiskom nekih javnih dešavanja, neki su došli u potrazi za boljim životom, ali oni su danas građani Republike Srbije.

Međutim, jedan momenat je veoma zanimljiv. Pravo glasa u Srebrenici i Republici Srpskoj ti ljudi ostvaruju i ostvarivaće i u budućnosti. Zanimljivo je to da se glasanje u Srebrenici i Republici Srpskoj i ostatku Bosne i Hercegovine svakako obavlja i poštom, pored onog redovnog kako već poznaje naše društvo. Kako vreme prolazi sve veći deo tog dela građana Republike Srbije to pravo koristi u većem obimu i time je direktno uslovljeno sa kvalitetom poštanske usluge koju obavljaju operateri, a vi ste telo koje tu oblast reguliše. Ja znam da vi direktno ne sprovodite, ali i te kako možete da utičete na tu oblast.

Zašto građani sve više koriste to pravo i zašto je to sve više značajno? U poslednjim godinama predsednik države i Vlada sve više ulazu i u Srebrenicu i u Republiku Srpsku i u regionu opšte. Samim tim, i interesovanje građana je veće i oni i sami žele da daju jedan doprinos kada vide kakvi su to postupci koje čini predsednik države i Vlada. To je refleksija jednog duhovnog, odnosno nacionalnog jedinstva koje je svakako politika i Vlade i predsednika, a uz poštovanje svih onih međunarodnih normi, odnosno sporazuma, Ustava, zakonskih okvira u kojima danas živi naša zajednica u susednim društvima.

Naime, samim tim pretpostavljam da ste shvatili važnost ovog posla koji će biti sve više zastupljen u narednim godinama. Izbori u Srebrenici će biti ponovljeni, pazite, slučajno ili ne, uglavnom u sredinama u kojima živi srpsko glasačko telo.

S tim u vezi, ja apelujem na vas da ovom vašem prvom zadatku koji ste stavili kao nekakav početni posao i zadatak u radu vaše agencije, posvetite više pažnje kako bi taj izborna pošta koja dolazi iz Srebrenice i dolaziće, bila kvalitetno i uredno dostavljena svim građanima Republike Srbije koji na to imaju pravo, a biće ih sve više verujte mi i ove godine i sledeće godine koja je izborna godina u Bosni i Hercegovini, odnosno u Republici Srpskoj.

To je minimum koji vi kao jedno regulatorno telo dugujete građanima Republike Srbije uzevši u obzir koliki trud i koliki posao ulaže današnji predsednik države i Vlada u poboljšanju standarda života građana koji danas žive u Srebrenici i u Republici Srpskoj.

Ja mislim da je minimum toga da se vi i mi koji radimo sa vama pridružimo u tom poslu i omogućite kvalitetnu dostavu tog glasačkog materijala, jer on presudno, videli smo već, utiče na život naših sugrađana, odnosno naših sunarodnika u Republici Srpskoj, a pogotovo u Srebrenici.

Ja se nadam da ćete imati u vidu ovo, a građani Republike Srbije će svakako imati u vidu koliki trud i rad ulaže i predsednik i Vlada za bolji standard svih onih koji danas žive u regionu. Hvala vam.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Žao mi je što predsednik Skupštine izađe, ali u svakom slučaju, lepo je sarađivati i sa vama, ne bunim se. Nego, u kontekstu toga da je predsednik Skupštine kao jedan od najdugoročnijih, odnosno najiskusnijih učesnika u vlastima, a koji taj posao obavlja od 2012, odnosno 2014. godine, sa SNS, možda mogao da potvrdi ove moje tvrdnje koje ću reći, da su se istorijski prelomne stvari u Srbiji desile u periodu od 2012, odnosno od 2014. godine do danas.

Te istorijske stvari i događaji su vezani i za izvršnu vlast i zakonodavnu vlast, ali i za poslove predsednika države. Ti takvi politički poslovi doprineće da Srbija, pored toga što će omogućiti dosta bolji standard za svoje građane i jedan ozbiljan ekonomski napredak, da Srbija sebe pozicionira i na političkom planu kao jednog od važnih, pre svega, regionalnih lidera, a taj njen ugled će početi svakako da se prepoznaje i u zemljama EU, ali kasnije i u svetu.

Upravo jedan istorijski događaj, juče i danas ovde u ovom zakonodavnom telu, prvi put imamo priliku da razmatramo ove zaključke i ovakav jedan izveštaj i nadam se da će svakako u nekom narednom izveštaju i ovaj današnji događaj se naći kao nešto pozitivno što se desilo između dva izveštaja, i biti, naravno, konstatovano kao jedan ozbiljan napredak.

