Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9701">Milimir Vujadinović</a>

Milimir Vujadinović

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala predsedavajuća.

Šta ispriča čovek, budi bog s nama! Ali, budite uvereni da je uvek važno ko vam govori a ne ono šta vam govori. Ali, prosto, na početku samo nešto malo da razjasnimo, nemojte uzimati u obzir sve ono što govore ljudi ovog profila. Kako oni zamišljaju finansije i privredu, reći ću vam samo na jednom primeru.

Onog dana kada su u ovaj uvaženi dom uveli hrvatskog saborskog zastupnika, potpuno nezvanog, ja se ne sećam da je neko od mojih kolega bio nezvan na galeriji hrvatskog Sabora, niti imamo nameru to da radimo, kaže taj njihov prijatelj, evo, citiram: „Živi zid zalaže se za to da se marihuana proizvodi u Hrvatskoj, a ne da se ide na ruku farmaceutskim lobijima.“ Legalizaciju smatra i demografskom merom, jer bi mladi, pored oživljavanja ekonomije, pazite, pored oživljavanja ekonomije koja bi potekla od proizvodnje, imali razlog da ostanu u Hrvatskoj, te da bi legalizacija marihuane dovela do renesanse poljoprivrede, turizma, kao i da bi mnogi bili veseliji.

Lider stranke koja ga je uvela, lider stranke mog prethodnog kolege kaže, na to odgovara, u Narodnoj skupštini Republike Srbije: „Imamo veoma sličan kritički odnos. Želimo da vratimo monetarnu suverenost. Insistiramo na zaštiti porodičnih vrednosti, posebno porodičnog doma. Ovo je samo početak jedne velike saradnje nove političke generacije na Balkanu koja nije opterećena sukobima iz prošlosti“.

Mislim da sam vam sve rekao ovim, kada je u pitanju stav ove političke organizacije prema izboru ministra finansija.

Ali, da se mi vratimo onom poslu zbog koga smo tu danas.

Uvažena predsednice Vlade, vi ste u danu kada ste birani u ovom uvaženom domu, nama podneli jedan ekspoze ili program rada Vlade koju danas vodite. Vrlo dobro se sećam da ste jedan veliki deo posvetili bržem privrednom rastu, čak trećinu ekspozea, i sve ono u toj Drugoj glavi, koje se tiče makroekonomske stabilnosti, kontrolisane inflacije, osnova privrednog rasta zapošljavanja, smanjenja sive ekonomije, itd. Za sve ovo bila je neophodna jedna ozbiljna fiskalna konsolidacija, a ona je zahtevala solidarnost celog društva.

Veoma često u nekim drugim društvima ovakve mere izazivaju ozbiljne političke i socijalne potrese. Međutim, to se u Srbiji nije desilo. Imalo smo solidarnost društva na delu, građani su podržali sve ono što smo zajedno naumili da uradimo i moram reći da smo za današnje stanje u zemlji dobrim delom zahvalni građanima Republike Srbije.

A stanje je sledeće. Kada govorimo o zaduženosti Republike Srbije, imamo zaduženost 59% BDP-a, a stanje 2012. godine je 83,7.

Kada je u pitanju inflacija, kojoj ste, takođe, posvetili jedan dobar deo, imamo je na nivou evropskog proseka, od 1,5%. Reći ću samo da je u Mađarskoj negde na 1,88%, a u nekim skandinavskim zemljama čak i više.

Privredni rast, prema procenama Evropske komisije, je 3,5%. Do 2012. godini imate pad od 2,5 do 3,3%. Stopa nezaposlenosti – 13%, a do 2012. godine imate 26%. Nivo sive ekonomije je smanjen negde na 5 do 6% u odnosu na taj prethodni period.

Međutim, sve ovo, ako nema reperkusije na život običnog čoveka, manje je važno. A ja to gledam sa stanovišta lokalne samouprave i običnih ljudi koji žive u lokalnim samoupravama. Ja dolazim iz Subotice. Subotica je i te kako osetila rezultate svih ovih mera. Imamo slobodnu zonu, privrednu zonu, gde danas radi 6.000 zaposlenih, ozbiljne nemačke kompanije, „Simens“, koji je uložio 10 miliona evra, za koga smatramo da je neko ko je otvorio vrata svim ostalim kompanijama koje su dolazile u Suboticu. Dalje, „Norma group“, „Kontinental“, koji je samo u prošloj godini izgradio 12 hiljada kvadrata poslovnog prostora i uložio 17 miliona evra, za koji opet kažemo da drži ta vrata otvorenim, i mnoge druge kompanije.

Šta to u konačnici znači? Znači 6 hiljada zaposlenih, spoljnotrgovinski suficit grada 10%, to je negde na nivou onih slavnih 80-ih godina, kada smo bili ponosni na subotičku industriju i kada je Subotica bila centar industrijske proizvodnje u Srbiji. U Subotici osim toga, danas imamo i, kada su u pitanju ove kompanije, one učestvuju 60% u ukupnom izvozu grada, ali to su sve samo primarni efekti. Na sve to dolaze i oni sekundarni.

