Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9701">Milimir Vujadinović</a>

Milimir Vujadinović

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala predsedavajući.

U članu 2. su definisani pojmovi koji se kasnije pojavljuju kroz ceo ovaj zakon, pa i pojam poginulog lica. Čuli ste sad u raspravi juče i danas pokušaj da se nanesu uvrede tim žrtvama koje smo imali i u prethodnom veku, postavljajući nekakvu tezu da li smo ratove dobili, izgubili itd, ja moram reći da su svi ovi koji su ovde navedeni u stvari dobitnici za razliku od onih koji danas pokušavaju da ih uvrede.

Uvrede su jedino što im je i ostalo. Na svu sreću nemaju vlast kako bi mogli dalje da rade na progonu tih i takvih, tj. njihovih potomaka i to je jedino oružje danas u njihovim rukama, na svu sreću.

Setio sam se vremena kada se radilo i na zatvaranju, njihovom progonu, ako ćete na kraju krajeva i na ubijanju. Ne, nije to teška reč. Podsetiću vas na slučaj Vlajka Stojiljkovića, ministra policije u periodu od 1997. do 2000. godine, a kasnije narodnog poslanika u ovom uvaženom domu. Nakon serije progona, šikaniranja, poniženja njega i svih onih koji su sledili, da kažem, odbrambenu politiku Srbije u tim devedesetim godinama, on je izvršio samoubistvo ispred zgrade ovog parlamenta.

To je bilo samo jedno simbolično, da kažem, pokazivanje dokle su došli oni koji su ono što je najvrednije dali za ovu zemlju. Vlajko je tada ostavio i jedno oproštajno pismo u kome je rekao da se privreda uništava, da prodajemo ekonomske resurse, rušimo policijsku organizaciju, vodimo kampanju protiv svih civilizacijskih dostignuća srpskog naroda i bili smo svedoci svega toga.

Svedoci smo i drugih događaja danas, hvala Bogu, podizanja spomenika pripadnicima policije u Beogradu. Nedavno je premijerka, ministar policije, vi ministre Đorđeviću ste takođe bili prisutni, podigli spomenik, otkrili spomenik poginulim pripadnicima MUP i ovaj moj amandman je u stvari samo da kažem još jedan znak da nećemo zaboraviti njih, ali i zaboraviti sve ono što nam se dešavalo u prethodnom periodu od strane onih koji su… (Isključen mikrofon)
Hvala.

Za ovu zemlju vredi poginuti. Ovo su poslednje reči Tibora Cerne, građanina Republike Srbije mađarske nacionalnosti, koji je poginuo 1999. godine na Košarama braneći Kosovo i Metohiju i Srbiju od šiptarskih terorista i napada NATO alijanse.

Danima je snajperista na Košarama nanosio ogromne gubitke srpskoj odbrani. Pošto je taj plaćenik legije stranaca bio dobro kamufliran i nije bilo moguće locirati mesto sa koga dejstvuje i nanosi gubitke srpskoj vojsci, Tibor Cerna je samoinicijativu u aprilu mesecu ustao iz rova sa namerom da sačeka metak i na taj način doprinese otkrivanju snajpera i njegovoj eliminaciji. Upravo to se i desilo. Snajperista je lociran, onda eliminisan. Mnogo života je na taj način spašeno, ali nažalost, Tibor Cerna je izgubio život.

Upravo ovo jeste priča kako na najbolji način možete doprineti sopstvenoj zemlji i priča o odgovornosti prema sopstvenoj zemlji i sopstvenom narodu.

Međutim, odgovornost je i kada te i takve postupke poštujete i čuvate u sećanju sopstvenog naroda. Odgovornost je kada institucionalno čuvate sećanje na Tibora Cernu i sve one koji su njemu slični. Upravo to ima i ova vlast. Prošle godine u junu mesecu predsednik Vučić je zajedno sa Katom, majkom Tibora Cerne, u Debeljači kod Kovačice otkrio spomenik ili ratni memorijal ovom srpskom heroju, tj. heroju Srbije. Ovo nije spomenik samo Tiboru Cerni, nego svima onima koji su kao on sebe ugradili u ovu zemlju.

Međutim, intencija mog amandmana je da doprinese borbi protiv kriminala i kroz ovo zakonsko rešenje. Nažalost, moguće je, a i svedoci smo da se to dešavalo u prošlosti da kriminal zađe i u ovu oblast. Nije li kriminal kada ljude poput Tibora Cerne stigmatizujete, nazivate agresorima u sopstvenoj zemlji, ponižavate, hapsite i zatvarate u kazamate širom zemlje i sveta? Nije li kriminal kada neprijatelje i teroriste koji su odgovorni za najmonstruoznije zločine nekažnjeno puštate iz zatvora u Srbiji, kao što je to slučaj sa braćom Azreku, koji su pušteni iz niškog zatvora pod veoma čudnim okolnostima, braćom Azreku koji su odgovorni za najstrašniji zločin u selu Klečka na KiM?