Sam izveštaj po sebi pokazuje ozbiljnu opredeljenost Srbije, političku pre svega, i za put ka toj zajednici naroda koji danas čine EU i pored toga što je to jedno ozbiljno političko opredeljenje, biće da je to jedan logičan sled događaja, pre svega, ako uzmemo u obzir i privrednu i robnu razmenu koju imamo sa EU, ako uzmemo, na kraju krajeva, geografski položaj Srbije, ali i vrednosti koje baštini srpsko društvo. Uopšte kroz istoriju o mnogim tim i takvim vrednostima juče je gospodin ministar Selaković govorio, neću se vraćati nazad.

Mir sam po sebi je jedna od najvažnijih vrednosti koje srpsko društvo baštini kroz istoriju. Možda je samo sloboda ono što se moglo stavljati u ravan sa tom vrednosti, kada je u pitanju srpsko društvo, i samo kada je ona bila upitna, bili smo možda primorani da se opredelimo za jednu od te dve. Sloboda je nešto što danas uživamo, zahvaljujući, pre svega, događajima u prošlosti, kada su naši preci izvojevali ono što danas zajedno uživamo sa svim ljudima koji, osim srpskog naroda, žive u Srbiji. Nezavisnost je nešto što ljubomorno čuvamo, prvenstveno u donošenju nekih najvažnijih političkih odluka. Mir je ono što nam je danas najvažnije.

Drago mi je što je u ovom izveštaju koji je danas pred nama Srbija prepoznata kao jedna, kako su to rekli, aktivan učesnik u regionalnoj saradnji i kao učesnik koji neguje dobre bilateralne odnose sa svim drugim zemljama u okruženju.

Ponosni smo mi na ovu konstataciju. Šta je ona? Ona je, u stvari, jedan dokaz jedne ozbiljne spoljne politike koju vodi, pre svega, danas predsednik države, koja sa jedne strane ima notu pomoći i podrške, pre svega, našim sunarodnicima u regionu, koja nikada istorijski nije bila na ovome nivou, a s druge strane, ima notu koja pokazuje poštovanje od strane Srbije, kada je u pitanju ustavno-pravni poredak svih onih zemalja u regionu u kojima danas živi naša srpska zajednica. Tu naravno, mislim i na poštovanje međunarodnih ugovora, od kojih je, pretpostavljate, najvažniji Dejtonski sporazum, čiji je Srbija danas potpisnik.

Veliko mi je zadovoljstvo, pre svega, kao poslaniku, a i građaninu Srbije, što je to danas prepoznato u izveštaju koji je pred nama.

Sam po sebi ovaj izveštaj moglo bi se reći da je i odgovor na one zlonamerne komentare koji dolaze na tu i takvu vrstu politike koju danas, pre svega, promoviše predsednik države. Pazite, molim vas, danas su najveći kritičari te i takve politike, podrške našem narodu u regionu i politike očuvanja stabilnosti u regionu ne zemlje iz regiona, ne njihove vlasti, najveći kritičari su danas političari opozicije u Srbiji, koje, eto, namerno ili slučajno, predvodi Dragan Đilas. Mislim da to samo po sebi danas govori o vrsti politike koja je suprotstavljena onoj koju danas zastupa predsednik države. Sve to je jasno prepoznato i u ovom izveštaju.

Na kraju, takva politika će sigurno zaslužiti veliko poštovanje i ovog uvaženog doma, ali što je najvažnije, i naroda u Srbiji i regionu.

Ja ću iskoristiti priliku, noćas se desio jedan važan događaj za naš narod uopšte, a pogotovo za naše ljude koji žive u Crnoj Gori. Noćas je parlament u Podgorici i naše kolege promenile Zakon o slobodi veroispovesti. To je jedno veliko pitanje koje je opterećivalo Srpsku pravoslavnu crkvu, srpsku zajednicu koja živi u Crnoj Gori, ali iskreno, i čitav naš narod na Balkanu. Dobar jedan put kako se gradi stabilnost na Balkanu, koji Srbija, u svakom slučaju, podržava.

Hoću da iskoristim priliku da ovim i zvanično čestitam, pre svega, našem 41 kolegi poslaniku u podgoričkom parlamentu i da im se zahvalim i da im poručimo da je to pravi put kojim se gradi saradnja i unutar same zajednice koja živi u Crnoj Gori, ali svakako i saradnja sa Republikom Srbijom i ostalim zajednicama u regionu.