Kada je u pitanju prenos znanja, novih tehnologija, rada javnih preduzeća koja su ozbiljno uključena u sve to i to je ono što direktno utiče na život običnog čoveka.

Šta je to što mi kao narodni poslanici očekujemo od novog ministra finansija, sadašnjeg gradonačelnika Beograda? Da sve ove rezultate o kojima sam govorio unapredi, a u najmanju ruku da zadrži na istom nivou. I to je ono što zajedno očekujemo od njega. Postoje objektivni razlozi za jedno naše takvo očekivanje, uzevši u obzir sve ono što ste rekli da je njegovo prethodno iskustvo i da je njegov rad u gradu Beogradu.

Mi ćemo, svakako, u danu za glasanje pružiti podršku kandidatu za ministra finansija, a očekujemo da on pruži podršku pre svega građanima Srbije. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Član 27. U tom šestominutnom izlaganju čuli smo dosta toga, ali ponajmanje od onoga što bi trebalo da se odnosi na obrazlaganje samog amandmana.

Prvo smo govorili o vremenu tj. govornik je govorio vremenu, koliko vremena ima za obrazlaganje pojedinih stvari. Vreme im daje narod na izborima. To vreme im je 21 minut ukupno. To im nismo mi krivi.

Doduše, pored naroda, malo su im pomogli i neki strani ambasadori uz svo ono nasilje koje su koristili u izbornoj noći.

Što se tiče samih amandmana…
… ja znam da vi predsedavajući ne možete uticati na to šta će čovek reći, šta će bilo ko od naših kolega u datom momentu izgovoriti, ali jedna je istina radi građana Srbije. Stalno optužuju vladajuću koaliciju da podnosi veliki broj amandmana. Da bi Srbiji bilo malo jasnije ko tu podnosi amandmane i ko koga sprečava da govori, Dveri su, samo ću vam dati jedan zvaničan podatak, do sada u ovom sazivu podnele 3.572 amandmana… (Isključen mikrofon.)
Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege, poštovani predstavnici Vlade, dosta sam ja i moje kolege iz SNS proteklih dana govorio o svemu onome što je u nekom prošlom vremenu snašlo i odbrambeni sistem i snage bezbednosti u Republici Srbiji, ali i naš narod i zemlju u celini i kada je u pitanju razoružavanje Srbije, urušavanjem morala u bezbednosnim snagama i kada je u pitanju nebriga o socijalnom statusu svih pripadnika snaga bezbednosti, što je u konačnici imalo i veoma velike reperkusije kada je u pitanju sigurnost i bezbednost Republike Srbije.

Istini za volju, poštovana ministarka, nije drugačije stanje bilo ni kada su u pitanju velike državne investicije, infrastrukturni projekti u Republici Srbiji. Situacija i danas jeste zaista teška, ali se pomaci vide i sa stanovišta običnog građanina Republike Srbije. To je svakako rezultat napora koji čini i predsednik i Vlada Republike Srbije. Danas imate, posle mnogo, mnogo vremena stabilnu političku situaciju, cenjenu Srbiju i u Pekingu i u Moskvi, ako ćete, na kraju krajeva, i u Vašingtonu jednu dozu većeg razumevanja, a to sve svakako utiče na stabilnost u Republici Srbiji, a samim tim i na uslove za poboljšanje statusa svih ovih kategorija o kojima smo govorili.

Evo, posle više decenija 50 miliona evra ulažemo u odbrambenu, odnosno vojnu industriju kada je u pitanju Republika Srbija. Zanovili smo vozila i opremu za Ministarstvo unutrašnjih poslova. Broj gradilišta u Srbiji je na hiljade. To je naravno posledica onog pojednostavljivanja procedura kada su u pitanju građevinske dozvole itd.

Međutim, pored rada svih državnih organa, preduslov za to je i permanentna borba protiv kriminala, jer koristeći te i takve kriminalne postupke, veliki deo novca u Srbiji se odlivao u privatne džepove ondašnjih gospodara Srbije i sve ove grane i sve ove oblasti su bile u zaostatku. Samim tim sam bio i vođen kada sam uložio ovaj amandman koji, pre svega, ima intenciju na članu 3. koji se odnosi na borbu protiv kriminala, pre svega, radi efikasnijeg razvoja i nastavka razvoja Srbije. Hvala vam.
Hvala predsedavajući.

U članu 4. ovog Predloga zakona govori se o načinu obezbeđivanja finansijskih sredstava za realizaciju ovog projekta i simbolički sam sa amandmanom hteo da pomognem u tom delu.

Ono što ste rekli danas u raspravi, poštovana ministarka, da su neki projekti, pa i Koridora 10 stari kao ideje, stari više decenija. Niste vi ništa rekli nešto što je novo i što Srbija već ne zna, međutim, dobro je da uvek podsećamo na te stvari. Dobro je da Srbija zna kakve posledice može da ima to kada kriminal i malverzacije isprazne narodni novčanik i onda te ideje zauvek ostanu samo ideja.

