Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, uvaženi predstavnici Vlade, kad već govorimo danas o sporazumu između Vlada Srbije i Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, važno je pomenuti da je kriminal pojava koja sama po sebi ne poznaje ni nacije ni granice i bitno je da svako društvo i svaka država uradi, koliko je god to u njenoj mogućnosti, da tu pojavu svede na neki minimum koji će biti prihvatljiv za svakodnevni život, za funkcionisanje društva i nesmetano funkcionisanje jedne države.

Najgore od svega je ukoliko država sa kriminalom počne da pravi kompromise i dilove, a svedoci smo onoga što se u proteklim decenijama dešavalo u Srbiji. Treba podsetiti da je u Srbiji u to vreme ta sprega između kriminala i same države bila veoma čvrsta, da je kriminal pretio da proguta i samu državu. Poznata je sprega tajkuna i tadašnje vlasti, današnje opozicije, a poznate su i posledice tog udruživanja, one su se pre svega ogledale u pljačkanju Srbije. Setite se sada da su u to vreme postojali razni ljudi u Srbiji čije ime niste čak smeli ni pomenuti, a koji su bili u suštini gospodari života i smrti u Republici Srbiji. Imali su ti ljudi, da kažem, ozbiljne veze sa tadašnjom vlasti iz DS, a posledice tih njihovih udruživanja i veza su pre svega siromašenje Srbije, pljačkaška privatizacija, isisavanje državnog novca…

(Nemanja Šarović: Tema.)

Evo, rado o temi, kolege, isisavanje državnog novca kroz takozvane kombinacije koje su, kako su oni tad nazivali te svoje zajedničke poslove sa vlastima.

Činjenica je takođe da do 2012. godine niko u Srbiji se nije usudio suprotstaviti ni toj pojavi ni tim ljudima, ali odjednom posle te 2012. godine ti ljudi koji su bili nedodirljivi, počeli su da osviću u srpskim zatvorima. Mnogi od onih koji su pljačkali Srbiju našli su se iza zatvorskih rešetaka. Tadašnju akciju i sudar sa kriminalom koji je pretio da proguta državu je predvodio lično predsednik Aleksandar Vučić, uz pomoć SNS.

Ta borba svakako i danas traje. Istovremeno, nastavili smo da jačamo srpsku policiju, pre svega kroz stvaranje boljih uslova za rad policijskih službenika, stvaranje nešto boljih materijalnih uslova, tj. povećanje zarada policijskih službenika, kao direktnih nosilaca te borbe protiv kriminala.

Mi upravo ovaj sporazum sa litvanskom vladom vidimo kao deo i nastavak te borbe koja je početa još te 2012. godine i svakako da podržavamo ono što je predlog Vlade na današnjem dnevnom redu. Međutim, sve ovo ima i jednu drugu političku stranu. Dobro je što predsednik i Vlada traže prostor za saradnju i sa onim državama sa kojima se često ne slažemo oko nekih politički važnih pitanja za nas, tražeći prostor za saradnju oko svih onih stvari oko kojih imamo nekakav zajednički interes, ali istovremeno čuvajući, ljubomorno čuvajući i jačajući saradnju, evo, to je primer sa, na kraju krajeva, sporazuma sa Litvanijom, ali istovremeno čuvajući i jačajući tu saradnju sa onim državama sa kojima se u političkom smislu i oko važnih političkih stvari za nas slažemo, što je slučaj danas sa Gruzijom, čiju smo delegaciju imali čast ugostiti u ovom uvaženom domu.

Sve dok te stvari idu tim tokovima i u ovom operativnom smislu, kada je u pitanju borba protiv kriminala, ali i u ovom političkom, kada je u pitanju saradnja Srbije na međunarodnom planu sa svim važnim faktorima, Vlada i predsednik će imati podršku SNS i nas poslanika iz SNS, pa tako i ovaj sporazum između litvanske i srpske vlade ćemo podržati u danu za glasanje. Hvala vam.

Hvala, predsednice.

Zanimljivo je da nema predlagača u sali. To verovatno govori o njegovoj ozbiljnosti pristupa ovoj temi, ali dobro, mi ćemo svakako nastaviti ozbiljno da pristupamo ovakvim stvarima, bez obzira od koga one dolazile.

Govoriti o jednoj srpskoj pokrajini, a zaboraviti drugu je prosto nemoguće. S tim u vezi, bili ste svedoci da je juče u javnost dospelo jedno pismo komandanta Treće armije generala Pavkovića upućeno njegovim saborcima iz Treće armije i pročitaću vam jedan zanimljiv detalj iz njega koji govori i o borbi za Kosovo i Metohiju, našu južnu pokrajinu, u prošlosti, a i o borbi koju nastavlja predsednik Aleksandar Vučić i današnja Vlada Republike Srbije.

Citiram: „Kao vaš ratni komandant, želim da vas ponovo zamolim da ostanete jedinstveni i čvrsti, da ne nasedate na provokacije raznih politikanata i manipulatora. Ne dozvolite da vas posvađaju i podele bitange iz poslednjih redova. Sada su na čelu države i vojske ljudi koji cene naše žrtvovanje i naše poginule drugove. Cene junake koji su ginuli uz poklič: „Za ovu zemlju vredi umreti“, kao naš heroj Tibor Cerna. Tibor Cerna je inače bio pripadnik Treće armije, stanovnik severne srpske pokrajine Vojvodine. Cene nas i slušaju ono što imamo da im kažemo o našoj herojskoj odbrani, za razliku od onih koji su nas više od decenije proganjali, klevetali, hapsili i slali u kazamate. Ne nasedajte na obećanja i prazne priče onih koji su srozali našu vojsku, ponizili i rasterali ratne kadrove, onih koji su uništavali borbenu tehniku, tenkovima gazili oružje, pretapali ga u železari, onih koji su vas se stideli i odrekli. Zbog toga vas molim da zajedno damo doprinos i da svojim jedinstvom pomognemo svima onima koji ulažu iskrene napore da vojska bude ono što je bila, i još jača i sposobnija, da bude čuvar mira i stabilnosti, čuvar mira i stabilnosti, naglašavam, naše Srbije, ali i faktor odvraćanja onih koji bi da nam opet gaze dostojanstvo, otimaju teritoriju i slobodu. Budite ponosni i držite se zajedno kao nekada i zapamtite – samo kada smo jedinstveni onda smo i nepobedivi“.

Ovako govore učesnici tih događaja iz sada već daleke 1999. godine, sa dovoljne vremenske distance da mogu reći kako je izgledala i šta je bila ta borba iz tog perioda i kakav je odnos pojedinih vlasti bio u proteklim decenijama prema toj i takvoj borbi.

Sada opet imamo na delu političke manipulatore, naravno, autor pisma poziva na jedinstvo u očuvanju dostojanstva i teritorije Republike Srbije, ali nažalost opet imamo političke manipulante i iste one prevarante koji bi ponovo da rastaču i ugroze i dostojanstvo i teritoriju Republike Srbije.