Svakako, podržaću zaključak na kraju današnjeg dana. Pretpostavljam da će danas biti glasanje. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Republike Srbije, uvaženi predstavnici Vlade, poštovana ministarka Gojković, evo, vidi se da ste vredno nastupili i vredno i marljivo pristupili radu u Ministarstvu. Verovatno ste te manire i poneli iz ovog uvaženog doma, radeći godinama sa nama zajedno i sve čestitke na tome!

Ja znam da danas nije tema Narodno pozorište u Subotici, ali ja ne mogu da se ne vratim na događaje od jutros i da vam se zahvalim na tome što ste prepoznali u vašoj uvodnoj reči važnost završetka radova na Narodnom pozorištu u Subotici.

Kao što znate, Subotica je još kada sam ja bio dete, a kasnije nešto prilično mlad čovek i čak kada ste vi započinjali neku svoju političku karijeru, započinjala određene projekte koji do danas nisu završeni.

Uspeli smo u prethodnim godinama neke od njih da završimo. Narodno pozorište još uvek čeka taj svoj trenutak i epilog. Velika je vest što ste jutros najavili završetak radova za iduću godinu i stavljanje Narodnog pozorišta u Subotici konačno u funkciju.

Dužan sam da vam prenesem pozdrave iz Gradske uprave u Subotici, gradonačelnika Gradske uprave, celog tima i da vam kažem da će i grad i gradonačelnik biti veran partner u završetku tog posla koji započet pre više od decenije.

Takođe sam od strane gradonačelnika ovlašćen da vas pozovem u posetu Subotici i sada još, nažalost, gradilištu Narodnog pozorišta, sa nadom da ćemo ga sledeće godine svi zajedno otvoriti. Toliko, što se tiče tog uvodnog dela.

Sada ću se vratiti na same zakone i onome što se danas u njima nalazi. Odgovornost i saradnja su verovatno dva najvažnija termina koja mogu determinisati sve zakone koji su danas pred nama.

Odgovornost, odgovornost pre svega prema građanima Srbije i potrebi da oni budu pravovremeno i tačno informisani, ali i odgovornost prema javnom servisu u smislu obezbeđivanja stabilnog finansijskog poslovanja RTS i RTV.

Upravo to činimo ovim zakonom koji se tiče javnog medijskog servisa, ali ne zaboravite, pre neki dan smo podržali i uvođenje, tj. povećanje taksi koje su tiču radio-televizijske pretplate. Time smo pokazali i odgovornost prema medijskom servisu, ali i odgovornost prema građanima koji imaju pravo na objektivno i pravovremeno informisanje.

Saradnja, saradnja bi mogla da se definiše kao najmanji zajednički imenitelj svim ovim drugim zakonima, ova tri koja su pred nama. Šta bi drugo bio Sporazum sa francuskom Vladom, šta bi drugo nego saradnja bili ugovori sa japanskom Vladom i šta bi drugo nego saradnja bili planovi, odnosno zakon kojim se predviđa izgradnja puta od Niša pa dalje prema albanskom primorju - regionalna saradnja.

Upravo taj termin dugujemo dobroj političkoj poziciji Republike Srbije koju ona danas uživa, zahvaljujući radu i naporima današnjeg predsednika Aleksandra Vučića i ona započinje negde 2014. godine kada on preuzima Vladu Republike Srbije i počinje da donosi one najvažnije odluke za Republiku Srbiju.

Ovo su ujedno i dva termina koja determinišu ne samo ove zakonske predloge koji su danas pred nama, nego pored nekih drugih i celokupan rad Vlade Republike Srbije.

Šta mi poslanici tražimo zauzvrat? Ništa drugo do li odgovornost i saradnju. Saradnju sa svima ovima i u regionu i u svetu, ali ja ću ovde reći i baziraću se na odgovornost i saradnju RTS, ništa više od toga.

Naime, vi ste jutros u uvodnoj reči, uvažena ministarka, pominjali jedan deo koji se tiče redovnog izveštavanja sa skupštinskih zasedanja, možda čak i ideju uvođenja jednog posebnog kanala gde skupštinska zasedanja neće biti prekidana nekim posebnim emisijama i ja se sa vama u potpunosti slažem.