Zašto vam ovo govorim? Nije ni Subotica nešto drugačija. Subotica je inače lokalna samouprava iz koje ja dolazim, nije nešto mnogo drugačije. Decenijama čekamo ulaganje na Palić, ulaganje u Ipsilon krak, ulaganje u regionalnu deponiju, ulaganje u Narodno pozorište, itd.

Evo, već 2006. godine, vidite, Palić je isto decenijska ideja. Godine 2006. imate master plan, a tek 2018. godine imate ozbiljno ulaganje u Palić i na bazene i na letnju pozornicu i u sportske terene, itd.

Kada je u pitanju Ipsilon krak, poštovana ministarka, ja mislim da vama ne moram posebno govoriti o važnosti Ipsilon kraka, kada je u pitanju Subotica, i to je nešto što je životna stvar za Subotičane i nešto što rešavate zajedno sa našim gradonačelnikom. Imamo sad već ulaganje i u regionalnoj deponiji. Premijerka je posetila to gradilište, pokazala zainteresovanost Vlade i obezbeđeno je 111 miliona u republičkom budžetu za Narodno pozorište, 112 u pokrajinskom, 250 u gradskom itd, itd.

Naravno da svaki posao i uspeh vam neće oprostiti. Isto to ne opraštaju vama i našem gradonačelniku Bogdanu Labanu. Čuli ste zlurade komentare i zlurade kritike. Ako nastavite zajedno sa gradonačelnikom na tom poslu, istrajete. To će biti najbolji način da odagnate i da prosto anulirate sve te kritike koje su u stvari samo zlurade, a ovo će biti dobar način da ja mojim predlogom poboljšam način za obezbeđivanje finansijskih sredstava za sprovođenje ovog projekta. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Predlažem da se amandman ne prihvati, ne zato što je on loše napisan ili što je ne daj Bože zlurad, nego prosto sve je u članu 2. prilično jasno.

Za razliku od nekih drugih, kao ovog sadašnjeg kolege kome niste dali reč, ako pogledate neke druge amandmane, npr. još počevši od naslova, pa preko člana 1, uočićete ili da se radi o elementarnom neznanju ili da se radi o zloj nameri. Ja bih rekao pre da se radi o nekoj veoma lošoj i zloj nameri prema pripadnicima snaga bezbednosti, jer predlagati, kako kaže npr. u članu 1, vraćam se opet da bismo objasnili, da se određuju kriterijumi za izgradnju stanova za nezaposlene kojima je prestao radni odnos. Tačno je da su oni napravili 200.000 nezaposlenih u Srbiji. Ovim ih još dodatno vređate, jer ko u Srbiji može uzeti kredit, pozajmicu, bilo nešto drugo u banci ako nije zaposleno lice.

Tu je jasno da se radi ili o neznanju ili o zloj nameri, ali mislim da je ipak u pitanju zla namera, odnosno zamagljivanje ili, ako hoćete, na kraju krajeva, uzimanje jeftinih političkih poena na nekim osnovnim životnim pitanjima kada su u pitanju opet pripadnici snaga bezbednosti.

Cena nije važna. Videli ste to na primeru u 2011. godini kada je tadašnji premijer Cvetković, pod palicom Borisa Tadića, uzimao onaj famozni kredit u septembru od 7,5% da bi povećao plate i penzije pred izbore u maju 2012. godine.

Ono što je još čudnije, uvek kada govore iz poslaničke klupe, govore u množini „mi“, „naši amandmani“, pa sedi čovek sam danima ili on ili niko drugi. Teško je tu razaznati ko su to „oni“, na šta se odnosi to „mi“, kojoj partiji pripadaju, ko su lideri njihovih partija, tako da molim vas i o tome povedete računa ubuduće. Amandman svakako da odbacimo. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Član 106. kada se govori o dnevnom redu.

Prethodni govornik je izašao, i to obimno, van tačke dnevnog reda, govoreći o nekim stvarima poražavajućim.

Slažem se, dosta toga je poražavajuće kada je u pitanju odbrambeni sektor. Poražavajuće je to što se najčasnije srpske oficire u vreme ministrovanja Dragana Šutanovca, njegovog šefa, spakovali u kazamate širom sveta i širom Srbije. Poražavajuće je to što ste im urušili moral na najniže grane. Poražavajuće je to što ste rasformirali najelitnije jedinice srpske vojske. Poražavajuće je i to što ste uništili četiri stotine oklopnih vozila. Poražavajuće je i to što ste uništili 200 kaubojskih cevi. Poražavajuće je i to što ste uništili 23 hiljade pušaka. Poražavajuće je i to što ste uništili devet hiljada raketnih sistema i prodavali ih u bescenje. Poražavajuće je i to što ste otpustili 200 hiljada ljudi. Poražavajuće je i to što su vam i ministra poljoprivrede hapsili.

Mnogo je poražavajućih stvari, ali ja vas ipak molim da raspravu vratite na temu o kojoj danas govorimo. Hvala.