Brane, na sreću, i predsednik i ova Vlada i južnu srpsku pokrajinu, doduše, danas nešto, hvala bogu, drugim sredstvima, diplomatskim, projektima i u nešto drugačijim i izmenjenim uslovima, mirnodopskim, ali taman toliko koliko brane južnu pokrajinu, toliko se brinu i za severnu srpsku pokrajinu Vojvodinu. Nju danas nije potrebno braniti od nekakvog spoljnog neprijatelja ili terorista, kao što su to činili ljudi iz Treće armije 1999. godine, nju je danas potrebno braniti od štetočina koje su njome upravljale i harale čitavih 16 godina. Naneli su nemerljivu štetu Pokrajini.

Nisam mislio da se vraćam na neke istorijske događaje od pre 50 ili 70 godina, ali kada ih je predlagač već spomenuo, a tiču se događaja iz odluke iz 1945. godine, ustavnih amandmana 1968. godine, Ustava iz 1974. godine, postavlja se jedno logično pitanje – kako to da u svim tim događajima i istorijskim promenama nijedna druga teritorijalna oblast ili celina nije dobila prava kao što je tada dobila AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija? Mislim da je i odgovor sam po sebi jasan. Trebalo je u to vreme naneti što veću štetu Republici Srbiji, a samim tim i Jugoslaviji i pripremiti se za sve one događaje koji će uslediti 90-ih godina, čiji smo svedoci nažalost bili mi, većina nas prisutnih u ovoj sali.

Nije devastacija Vojvodine bila u tih proteklih 16 godina, vraćajući se u neku bližu prošlost, nije ona samo bili politička, nego i ekonomska. Sve one štetočine koje su Vojvodinu vodile od 2000. do 2016. godine su nanele mnogo veću štetu i Vojvodini i Republici Srbiji nego što je to bilo, svim tim istorijskim odlukama na koje se i predlagač pozivao. Personifikacija tih i takvih vlasti koje su upravljale Vojvodinom do unazad dve i po godine su i stvarni predlagači ove deklaracije, a stvarni predlagači su gospođica ili gospođa Aleksandra Jerkov, Marinika Tepić, dugogodišnji sekretar u Pokrajinskoj vladi i, na kraju krajeva, Demokratska stranka, kao krucijalni nosilac vlasti, s tim da deo odgovornosti, dobar deo odgovornosti, snosi i predlagač koji je bio verni partner Demokratskoj stranci u tom periodu.

Šteta je mnogo veća od one koja je načinjena izvlačenjem srpskih i vojvođanskih fabrika 40-ih i 50-ih godina kada je fabrika aviona iz Novog Sada preseljena u Mostar, kada je električna centrala iz Srbobrana preseljena u Kranj, kada su ergele, mlinovi i pruge iz Vojvodine mahom preseljavani u Bosnu i Hercegovinu, a neretko i u Albaniju.

Istu sudbinu je delila i tzv. uža Srbija kada je odlukom Ministarstva za tešku industriju Fabrika kamiona u Rakovici preseljena u Maribor i napravljen je čuveni TAM. Nije drugačije bilo ni sa Crnom Gorom, kada je „Obod“ sa Cetinja preseljen u Sloveniju i napravljeno je „Gorenje“. Isto je bilo i sa mašinskom industrijom iz Kragujevca, kada je tada najmodernija presa u mašinskoj industriji na Balkanu preneta u Split za potrebe brodogradilišta u Splitu, a cementara iz Beočina takođe preseljena u Split.

Međutim, sve je to ništa za ono što je usledilo u Vojvodini posle 2000. godine, a vezano je za privatizaciju fabrika i propale projekte. Podsetiću vas samo i građane na severu i građane u tzv. užoj Srbiji na propale projekte Kamenice 2. kada je 19 miliona evra volšebno završilo u nečijim džepovima a projekat nije završen. Na sve ono što se dešavalo u „Razvojnoj banci Vojvodine“ gde je nestalo pet milijardi dinara, na dešavanja u fondovima, pre svega u Fondu za subvencionisanje novih tehnologija, na dešavanja vezana za pošumljavanje u Subotici, na dešavanja vezana za ipsilon krak, gde su milioni nestajali, decenijama smo tapkali u jednom mestu, na dešavanja vezana za izgradnju Narodnog pozorišta u Subotici, koje su pretvorili u Skadar na Bojani. Ono što je najgore u samo četiri godine su otpustili 100.000 ljudi u Vojvodini, 100.000 ljudi koji su ostali bez posla.

Kako stvari danas stoje da bismo poredili? Kamenica 2 je završena. Setite se samo Heterlenda, doma za decu kod Novog Bečeja, milion i po evra je volšebno nestalo. Danas je Heterlend u izgradnji. Danas imamo završen tj. u završnoj je fazi ipsilon krak Subotice. Imamo narodno pozorište gde radovi odmiču, gde već iduće godine očekujemo prve predstave u Narodnom pozorištu u Subotici, imamo 20 miliona obezbeđenih za rekonstrukciju bolnice u Subotici i imamo nezaposlenost na nešto manje od 10% na severu Srbije.

Ovo sam sve govorio da bi građani mogli da uporede ono što se u Vojvodini dešavalo 2000. i ono do 2016. i ono što se dešava u nepune tri godine unazad.

Ono što bih na kraju možda dodao da pored svih ovih podataka kažem da mi iz SNS sigurno nećemo podržati ni predloženi zakon, ni predloženu rezoluciju, pre svega što su oni sami po sebi i antiustavni, ali nećemo ni podržimo one političke odluke kojima se stavljaju bilo kakve barijere ni naznake bilo kakvih barijera između Srba i Srba kao što je to radio Vuk Jeremić sa svojim mentorima stavljajući granicu između Srba i Srba u južnoj srpskoj pokrajini i užoj Srbiji, između, na kraju krajeva, Srba i Srba u Srbiji i Crnoj Gori.

Vidite, neće vam nikada to oprostiti. Isti taj Vuk Jeremić, Boško Obradović, Đilas danas, najavljuju pohod na Vojvodinu, pa zadnjih dana i na Suboticu. Ja vam kažem da mi u Subotici ćemo odgovoriti ovim što sam dosad nabrojao, projektima, kulturom, dostojanstvom, koje su oduvek odlikovali i Suboticu i severnu srpsku Pokrajinu.

Nikada nećemo biti učesnici rastakanje Srbije na bilo koji način, kao što je to radio Vuk Jeremić, a zamislite slučajnosti kao što su radili njegovi preci na koje je mnogo ponosan. Ne zaboravite, kad smo već krenuli kroz istoriju, Hamdija Pozderac je kao predsednik Ustavne komisije, onda bio najveći zagovornik očuvanja štetnog Ustava iz 1974. godine koji je toliko štete naneo Republici Srbiji i srpskom narodu.

S tim u vezi, ja vam još jednom kažem da mi iz SNS nećemo predložena akta podržati u Danu za glasanje. Hvala vam.

Hvala predsedavajući, uvažene kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani pa evo i danas pred nama nekoliko reformskih zakona i nastavak ispunjenja onih predizbornih obećanje ove Vlade.

Naime kada govorimo o ovom Centralnom registru stanovništva jasno je da će dobiti nešto što će poboljšati kvalitet svakog života, svakog čoveka u Srbiji i doprineće svakako efikasnijem radu zaposlenih u javnim službama i bržem radu, ali će biti vredan i za građane jer će postupci i poslovi koje oni obavljaju pred tim službama biti na neki mnogo brži i efikasniji način završavani.