Dok ste vi to govorili stigla mi je jedna važna poruka iz Podgorice od direktora Srpske kuće, koja je, napomenuću opet, finansirana od strane Republike Srbije na inicijativu današnjeg predsednika države sa 3,7 miliona evra i koja danas čini verovatno najvažniju kulturnu instituciju srpskog naroda u Crnoj Gori. Upravo dok smo počinjali ovu raspravu i dok ste vi govorili stigla mi je poruka od direktora te Srpske kuće i ja ću vam je izvorno pročitati, a onda ću vam objasniti o čemu se radi.

Naime, on u toj svojoj poruci kaže sledeće: „Srpska kuća, smatrajući da je pravovremeno praćenje izvještavanja o stanju i dešavanjima u Crnoj Gori, naročito uoči predstojećeg popisa stanovništva, od izuzetnog značaja za srpski narod ovdje, nudi RTS mogućnost otvaranja stalnog dopisništva. U tu svrhu na raspolaganju je TV studio koji se može osposobiti kako za javljanje uživo, javljanje novinara, za kontakt emisije i slično. Zatim, nudi prostoriju za montažnu jedinicu, kao i kancelariju za dopisnika. Troškove struje, vode, interneta pokrivala bi Srpska kuća, sve materijalne troškove.“

Zašto vam ovo govorim? Znam da vi ne možete uticati na poslovnu politiku RTS, niti je to vaš posao, ali RTS ima svoje dopisničke centre i u Moskvi i u Vašingtonu i u Čikagu i u Briselu i u Rimu i u Parizu i to je dobro. Ima svoje stalne dopisnike i u Ljubljani i u Zagrebu, ali u Podgorici nema. Nema ni stalnog dopisnika, nema ni dopisnički centar.

Treba li posebno da objašnjavam da danas u Crnoj Gori živi između 28 i 29% stanovništva koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi. To je zvanični podatak, iza njega svakako stojimo, ali obzirom na iskustva moje najbliže porodice, siguran sam da on nije baš u potpunosti tačan, uzevši u obzir sve one političke pritiske i sve one događaje koji su pratili poslednji popis stanovništva. No, napominjem, držimo se tog podatka.

Naša volja i naša obaveza je da, u skladu sa zakonom, ustavima i poštujući svakako ustavni i zakonski okvir Crne Gore, brinemo o tom delu našeg stanovništva.

Treba li reći da je tih 29% stanovništva koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi porodično i te kako povezano, svako od njih, sa našim građanima u Republici Srbiji. O poslovnim, identitetskim, kulturnim vezama da ne govorim.

Možda nije ni trebalo ovo obrazloženje, jer znam da vi to apsolutno shvatate. Ovo sam više govorio radi naših građana i potrebu da ovu stvar konačno uredimo.

Naravno, ne kritikujem sve ono što je poslovna politika kada je u pitanju otvaranje dopisničkih centara širom sveta, ali mislim da je naš narod i narod u Republici Srbiji zaslužio jedan takav dopisnički centar u Podgorici, pogotovo uzevši u obzir ponudu koju zvanično šalje „Srpska kuća“ u Podgorici.

Time bih završio, ali osvrnuću se i na to da je moj uvaženi kolega Srbislav Filipović, shvatajući važnost ovakve jedne poruke prilikom prijavljivanja za reč, odustao od toga da on sada govori i dao priliku da iznesem ovu važnu informaciju i vama i ovom plenumu i građanima Republike Srbije, ali pre svega RTS.

Zahvaljujem se na pažnji i zahvaljujem se mom kolegi Srbislavu Filipoviću. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Hvala vam na onoj lepoj najavi od pre par trenutaka kada ste sumirali utiske sa jučerašnje sednice Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Hvala vam što ste mi pružili priliku da se nadovežem na vašu priču, a ja ću pokušati ukratko da je sažmem i radi ljudi koji su ovde u ovoj sali i radi građana Republike Srbije.

Naime, poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, uvaženi ministre Ružiću, ako bi pokušali da utvrdimo, uvaženi ministre, koji je od nas dvojice veći u centimetrima ili teži u kilogramima, morali bismo prosto da stanemo na vagu ili da stanemo jedan pored drugoga. Naravno, to ne govori ništa o kvalitetu ličnosti, niti znači išta drugo do li poređenje koje je vezano za to, za te veličine same od sebe.

Zašto vam ovo govorim? Da bi napravili poređenje u radu bilo koje Vlade, pa i ove vaše, i da bismo znali kako radite, morali bi da je poredimo sa nekim drugim vladama. Već dugo vremena mi rad vaše Vlade i predsednika države poredimo sa nekim ranijim vladama iz novije srpske istorije. Mislim da to nije adekvatno. Kako vreme odmiče, sve više sam mišljenja da je to možda pomalo i uvredljivo za današnje institucije Republike Srbije. Nije adekvatno porediti rezultate rada ove Vlade i ovog predsednika sa rezultatima i radom nekih ranijih vlada i nekih ranijih predsednika iz moderne srpske istorije, a pogotovo nije adekvatno porediti rad sa vladama u periodu od 2000. do 2012. godine.