Ne želim da se izjašnjavamo u danu za glasanje.
Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, uvaženi predstavnici Vlade, u ovom Prvom poglavlju u članu 2. je definisano šta je to opšti interes u odnosu na realizaciju ovog projekta i član 2. ima tri stava. Ja sam dodao jedan kao četvrti, a tiče se borbe protiv kriminala. Kriminal sam po sebi jeste jedna pojava koja je u stanju da razori i najorganizovanija društva, naročito ako je taj kriminal podržan od strane najvećih organa vlasti, a imali smo priliku da to vidimo.

Posledice mogu biti katastrofalne i danas su vidljive i merljive, a najbolje su vidljive i merljive ako ih u stvari poredite sa nečim što je bilo pre ili nečim što je bilo posle. Tek onda možete da vidite rezultate tog i takvog delovanja. I tek na taj način možete shvatiti njihovu težinu.

Na primer, nije li kriminal pored toga što je nemoralno ukoliko pokušate da kriminalizujete nekoga ko ne da nije kriv ni za šta, nego naprotiv zaslužan je, zaslužan je za to što je branio sopstvenu zemlju i sopstveni narod, zaslužan je za to što je radio ono za šta je školovan.

Kad ga dehumanizujete i kriminalizujete, onda ide njegovo uklanjanje, penzionisanje, poniženje i onda ga jurite po celoj zemlji kao divlju zver, a na kraju ga trpate u zatvor bez obzira na njegovu krivicu, a krivica je to što je radio posao za koji je bio obučen. To nije kriminal, to je blaga reč, to je zločin prema sopstvenom narodu.

Znate vi dobro da govorim o srpskim oficirima i o svim pripadnicima snaga bezbednosti koje su u prošlosti radili svoj posao. Sve ovo su doživeli u vreme dok su funkcije ministara odbrane obavljali i Dragan Šutanovac i Boris Tadić, ali dok je vlast u ovoj zemlji uglavnom predvodila Demokratska stranka koja je bila na čelu Srbije.

E, sad ono što se sada dešava. U ovom momentu imate ljude kojima se ukazuje to dužno poštovanje za ono što su radili kada je u pitanju odbrana zemlje, pojavljuju se i na srpskim Vojnim akademijama i pokazuju kao primer budućim srpskim oficirima. Činite sve da naoružavate iste te pripadnike bezbednosti, zajedno sa predsednikom, evo svedoci smo svih napora koje ulaže i Ministarstvo odbrane i Vlada i predsednik države Vučić. Ovim zakonom ih i zbrinjavate stambeno, obezbeđujete sigurnost njihovih porodica, jer sigurnost njihovih porodica znači sigurnost svih naših porodica i sigurnost svake porodice u Srbiji pojedinačno a i šire, jer sigurnost Srbije se reflektuje i na sigurnost miliona naših sunarodnika koji žive u regionu.

Upravo vođen tim i takvim razmišljanjem sam odlučio da uložim jedan ovakav amandman, te da ubuduće sprečimo takav jedan kriminal, a mogao bi se nazvati i zločin prema sopstvenom narodu. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Kada je u pitanju član 1. ovog zakonskog predloga njime se bliže određuju predmet uređenja, javni interes, samog zakonskog predloga.

Rešiti životni problem bilo kog čoveka ili učestvovati u rešavanju njegovog životnog problema ili bar dela njegovog problema je velika stvar. Bilo koja politička garnitura koja takvo pitanje stavlja na sto i pokreće takve procese zaslužuje poštovanje, a to je sigurno i u ovom slučaju kada je u pitanju Vlada Republike Srbije. Ovakvim predlogom zakona svakako zaslužuje ozbiljno poštovanje građana Srbije.

Govorio sam ranije u načelnoj raspravi o efektima ovog zakona, oni su svakako značajni sa stanovišta socijalne zaštite u smislu poboljšanja tog socijalnog statusa jednog dela stanovništava, rešavanje nekih osnovnih socijalnih problema, bezbednosni efekti, jer samo dobro obezbeđen i zbrinut pripadnik snaga bezbednosti može biti posvećen svom poslu, a time i uticati na ukupnu bezbednost društva i države.

Ima i onaj teći efekat koji se tiče same privrede, jer pokrenuti građevinsku industriju i mnoge druge grane privrede koje ta građevinska industrija u sebi obuhvata i samim tim utičete na razvoj celokupnog društva.

Međutim, sve to može da bude i mnogo drugačije i ne mora da bude ovako. Naročito ako se u ovakvu jednu oblast kao što je bezbednost, uostalom kao i druge oblasti društva uključi, pod plaštom Bog zna neke reforme bezbednosti ili sistema odbrane, uključi kriminal i korupcija? Kako? Evo, npr. za vreme ministrovanja Borisa Tadića, Dragana Šutanovca, setite se šta se sve desilo u smislu reforme, tzv. reforme sistema odbrane i kakav je, onaj najgori oblik kriminala prema sopstvenom narodu u tom periodu nastupio i kada je u pitanju uništavanje socijalnog statusa, a najviše morala onih koji su veliki deo svog života uložili u bezbednost ove države i ovog naroda. Kada je u pitanju uništavanje materijalno tehničkih sredstava, tih bezbednosnih službi npr. vojske, 400 oklopnih vozila, 200 artiljerijskih cevi ili artiljerijskih oruđa, 23.000 komada pešadijskog naoružanja, 9000 prenosnih raketnih sistema, treba li dalje da nabrajam. Sve to je uništeno u ta dva mandata ta dva ministra. Naravno, taj kriminal je sam po sebi bio i nagrađen od strane njegovih nalogodavaca, ogledao se u ličnom bogaćenju tih ministara računima, stanovima, satovima, pljačkaškim privatizacijama.

