Hvala, predsednice.

Uvažene kolege, poštovani ministre, pomoći bilo kom čoveku u rešavanju nekog životnog pitanja je sigurno dobra stvar i svaka politika i svaka politička struktura koja radi takve stvari sigurno zaslužuje podršku.

Nije drugačije ni kada je u pitanju rešavanje stambenih problema i svakako da ovaj zakon, činjenica je da i osnovni zakon i izmene koje su iznete danas pred nama doprinose rešavanju stambenih pitanja mnogih kategorija i imaju mnogo pozitivnih efekata.

Jedan od njih, evo tu je prisutan ministar Đorđević, pored onoga činjenica da je formalno ispravno to što je prisutno danas tu, mislim da je i simbolički važno, jer je ovo jedan od efekata ovih izmena zakona i rešavanje socijalnog statusa dosta velikog, dosta širokog sloja društva i to je jedan zaista važan efekat, jer ovim rešavamo socijalni status širokog broja ljudi u našoj zemlji.

Drugi važan efekat je sigurno uticaj na pokretanje građevinske industrije, samim tim i na druge grane privrede jer generalno, razvoj građevinske industrije neminovno doprinosi i razvoju privrede u celini.

Kao treće, sigurno je da je ovo krucijalno važno za bezbednost, jer samo dobro obezbeđen, materijalno obezbeđen pripadnik vojske, policije, obaveštajac, može spokojno i mirno da bude posvećen svom poslu, a to u konačnici doprinosi bezbednosti čitave države, nas i naše dece.

Međutim, ako već govorimo o ovim izmenama koje su danas pred nama ima tu jedan važan, četvrti simbolički efekat, a tiče se pre svega odavanja počasti i priznanja onima koji su devedesetih godina uložili ono najvažnije, sebe, svoje živote, svoje porodice u odbranu i ove zemlje i našeg naroda na Balkanu, u celini. Ovo je simbolički priznanje društva, priznanje Srbije u celini za sve ono što su uradili za Srbiju i naš narod na Balkanu.

Za razliku od toga, imali smo period DOS vlasti kada su ti ljudi bili proganjani kao divlje zveri i donekle su morali da se stide svog učešća u odbrani sopstvene zemlje. Ti događaji do 2012. godine treba da nam posluže kao opomena, ali i kao nauk da se tako nešto u budućnosti nikada više ne ponovi.

S tim u vezi, predsednice i predsedavajući, ja vam čestitam što ste danas pustili i dopustili da svako od nas izrazi svoj protest i ukaže na sve ono što se dešavalo u poslednjim danima i u poslednjim mesecima, a tiče se uvreda predsednika države. Ako malo dalje pogledate, sigurni smo da je začetnik ove i ovakve politike o kojoj danas pričamo predsednik Aleksandar Vučić.

Pomalo razmišljamo i o uzrocima, ali i o posledicama onoga što se dešava. Uzrok možda može biti sve ono što se dešava u Šapcu i moguće je da mržnja koja danas proizilazi i izlazi iz Gradske uprave u Šapcu, možda i utiče na pojedine ljude koji tamo žive. Posledice možda i negde u teoriji mogu biti prekid ove politike, jer činjenica je da nastaviti odgovornu politiku prema državi i narodu danas je zaista jedan težak i trnovit put, pre svega, očigledno za predsednika države i njegovu porodicu.

S tim u vezi, ja molim i predsednika države, ali i sve odgovorne ljude koji rade sa njim da nastave ovu i ovakvu politiku podizanja Srbije na noge, a mi ćemo, narodni poslanici, pre svega iz SNS biti sigurno i produžena ruka i potpora predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, ali i svim onim porodicama u Srbiji koje žele dobro ovom narodu i ovoj zemlji. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Istina je da mi govorimo o nekim bivšim vladama, bivšim vremenima, prošlim i bivšim događajima, ali istini da za volju da bi ste utvrdili kakvo je stanje danas morate napraviti poređenje sa nečim u prošlosti, ili uopšte sa nečim u društvu. Da bismo utvrdili da sam ja nekoliko kila ili nekoliko desetina kila teži od predsedavajućeg moramo da stanemo na vagu, to je činjenica.

Tako, da bismo utvrdili današnje stanje i doneli nekakav objektivan sud o njemu moramo napraviti poređenje sa prošlošću, pa samim tim dobro je da neko to i čini u ovo parlamentu.