Nije li kriminal kada počnete da šiptarske teroriste nazivate naoružanim Albancima, a NATO agresiju počnete da nazivate intervencijom?

Na kraju, kriminal je kada negde u, da kažem, kraju tog fatalnog 5. oktobra devastirate i uništite spomenik „Večna vatra“, koji je podignut u znak sećanja na žrtve NATO agresije, kada uklonite tekst sa njega koji je objašnjavao zašto i kako je podignut taj spomenik. Ovaj moj amandman je upravo međa između te dve stvari, između onoga što smo videli prošle godine na otkrivanju spomenika Tiboru Cerni i onoga što smo videli na zalasku 5. oktobra, kada je u pitanju spomenik „Večna vatra“.

Moj amandman je i međa između odnosa ove Vlade i ovog predsednika prema delima Tibora Cerne i njemu sličnih i onog strašnog i teškog perioda DOS vladavine, ali i simbolična opomena onima koji će u budućnosti sprovoditi ovo zakonsko rešenje, da nikada više ne dozvole te i takve u najmanju ruku rečeno kriminalne aktivnosti u ovoj oblasti. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Reklamiram član 109, a vezano za član 107. i član 108.

Mislim da ste danas imali priliku najuvredljivije insinuacije da čujete prema Srbiji, srpskoj državi i srpskim braniocima. Govoriti o ratovima kao o dobitku ili gubitku je zaista izlišno. Rat nije fudbalsko prvenstvo pa da pravite tablicu, oduzimate i sabirate bodove. O ratu može govoriti na taj način samo onaj ko ili ništa o njemu ne zna ili u njemu, hvala bogu, nije učestvovao ili ima zle namere prema sopstvenom narodu i sopstvenoj državi. Svi ratovi u Srbiji u proteklom veku su bili u cilju odbrane srpskog naroda i ne možete ih nikako posmatrati na način dobitka i gubitka. Pitanje rata u Srbiji u proteklom veku je bilo pitanje opstanka naroda u celini., a posle ste čuli poziv na sabiranje. Čak i na to sabiranje ne gledamo na isti način.

Mi se danas, raspravljajući o ovom zakonu sabiramo oko nekih stvari, nekih ideala koji su zajednički svima nama, oko istorije naših ratnika u prošlom veku, odnosno u prošlim vekovima, a oni se danas sabiraju oko Dragana Đilasa i njegovih miliona. Ni na to sabiranje ne gledamo na isti način, tako da i taj poziv na sabiranje je za nas u potpunosti uvredljiv.

I, molim vas da sledeći put primenite odredbe iz člana 109. i izreknete opomenu narodnim poslanicima. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, mnogo je zakonskih predloga pred nama i ja ću se osvrnuti samo na neke.

Pre svega, počeću o ovom Zakonu o ratnim memorijalima, jer svedoci smo te višedecenijske do, najblaže rečeno, nedoumica u ovoj oblasti zbog nedostatka zakonskih rešenja kada su u pitanju ratni memorijali, odnosno zakonska rešenja postoje, ali su, da kažem, već previše stara i neprilagođena događajima koji su iza nas.

U tim proteklim decenijama Srbija je vodila mnogo ratova u kojima se borila za opstanak sopstvene države, odnosno države Srbije i opstanak sopstvenog naroda, a ovaj zakon je, u stvari, jedan pozitivan odnos prema svim onima koji su u tim proteklim decenijama, ako ćete i u proteklim vekovima, ugradili ono što je najvrednije i omogućili svima nama i našim porodicama da danas slobodno hodamo ovom zemljom.

Srbija je zemlja, takođe, koja može biti ponosna za svakog svog vojnika koji je poginuo u bilo kojoj zemlji na svetu u bilo kom ratu. Malo je zemalja u cvetu koja mogu isto to reći kada su u pitanju njihove vojske.

Vidim da ste prilikom sastavljanja ovog zakonskog rešenja vodili računa i o toj činjenici, pa u članovima 14. i 15. definišete zaštitu ratnih memorijala u inostranstvu i to je dobra stvar kada je u pitanju ovo zakonsko rešenje.

Takođe, činjenica je i svedoci smo da je u nekom proteklom vremenu u Srbiji niklo mnogo ratnih memorijala koji nisu, u najmanju ruku, u skladu sa nekim istorijskim i stvarnim činjenicama, kako kažete, a najmanja su u skladu sa državnim interesima Srbije i ovaj zakon reguliše i tu oblast kada je u pitanju uređenje i uklanjanje tih istih ratnih memorijala, ali dobro je što ste na kraju konačno reč o tome prepustili sudovima u Srbiji, jer ćemo time mi kao društvo izbeći sve moguće zloupotrebe, odnosno svu moguću politizaciju tih i takvih stvari, kada je uklanjanje tih i takvih memorijala širom Srbije. To što se tiče ovog zakona.