Sada, cilj ovog mog amandmana je upravo da ukažem na stalnu potrebu borbe protiv takvih dešavanja, korupcije, malverzacija, kriminala i da služi kao jedna simbolična opomena da nam se više nikada te i takve stvari ne bi događale, pa i kada je u pitanju ova oblast stambenog zbrinjavanja ljudi koji rade u bezbednosti. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege, uvaženi članovi Vlade, uvaženi građani Srbije koji ovo gledate, evo, otprilike, imali smo situaciju da u poslednjih dva dana prisustvujemo i uverimo se kako to izgleda kada pokušavate nešto da kritikujete, a nemate suštinski nikakve argumente za takvo nešto.

Prvo ste čuli kada vam kažu zašto niste nešto uradili, pa vas onda kritikuju zašto to do sada niste uradili, onda kada to nešto uradite, kažu vam – pa, zašto žurite? To vam, u stvari, govori da se ne radi o nekoj konstruktivnoj raspravi, koja bi trebala da bude upriličena u ovom uvaženom domu, već o čistoj zloj nameri i uvredama koje slede iz toga. Sada, te uvrede na račun predsednika države i njegove porodice, vas kao članova Vlade, su nekako im postale svakodnevnica, a počeli su i sa uvredama prema narodu Srbije. Čuli smo juče da ćemo im deliti i paštete od tog novca na štandovima i Bog zna, šta sve ne još.

Međutim, hajde da se vratimo nekoj ozbiljnijoj stvari. Građani su to već imali priliku da ocene na izborima i gledaju svaki dan. Imaće priliku opet neki put da kažu o tome šta misle.

Nešto konkretno. Što se tiče ovog Predloga zakona koji se odnosi na izgradnju stanova za bezbednjake, ja bih negde izdvojio neka tri pozitivna efekta i kada su u pitanju pozitivni efekti sa stanovišta socijalne zaštite, odnosno celokupne socijalne situacije, rešiti stambeno pitanje svakog čoveka kao jedno od osnovnih životnih pitanja, a kamoli kada je u pitanju dvadesetak hiljada ljudi je zaista velika stvar sa stanovišta socijalne zaštite.

Drugi bitan efekat je pozitivni uticaj na stanje opšte bezbednosti u državi, jer samo zbrinut i obezbeđen sa stanovišta osnovnih životnih potreba pripadnika snaga bezbednosti se može aktivno posvetiti svom poslu, što automatski utiče na ukupnu bezbednost naše države.

Treći deo je pokretanje građevinske industrije. Građevinska industrija za sobom vuče i mnoge druge privredne grane i sve ono što će pozitivno proizaći iz toga, u smislu povećanja broja gradilišta, povećanja broja zaposlenih itd.

Onaj četvrti je moralni, koji se tiče, pre svega, svih nas koji ovde sedimo. Naime, u danu izbora Vlade, mi smo vam na osnovu ekspozea ili, narodski rečeno, obećanja dali poverenje da vodite operativno ovu državu i nismo se prevarili. Obećali ste ovu stvar i kao naš predsednik države, dosadašnji premijer i sadašnja premijerka i vi kao ministri i, evo, svedoci smo da to nije samo prazno obećanje, da su to činjenice i da ovu stvar krećemo aktivno.

Još jedan zakon na koji bih se osvrnuo, to je ovaj Zakon o postupku upisa u katastar. Lično sam mišljenja, malo je bilo, nije mnogo bilo, da kažem, rasprave o tome, ali mislim da ovaj zakon čak utiče na najviše i na najšire slojeve stanovništva. Kako je to do sada bilo rešeno? Razlika je veoma velika.

Naime, kada kupite neku nekretninu, overom ugovora kod notara vi ne stičete pravo svojine. Pravo svojine se stiče upisom u katastar nepokretnosti. E, upravo su tu počinjali i počinju mnogi problemi. Građani, da li zbog neznanja, da li zbog lošeg zdravstvenog stanja, jer to zahteva odlazak na određene šaltere, da li zbog prosto neažurnosti, često taj ugovor koji overavaju prilikom kupovine nekretnine nisu sprovodili u katastru. Problemi se javljaju kasnije. Posle nekoliko godina, kada hoćete da prodate tu nekretninu, kada hoćete da uzmete dozvolu za adaptaciju te nekretnine, kada hoćete da učestvujete sa tom nekretninom na nekom konkursu, kada hoćete da uzmete kredit, bilo šta, ustanovite da vi u stvari niste stvarni vlasnik, tj. nemate pravo svojine, jer nikada to niste upisali u katastru. E, tada su počinjali problemi.