Takođe, skup ovih nekih socio-ekonomskih podataka na jednom mestu sigurno može doprineti boljem planiranju i analizama koje će na kraju uroditi nekim novim politikama u toj oblasti.

Ista je situacija kada je u pitanju Zakon o bezbednosti hrane ministre ciljate na ono što je verovatno i najvažnije, a to je zdravlje nacije i svakako je zakon za podržati obzirom da obuhvata taj ceo lanac počevši od proizvođača stočne hrane, primarne poljoprivredne proizvodnje, prerađivačke industrije, trgovine, skladištenja i na kraju krajeva maloprodaje.

Sada u poslednjih dva dana smo dosta slušali kada su u pitanju i podaci oblasti turizma u Republici Srbiji i ono što je činjenica da će 2018. godina ostati zapamćena kao godina sa rekordnim deviznim prilivom kada su u pitanju prihodi iz oblasti turizma. Prihodi su negde na 1,5 milijardi dolara, što je povećanje od 15% u odnosu na 2017. godinu.

Ono što je važno da bi građani znali to je nešto što je dve godine ispred plana koji je zacrtan u strategiji i razvoja turizma.

Takođe ista je situacija i kada je u pitanju broj turista u Republici Srbiji 2018. godine broj turista je negde na tri i po miliona, ali ono što je važnije broj inostranih turista se značajno povećava naročito kada su u pitanju kineski državljani. I eto poređenja radi 2016. godine broj turista u Republici Srbiji je bio negde 2,7 miliona, a dve godine kasnije 800.000 turista više.

Nisu ovo samo po sebi brojke i podaci koji su Bogom dati i koji su nastali sami od sebe, rezultat su oni ozbiljnog planiranja, rada i politika, počevši od predsednika države, Vlade, i većine lokalnih samouprava.

Valjda je jasno da kada neki od turista, naročito kada je u pitanju strani turista bira destinaciju faktor koji određuje izbor destinacije, pre svega bezbednost i politička stabilnost i u toj državi, a i u tom regionu. Čini mi se da je sadašnji predsednik Aleksandar Vučić jedan od najzaslužnijih kada je u pitanju bezbednost i politička stabilnost, što doprinosi izboru te destinacije, jer je to politika koju on promoviše još od početka 2014. godine.

Kada govorimo o ovom segmentu kineskih turista i povećanju broja kineskih turista u Republici Srbiji, tu takođe treba napomenuti da je Vlada poslednja Vučićeva Vlada još početkom 2017. godine ukinula vize za građane.

Upravo porast ovih turista je direktna posledica te odluke iz 2017. godine. Treba na to dodati i dobre odnose predsednika Srbije i Vlade sa Kineskim rukovodstvom.

Međutim, na žalost postoje i druge stvari u Srbiji. Postoje u Srbiji ljudi koji dovode goste iz inostranstva i promovišu one ljude koji dolaze iz inostranstva sa potpuno drugim namerama. Namere su, vidimo poslednjih dana, rušilački pohod na Beograd, jer imali smo svi priliku da vidimo kako ti nezvani gosti iz Sarajeva, Zagreba, Podgorice, pa veoma često iz Tirane, učestvuju u nemilim scenama u Beogradu, ne samo da su učestvovali na takozvanom građanskom protestu, učestvovali su i u naselju, napadajući radnike Srpskih javnih službi, naročito radnike gradske čistoće u Beogradu.

To je ponuda Đilasa, Jeremića, i ovog nesretnog Obradovića, i sličnih njima, koja je suprotna onome što radi Vlada kada su u pitanju ovi podaci koji smo ranije iznosili svi u ova protekla dva dana.

Iskreno se nadam i siguran sam da građani Republike Srbije vide o čemu se rade i da će ti nezvani gosti i ti njihovi turisti svoju destinaciju naći na kraju od nekih pritvorskih jedinica u Republici Srbiji, jer valjda je to i logično. Siguran sam da i naši građani koji učestvuju u nečemu sličnom u regionu upravo tamo završili.

Takođe, mi ćemo nastaviti da zajedno sa Vladom, predsednikom države i lokalnim samoupravama radimo na poboljšanju uslova kada je u pitanju razvoj turizma u Republici Srbiji, evo to radimo poslednjih dana, i na Paliću, gde je gradonačelnik Subotice, Pokrajinska vlada i Vlada Republike Srbije učestvuju u izgradnji Akva parka u vrednosti od devet miliona dinara, što će nesumnjivo doprineti razvoju turizma na severu Srbije, a siguran sam da će nam u tom poslu kao i do sada narod biti saveznik, a sa druge strane, poštovani ministri, mi ćemo kao poslanici SNS biti vaši saveznici kada su u pitanju i ovi i slični savezni predlozi koji dolaze u ovaj uvaženi dom i usmereni su na poboljšanje kvaliteta života građana u Republici Srbiji. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani, ono što sigurnošću možemo reći je da je u poslednjim godinama srpsko obrazovanje doživelo ozbiljne reforme. Dokaz za to je i stalno prisustvo, odnosno najčešće prisustvo ministra Šarčevića, ovom uvaženom Domu, koji je s nama proveo možda i ponajviše vremena od svih članova Vlade, obrazlažući sve reforme zakone koje smo usvojili u poslednjim godinama.

Međutim, svedoci smo i da niste kasnili kada je u pitanju stvaranje boljih uslova i obnova školskih ustanova u Republici Srbiji. Izuzetno mi je zadovoljstvo da u nekom svom prethodnom radu niste zaboravili i našu decu u dijaspori i regionu. Takav je i sadašnji predlog zakona. Omogućili ste im da pohađaju srpske škole, da uče na srpskom jeziku i na taj način doprinesu očuvanju nacionalnog identiteta srpskog naroda u celini, ali vodeći računa o troškovima, jer njihovi predavači sada mogu biti ljudi koji žive u tim zajednicama i to ne moraju biti ljudi koji dolaze iz Republike Srbije.

Takođe, kada je u pitanju obrazovanje, niste zaboravili ni učenički ni studentski standard i činjenica je da ste razdvojili prava i obaveze studenata, koji su, pre svega, odrasla i punoletna lica i odgovaraju za svoje postupke od prava i obaveza učenika, koji su maloletnici o kojima moramo voditi posebno računa a naročito kada je u pitanju njihova bezbednost.

Dobro je što ste uvažili sugestije ljudi studentskih odmarališta da se ta delatnost studentskih odmarališta nešto šire definiše, jer realno mladim ljudima su potrebne više nekakve aktivnosti nego što je to i delatnost, nego što je to sam odmor, pa se stvaraju uslovi da ta studentska odmarališta postanu, da kažem, nekakvi centri iz kojih će izlaziti ozbiljne ideje i ozbiljno znanje za budućnost Srbije na čemu će i počivati naše društvo u celini.