Inače, dolazim sa severa Bačke, koja je izrazito poljoprivredni kraj, gde je poljoprivreda predstavlja jedan od najvažnijih delova privrede uopšte i znam koliko je važno učešće tih sezonskih radnika u tim poslovima. Prema nekim anketama, 320.000 ljudi u Srbiji radi u oblasti poljoprivrede, a najveći deo njih je na sezonskim poslovima.

Dobro je što ste doneli konačno zakon koji će regulisati njihova sva prava, pa i pravo na naknadu, pravo na bezbednost na radu i zdravlje, pravo na osiguranje, ali, s druge strane, video sam, predvideli ste i nadzor nad primenom zakona i kaznene odredbe.

Takođe, ovaj zakon ne samo da ide u prilog sezonskim radnicima, on svakako dobro dođe i onima koji su poslodavci, jer će na ovaj način olakšano i bez mnogo procedura vršiti prijave i odjave sezonskih radnika.

Na kraju, ono što sam ostavio, mislim da je to istorija, to je ovaj zakon koji se tiče finansijske podrške porodici sa decom, jer prvi put ova državna na jedan sistemski i konkretan način pristupa ovome problemu, tj. demografskom problemu sa kojim se Srbija suočava u poslednjim decenijama.

Istini za volju, negde u ekspozeu, koji je podnosila premijerka Brnabić, je već spomenuto i obećano da će se doneti hitne mere za podsticanje rađanja u Srbiji. Samo osnivanje ministarstva koje će se baviti ovim pitanjem takođe je bio pozitivan signal, ali predsednik Vučić je u martu mesecu prvi put izašao sa konkretnim uslovima i konkretnim iznosima kada su u pitanju davanja, tj. pomoć kao podsticaj rađanju u Srbiji. Doduše, njegova vlada je u samom korenu ovog predloga, jer 2016. godine, za vreme vlade Aleksandra Vučića je osnovan taj Savet za podsticaj rađanja, Savet za populacionu politiku i to je bio prvi korak u realizaciji strategije.

Ovo je jedan ozbiljan zakonski predlog i ja vas molim, uvaženi ministre sa saradnicima, naravno, mi ćemo ovaj zakonski predlog podržati, ali da razmotrite i mogućnost da sva lica koja ostvaruju prava iz ovog zakona eventualno ukoliko postoji mogućnost ostvare i pravo na penzijsko-invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, ukoliko to pravo nisu ostvarili po nekom drugom osnovu.

Ja vam čestitam na svim zakonskim predlozima i obaveštavam vas na krajku da ćemo svakako u danu za glasanje mi iz SNS podržati sve zakone. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Intencija mog amandmana je da ukaže na potrebu borbe protiv korupcije i u samim lokalnim samoupravama. Inače, u članu 13. osnovnog zakona se definišu subjekti sa kojima lokalne samouprave sarađuju, ali i načini i oblasti te saradnje. Naime, jasno je da bez te i takve saradnje i aktivnosti u lokalnim samoupravama nema ni boljeg kvaliteta građana koji žive u tim istim lokalnim samoupravama. Međutim, ako su te aktivnosti i saradnja usmereni isključivo na nekakve kriminalne ili koruptivne aktivnosti, a u cilju sticanja ličnih privilegija, teško da se može govoriti o bilo kakvom kvalitetu života građana, a kamoli nešto boljem. Primer za to su opštine Paraćin i Smederevska Palanka. Imate nefunkcionalnost lokalne samouprave, blokade javnih preduzeća, višemesečno neisplaćivanje zarada, a o nekoj razvojnoj komponenti u tim lokalnim samoupravama i da ne govorimo.

Međutim, ukoliko su aktivnosti i saradnja usmerene ka cilju da uz borbu protiv kriminala pomognu boljem životu građana u toj lokalnoj samoupravi, onda imate slučaj kao što je to Subotica, gde imate jednu ozbiljnu i razvojnu komponentu, i pored onog redovnog funkcionisanja lokalne samouprave. Primer je revitalizacija jezera Palić, gde je uz pomoć gradonačelnika, predsednika države i Vlade Republike Srbije obezbeđena, baš kroz ovakvu saradnju, ozbiljna donacija od 6,5 miliona evra od strane Nemačke KFV banke za revitalizaciju Palića. Moram da im se sad javno zahvalim na tome. To je jedno od krucijalno važnih pitanja za Suboticu i Palić, a takođe da pohvalim napore i Vlade i predsednika na tom polju.

Upravo moj amandman je, da kažem, jedna podrška tim i takvim procesima u Republici Srbiji i u Subotici. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Povređen je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine. Mislim da ste morali da opomenete prethodnog govornika gospodina Milojičića kada je rekao da poslanici podnose amandmane iz zle namere ili zbog neznanja. Vi vrlo dobro znate da to nije istina, ali je u najmanju ruku uvreda za ljude koji sede u ovom uvaženom domu. Poslanici SNS podnose amandmane ne zbog neznanja, ne zbog zle namere, nego zbog brige za Srbiju, zbog namere da ponovo izgradimo sve ono što je urušavano u prethodnim decenijama.