Još da kažem jedan gori primer. Bio sam svedok ovoga kada su u pitanju izbeglice i konkurs za adaptaciju njihovih objekata, mnogi ljudi to nisu upisali u katastar, i posle su imali probleme, nisu mogli da učestvuju na konkursima. Ali, još gore od svega toga, dešavala se situacija da prethodni vlasnik stana se u međuvremenu zaduži. On ostaje kao nosilac prava svojine u katastru i onda posle par godina pojavi se sudski izvršitelj koji od kupca uzima taj stan. Kupac, naravno, postaje ni kriv, ni dužan, žrtva cele situacije. Ovo su stvari o kojima sam dosta razgovarao i sa građanima i sa notarima i advokatima u Subotici, odakle dolazim, i mislim da su to onako najšire, sad će notari u roku od 24 časa biti u obavezi da prijave to i time ćemo zaštititi pravo svojine svakog čoveka na mnogo većem nivou.

Da ne kažem, i kada su u pitanju ovi stanovi koji su u izgradnji, više neće moći da budu prodati dva puta, jer će postojati predbeležba, ili kako ste je nazvali, te kupoprodaje i biće zaštićen i kupac i građani Srbije od svega toga.

Tu dolazimo do ključne tačke. Poštovana ministarka, uvaženi članovi Vlade, dok god donosite i pred nas i dok predlažete takve zakonske norme koje će da štite građane Srbije i na bilo koji način olakšavaju njihov svakodnevni život, dotle ćete imati podršku nas poslanika SNS, a mi opet, zajedno sa našim predsednikom, podršku građana Republike Srbije. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Kada je u pitanju vojno stručno osposobljavanje, povezao sam amandman sa sveukupnim razvojem Republike Srbije, tj. ovu oblast obrazovanja i opšteg usavršavanja sa ukupnim razvojem našeg društva. Valjda svaki zakonski predlog treba da služi ukupnom razvoju naše zajednice, međutim često samo bili svedoci da je to bilo samo jedno mrtvo slovo na papiru. Razvoj jeste obezbeđivan, ali razvoj pojedinca, pre svega ondašnjeg ministra, njegovih poslovnih i partijskih saradnika i ljudi koji su bili na direktan ili indirektan način povezani sa njim. Naravno, Srbija u to vreme ili stagnira ili zaostaje uveliko, kako u pogledu stanja u Vojsci i sistema odbrane, tako i u pogledu ekonomskog razvoja.

Međutim, afere koje su vezane za taj period počevši od izbora ministra i kvalifikacija koje su ga preporučivale za to mesto, a to su bile obuke u inostranim centrima obaveštajnih službi, uništenja opreme Vojske Srbije, rasformiranje jedinica, prodaja oružja preko privilegovanih firmi itd. itd. su negativno uticale na celokupan razvoj Srbije. Posledice osećamo i danas.

Ugradnjom ovakvog jednog amandmana u zakonski predlog doprinosimo razvoju ne samo našeg društva u Republici Srbiji, nego i naše zajednice u susedstvu. Evo, svedočanstvo o tome je i pomoć razvoju Republike Srbije, poslednjih dana aktealan razvoj i finansiranje od strane Republike Srbije na inicijativu predsednika države, milionskih projekata na jugu, tj. u hercegovačkoj oblasti, projekata u Mostaru, Trebinju, Bileći, Nevesinju itd. gde je to nešto što je od životnog značaja za našu zajednicu koja tamo živi.

Ovaj moj amandman je jedna simbolična podrška tom putu i tim procesima i nastavku tih stvari u budućnosti. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, u ovom članu 3. koji definiše posebne ciljeve, kao i ono sve šta su posebni ciljevi vojnog obrazovanja, ja sam dodao jedan poseban stav koji se tiče i razvoja Srbije, tj. da se ovim posebnim ciljevima podstiče i razvoj Srbije, ali uz permanentnu borbu protiv kriminala.

Šta mi u stvari želimo i hoćemo kao narodni poslanici i kao vlast od vas? Želimo državu koja će da bude stabilan partner, garant mira. Želimo državu koja će da bude spremna da pregovara u svakom momentu, ali sa stavom da nikada niko ne pomisli da ta država pregovara iz straha, naprotiv, država koja pregovara zbog svoje hrabrosti i spremna da uvek ostane na putu očuvanja mira. Za to nam je svakako potrebna i jaka vojska.

Nastavite da radite taj posao koji ste započeli sa predsednikom države, naoružavanja srpske vojske, vraćanja morala, jer to automatski znači i sigurnost da nam se neće ponoviti neki novi „bljeskovi“, neke nove „oluje“, neki novi „martovski pogromi“ i sve ono čega nažalost u svojoj prošlosti imamo možda i previše.