Međutim, da se vratimo malo i u sadašnjost. Nije lako boriti se u nepoštenoj i nelojalnoj tržišnoj utakmici ni onima koji su nosioci te trgovinske delatnosti, ali ni ljudima u političkom životu u Srbiji. Videli ste juče jedan naslov u dnevnom listu „Blic“ koji govori o rasipanju u gradu Subotici, o trošku od šest miliona dinara na troškove restorana, i to je jedan primer nelojalne i nepoštene tržišne utakmice, pre svega u politici.

Naime, javnosti radi, istine radi, u Subotici je ove godine za usluge restorana planirano svega 720.000 dinara. Prema tome nije nikako moglo biti potrošeno šest miliona dinara u prvih šest meseci ove godine. Radi se o devetostruko većoj laži. I to je jedan primer, da kažem nelojalne tržišne, odnosno nelojalne političke utakmice.

Međutim, ako dalje pogledate tekst u novinama, govori se o Domu kulture u Tavankutu i neispunjavanju obaveza države Srbije prema toj mesnoj zajednici, a onda ako malo dublje uđete u to svatićete da je država do sada uložila 27 miliona iz pokrajinskog sekretara i 20 miliona iz gradskog budžeta u Dom kulture u Tavankutu, a posledica toga je rezultat izborni u Tavankutu. Pre samo desetak dana lista SNS predvođena gradonačelnikom, sa našim partnerima iz Saveza vojvođanskih Mađara je osvojila u Tavankutu preko 70% glasova. E, upravo to je merilo rada i nerada i naš odgovor na nelojalnu i nepoštenu tržišnu utakmicu. Hvala.

Nekolike i najvažnije reči u izlaganju moje uvažene koleginice, ako je to tačno. Da li je to tačno veoma je to jednostavno utvrditi. Svaki iskusan političar ili svaki odgovoran čovek to može utvrditi pre svega uvidom u plan budžeta bilo koje lokalne samouprave, bilo koje autonomne pokrajine, ili na kraju krajeva Republike.

Ponavljam, u budžetu, u budžetu grada Subotice za usluge restorana je planirano ukupno 720.000 dinara. Laž iznesena u novinama je da je u prvih šest meseci potrošeno šest miliona dinara. To je moj odgovor na to da li je to tačno, a mi pozivamo bilo koga da utvrdi da li je to tačno.

Primeri iz Subotice, mislim da Subotica u suštini može i poslužiti i za primer u mnogim oblastima, ako ćete na kraju krajeva primer delovanja, koordinisanog delovanja lokalnih, pokrajinskih i državnih vlasti, a evo i šta su primeri.

Akva park na Paliću, Y krak u Subotici, radovi na Narodnom pozorištu, radovi na infrastrukturi u mesnim zajednicama, i mnogo drugih projekata. Ako već govorimo o konkretnoj stvari, mislim da je svakome jasno i opet ponavljam da ne možete popiti pola litre vode iz posude u koju može da stane pola litre. Ne možete potrošiti šest miliona dinara ako je predviđeno i planirano 720 hiljada, to je prosto nemoguće i radi se o laži i neistini koja je izašla u stvari i kuhinje lokalnih političara koji su u stvari ispostava Jeremićeve i Đilasove i Obradovićeve grupacije, a možda i nekih da kažem širih krugova.

Ako već govorimo šta je tačno i šta se navodi u tekstu, moram da kažem, da je tačno da je dom kulture u Tavankutu u prilično završnoj fazi i tačno je da je država Srbija, govorim o pokrajini i govorim o lokalnoj samoupravi uložila 47 miliona dinara u dom kulture i da je u toku njegovo opremanje, da je završena javna nabavka i da će u korist svih građana Tavankuta taj posao opremanja doma kulture biti završen.

Upravo su građani ti koji daju pravi odgovor na to, i dali su ga pre deset dana, a odgovor je 70% glasova za listu koju predvodi Srpska napredna stranka i Savez vojvođanskih Mađara. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Činjenica je da trgovina ima veliki i direktan uticaj na sve oblasti ekonomije, a tu pre svega treba govoriti o maloprodaji koja u stvari predstavlja i najvažniji deo trgovine, istovremeno predstavlja i direktnu sponu između proizvođača i potrošača.