Ako ćete, na kraju krajeva, u najmanju ruku je nemoralno, a donekle možda i tačno nešto što je rekao gospodin Milojičić. Plate u toj opštini iz koje on dolazi, u kojoj je godinama vršio vlast, ne da nisu, one uopšte nisu isplaćivane, to je najveći problem. Vi znate da su mnoga javna preduzeća, u stvari sva javna preduzeća i sve javne ustanove, u toj opštini bile u dugogodišnjoj blokadi, da su ljudi bili u prilici da rade bez zarada…

(Radoslav Milojičić: Znači, nisu više puštane preko fudbalskih klubova?)

… a preko fudbalskog kluba je isplaćivan novac za raznorazne stvari, obično na ime jednih te istih firmi, pa između ostalog za te noćne račune po lokalnim kafanama. Nažalost, to je sve istina i u najmanju ruku je nemoralno da jedan takav čovek danas drži pridike ljudima koji dolaze iz SNS i pokušavaju da tu i takvu situaciju koja je godinama tako pravljena postave na noge i stvari vrate u jedno pravo stanje. Hvala vam.
Hvala, predsednice.

Po ovom članu 11. osnovnog zakona se jasno definiše šta su to i šta je to što se uređuje statutom jedinica lokalne samouprave, pa između ostalog i prava i dužnost i lokalnih samouprava. Niko ne spori da je pravo lokalne samouprave da u cilju poboljšanja života sopstvenih sugrađana se obraća svim međunarodnim i domaćim institucijama, ali takođe i da je njihova dužnost da vode računa o dignitetu sopstvene lokalne samouprave, ali i Republike Srbije. Međutim, veoma često to pravo se zloupotrebljava, a dužnost se u potpunosti zanemaruje.

Primer za to jeste lokalna samouprava u Paraćinu, gde su posle višedecenijske vladavine Saše Paunovića i ljudi njime okruženih u javnosti isplivale mnoge kriminalne radnje vezane za postupke javnih nabavki prilikom rekonstrukcije gradske apoteke, prilikom angažovanja radne snage, prilikom dodeljivanja mnogih javnih poslova bliskim srodnicima funkcionera DS. Nakon toga je kao pokriće za to usledilo obraćanje Kongresu lokalnih i regionalnih samouprava, Savetu Evrope, raznim zapadnim ambasadama itd, ali, naravno, motiv svega je bilo očuvanje vlasti i ličnih privilegija.

Međutim, ono što je jasno da nikakvi kongresi, nikakvi saveti, nikakve ambasade neće zaustaviti borbu protiv korupcije jer, na kraju krajeva, oni tu borbu nisu ni pokrenuli. Borbu protiv korupcije pokrenuo je sadašnji predsednik Aleksandar Vučić i SNS, ali ni oni nemaju nameru tu borbu zaustaviti, već naprotiv, samo je više povećati i nastaviti sa otkrivanjem svega onoga što su radili Paunovići i slični njemu.

E, upravo na tom putu je i ovaj moj skromni doprinos ovim amandmanom, u cilju sprečavanja ljudi kao što su Saša Paunović u lokalnim samoupravama i opomena da takve stvari u budućnosti prosto postanu prošlost i da ćemo u skladu sa tim i nastaviti svi zajedno borbu protiv korupcije i kriminala. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Pre nego što bilo šta konkretno kažem o predloženim zakonskim rešenjima, moram reći da je prosto simptomatično kako poslednjih dana imamo napade na ljude sa KiM među kojima je i gospodin Milojević, čovek koji živi na KiM u Leposaviću sa porodicom. Čovek koji je godinama borac za državnu politiku Republike Srbije na tom području. Čovek koji se godinama bori za opstanak Srba na KiM i simptomatično je da u vreme zaoštravanja te situacije na KiM dolaze napadi na njega i slične, od strane DS. Kada bi oni bili i u pola kao ti ljudi koji žive tamo verovatno bi naši problemi na tom polju bili i u pola lakši.

Vratiću se na konkretne zakonske predloge. Naime, dobro je što i ova Vlada nastavlja sa tim reformama koje su započele još 2014. godine sa Vladom Aleksandra Vučića, a u skladu sa tim su i ovi zakoni, pa i Zakon o lokalnoj samoupravi. Naime, jedna od najznačajnijih novina je to što će građani sada o važnim odlukama direktno biti pitani kuda će važnija odluka, odluke o budžetu i odluke od toga koji će infrastrukturni projekti u njihovim sredinama biti prioritet. Mi znamo, u Subotici, nije da ni do sada nismo znali koji su prioriteti i koji su projekti bili prioritet, ali od toga nismo imali mnogo koristi, i Narodno pozorište i revitalizacija Palića itd, međutim oni su bili prioritet jedino u isisavanju narodnih para i bogaćenju pojedinaca na vlasti, pre svega onih iz DS, u ono vreme.