Kada je u pitanju Zakon iz oblasti kulture i pitanje srpske književne zadruge, za pohvalu je poštovani ministre Vukosavljeviću što ste konačno uradili status srpske književne zadruge, jer verovatno na drugi način ne bi mogla ni da opstane u budućnosti, ali ja sam dužan kao neko ko dolazi iz Subotice, da vam prenesem zahvalnost za sve ono što zajedno sa gradskom upravom i gradonačelnikom radite, kada je u pitanju završetak radova i na ustanovi kulture, pre svega Narodnom pozorištu u Subotici i to je značajna stvar za naš grad i ja vam se u ime građana Subotice veoma zahvaljujem na svemu onome što radite na tom polju.

Međutim, uvaženi ministri, uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, dok predsednik države, vi članovi Vlade, vaši zaposleni u ustanovama o kojima je važno voditi računa, molim vas da nastavite rad na poboljšanju njihovog materijalnog i svakog drugog statusa. Dok svi vi zajedno radite po neku korisnu stvar i uporno, ali sigurno gurate Srbiju ka nekoj boljoj budućnosti, imate ljude iz dela opozicije koji se svaki dan trude da vrate destrukciju i da vrate unazad ovu zemlju. Da je vrate na stanje koje smo imali unazad nekih šest, šest i po godina, odnosno dve, dve i po godine, kada je u pitanju sever naše države, odnosno severna srpska pokrajina.

Moram da vam kažem, dok se takođe trudite da pričamo o standardu studenata i učenika, oni studente u Srbiji nazivaju, evo citiraću vam – neverovatnim smradovima, neverovatnim ološem, kriminalcima i kretenima. Ako mi ne verujete, molim vas pogledajte snimak sa subotnjeg okupljanja u Beogradu. Nažalost, bilo je i pojedinih primera širom Republike Srbije.

Dok vi danas pričate o Srpskoj književnoj zadruzi, o velikom Ćoroviću, o njegovoj važnosti u definisanju delatnosti Srpske književne zadruge, sa druge strane imate pretendenta na mestu ministra kulture koji veliča Jovana Divijaka i imate ljude koji na najbrutalniji način vređaju i srpskog patrijarha.

Dok predsednik Vučić obilazi Srbiju i razgovara sa narodom šta je to važno i šta to narodu u Srbiji treba, sa druge strane imate ljude koji tom istom narodu nude vešala na terazijama, kao za vreme Drugog svetskog rata. Dok uvaženi ministre, vi šaljete srpske učitelje u inostranstvo i u dijasporu i region, imate Vuka Jeremića koji odlazi i u Sarajevo, ali i u inostranstvo i na najbestijalniji način ruži sopstvenu državu i sopstveni narod, koristeći pri tom svaku priliku da uvredi i Republiku Srpsku.

Puno je ovoga što bih mogao da nabrojim kao primer i ovim sam hteo pre svega da napravim zbog građana Srbije razliku između nekih stvari, između rada i nerada, između odgovorne politike, a i fašizma sa druge strane, između pristojnosti i cirkusa koji možda još uvek jeste smešan, ali ne daj Bože, ako postane stvarnost i ako postane ozbiljan, onda postaje i poguban, a primeri za to su širom sveta, u Libiji, Siriji, Ukrajini, Venecueli itd.

Upravo sam hteo da kažem da sam siguran da je Srbija dovoljno mudra da prepozna ono što stoji iza toga i da će znati da razdvoji dobro od lošeg i sve ovo što sam nabrojao, ali mislim da svako podsećanje na te stvari ne može biti suvišno.

S tim u vezi, dok god radite na stvaranju jasnih razlika između ovih stvari, dok god radite za napredak Srbije, budite sigurni da ćete i vi i zakonski predlozi koje donosite u ovaj uvaženi parlament imati podršku parlamenta, ali što je još važnije, podršku srpskog naroda u celini. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani ministre, kada govorimo o obaveznom socijalnom osiguranju, mislim da je nemoguće spomenuti i da je neophodno spomenuti neke parametre o kojima smo govorili ovih dana, a koji su usko povezani sa ovom oblasti, a to su pre svega povećanje zarada i penzija u Republici Srbiji, naravno uz povećanje minimalne cene rada, i smanjenje stope nezaposlenosti.

Nedavno sam pročitao u jednom dnevnom listu da ste rekli da je verovatno ta vest o povećanju zarada i penzija najvažnija ove godine. Ja bih se složio da je to, sa stanovišta običnog građanina u Republici Srbiji, verovatno najvažnija vest, jer to nešto što doprinosi direktnom povećanju životnog standarda u Srbiji. Naravno, tu mislim i na povećanje minimalne cene rada.

Ali, značajno je svakako i smanjenje stope nezaposlenosti. Ona je više nego duplo manja u odnosu na godine iz prošle i početkom ove decenije. Uz održavanje mira i stabilnosti u Republici Srbiji, a zašto ne i u regionu, mislim da su ovo i najvažniji rezultati rada predsednika i Vlade Republike Srbije i nešto što najdirektnije utiče na svakodnevni život nas svih građana Republike Srbije.

Dok svi mi pokušavamo, svojim radom na čelu sa predsednikom, da pomognemo minimalno održavanje ovih parametara, ako ne i u njihovom poboljšanju, sa druge strane iz ovog nesretnog Saveza za Srbiju, dobro ga je nazvao moj kolega Martinović, „kaveza za Srbiju“, imate svakodnevne pozive na paljenje i rušenje sopstvene države. Zašto ovo govorim? Važno je da građani uporede ove dve stvari, najavu paljenja i rušenja sopstvene zemlje i dobra ekonomska kretanja i sve ono što utiče na njihov svakodnevni život. Siguran sam da će građani kada uporede ove dve stvari doneti adekvatnu odluku i na sledećim izborima i podeliti političke i kazne. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Pa, u važnost dobrog zdravstvenog sistema smo se nažalost mogli uveriti svi juče ovde, pre svega posmatrajući delovanje i rad pojedinaca.

Međutim, istini za volju, nama je najvažnije zdravlje građana Republike Srbije i svaki rad i napor na tom polju i na poboljšanju tog sistema neophodno je ceniti. Doduše, to nije lak posao. Posle višedecenijskog zanemarivanja i zapostavljanja svih poslova u toj oblasti, to je težak posao, ali se pomaci posle nekoliko godina već ozbiljno vide.

Mogu vam svedočiti o tome, na primer, grad Subotica. U periodu od 2016. godine na naporima gradonačelnika, pokrajinskih vlasti, Vlade Srbije, predsednika imamo ozbiljne pomake kada je u pitanju revitalizacija zdravstvenog sistema. Već odmah po početku mandata sadašnjeg gradonačelnika i njegovog tima imali smo ulaganja od 10 miliona u objekat Opšte bolnice, kada je u pitanju prostor za vantelesnu oplodnju. Nakon toga, znaju Subotičani dobro, zamenjen je krov na Domu zdravlja i to na njegovom najvažnijem delu Službi za zaštitu zdravlja majke i deteta. U saradnji sa nemačkom Vladom, u Kumičićevoj ulici urađen je novi blok Doma zdravlja.