Mislim da rad srpske Vlade i srpskog predsednika u ovom momentu treba sve više početi porediti sa radom ozbiljnih evropskih vlada i razvijenih evropskih demokratija. Treba napraviti jedno poređenje u radu Vlade sa evropskim vladama iza kojih stoje ozbiljne ekonomije i samim tim ozbiljno ubiranje javnih prihoda o kojima, između ostalog, danas i govorimo.

Te i takve vlade, te i takve prihode koriste za razvijanje sopstvene države, poboljšanje standarda sopstvenih građana, ali te i takve vlade javne prihode i budžetska sredstva koriste i za pomoć svojim sunarodnicima koji žive van matičnih zemalja. Mislim da Vladu Srbije i predsednika Srbije uveliko treba početi porediti sa vladama i predsednicima ozbiljnih zemalja unutar EU, a ne sa vladama iz nekog prethodnog perioda u Srbiji. Više ta poređenja nisu ni adekvatna. Možda bismo mogli napraviti poređenje sa našim severnim susedom koji taj posao dosta dobro radi, ali i sa nekim drugim unutar EU.

Ponekad je dobro napraviti poređenje i sa samim sobom, da vidite šta je to što radite danas i da li ima napretka u odnosu na ono što ste radili ranije. Pošto danas govorimo i o javnim prihodima, između ostalog, porezu, samo ću vas podsetiti. U prvih devet meseci ove godine, po osnovu poreza, naplaćeno je 962 milijarde dinara. ako to poredimo sa periodom od prošle godine, istim tim periodom, shvatićemo da je to 81,5 milijarda više nego za isti period prošle godine. Ako li govorimo pak o indeksu naplate, on je ranije bio 99,2%, a danas je negde na 109,2%.

E tu, upravo, poštovani potpredsedniče Orliću, dolazimo do one teme o kojoj ste vi malopre počeli, a o kojoj ću ja sada nastaviti. Izuzetno vam se zahvaljujem na tom vašem državotvornom osećaju, da govorite u ovome uvaženom domu o tome iako su mediji u Srbiji, čini mi se, to uveliko prećutali. To ne znači da ćemo i ja i vi gospodine Orliću, o tome ćutati i da nećemo obavestiti javnost u Srbiji.

Izuzetno sam vam zahvalan što ste juče i prisustvovali sednici Odbora i time ukazali poštovanje našim sunarodnicima koji su juče bili, pa ne mogu reći gosti, nego ljudi u svojoj kući i prisustvovali su sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. A zašto poredim prihode sa ovim? Pa, upravo ovi prihodi o kojima sam malopre govorio su osnov za sve ono što radi srpska Vlada i srpski predsednik, kada da su naši sunarodnici u okruženju u pitanju.

Ako imate ovakve prihode, ako imate odgovornu politiku, pre svega fiskalnu, onda ste u mogućnosti da pomognete našim sunarodnicima u okruženju. Ako bi o toj pomoći govorili mi ovde u ovom uvaženom domu, možda bi neko mogao da kaže, pre svega neko zlonameran, da je to subjektivno, da je to subjektivni osećaj i da možda ne odgovara nekom objektivnom stanju.

Međutim, juče je bilo zadovoljstvo slušati upravo one na koje se ta pomoć odnosi i to je bilo jedino što je sigurno objektivno i sigurno tačno. Juče je zaista sednica odbora trajala dobrih dva i po sata. Niste čuli u medijima mnogo o tome. Dva i po sata zato što smo imali šta da kažemo jedni drugima, ljudi koji nemaju šta da kažu jedni drugima ne sede dva i po sata. To je samo u slučaju ako su to prijatelji kojima je i pomalo teško da se rastanu.