Dobro je što ćete ograničiti i broj, odnosno standardizovati broj pomoćnika gradonačelnika gradskih većnika lokalnih samouprava, jer mogu nam se desiti katastrofalne posledice. Neke nove generacije i u biološkom i u političkom smislu koje dolaze posle nas će moći da imaju primer kako je to izgledalo dok nismo imali neki uređen sistem. Primer za to nekim budućim generacijama može biti opština Smederevska Palanka. Znate, to je jedna opština sa 800 miliona dinara gradskog budžeta koja je na kraju završila sa četiri milijarde duga. Maštoviti su bili ti načini izvlačenja novca i zaduživanja opštine. Tamo je čak verovatno prvi put viđeno da je neki fudbalski klub pretvoren u javno preduzeće, pa je onda iz njega isisavan taj državni novac. Ne samo to, ovaj deo koji se tiče ograničenja broja zaposlenih, većnika i pomoćnika, ta opština je imala verovatno duplo od potrebnog broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi, što je bio jedinstven primer u Srbiji. Zato će ovo zakonsko rešenje da dobro dođe na tom planu.

Što se tiče ovih drugih zakona, kao što je ovaj Predlog zakona o matičnim knjigama, uz dužno poštovanje, ali mislim da će na život običnog čoveka najviše uticati ovaj Zakon o matičnim knjigama. Zašto? Moći ćete izvode dobijati ne samo u Republici Srbiji nego i u ambasadama i konzulatima širom sveta i širom regiona, pre svega u regionu žive milioni naših sunarodnika i naših državljanina, biće rasterećeni za taj deo odlaska po izvode u Republiku Srbiju i moći će to da uzmu u konzulatima i ambasadama, što naravno smanjuje troškove. Dokazi politike koja podrazumeva vođenje računa o našim sunarodnicima i u dijaspori i u regionu.

Takođe, na tom tragu su i ovi zakoni koji se tiču i upisa nacionalnosti, dobrovoljnog upisa nacionalnosti. To je velika stvar, radi se o politici očuvanja srpskog imena i u Republici Srbiji i Srba u regionu i u dijaspori. Mnogo će doprineti očuvanju, jer u 21. veku kao što znate sve što nije napisano, negde kažu da se nije ni desilo, ali ne samo srpskog imena, to će doprineti i očuvanju imena identiteta svih onih nacionalnih zajednica koji sa Srbima zajedno žive u Republici Srbiji bez kojih Srbija ne bi bila ono što je.

Upravo na tom tragu su i svi ovi ostali zakoni koji se tiču afirmacije prava i položaja nacionalnih manjina u Republici Srbiji, nije to ništa novo, srpsko društvo je tradicionalno tolerantno i otvoreno. Dokaz toga je, baš sam nedavno video i Dušanov zakonik u kome čak i tada nalazimo tragove uređenja odnosa većinskih zajednica sa manjinskom. Moram reći da ćemo svakako to podržati, a ja pre svega dolazim iz Subotice, iz zajednice koja je više nacionalna i možemo biti ponosni na taj deo.

Međutim, mi možemo biti ponosni i na ukupnu ekonomsku sliku Srbije. Vi danas u Srbiji posle mnogo godina imate ozbiljnu finansijsku i političku stabilnost. Posledice toga su svakako stabilan kurs dinara u poslednjim godinama, imate inflaciju negde na 1,5%. Dinarska štednja od 2012. godine do danas je povećana tri puta i to građani moraju da znaju, da to poverenje u domaću valutu se nezaustavljivo vraća. To jeste posledica ove dve stvari, ozbiljne finansijske i ozbiljne političke stabilnosti u prethodnim godinama.

Takođe, kao posledica svega toga su investicije od 2,6 milijardi i na kraju krajeva privredni rast od skoro 3%. Verujem da su upravo ovo bili kriterijumi, pored one opširne biografije i zaista zavidne biografije Jorgovanke Tabaković kada je predsednik države Aleksandar Vučić nju predlagao za reizbor na mesto guvernera NBS. Mi ćemo svakako ovaj predlog rado podržati kao i sve ove zakonske predloge u danu za glasanje, a od gospođe Tabaković očekujemo u narednom periodu minimalno ovakve rezultate, a ako ne i nešto bolje. Toliko poštovane kolege i hvala vam.
Hvala.

Član 108. koji se tiče staranja o redu na sednici Narodne skupštine.

Vi ste malopre čuli Boška Obradovića kako je započeo svoje izlaganje nekim citatom, naravno, pokušavajući na taj način da provuče tezu o nasilju o, da kažem, blati srpsku policiju, što smo bili svedoci da je apsolutna neistina poslednjih dana. Počeo je jednim citatom.

Meni je opet pao na pamet neki drugi citat od velikog NJegoša. Kaže – kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.