Ono što je došlo nakon toga, što je najvažnije nama na severu Srbije, 26 miliona dinara u saradnji sa pokrajinskim vlastima, uloženo je u izgradnju projektno-tehničke dokumentacije kada je u pitanju rekonstrukcija Opšte bolnice u Subotici. Hvala Bogu, na to je usledio dobar odgovor Vlade. Zaključkom Vlade je doneta odluka da se uđe u revitalizaciju Opšte bolnice u Subotici, o tome sam već govorio, prostor od 35 hiljada kvadrata i ulaganje od 20 miliona evra.

Upravo je ovo odgovor na sve one uvrede koje trpimo svakodnevno, počevši od predsednika Vlade, pokrajinskih vlasti, gradonačelnika Subotice, a siguran sam da će građani znati… (Isključen mikrofon)

Hvala, predsedavajući.

Uvođenje reda u bilo kojoj oblasti života, pa i kada je u pitanju ovaj zakon koji se tiče obaveznog socijalnog osiguranja, i sa njim neminovno povezano stanje zdravstvenog sistema i te kako ima uticaja na sveukupni razvoj Republike Srbije. Međutim, stvari ne staju tu. Činjenica je da uređivanje ovog stanja ima i te kako posledice na život naših sunarodnika u regionu. Bez obzira na neke zlurade komentare iz opozicije, činjenica je da je u poslednje dve godine Vlada Republike Srbije uložila 20,5 miliona evra u projekte samo u Republici Srpskoj, i to u razne projekte od Trebinja do Novog Grada.

Ali, kada smo već kod stanja zdravstvenog sistema, moram napomenuti da se hiljade naših sunarodnika godišnje leči u Republici Srbiji. Naime, samo prošle godine negde oko četiri hiljade ljudi iz Republike Srpske se lečilo u zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji i iznos pruženih usluga je negde na nivou od devet miliona evra. Pohvalno je i to što su cene pruženih usluga po pravilu, kada je u pitanju fond Republike Srpske nešto niže u odnosu na ostale fondove iz inostranstva.

Takođe, pohvalno je i da je Vlada Republike Srbije jedna od najvećih donatora kada je u pitanju fond solidarnosti u Republici Srpskoj i krajem prošle godine uplatila je u taj fond 250 hiljada evra. Inače, iz tog fonda će se koristiti sredstva za lečenje naših malih sunarodnika u okruženju i sve ovo samo po sebi je dokaz jedne ozbiljne vladine politike kada je u pitanju briga i o zdravlju naših sunarodnika u regionu.

Kada pogledate Predlog budžeta za 2019. godinu i sve ono što je njime predviđeno, uverićete se da će taj trend nastaviti i u 2019. godini, a siguran sam i dalje.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege, intencija ovog mog amandmana je da ukaže na važnost ovog zakona, ali i na važnost celokupnog posla kada je u pitanju zdravstveni sistem u Republici Srbiji i svega onoga što Vlada čini na tom polju.

Naime, zdravlje svakog pojedinca je osnovni uslov i preduslov svih drugih društvenih aktivnosti, odnosno aktivnosti jednog pojedinca. Tako je i zdravlje nacije preduslov svih drugih društvenih dešavanja.

Za postizanje tog cilja veoma je važna opremljenost zdravstvenih ustanova i organizacija koje se bave zdravljem stanovništva. Svedoci smo mi da to u prošlosti nije uvek bilo na zadovoljavajućem nivou.

Radi građana Srbije, podsetiću vas samo na projekte Kamenice 2, ako ćete, na kraju krajeva, i na projekat izgradnje ustanove socijalne zaštite „Heterlenda“ kod Bečeja i mnogih drugih.

Na sreću, danas imamo nešto drugačiju, u stvari, mnogo drugačiju situaciju. Znaju građani na jugu Srbije za sve ono što je urađeno u Kliničkom centru u Nišu. Cela centralna Srbija veoma dobro zna za sve ono što je urađeno u Kliničkom centru u Beogradu. Ali, evo, i zbog građana na severu Srbije, pre svega iz Subotice, za narednu godinu je predviđeno ulaganje od 20 miliona evra kada je u pitanju opšta bolnica u Subotici. Predviđena je rekonstrukcija 35.000 metara kvadratnih bolničkog prostora, ali i više hiljada kvadrata bolničkog dvorišta.

Moj amandman je upravo simbolična podrška tim i takvim procesima, tim i takvim poslovima, ali i podrška onome što su juče uradili ljudi u Institutu za zdravlje „Majka i dete“ spašavajući jednogodišnje dete iz Vrčina. Moramo zaista da pozdravimo taj veliki herojski čin i napore koje čine naši ljudi u zdravstvu.

Svojevrsna poruka građanima Srbije je mi ovde nećemo dozvoliti nikada više situaciju u kojoj će zdravstvo biti na tom nivou da i sam ministar zdravlja odlazi u inostranstvo da se leči. Nećemo dozvoliti nikada više situaciju u kojoj će ministar unutrašnjih poslova nakon što mu ubiju premijera da napreduje. Nećemo dozvoliti ni situaciju da ministar kulture bude čovek koji za žene u Srbiji govori izraze koje iz pristojnosti ne mogu ni izgovoriti u ovome parlamentu, ali ni da ministar kulture bude čovek koji se divi liku i delu Jovana Divjaka, ubice, čoveka koji je u jednom danu ubio 46 vojnika u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, čovek kome je idol Naser Orić, koji je za vreme rata u Bosni i Hercegovini ubio 3.500 ljudi u okolini Srebrenice.

S tim u vezi, ovaj moj amandman kao podrška poslu koji radimo i opomena i poruka građanima da te i neke druge loše stvari nećemo dozvoliti nikada više. Hvala vam.

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministre, hvala vam na ovim iscrpnim obaveštenjima i razjašnjenjima. Kaže naš narod – gluvome je zalud pevati. Ne zaboravite, dok vi nama objašnjavate strukturu uvoza i učešće sredstava za rad i repromaterijala za novo otvorene fabrike u Republici Srbiji, njihova namera je te fabrike zatvoriti, srušiti i investitore oterati. E, pa čisto da znate koliko je nekada besmisleno nekome te stvari objašnjavati.

Da se vratimo budžetu. Naime, pred nama danas je jedan od najvažnijih zakona koji se može naći u toku godine u ovom uvaženom Domu i nema tu velike razlike od onoga kada je u pitanju planiranje važnih, odnosno najvažnijih odluka u jednom domaćinstvu. Svako domaćinstvo planira svoje prihode i osnov tih prihoda i razmišlja o tome koji su to rashodi koje može sebi dopustiti i šta su posledice tih rashoda. Naravno, planiranje prihoda i rashoda u domaćinstvu uvek zavisi od toga ko je domaćin i kako se on ponaša. Kada je domaćin neko ko je odgovoran i razmišlja o svojoj porodici, onda korist imaju svi članovi porodice i svi u njegovom okruženju, a kada je domaćin rasipnik onda korist imaju svi oni koji u stvari ne misle dobro toj porodici.

Isti taj princip može se primeniti kada je u pitanju budžet Republike Srbije. Ovaj budžet je sam po sebi rezultat višegodišnjeg rada, i to rada od 2014. godine ondašnjeg predsednika Vlade, današnjeg predsednika Republike i svih ostalih Vlada koje su usledile posle 2014. godine zaključno sa današnjom. Rezultat su strpljenja građana Republike Srbije, naročito onih najstarijih.