Međutim, šta je tu važno, važno je napraviti vezu i uopšte govoriti o obimu, odnosno broju i proizvođača, ali i govoriti pre svega o kupovnoj moći potrošača. Jer, govoriti o trgovini, maloprodaji, zakonskoj regulativi, bilo kakvoj zakonskoj regulativi u ovoj oblasti je izlišno ukoliko imate takvo stanje da je broj proizvođača mali, a da su potrošači u takvoj situaciji da je njihova kupovna moć mala ili nikakva.

Sećamo se tog perioda negde do 2012. godine, priznaćete i opšteg stanja trgovine, ali i opšteg stanja oblasti ekonomije, kada verovatno zbog tog jednog opšteg stanja ekonomije ovakva i slična zakonska rešenja nisu bila čak ni potrebna. Međutim, stanje se od 2012. godine polako ali sigurno menja u nekom drugom pravcu. U severnoj pokrajini to stanje se drastično menja tek od 2016. godine, a priznaćete povezano je i te kako sa ulaganjima u infrastrukturu, otvaranjem nekih novih proizvodnih pogona u to doba i samim tim povećanjem broja radnih mesta u pokrajini.

Ono što je sigurno je da će takav jedan razvoj događaja uticati na povećanje kupovne moći stanovništva i direktan uticaj na trgovinu. Sve ovo mogu svedočiti na primeru grada Subotice. Subotica je jedan od retkih gradova koji ima od 2016. godine spoljno-trgovinski deficit i on se kreće negde od 7 do 10%, u zavisnosti od godine. Tome najviše doprinosi izvoz koji uglavnom ide iz slobodne zone koja je opet otvorena naporima države na čelu sa predsednikom i naporima gradonačelnika i lokalne samouprave. Naime, udeo izvoza iz slobodne zone u Subotici je nekih 60% u ukupnom izvozu iz grada Subotice, ali to svakako ima i svoje primarne i sekundarne efekte pored onoga dela koji se odnosi na spoljno-trgovinski suficit. To je, pre svega, povećanje, ti primarni efekti su,, pre svega, povećanje broja zaposlenih i povećanje zarada i u konačnici kao primarni efekat povećanje kupovne moći stanovništva.

Upravo te i takve pojave dovode do potrebe usklađivanja ovakvih modernih zakonskih rešenja koje će regulisati oblast trgovine i daljeg razvoja ekonomije u Srbiji. S tim u vezi, poštovani ministre, do god vi zajedno sa predsednikom istrajavate na poslu otvaranja proizvodnih pogona u Srbiji, povećanja broja radnih mesta, povećanja zarada u Republici Srbiji, ne sumnjajte da ćete u parlamentu i u nama posalnicima iz SNS imate i te kako dobrog saveznika, ne samo za ove zakonske predloge o kojima danas govorimo, nego i za neke druge slične zakone. Hvala vam.

Hvala predsednice.

Uvažene kolege, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi građani Republike Srbije, kada danas govorimo o ovom zakonu koji se tiče pomeranja rokova kada je u pitanju isplata stare devizne štednje, dve stvari se nameću kao krucijalne, barem po nekom mom gledištu. To je pre svega da se radi o vođenju računa o potrebama štediša, ali i o ispunjavanju, da kažem, nekakvih međunarodnih obaveza Republike Srbije i vođenju računa o međunarodnom ugledu i reputaciji Republike Srbije.

To je, doduše, negde i na tragu opšte državne politike koju je još i u onoj 2014. godini promovisao predsednik Aleksandar Vučić, a još od tog perioda čovek i njegove osnovne potrebe su stavljene u centar državnih poslova, uz istovremeno vraćanje ugleda Republike Srbije u svetu. Ima li veće potvrde tome, pored ovog zakona koji vi danas obrazlažete pred ovim uvaženim domom, današnja poseta francuskog predsednika, gospodina Makrona? Nije ona jedina u poslednje vreme, ne zaboravite da su Republiku Srbiju posetili svi važni predstavnici velikih sila u svetu i to dolazeći u Republiku Srbiju sada kao ravnopravni sagovornici i ravnopravni partneri, za razliku od onog perioda do 2012. godine kada smo mi bili u stvari samo puki izvršioci naloga ambasadora i nekih nižih činovnika tih istih zemalja.