Ne zaboravite, a onda počinje o konstruktivnosti, da je topuzom Boško Obradović došao u ovaj parlament, da se topuzom održavao u ovom parlamentu napadom na predsednicu Narodne skupštine, građani to treba da znaju, da je topuzom učestvovao u kampanji napadom na Gocu Uzelac i Maru Dragović, novinarke TV Pink, da je topuzom ovih dana nasrtao na građane na putevima u Republici Srbiji, da je topuzom nasrtao na srpske policajce, da je maltretirao i šikanirao srpskog Patrijarha, on i njegove pristalice - Dragan Đilas, Jeremić i ostali. Ne možete onda tražiti nekakvu lažnu konstruktivnost i za sve to optuživati još i srpsku policiju. Izneo je tezu da se neko ovde stidi prideva srpski. Ne zaboravite da ova stranka nosi naziv „Srpska napredna stranka“, pa prema tome nikako ne možemo da se stidimo tog prideva srpski, pošto u imenu imamo pridev srpski, a pokret Dveri to nema. Prema tome, ja vas molim da sledeći put primenite i član 109, oduzmete mu reč i izreknete mu opomenu. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege, uvažena guvernerko, član 4. određuje na koje finansijske usluge se odnose ugovori na daljinu i u kom vremenskom periodu. Podneo sam amandman, a on ima intenciju borbe protiv kriminala.

Verovatno znate koje je posledice na naše društvo ostavila ta pojava koja se zove kriminal sve do 2012. godine, a i do 2016. godine. Ne znam da li treba nabrajati sve one afere koje se tiču fondova u AP Vojvodini, izgradnja Kamenice i mnogo drugih stvari koje se tiču, pre svega, vlasti DS. Međutim, taman kada smo se negde kao društvo izborili sa tom pojavom, Srbija se našla u čeljustima jednog mnogo većeg kriminalna, onog međunarodnog. Ne bi to ni mnogo veze imalo sa Srbijom da na čelu tih međunarodnih grupa, čije je hapšenje ovih dana u toku, i istrage koje vode u UN, da u taj ceo proces nisu uključeni lideri srpske opozicije.

Znate da je jednim ugovorom, sličnim kao onom iz člana 4, doniran novac Vuku Jeremiću iz Katarske ambasade u Berlinu. Mi kao narodni poslanici svakako da tražimo odgovore na osnovu čega je taj novac uplaćen i koje su to usluge koje će da Vuk Jeremić i srpska opozicija isporuči prema donatorima.

Da bi prosto služilo kao opomena nekim budućim vremenima i nekim budućim akterima, zbog toga sam smatrao da je potrebno podneti jedan ovakav amandman koji bi imao intenciju borbe protiv kriminala kroz ceo ovaj zakonski predlog. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege, poštovana guvernerka sa saradnicima, ovim članom 2. u ovom zakonskom predlogu vi definišite pojmove koji se kasnije provlače kroz ovaj ceo zakonski predlog, a ja sam jedan amandman uložio koji dodatno definiše kao jedno sredstvo za borbu protiv korupcije u cilju razvoja Republike Srbije. Zašto? Sećam se nekih prošlih vremena, kada su skoro svi ovi pojmovi koje ovde pominjete bili sinonim za eksploataciju i isisavanje državnog novca iz državne kase. Naročito je to bilo karakteristično za pružaoce usluga, gde vi definišete banke, društva za osiguranje, fondove itd.

Evo, na primer, kada govorite o fondovima. Nije to samo jedan pojam. To je bio veoma maštovit način, pre svega u AP Vojvodini, ja znam da vi dolazite iz Novog Sada i da ste dobro upoznati sa tim, pre svega u Vojvodini kada je u pitanju na primer Fond za subvencionisanje savremenih tehnologija. Cilj osnivanja tog fonda, barem formalni cilj, je bio da se u proizvodnju instaliraju, subvencionišu nove tehnologije i zaposle dodatni radnici. Šta je rezultat? Trideset i pet miliona evra nestalih i hiljade i hiljade radnika na ulicama.

Kako je to funkcionisalo? Pa, tako što u nekom novootvorenom preduzeću po pravilu bliskome nekome od predstavnika tadašnje vlasti, a ne zaboravite da je vlast do unazad dve godine u AP Vojvodini, obavljala Demokratska stranka sa svojim saradnicima, po pravilu je to funkcionisalo da nekom njima bliskom preduzeću date novac za kupovinu nekih novih tehnologija. On je naravno imao obavezu da zaposli radnike, obično te radnike ne bi ni primao, a iako bi ih primao preduzeće bi veoma brzo odlazilo u stečaj, oni bi dobijali otkaz, a nova tehnologija nikad ne bi bila nabavljena, nego bi bile nabavljene stare i dotrajale mašine. Preduzeće odlazi u stečaj i novac naravno nikad ne bude vraćen fondu. Na taj način 35 miliona evra iz fonda je isparilo.