Još nekada davno veliki vladika Nikolaj Velimirović je rekao da strpljenje samo po sebi nije taj bezazleni oblik koji je nešto što je nasuprot nestrpljenju, nego je samo po sebi verovatno najbliže mudrosti.

Imali su građani Republike Srbije toliko mudrosti da podrže ovaj rad Vlade i stvore dobre osnove za budžet tj. za predlog koji je danas pred nama. Osnovi su, pored političke stabilnosti koja je uslov svih uslova, ozbiljan privredni rast od 4,5% u odnosu na onaj rasipnički pad od minus 3% do 2012. godine. Osnov je takođe stopa inflacije koja je na 2,2%. Osnov je takođe i stopa nezaposlenosti koja je nešto više od 11% u odnosu na onu od 25 i više posto iz 2012. godine. Sve to samo po sebi predstavlja jedan zdrav osnov za sve prihode budžeta koji su, evo, na 1.246 milijardi. Kao svaki odgovoran domaćin, onda planirate šta su to mogući rashodi, a ti rashodi videli smo ove godine omogućavaju povećanje zarada, tj. automatski povećanje životnog standarda svakog građanina, povećanje zarada od 7-13% u javnom sektoru, povećanje penzija od 8-13%, uz nesmanjeno davanje svih onih socijalnih zahvatanja.

Ono što je drugo, u stanju ste da finansirate ozbiljne infrastrukturne projekte. Mi sa severa Subotice, zadužen sam da vam se zahvalim u ime svih nas na severu, jedan od tih projekata je Ipsilon krak oko Subotice. Posle više decenija, čini mi se da prilazimo završetku tog projekta i konačno ćemo taj famozni Ipsilon krak završiti.

Međutim, zadužen sam i danas mi se javilo dosta ljudi iz Republike Srpske i zadužili su me svakako da prenesem zahvalnost Vladi Republike Srbije za one projekte koji reku Drinu sve više pretvaraju u reku koja spaja naša dva naroda, a ne razdvaja. To je naročito važno njima u danu kada imate onu sramotnu odluku pravosuđa BiH, ja bih rekao, tzv. pravosuđa BiH koji je oslobodio Nasera Orića za sve ono što je učinio 90-ih godina srpskom narodu.

Naš odgovor je danas dobar. Projekti koji spajaju naša dva naroda. Gotovo svi mostovi na reci Drini, između Srpske i Srbije, će biti obnovljeni i ona stari most Bratunac-LJubovija i onaj Skelani-Bajina Bašta i most Kralja Aleksandra u Zvorniku i most na Karakaju i most na Šepku,a vidimo i prva sredstva za autoput Beograd-Sarajevo.

Ovo, pored toga što će omogućiti taj, da kažem, lakši život građanima sa obe strane reke Drine, je jedna velika politička poruka i ovo je ta srpska košulja o kojoj govori predsednik Srbije, a koju ćemo svi zajedno obući, bez obzira kakav kaput preko nje bio, tj. bez obzira kakva administrativna celina bila u kojoj mi danas budemo živeli. Ovo je način da se suprotstavimo svim nepravdama koje zajednički trpimo u poslednjim decenijama. Ovo je naš odgovor na presudu, na sramotnu presudu Naseru Oriću.

Dosta je razloga zbog kojih možemo podržati ovaj budžet. Samo sam nabrojao neke. Mislim da su oni sami po sebi dovoljni da čak i opozicija podrži ovaj budžet, a mi ćemo iz SNS svakako to učiniti, jer je ovo dobar plan prihoda i rashoda koji će doprineti boljem životu naše velike porodice koja se zove Srbija, ali i onih koji trenutno ne žive u ovoj porodici, koji žive u našoj blizini, koji žive u okruženju, a na kraju krajeva i širom sveta. Hvala vam puno.

Član 107. kaže govornik da je mnogo stvari paradoksalno. I nama je štošta paradoksalno u ovom njegovom izlaganju. Prvo to, što kod diskriminacije i u samom amandmanu govore ljudi iz Dveri, uzevši u obzir pre svega ono što se u prošlosti dešavalo i njihov odnos prema nekim grupama, naročito kada su u pitanju žene.

Druga paradoksalna situacija je kada spominje odnos Sulejmana Ugljanina prema predsedniku države, a setite se da i njihov odnos prema predsedniku države nije nešto mnogo različit od onoga koji danas pokazuje Sulejman Ugljanin.

Setite se samo postizborne atmosfere posle izbora za predsednika Republike, kada su ljudi iz Dveri i njihovi saveznici donosili plakate na kojima je pisalo – nije moj predsednik. Mi to nismo zaboravili. To je paradoks. To je veoma velika sličnost sa onim što danas radi Sulejman Ugljanin.

U najmanju ruku, prethodni govornik je čovek koji nema pravo da govori o toj situaciji, jer njegov odnos nije mnogo različit prema predsedniku države od onoga kada je u pitanju Sulejman Ugljanin u Raškoj oblasti.

Samo sam hteo da vas podsetim na tu situaciju i sve nas ovde, a i građane Srbije. Hvala vam.

(Dragan Vesović: Replika.)

Član 3. zakona govori o prioritetima kada je u pitanju rešavanje posledica katastrofa o zabrani diskriminacije, kada je u pitanju spašavanje i zaštita ljudskih života. Sad, Srbija je oduvek važila za zemlju koja je veoma brinula za sve svoje građane, ali ne samo za svoje građane, nego i za sve ljude koji se nalaze na njenoj teritoriji. Svi mi, a i ceo svet smo bili svedoci toga, pre svega, u onom talasu migrantske krize koji je zapljusnuo Srbiju naročito 2015. godine.

Veliki deo posla tada ako ne i najveći odradio je MUP i reći ću vam samo da je procentualno gledano srpska policija procesuirala najveći broj krijumčara od svih zemalja na toj migrantskoj ruti. Da neko ne bi pogrešno pomislio, nije to zbog toga što mi imamo najviše krijumčara, nego zbog toga što je srpska policija verovatno radila taj posao najodgovornije od svih koji su bili tim problemom pogođeni.

Ono što je u svemu tome dobro je da te poslove srpska policija ne obavlja kampanjski i oni se nastavljaju i danas. Pre samo pet dana na severu Srbije MUP je lišilo slobode osam lica koji su takođe učestvovali u krijumčarenju ljudi. To jeste posao koji donosi bezbednost ne samo onim ljudima koji su predmet krijumčarenja i koji su žrtve krijumčara ljudi, nego stvara jednu sigurniju sredinu za sve nas koji živimo na severu Srbije. Po meni, ono što je najvažnije, veoma vraća ugled srpske policije, i to je verovatno najvažniji segment u tom poslu koji MUP radi.

Da kažem, vi ste ove principe stavili u član 3, a ja sam ih nekim podacima potkrepio kao naglašavanje svega onoga što je značaj i ovog člana, ali i ovog zakonskog predloga. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Dobro je što su karte na stolu i Srbija ima priliku da vidi. Danas dok taj nesretni Zelenović i ljudi iz Saveza za Srbiju ogovaraju i pljuju sopstvenu zemlju i narod, mi zajedno svi ovde pokušavamo sa predstavnicima Vlade i predsednikom da učinimo po neku dobru stvar za Srbiju i nastavićemo da radimo to i u budućnosti.