U svakom slučaju, opet ponavljam, dobro je što nastavljate sa tom politikom vraćanja međunarodnog ugleda Republike Srbije i mislim da je to dovoljno. Takođe, još jedan razlog, napomenuću, čitajući obrazloženje veoma je lako uočiti da svi problemi, kada je u pitanju proces vraćanja stare devizne štednje, potiču zbog nemogućnosti pribavljanja dokumentacije pred organima, pre svega u Hrvatskoj i BiH. Laik, iščitavajući ovo obrazloženje, može utvrditi da problemi sa Republikom Srpskom ili ne postoji ili su minimalni. To je u stvari potvrda jedne političke tvrdnje da ti odnosi sa Republikom Srpskom verovatno nikada kao do sada nisu bili tako produktivni i tako dobro. To su sve razlozi zbog kojih, kažem opet, ćemo podržati u danu za glasanje ovaj zakonski predlog.

Neće drugačije biti ni kada je u pitanju ovaj zakon, zakon koji se tiče poreske pomoći, tj. administrativne pomoći u poreskim pitanjima sa 127 zemalja sveta. Pažljivo sam slušao, ministre, vaše uvodno izlaganje i pažljivo sam iščitao obrazloženje zakona, jasno je da se radi o borbi protiv terorizma, radi se o sprečavanju pranja novca, o smanjenju nekakve poreske evazije i ako ćete, na kraju krajeva, o borbi protiv izbegavanja plaćanja poreza.

Niko ko zdravorazumski razmišlja ne može biti danas protiv toga i mislim da je potpuno jasno o čemu se radi. Međutim, sam imam jednu dilemu, a nameću mi je događali od proteklih dana i proteklih meseci. Možda vi, gospodine ministre, možete i meni i građanima Republike Srbije pomoći u tome da odagnamo tu našu i da rešimo tu našu znatiželju, a pitanje je da li će ovakav zakonski predlog, gospodine ministre, doprineti rešenju dileme kako je i kako su u Srbiju stigli milioni, na primer gospodina Dragana Đilasa, koji su prema poslednjim informacijama stečeni u Češkoj? Kako su stigli milioni, gospodina Vuka Jeremića, koji su stečeni u Kataru i nekim sličnim zemljama?

S tim u vezi, nadamo se da će i ova Konvencija na neki način doprineti da se ti takvi, te i takve stvari u budućnosti ne dešavaju, a opet kažem mi ćemo u danu za glasanje svakako podržati ove zakonske predloge, jer oni jesu odraz borbe države na uvođenju reda uopšte u ovoj oblasti. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Ono što će sigurno ostati kao nešto što je zapaženo i kao nešto što je opšti utisak današnje rasprave i ono što je razlika između sadašnjeg Zaštitnika građana i svih njegovih prethodna je što je bez obzira na splet okolnosti ili događaja koji su prethodili ovom zasedanju Zaštitnik građana pokazao jedan dobar odnos prema parlamentu i ljudima koji danas sede u njemu kao predstavnici građana.

Naime, retkost je u prethodnom periodu bila da se neko na takav način odnosi prema poslanicima, parlamentu i narodu i da se izvini za svoje postupke. Ja vam zaista na tome i na takvom odnosu čestitam.

Opet, sa druge strane, ako se vratimo izveštaju, poštovani Zaštitniče građana, ono što je činjenica i ono što se prvo primeti je da ste ozbiljno pristupili poslu za koji ste birani i odredili prioritete u svom radu, a te prioritete ste nam obrazlagali kroz ceo izveštaj. Težak je posao povratka poverenja u instituciju Zaštitnika građana bio pred vama i vidim da ste to kroz ovu kampanju otvorena vrata stavili kao prvi prioritet, gde ste krenuli da vraćate poverenje građana u Republici Srbiji u instituciju Zaštitnika građana.

S druge strane moramo da podržimo i podržavamo svakako ono što se tiče, taj drugi prioritet koji ste naveli u izveštaju, a tiče se jačanja kapaciteta same institucije Zaštitnika građana i formiranje ovog odeljenja za, kako ste ga nazvali, hitno postupanje. Vidimo između ostalog i da ste potpisali niz bilateralnih sporazuma sa vašim kolega i u Ruskoj Federaciji, i u Turskoj, i u Bugarsko, i u Slovačkoj. To jeste za poštovanje.