Juče smo svi mi članovi odbora, potpredsednik Skupštine, a i naši prijatelji iz Crne Gore, iz Republike Srpske, iz Hrvatske, lideri Srba, imali jedan prijatan i dugačak razgovor. Reći će, predstavljajući šta radi srpska Vlada i srpski predsednik, Mlađan Cicović, šef predsedništva Republike Srpske u Beogradu, sledeće: „Saradnja Srbije i Republike Srpske poslednjih sedam godina bolja je nego ikada do sada, a doprinos Srbije u očuvanju Republike Srpske je nemerljiv“. Zasluga je to, odlična je saradnja predsednika Aleksandra Vučića sa institucijama Republike Srpske. Preneće ovo svi važni državni i privatni mediji u Republici Srpskoj, jeste li nešto čuli o ovome u medijima u Republici Srbiji? Niste. Ali, mi smo ti koji ćemo danas da govorimo o tome i otkrivamo istinu koja je objektivna, koji utvrđuju oni na koga se ona u stvari i odnosi.

Međutim, da vam budem iskren, pored svega što smo čuli, a čuli smo dosta toga i o konkretnim projektima o kojima je takođe govorio gospodin Cicović, o kojima ja danas i neću govoriti, a tiču se aerodroma u Trebinju, vodovoda u selu Bajci, pa dalje preko izgradnje Sabornog hrama u Mostaru i puta Foča – Gacko i sve do vrtića i škola u Banjaluci i „Junko“ fabrike u Drvaru. Ja o konkretnim projektima neću puno danas da govorim, to je više i bolje radio od mene juče gospodin Mlađan Cicović.

Međutim, jedan najupečatljiviji detalj koji sam juče poneo sa sednice odbora, a verovatno ću ga poneti kao jedan od najupečatljivijih detalja iz mandata ovog skupštinskog Saziva, kada je govoreći o teškom položaju srpskog naroda u Crnoj Gori, direktor „Srpske kuće“ Emilo Labudović iz Podgorice, govorio i o izgradnji „Srpske kuće“ i o pomoći od 3,7 miliona evra koju je uputila Srbija.

Rekao je jednu veliku stvar, tačno ovako: „Niko za srpski narod u Crnoj Gori od vremena kralja Aleksandra pa na ovamo nije učinio koliko je to učinio današnji predsednik Srbije“.

Verujte, ponos je juče bilo biti i poslanik SNS i poslanik ovog uvaženog doma. Kada takve jedne reči kaže neko koga se ta pomoć direktno tiče, jer je današnji predsednik Srbije i predsednik SNS, to je verovatno najvažniji utisak koji ću ponuditi sa jučerašnjeg dana, a možda, videćemo šta će vreme doneti i najupečatljiviji trenutak u ovom mandatu.

Danas, uvažene kolege malo govorimo i o taksama RTS i svi se slažemo da treba čuvati Javni servis, ali imali su zahteve naši prijatelji, pre svega iz Podgorice i prema RTS, zatražili su da RTS i MTL, kao ćerka firma „Telekoma Srbije“ ostvari bolju saradnju sa njima.

Ja ću danas iskoristiti ovaj trenutak i ovu skupštinsku govornicu da RTS i „Telekom Srbije“, čija ćerka firma MTL posluju u Crnoj Gori, zamolim da što je moguće više izađu u susret zahtevima i molbama naše zajednice koja živi u Crnoj Gori i da daju sve od sebe kako bi bili i dali doprinos njihovom boljem položaju.

Nadam se da će ovo čuti čelnici RTS i čelnici Telekoma Srbije.

Puno je stvari o kojima smo juče govorili. Nadam se da će i mediji malo tu stvar u Srbiji bolje da proprate, barem onoliko koliko je prate mediji u Podgorici i mediji u Banjaluci.

Ja sam napravio nekoliko poređenja. Na osnovu ovog rečenog, ostavljam građanima Srbije da sami naprave poređenja u onome što radi i ova Vlada i ovaj predsednik i ovaj parlament na kraju krajeva u odnosu na neke druge parlamente i Vlade, a možda najbolje u odnosu na evropske parlamente, Vlade i predsednike, da naprave poređenje a odluku će lako doneti. Hvala.

Hvala potpredsedniče Orliću.

Iskoristiću priliku da pozdravim predstavnike Vlade koji su danas sa nama, uvažene kolege i koleginice i sve građane Srbije.

Evo ga trenutak kada je u pitanju rad ovog uvaženog doma verovatno najvažniji trenutak u godini kada su pred nama zakoni i zakon koji u stvari predstavlja sliku upravljanja državom i društvom u celini, kada je pred nama ovih dana Zakon o budžetu, ali i svi drugi prateći zakoni koji prate Zakon o budžetu, pa Zakon o budžetskom sistemu, pa i odluke o Penzijskom fondu, pa i završni račun za prošlu godinu.