Moj amandman je, samo da kažem, jedan skromni doprinos tom zajedničkom poslu u kome smo svi zajedno. Naime, moj amandman govori, pre svega, o tome kako ovaj zakon utiče na sveukupni razvoj u Republici Srbiji i s posebnim osvrtom na sve one probleme koji proizilaze, pre svega, iz migrantske krize.

Kao što sami znate, svaki od ovih pojmova koji se navode u članu 2. na određeni način, naročito kada je u pitanju neka opasna pojava, utiče na ceo sistem i na privredu jedne zemlje, pa samim tim i na privredu Republike Srbije.

Naravno, u većini slučajeva taj uticaj je negativan. Međutim, postoje i situacije kada neka opasnost, nekakva društvena ili sociološka pojava može čak i pozitivno uticati na jedno društvo.

Nije li dokaz za to migrantska kriza u Srbiji i način na koji se ova zemlja suočila sa njim? Srbija je iz tog problema izašla sa ozbiljno ojačanim međunarodnim ugledom i ni jednog momenta nisu zaustavljene reforme, ni jednog momenta nije zaustavljen taj privredni rast u Srbiji i ni jednog momenta nije uticao na razvoj u Republici Srbiji. Naprotiv, stvari su se i dalje kretale u pozitivnom pravcu.

Ta politika državnog nivoa tadašnjeg predsednika Vlade je svakako uticala i na lokalni nivo. Ja sam svedok da i u Subotici, gradu koji se našao na direktnom udaru migrantske krize, u tom momentu su institucije ozbiljno ojačane, broj zaposlenih se povećao i to je direktna posledica ozbiljno i odgovorno postavljene politike tadašnje Vlade na čijem čelu je bio Aleksandar Vučić.

Moj amandman je ustvari naglašavanje tih stvari i on sam po sebi naglašava da je ovaj zakon doprinos jednom već tako ozbiljno organizovanom i odgovornom sistemu. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege, poštovani članovi Vlade, pre nego što počne, ne mogu da se otmem utisku, još uvek sam u šoku na osnovu onoga što smo čuli danas u srpskom parlamentu. Svi politički predstavnici Srba na KiM su nazivani kriminalcima. To je valjda neki trend u poslednjim mesecima.

Podsetiću vas da je u avgustu mesecu isti taj Savez za Srbiju zatražio da državljanin u Srbiji, koji je samo prokomentarisao napore predsednika Srbije Miloradu Dodiku, koji je prokomentarisao napor predsednika Srbije za postizanje nekakvog, da kažem, bilo kakvog rešenja koje će omogućiti život na KiM, tražili su zabranu ulaska u Republiku Srbiju Miloradu Dodiku.

Kada je samo pre mesec i po dana KiM, Bakir Izetbegović, nazvao nezavisnom državom, nisu reagovali. Takođe, nisu reagovali kada je novi član predsedništva Komšić učinio isto, opet je reagovao samo predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mislim da to govori samo po sebi dovoljno.

Sada ću preći na amandman.

Intencija mog amandmana, uvažene kolege, da ukaže na potrebu prevencije posledica migrantske krize i kao takva doprinese sveukupnom razvoju Republike Srbije. Pored svih onih burnih i istorijskim događaja u kojima se Srbija našla u poslednje dve decenije, imali smo jedan globalni problem u čijem središtu smo se našli, ne svojom krivicom.

U središtu tog problema smo bili ni krivi ni dužni. Sami, na početak tj. na koren tog problema, nismo mogli da utičemo na bilo koji način. Međutim, činjenica je da smo mi postali deo tj. veliki deo rešenja, tj. otklanjanja posledica koji je uzrokovao taj problem. Mi smo imali zaista veliki uticaj u tom delu, često smo mogli poslužiti kao primer nekim razvijenijim evropskim i svetskim društvima. Taj problem je nešto novijeg datuma. On je novi za Evropu, novi za svet, barem Evropa se u tom obliku nije susretala sa problemom migracija, a Srbija ga je spremno dočekala zahvaljujući sistemu koji je odgovorno postavljen i taj sistem je dočekao i kroz njega je prošlo više od milion i 200 hiljada ljudi.

Naravno, usledile su sve pozitivne ocene svih agencija UN, međunarodnih organizacija, pojedinačnih zemalja Evrope i sveta, i došli smo u situacija da Srbija stvara o sebi jednu novu pozitivnu sliku. To je jedan novi pozitivni imidž koji u konačnici utiče i na razvoj Srbije.

Pitate me kako? Tako što pozitivan imidž i pozitivna slika Srbije na kojoj radi predsednik Vučić u prethodnim godinama i te kako utiče na neke nove investicije u Srbiji, jer u zemlji koja nema pozitivan imidž nema ni novih investicija. Naravno, i u tom poslu smo imali protivnike. Oni su bili uglavnom iz današnjeg Saveza za Srbiju, a protivljenje se ugledalo u podmetačinama i lažima da ćemo, Bog zna, raditi na nekakvom masovnom naseljavanju migranata u Srbiju.

Međutim, istina je potpuno drugačija. Istina je to da danas imamo sliku Srbije kao jedne humane zemlje i odgovorne, kada je u pitanju ovaj globalni problem i istina je to da u Srbiji danas imamo svega oko tri hiljade ljudi i svi oni su u prihvatnim centrima u Republici Srbiji i uokvireni jednom zakonskom kontrolom.

Moj amandman je hteo da pokaže kako i u nekim kriznim situacijama možete odgovornom politikom i odgovornim delanjem da stvorite priliku za jedan dobar imidž zemlje, a samim tim u budućnosti utičete i na sveukupni razvoj sopstvene države. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, poštovani članovi Vlade, uvaženi građani Srbije, na početku želim, poštovani ministre da vam se zahvalim i čestitam na svim naporima koje činite kako bi mi svi u Srbiji, naša deca, a zašto ne i ljudi u okruženju, živeli nešto bezbednije.

Težak je posao i naporan koji rade ljudi iz Ministarstva unutrašnjih poslova, uzevši u obzir, pre svega, činjenicu da su nam se u nekim prethodnim godinama, i decenijama dešavalo i da smo bili svedoci burnih istorijskih događaja, da smo, pored toga, bili i svedoci nekih, pre svega, klimatskih pojava na koje čovek ne može ili može veoma malo uticati, a i nekih društvenih pojava na koje ne mogu uticati ni neka mnogo veća društva od ovog našeg.

Nije lako tim pre što se danas suočavate i sa nekim besmislenim optužbama koje slušamo već, evo, danima u ovom Parlamentu, a i šire u nekim medijima, koji su očigledno pod uticajem bogatih opozicionih lidera.

Međutim, dobro je da polako taj sistem podižemo na noge, pa ću za početak govoriti o ovom Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa. Evo, kao što smo i rekli, mi kao društvo, pre svega, moramo da radimo na prevenciji i sprečavanju, tj. da na lakši način dođemo u situaciju da predupredimo neke stvari na koje možda ne bismo mogli uticati u njihovom samom začetku. To je suština ovog zakona.