Vama, dragi pripadnici Vojske Srbije, poštovani oficiri, prosto želim da izrazim zahvalnost u ime svih nas poslanika SNS, a siguran sam i većine naših kolega koji sede u ovoj sali, za sve ono što ste izdržali u prošlosti, za sva ona poniženja koja ste dostojanstveno izneli i dostojanstveno čekali neka bolja vremena za Vojsku Srbije. Budite sigurni da ta vremena, evo vidimo, polako i dolaze i da ćemo svi mi koji smo ovde prisutni zajedno sa vama i zajedno sa našim predsednikom i Vladom Republike Srbije nastaviti da gradimo bolju budućnost za Vojsku Srbije, što automatski znači i bolju i sigurniju budućnost za našu decu i za sve naše sunarodnike i u Srbiji i u susedstvu. Toliko i hvala vam.
Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi predstavnici Vojske Srbije, intencija amandmana koji sam podneo jeste da potpomogne razvoj Republike Srbije ali pre svega obraćajući pažnju na borbu protiv kriminala.

Razvoj jednog društva u celini, pa tako i srpskog zavisi pre svega od mnogo faktora, ali jedan od najvažnijih je bezbednost kako ljudi tako i kapitala, imovine i resursa i tako dalje. Sama bezbednost po sebi opet uslovljena je velikim delom stanjem u Vojsci i stanjem odbrambenog sistema u celini.

Narušiti jedan takav sistem naročito ako je to urađeno namerno predstavlja verovatno jedan od najvećih zločina prema sopstvenom narodu i verovatno najveći nivo kriminala koji neko može da učini u jednom društvu. Nažalost, srpsko društvo je imalo priliku da tako nešto oseti, naročito u periodu od 2007. godine do 2012. godine. Na čelu Ministarstva odbrane nalazio se čovek koji je sam za sebe izneo činjenicu da je završio kurseve u inostranstvu, pohađajući obuke koje su u to vreme organizovale inostrane službe.

Naravno, svaka završena obuka i škola mora biti primenjena, pa tako i ova obuka koju je završio tadašnji ministar koji je vodio Ministarstvo odbrane.

Posledice tog njegovog delovanja i provođenja znanja koje je stekao u Americi, u Garmišpartenkirhenu, u ostalim centrima širom zapadnog sveta su katastrofalne po Vojsku Srbije, po odbrambeni sistem.

Posledice su devastacija odbrambenog sistema i uništenje. Kako uništenje? Podsetiću vas da je samo u tom periodu uništeno 400 oklopnih vozila Vojske Srbije. Poređenja radi, danas smo svi sretni kada ministar Vulin, zajedno sa predsednikom države, nabavlja 60 oklopnih vozila i jesmo sretni, zaista, zbog toga i ne samo mi koji smo mi građani Republike Srbije koji žive u Republici Srbiji, nego i naši sunarodnici koji žive u zemljama u okruženju.

Posledice delovanja tog ministra je uništenje 200 komada artiljerijskih oruđa, zatim uništenje 23 hiljade komada pešadijskog naoružanja. Evo, poređenja radi, danas, ako se ne varam, Vojska Srbije ima 50 hiljada aktivnih pripadnika, a to suštinski znači da ste uništili naoružanje za polovinu pripadnika Vojske Srbije samo u jednom kratkom periodu.

Da li treba da podsetim da je uništeno 9.000 raketnih sistema „Strela“? Ono što je najteže i što je najgore u svemu tome, ministar je malo juče i o tome govorio, je uništenje tog kadrovskog potencijala i uništenje morala i poverenja u Vojsku Republike Srbije.

Svi znamo koliko je teško vratiti poverenje u Vojsku i koliko je to bio težak zadatak i ondašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vučića, današnjeg predsednika, i svih ministara, zaključno sa današnjim ministrom Vulinom.

Ceo taj posao, naravno, bio je na ličnom planu i te kako koristan za tadašnjeg ministra, videlo se to, a današnjeg lidera jedne opozicione stranke. Videlo se to i na stanju na njegovom ličnom računu.

Obim toga svega i te lične koristi od uništenja srpske vojske je zasmetao danas i njegovim partijskim drugovima. Pre neki dan čak dosadašnji pokrajinski premijer Bojan Pajtić je javno na televiziji da politička čast ne može biti rezervisana za one koji su, baveći se politikom, stekli imovinu od 300 hiljada evra na sopstvenom računu, za one koji su stekli kolekciju skupocenih satova i kvadrate na najboljim građevinskim lokacijama i na kraju je podneo i krivičnu prijavu protiv lidera sopstvene partije.

Sada, uvaženi ministre, moram da vam kažem i da apelujem da nastavite ovim putem kojim ste krenuli, zajedno sa predsednikom države, da nastavite, pre svega, sa vraćanjem poverenja i morala u Vojsci Srbije, jer mislim da je to najvažniji segment. Oružje ćemo nekako i nabaviti, ali svakako da nastavite i sa opremanjem naoružavanja vojske, jer sigurnost koju uliva dobro naoružana i opremljena srpska vojska, nije samo sigurnost i nikad to ne zaboravite. Nije samo sigurnost koja se tiče nas koji živimo na teritorij Republike Srbije, sigurnost države Srbije automatski znači sigurnost za više od 2,5 miliona naših sunarodnika koji žive u zemljama u okruženju. Molimo vas da tu činjenicu nikada ne izgubite iz vida.