Kada je u pitanju budžet o kome takođe raspravljamo ovih dana i koji izaziva mnogo interesovanja u javnosti, kao što rekoh, on je slika upravljanja državom i društvom u celini i nije velika razlika u tom planu prihoda i rashoda u odnosu na plan prihoda i rashoda jednog prosečnog srpskog domaćinstva tj. nema nikakve razlike kada su u pitanju principi planiranja prihoda i rashoda u državi i principi planiranja prihoda i rashoda u jednom prosečnom srpskom domaćinstvu.

Naime, kada jednim domaćinstvom upravlja čovek koji je odgovoran, kada upravlja čovek koji je štedljiv, koji planira i koji je radan, onda posle određenog vremena i to domaćinstvo stiče određene prihode koji su veći u odnosu na prethodni period, a nakon toga može ući i u određene rashode koji znače i obnovu tog domaćinstva, ali i pomoć porodici tog domaćina.

Ako li pak domaćinstvom upravlja neko ko je rasipnik, onda se prihodi svode na rasprodaju imovine, na zaduživanje i sve ove druge stvari su potpuno obrnute i suprotne onom slučaju kada domaćinstvo vodi neko ko je veoma odgovoran.

Imala je Srbija priliku da upozna i jedne i druge, imala je Srbija priliku da upozna i rasipnike i domaćine nažalost i na sreću, a onda kao što bi rekao naš narod - spram svetaca i tropari, spram onih koji upravljaju državom i Zakon o budžetu i Zakon o budžetskom sistemu i odluke i završni računi. Šta hoću da kažem? Kada su Srbijom upravljali rasipnici slobodno mogu reći do 2012. godine, a u Severnoj srpskoj pokrajini mnogo duže, imali ste budžet koji je jedva ispunjavao onu svoju socijalnu komponentu. U pitanju su bile i plate i penzije kao minimum socijalnih davanja, a o kapitalnim investicijama, o razvojnoj komponenti budžeta ne smem ni da govorim. To je bila posledica takvog i upravljanja.

Godine 2014. na čelo našeg zajedničkog domaćinstva, koje se zove Srbija, dolazi današnji predsednik države Aleksandar Vučić, dolazi onaj domaćin koji je racionalan, koji je štedljiv, koji planira i radan je, ali koji mora preduzeti određene teške mere, biće to gorke trave na ljutu ranu, ali te mere fiskalne konsolidacije i reformi će dati određene rezultate, a rezultat je ovaj budžet koji je danas pred nama za 2021. godinu, Zakon o budžetskom sistemu, završni račun za 2019. godinu.

Taj budžet i ti zakoni danas ispunjavaju i socijalnu i razvojnu komponentu, ali u potpunosti socijalnu jer danas kroz Zakon o budžetskom sistemu, kroz odluke koje se tiču PIO fonda imate ozbiljno povećanje i plata i penzija, o procentima govorimo danima, ali ima i razvojnu komponentu – u njemu su svi važni kapitalni projekti i nijedan nije zaustavljen. Vi ste juče iz Vlade reći – gospodo, Srbija se bori na dva fronta i apsolutno se slažem sa tim. Srbija se danas bori i za zdravlje, ali se bori i za nastavak svog razvoja. To pokazuju i projekti. Živimo u vreme kada su očigledno projekti u zdravstvu najvažniji i kao takvi se nalaze u ovom budžetu, ali bijemo bitku i na ovom drugom frontu koji se tiče razvoja Srbije i infrastrukturnih projekata.

Ono što je bitno takođe pomenuti je da svi ti infrastrukturni projekti o kojima govorimo imaju i te kako uticaja na investitore i činjenica je da od tih infrastrukturnih projekata zavisi odluka investitora da li će doći u neki kraj, da li će doći do povećanja zaposlenosti, a samim tim i do poboljšanja ukupnog standarda ljudi koji negde žive.

Međutim, svi ti projekti imaju i određenu političku poruku. Nije li projekat koji je u zamahu izgradnja autoputa od Preljine do Požege, odnosno od Horgoša do Požege u političkom smislu ostvarenje vekovnog sna da napravimo dobru vezu sa Crnom Gorom i spojimo se sa našim narodom koji živi i u Crnoj Gori, ali i sa onim delom narodna koji živi u Republici Srpskoj, pogotovo na jugu Republike Srpske.

Ista je situacija kada je u pitanju put, odnosno brza saobraćajnica koja spaja srce Vojvodine Novi Sad sa Loznicom i Podrinjem u Republici Srpskoj.