Novac nije bio vraćen fondu, ali je po pravilu bio vraćan ljudima koji su isti taj novac odobravali tj. onim koji su vodili vlast, vršili vlast u Vojvodini do 2016. godine.

Eto to je jedan primer kako pojam fonda može biti zloupotrebljen i upotrebljen pre svega za nekakav kriminal i korupciju. Ovaj moj amandman je opomena da više nikada takvi pojmovi ne bi bili sinonim za pljačku i krađu državnog novca. Hvala.
Evo kratko, predsednice, ja znam da ste vi jedna tolerantna osoba prilično i znam da ne možete kontrolisati šta će koji poslanik, u kom momentu izgovoriti, međutim mislim da ste po članu 107. bili dužni da, možda, izreknete i opomenu, u skladu sa članom, kažem, 109, na kraju, poslaniku Bošku Obradoviću. Čuli ste salvu uvreda i komentara da smo izdajnici, da radimo za tuđe interese, da smo, pokušao sam da pribeležim, pljačkaši, lopovi i licemeri.

To ko je s kim radio, i ko sa kim radi i kako ko koga postavlja, mislim da je u Srbiji jasno. U Srbiji se u ovom momentu i ministri i svi ljudi koji obavljaju važne funkcije postavljaju po osnovu rezultata koji su lako merljivi, kao što su merljivi rezultati rada Narodne banke, i to ljudi najbolje danas znaju.

Ali, ne zaboravite ko je postavljao Boška Obradovića i njegove saradnike. Ko je postavio člana, tj. predsednika političkog saveta u Dverima, ženu koja dolazi iz jedne daleke zapadne zemlje. Ne zaboravite ko je Boška Obradovića uveo u ovaj parlament i pomagao mu u onoj izbornoj noći. Ne zaboravite sa kim sarađuje Boško Obradović, da su to ustaški potomci iz Hrvatskog sabora. Ne zaboravite da sarađuje sa ATAKA iz bugarskog parlamenta, koja se zalaže za cepanje Republike Srbije.

Ono što je meni najviše žao danas, meni je danas najviše žao onih ljudi koji danas protestuju. Ne zaboravite da svako onaj koga je Boško Obradović podržavao, u jednom momentu je nestao. Boško Obradović je podržavao DSS, danas je nema u parlamentu. Boško Obradović je podržavao i sarađivao sa ovima iz, kako se zvaše, Dosta je bilo. Nema ni njih danas. Tako da je meni najžalije tih ljudi koje podržava Boško Obradović, pokušavajući na njihovoj muci da stekne neki jeftini politički poen. Hvala vam
Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, poštovana guvernerko, pored svega onoga što su kao amandmane predložile moje kolege iz SNS, ja sam predložio jedan amandman koji se tiče borbe protiv kriminala, a sve u cilju boljeg i bržeg razvoja Republike Srbije.

Pre nego što bih bilo šta rekao o samom amandmanu, mislim da je korektno i ljudski pomenuti i pohvaliti sve one napore koje činite na očuvanju te finansijske stabilnosti u Srbiji, isto onako kako to čini Vlada i predsednik na putu očuvanja te političke stabilnosti, jer jedna drugu svakako uslovljavaju.

Rezultat, pa rezultati su i te kako vidljivi. Prošle godine Blumberg je, čini mi se, dinar proglasio za drugu najbolju valutu u svetu. Rast, ozbiljan rast dinarske štednje u odnosu na ukupnu štednju u Srbiji. Jasno je da je ta devizna još uvek u prednosti velikoj, ali taj odnos se polako, kažem, procentualno gledano, u smislu povećanja, menja u pravcu povećanja dinarske štednje.

Stopa inflacije je negde na 1,5%, gde smo negde da kažem u standardima evropskim, a o okruženju i da ne govorim, jer imamo i dosta manju stopu nego mnoge zemlje okruženja. Očuvanje stabilnosti kursa dinara, uz minimalne troškove deviznih rezervi.

Ako na sve to dodamo i, da kažem, to uspostavljanje jednog predvidljivog poslovnog okruženja, u konačnici imamo 2,6 milijardi investicija u 2017. godini. E, sad, bez obzira šta danas ja ili bilo koji narodni poslanik ili bilo koji čovek u Srbiji govorio, to i jeste verovatno najobjektivnije merilo, jer jasno je da niko neće uložiti svoj novac tamo gde nemate i finansijsku i političku stabilnost, ma gde vi živeli i ma odakle dolazio taj investitor. To je najobjektivniji pokazatelj uspeha kada su u pitanju strukture vlasti u Republici Srbiji.

Međutim, poštovana guvernerka, ja dolazim sa severa Bačke i sam naslov, razgovarao sam sa mojim sugrađanima, mojim komšijama i sam naslov ovog zakona o kome danas govorimo asocira građane na neke događaje koji se dešavaju poslednjih dana. Isplivavaju u javnost, a detalji polako sve više postaju jasni i vidljivi i običnim ljudima.