Toliko. Ja ne bih više na ovu temu. Sama simbolika i cilj ovog mog amandmana je da skrenemo pažnju svim vašim budućim kadetima i polaznicima vojno-školskih ustanova da im bude simbolična opomena da sve ovo što se desilo u tom periodu nikada se više ne ponovi u našem društvu. Upravo to i jeste cilj amandmana koji sam podneo. Hvala vam.
Hvala predsedavajući.

Povređen je Poslovnik u članu 106. i 107. u članu 106. stav 2. bi se moglo reći, ali 107. koji se tiče dostojanstva Narodne skupštine.

Podsetiću vas samo na jedan istorijski podatak 27. marta 1933. godine Hitler je zapalio državni parlament da bi tada preuzeo neograničenu vlast i neograničena prava. Ponovo mi sve ovo danas liči na to pokušaj da preuzmete neograničena prava i neograničenu vlast, time što ćete ućutkati poslanike bilo jedne ili druge strane.

Isto to se desilo nama 5. oktobra 2000. godine, potpuno kao 1933. godine, ono što je urađeno u Nemačkoj, zapaljen je parlament, preuzeli su neograničenu vlast i neograničena prava tadašnji lideri DOS-a, na čijem čelu je bio i ovaj današnji veliki zaštitnik srpskog parlamenta gospodin Živković, Đilas, Šutanovac, itd, itd. Iz tih neograničenih prava, iz te neograničene vlasti je proizašlo sve ono o čemu danas govorimo i onaj famozni vinograd, i 500 hiljada evra, i stan od 200 kvadrata i zgrade na pašnjaku na Vračaru, itd, itd.

Ja vas molim da ubuduće prosto ne dozvolite jedno takvo ponašanje i da u buduće prekinete sve ove koji prosto pokušavaju navući maglu na Srbiju i pokušavaju nadmetnuti zaborav na sve ono što su radili 5. oktobra 2000. godine i što su uradili i do unazad godinu i po dana. Jer, sve ono što se radilo u Srbiji do 2000. godine, tj. u centralnoj Srbiji do 2012. godine, u Vojvodini smo imali priliku da osetimo na svojoj koži do unazad godinu i po dana.

S tim u vezi, ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika, nego da samo ubuduće opominjete govornike.
Hvala predsedavajući.

Intencija ovog amandmana je svakako da ukaže na potrebu borbe protiv kriminala u svim segmentima društva, pa tako i ugrađujući se i u ovaj zakon. Imala je priliku Srbija danas, juče da čuje kakve su katastrofalne posledice jedne pojave koja može biti opasna po društvo, a u pitanju je kriminal i korupcija, naročito ukoliko ona postane način funkcionisanja sistema i ukoliko država postane rob jedne takve pojave.

Naime, mnogo je primera koje smo videli u poslednjih dva dana ovde u raspravi, i kada je u pitanju Živkovićev vinograd, i kada su u pitanju subvencije za taj vinograd i kada je u pitanju Šutanovčeve zgrade na Vračaru i kada su pitanju Đilasovi milioni, itd, pa i kada je u pitanju neizvršenje ugovora u gradu Nišu, o kome je govorio moj kolega Martinović.

Međutim, celu tu agoniju severna srpska pokrajina je doživljavala na nešto teži način, samim tim što je ta cela stvar trajala mnogo duže nego u ostatku države Srbije, do unazad godinu i po dana, do 2016. godine.

Međutim, principi delovanja i način rada su bili isti ili veoma slični, a naročito je značajno i upečatljivi su principi na kojima su radili i delovali fondovi koji su osnivani u AP Vojvodini, pa tako i Fond za subvencionisanje novih tehnologija.

Kako je sve to funkcionisalo? Naime, u tom periodu od 16 godina te vlasti, nekih 35 miliona evra je prošlo kroz taj fond, gde je finansirano 112 preduzeća za koje su trebali da se otvore pogoni sa tzv. novim tehnologijama. Ukratko, novac bi bio dodeljen nekom preduzeću koje bi pod kapom osavremenjavanja i nabavke nove tehnologije nabavio i neke stare mašine, zaposlio ili ne bi zaposlio određeni broj radnika i odmah nakon isplate novca, preduzeće je odlazilo u stečaj, radnici, pitanje je da li bi bili zapošljavani ili ne bi, obično ne bi, ali ako bi, onda bi.

Dobijali su otkaze, a novac nikada ne bi bio vraćen Fondu ili bi možda bio vraćen kroz neke bizarne transakcije, najblaže rečeno, koje su ponekada bile za rubriku „verovali ili ne“. Jasno je da je taj novac, tih 35 miliona o kojima govorimo na kraju završavao kao plen između vlasnika tih preduzeća i onih koji su novac dodeljivali, a znate, već sam rekao ko je upravljao pokrajinom do 2016. godine. Ta pojava je naročito bila izražena 2011. godine, u predizbornoj godini i 2015. godine, opet u predizbornoj godini.

Da nam se ne bi te i takve stvari događale, ja sam našao za shodno da i u ovaj zakonski predlog ugradim ovaj amandman, koji bi bio neka svojevrsna opomena da ne smemo dozvoliti da nam se takve stvari u budućnosti dešavaju. Hvala.