Pročitao sam malo i član 15. koji govori, pre svega, o potrebi izrade procene rizika od katastrofa. Ovu procenu su, prema članu 15, dužni uraditi svi, počevši od Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, zatim zdravstvenih ustanova, svih onih ustanova u kojoj su smeštena deca privrednih društava, znači svih važnih faktora u Republici Srbiji i to je ono što je verovatno najvažnije kada je u pitanju ta preventiva nekih katastrofa u Republici Srbiji.

Međutim, građani su više puta, zajedno sa državnim organima bili nosioci zaštite. Bili smo svedoci i te 2014. godine u situaciji onih velikih poplava. Bilo je tu i teških zima, i nekih drugih društvenih pojava, kao što je migrantska kriza i vidim da ste u članu 36. konačno to stavili u zakon i definisali sve one obaveze i prava koje građani imaju u tim situacijama.

Pogledao sam i član 47. Izuzetno mi se sviđa. Izuzetno podržavam stav koji se odnosi na to da je nadležnost Republičkog štaba za vanredne situacije, apsolutno postavljena nad svim lokalnim štabovima za vanredne situacije, jer kao ćete priznati, svi ovi događaji u nekim eventualnim katastrofama i jesu najveća odgovornost Republičkog štaba za vanredne situacije.

Drugi deo koji se tiče Zakona o bezbednosti saobraćaja, dobro je što ćemo konačno ostaviti sa strane mogućnost i staviti potpuno na stranu mogućnost da građani dva puta idu na tehnički pregled, vozila. Doduše, ta odredba nije nikada ni zaživela u stvarnosti, a i dobro je što troškove tog prvog tehničkog pregleda ovaj put prebacujemo, kada su u pitanju nova vozila, na proizvođače i uvoznike, jer onda, Bože moj, ako je auto nov, podrazumeva se da je on tehnički ispravan, a, opet, ako nije, to će biti trošak proizvođača ili uvoznika, a ne vozača. Time ćemo smanjiti nekakav pritisak na same građane.

Kada je u pitanju ovaj zakon o žigosanju i obeležavanju oružja i municije, pa svaki predlog koji će pozitivno uticati na nekakve privredne subjekte u Srbiji moramo podržati između svega ostalog, jer ovaj zakon, kao što ste i rekli, pruža nadu i mogućnost i potencijal Zavodu u Kragujevcu, koji će biti u prilici da te usluge žigosanja oružja radi pored domaćih proizvođača, pružiće mogućnost da možda taj posao radi za nekakve strane proizvođače, može doprineti jedino visini deviznog priliva u Srbiji i možda sačuvati po koje radno mesto.

Sad, na kraju, poštovani ministre, vezano za sve ovo, možda i nije deo ovoga, iskoristiću priliku da pohvalim rad Ministarstva, to, prosto, moram i upravne poslove na poslovima koje radite. Znam da se suočavate sa obimnim poslovima kada je u pitanju rešavanje zahteva za državljanstvo naših sunarodnika svuda u svetu, naročito iz okruženja. To je broja zahteva koji se meri u stotinama hiljada, veoma veliki posao i zadovoljan sam prema onim što su reakcije građana i ja vam zaista čestitam, i vama i Upravi, kako taj posao za sada ide. To je veliki posao od značaja za običnog čoveka, ali i u političkom smislu kada je naš korpus na Balkanu u pitanju.

Toliko što se tiče ovih zakonskih predloga koji dolaze iz MUP. Malo sam se bavio i Predlogom odluke o izboru zamenika javnih tužilaca. Konsultovao sam se sa ljudima koji su involvirani u ovaj proces, koji su i upućeni, sa građanima. Malo sam i sam izvlačio nekakve statistike.

Uz svo dužno poštovanje prema svim kandidatima koji su sadržani u ovom predlogu i poštovanje njihovog ličnog i profesionalnog digniteta, zaista, njihove karakteristike su dosta dobre kada su u pitanju svi kandidati, ali sam mišljenja da u nekim slučajevima možda postoje i bolji predlozi.

Stoga ću iskoristiti pravo da osporim neke predloge kada je u pitanju izbor za zamenika javnog tužioca. Pre svega, kada je u pitanju izbor za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi - Molnar Aleksandar; za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi - kandidat Marković Marko; za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu - Karić Mikica.

Isto pravo ću zadržati kada je u pitanju izbor za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. U pitanju je predlog za izbor sudije u Osnovnom sudu u Prokuplju - kandidat Dara Todorović.

Kažem, opet, uz dužno poštovanje prema svim njihovim ličnim i profesionalnim karakteristikama, mišljenja sam da su možda postojali neki drugi bolji predlozi, da se nisu našli u ovome što je danas Predlog odluke, stoga ću zamoliti da još jednom ovo dobro razmotrimo. Zatražiću od predsedavajućeg pojedinačno izjašnjavanje o svakom od predloženih kandidata kako bi ta odluka bila što validnija i što bolja. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Intencija mog amandmana je da ukaže na stalnu potrebu jačanja investicione klime kao preduslova razvoja Srbije. Investicije same po sebi predstavljaju nekakav novčani izdatak za kapitalna dobra, koja će omogućiti novu proizvodnju dobara ili usluga ili, najkraće rečeno, akumulaciju sadašnjosti sa nadom u dobitak u budućnosti.

Međutim, za bilo koji novčani izdatak morate imati zdrav izvor i zdrave finansije. Ja ovde, naravno, mislim, pre svega, na javne finansije. Ozbiljna monetarna politika, koja počinje još od 2014. godine sa Vladom Aleksandra Vučića omogućila je taj novčani izdatak, odnosno te zdrave javne finansije su omogućile novčane izdatke za investicije i razvoj Srbije.

Međutim, Srbija ne može reći da je razvijena i zadovoljna sve dok njeni ljudi koji žive u okruženju nisu razvijeni, odnosno dok taj boljitak ne osete i oni koji žive u okruženju.

Smatrao sam da je važno istaći da su ova Vlada i ovaj predsednik bili inicijatori i nosioci investicija koje je Republike Srbija po prvi put u svojoj modernoj istoriji imala kada je u pitanju Republika Srpska, odnosno naši sunarodnici koji žive sa druge strane Drine.

Podsetiću vas da je od 2014. godine do danas Republika Srbija direktnim investicijama i donacijama uložila u Republiku Srpsku nekih 21 milion evra, samo u poslednjih 20 meseci uloženo je devet miliona evra, i to za projekte od Novog Grada do Trebinja.

Znajući koliki je to i razvojni, ali ako hoćete, na kraju krajeva, i ozbiljan i odgovoran politički potez, mi smo svakako spremni da u narednom periodu, kako bi Vlada nastavila ovim trendom i ovim tempom, podržimo sve zakonske predloge i sva zakonska rešenja koja dolaze pred ovaj parlament, kako bi svi zajedno stvarali osnov za dalji nastavak i za dalje korake u ovom pravcu kada je u pitanju i Republika Srpska, ali i svi naši sunarodnici koji žive u okruženju. Hvala.