Vi znate da je poslednjih dana jedan ozbiljan novac i neke ozbiljne finansijske transakcije se slio u Republiku Srbiju, pre svega, u vidu pomoći nekim opozicionim grupama, na čijem čelu je Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Boško Obradović itd, itd.

Međutim, sad iz toga proizilazi jedno pitanje koje jedan običan čovek zaista sa razlogom postavlja - kako smo došli do toga da ambasada Katara iz Berlina, pazite, iz Berlina, ne iz Beograda, uplaćuje 200.000 evra Vuku Jeremiću kao pomoć? Ako imate u vidu da su svi njegovi međunarodni saradnici pohapšeni u poslednjim danima širom sveta u akcijama međunarodnih policijskih struktura, jasno je onda da je ta sumnja građana objektivna. Znači, dolazimo do toga da je to novac ili stečen kriminalom ili će biti upotrebljen za kriminal, a u najmanju ruku može biti upotrebljen za urušavanje, tj. za finansiranje aktivnosti koje su direktno usmerene na urušavanje stabilnosti u Srbiji. I onda kao posledica urušavanje i finansijske stabilnosti i političke, a posledice mogu biti kobne.

Moj amandman je upravo na tom tragu i opomena tim i takvim akterima, kao što su akteri ovih koji su na kriminalnom putu, kao što su akteri iz moje prethodne priče, da stoje kao opomena i u ovom zakonskom predlogu da taj kriminal ne postane nešto što će da iznova razori srpsko društvo. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Član 107. Mislim da smo svi dužni da poštujemo dostojanstvo ovog uvaženog doma, pre svega govoreći o onim kategorijama stanovništva koje su danas u Srbiji među najugroženijim, a to izbegli i raseljeni jesu sigurno. Javnosti radi, ne možete sa ovog mesta negirati postojanje izbeglih i raseljenih lica, iako je to intencija poslednjih meseci kada su u pitanju amandmani našeg kolege Linte. Ja svakako podržavam njegov amandman i glasaću za njega. U svakom zakonu spominjati izbeglice i njihova prava je i te kako opravdano. Danas se u Srbiji nalazi 28.000 lica koja su registrovana kao izbegla i raseljena lica još uvek. Naravno, postoje oni koji su u međuvremenu postali državljani Republike Srbije, ali to ne znači da je njihov status time rešen, mnogi od njih još uvek nisu stambeno rešeni.

Na tom putu, opet moram da kažem, ova Vlada je uradila najviše. Kao što znate, pokrenut je taj regionalni stambeni program. Evo, govorim primer iz Subotice. Prošle godine smo potpisali dva ugovora vrednosti 600.000 evra, gde obezbeđujemo više od 70 izbegličkih porodica sa građevinskim materijalom i kupovinom kuća za te iste izbeglice. To jesu građani Republike Srbije koji imaju državljanstvo, ali oni su i dalje neobezbeđeni. S tim da napominjem 28.000 takvih je još u statusu izbeglice bez državljanstva Republike Srbije. Negirati njihovo postojanje sa ovoga mesta zaista je u najmanju ruku uvreda i za ovaj dom i za građane Republike Srbije. Tako da vas molim da sledeći put opomenete ovakva nastojanja. Hvala.
Hvala predsednice.

Povređen je član 109. koji se tiče opomene narodnom poslaniku koji upotrebljava uvredljive izraze i psovke.

Poštovana predsednice, mnogo toga se promenilo od vremena kada je današnja guvernerka sedela u ovim klupama, i to mislim baš na ovim mestima gde moja malenkost danas sedi. Opozicija je tada imala veoma ozbiljne predloge, vodila konstruktivne rasprave sa tadašnjom vlašću. Danas se vreme mnogo promenilo. Imate samo salvu uvreda, izmišljotina, laži i podmetanja.

S tim, u vezi moje javljanje po Poslovniku, a vezano na temu koju je obrazlagao poslanik Obradović. Pa kud će uvredljivije od toga da kažete nekome, naročito guverneru Narodne banke da radi za nečije strane interese ili Bog zna čije, a naravno sve je to neutemeljeno i još više licemerno ako vam to kaže čovek koji u političkom savetu svoje sopstvene partije ima osobu koja je kao član Konzorcijuma za nuklearnu fiziku i bezbednost radeći u jednoj velikoj zapadnoj zemlji izjavila sledeće, radi se o gospođi Jasmini Vujić, da budemo jasni, kaže ovako – postoji kritična potreba da se zaštitimo da naši nuklearni potencijali ne odu u pogrešne ruke, pogotovo u Kini, Indiji, Rusiji. I, danas imate takvu osobu u političkom savetu partije Boška Obradovića. Ko tu radi za čiji interese? Mi, naravno ovo nećemo nikada zaboraviti, a vas molim da ne zaboravite sledeći put da po članu 109. izreknete opomenu za taj uvredljivi izraz Bošku Obradoviću. Hvala vam.