Ozbiljne garancije je Vlada dala i čini mi se da je to najveći nivo garancija koji je dat kada je u pitanju izgradnja Hidroelektrane „Buk Bijela“ u Republici Srpskoj.

U budžetu se nalaze projekti za rekonstrukciju skoro svih mostova na Drini, i stari most u Ljuboviji, i most u Skelanima, i most na Šepku, i na Karakaju i most Kralja Aleksandra u Zvorniku, koji spaja Zvornik u Republici Srpskoj sa ostatkom, odnosno Republikom Srbijom i to je svakako jedna važna i politička poruka, pored onoga što doprinosi razvoju samih tih sredina.

Međutim, ako bih imao pravo uopšte na nekakav lični stav i lični utisak, ja moram, pre svega, pred vama predstavnicima Vlade i građanima da izdvojim jedan poseban projekat koji se, evo, nalazi u ovom budžetu, a radi se o aerodromu u Trebinju. Preko tri milijarde je izdvojeno za izgradnju aerodroma u Trebinju. Možda vi gospodo iz Vlade niste ni svesni, a ja vam naravno na tome ne zameram, da je ovo danas istorijski trenutak.

Počastvovan sam što ću imati priliku da sa mojim kolegama, pre svega, iz Srpske napredne stranke učestvujem u ovome i glasam danas o ovoj stvari koja je, siguran sam, istorijska. Znate kako, posle više decenija, ovo je, budite sigurni u to, najvažnija vest na jugu Republike Srpske u Hercegovini, a i u dobrom delu severa Crne Gore, naročito okolini Nikšića. Ovo je jedna od najvećih stvari koja se dešava u poslednjim decenijama na celom jugu, gde živi naš narod.

Pored toga što sam lično počastvovan, hoću da izrazim i zahvalnost vama članovima Vlade i vama poslanicima što ćete podržati ovo, ali i predsedniku države čija je ovo inicijativa bila.

Evo i najradosnije vesti – u ovom budžetu se nalaze novci za izgradnju aerodroma u Trebinju.

Iskoristiću ovu priliku i da kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu čestitam na izboru i vama uvažena ministarka, ali i da čestitam na izboru novoj Vladi u Podgorici i gospodinu Krivokapiću.

Pre tačno 105 godina, negde u decembru mesecu, početkom i polovinom decembra 1915. godine, podsetiću vas samo, čuvena Mojkovačka operacija je ušla u svoju završnu fazu, a kruna te operacije će biti Mojkovačka bitka na Badnji dan i na Božić 1916. godine kada su Srbija i Crna Gora zajedno oslanjajući se jedna na drugu branile se od velikog neprijatelja. Evo posle 105 godina u decembru mesecu Srbija i Crna Gora su opet zajedno na frontu borbe protiv jednog velikog neprijatelja, a zove se Korona virus, ali zajedno su i u borbi za bolji standard svojih građana.

S tim u vezi, iskoristiću priliku da kao građanin Srbije, da kao narodni poslanik i da kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu apelujem na novu Vladu Podgorice, na njenog premijera, da u najkraćem roku ukine odluku o proterivanju srpskog ambasadora iz Podgorice i damo im priliku, odnosno da iskoriste priliku da to bude jedna od prvih i najvažnijih spoljnopolitičkih odluka koje će Vlada u Podgorici doneti.

Time se naravno pridružujem i apelu koji je uputio evropski komesar za proširenje Oliver Verhelji, ali i želji velikog broja građana koji danas žive u Crnoj Gori i siguran sam svih građana Srbije i Republike Srpske.

Neka decembar nakon 105 godina opet bude mesec jedinstva Srbije i Crne Gore, neka opet pokaže naše zajedništvo i mogućnost da se zajedno borimo sa izazovima koje ovo vreme stavlja ispred nas. Ako li im pak treba politički uzor kako to da urade, neka to bude predsednik države Srbije i Vlada u Beogradu, koja je povukla odluku o proterivanju gospodina Miloševića, crnogorskog ambasadora u Beogradu.

Ja vam se na kraju na svemu ovome zahvaljujem. Dobre stvari se nalaze u budžetu za 2021. godinu i dok stvari stoje tako, budite sigurni, uvažena ministarka, uvaženi predstavnici Vlade da ćete u ovom domu, za ovakve odluke, ali i među građanima Republike Srbije, ali i među građanima našim koji žive šire imati veoma veliku podršku i da ćemo mi poslanici SNS glasati u Danu za glasanje i za budžet i za zakon o budžetskom sistemu i za sve odluke koje prate ove zakone. Hvala.