Međutim, prosto sam mišljenja da ste možda trebali da imate i jedan prioritet koji bi ja nazvao osnovni ili nultni, a to je depolitizacija institucije na čijem ste čelu. Institut Zaštitnika građana je duboko urušen političkim delovanjem vašeg prethodnika, Saše Jankovića i ne zaboravite da je Saša Janković koristeći funkciju koju vi danas obavljate i koristeći logistiku i infrastrukturu institucije na čijem ste čelu, formirao političku partiju koja danas svojim delovanjem ugrožava prava i predsednika države i njegove porodice i uopšte srpskog naroda u celini, a vaša je dužnost da zaštitite i taj deo građana Republike Srbije. To je vaš posao. Ne zaboravite da na čelu te partije koja je nastala iz tog i takvog delovanja vašeg prethodnika danas se nalazi ovaj nesretni Sergej Trifunović koji je, koliko god vama bizarno možda zvučalo ili bilo kome, direktni naslednik vašeg prethodnika.

Istini za volju, uvaženi Zaštitniče moram vam reći iako niste uneli taj prioritet formalno u ovaj izveštaj, iz vašeg dosadašnjeg rada bi se moglo zaključiti da ste taj posao zaista i radili. Opet kažem, iako formalno se ovde ne nalazi, radili ste posao na depolitizaciji institucije na čijem ste čelu i posao povratka poverenja građana u institut Zaštitnika građana.

Poštovani Zaštitniče građana mi poslanici SNS smo i dalje sigurni da smo uradili jedan dobar i kvalitetan posao kada smo podržali vaš izbor na mesto i na funkciju koju danas obavljate i naravno da se ne kajemo zbog tog našeg izbora, a sa druge strane imali ste, kažem, i jednu otežavajuću okolnost, jer ste se susreli sa politizovanom institucijom, a sa druge strane ste imali i olakšavajuću okolnost.

Naime, mogli ste da uporedite sa jedne strane kako izgleda raditi protiv institucija države građana i kako izgleda raditi za institucije, za državu, za građane. S jedne strane mogli ste uporediti rad vašeg prethodnika Saše Jankovića, a sa druge strane uzeti za primer rad predsednika Vučića, na primer. Ukoliko vi u vašem buduće radu budete ovog drugog uzimali kao primer kako se uopšte odnosi prema funkciji koju obavljate, ne sumnjam da će posao koji radite biti dobro i odgovorno urađen. Ne sumnjam da će biti prihvaćen i ovaj izveštaj, ali izveštaj koji se sledeće godine bude našao pred poslanicima u ovom uvaženom parlamentu. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege i poštovani građani, mi danas raspravljamo o izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja, jednog nezavisnog regulatornog državnog tela. I sam sam se složio sa ovim dnevnim redom, međutim moram reći, pre svega i zbog vas i zbog građana Republike Srbije, da bih bio neiskren kada bih rekao da nisam imao duboko u sebi negde dilemu da li uopšte da se složim sa tim.

Naime, taj izveštaj bi trebao da bude izveštaj jednog potpuno nezavisnog i apolitičnog tela, međutim na čelu tog tela se nalazila jedna duboko politička ličnost. Poverenik za informacije od javnog značaja je bio nezavisan od svega, osim od politike i političkih lidera pojedinih partija iz opozicije i osim novca koji je od tamo dolazio.

To je čovek koji je u tom svom političkom delovanju iskoristio svaku priliku da napadne sopstvenu državu, pa čak i onda kada je pijan posrnuo i glavom udario u trotoar. Otuda i moja dilema da li uopšte zaslužuje jedna takva ličnost, da li jedna ovakva, pre svega, moralna karikatura zaslužuje da danas uopšte raspravljamo o njemu u ovom uvaženom domu. Znači, čovek koji je za svoj pad u pijanom stanju našao za shodno da optuži državu, čovek koji je, najblaže rečeno, za sumnjiva zapošljavanja u tom telu potrošio desetine miliona dinara, čovek koji je održavao bliske političke kontakte sa političkim liderima opozicije i sklapao ugovore sa firmama koje su, po pravilu, bile bliske tim političkim liderima.

Dolazimo na kraju do zaključka da je, osim toga što je to telo bilo ozbiljno političko telo, bio jedan ozbiljan biznis klub. Te tvrdnje, doduše, mogu naći svoje uporište negde u prošlosti. Naime, Rodoljub Šabić se još 2001. godine kao funkcioner tadašnjeg DOS-a i funkcioner Socijaldemokratije Vuka Obradovića, 2001. godine za novac lažno optužio svog predsednika partije za seksualno uznemiravanje koleginica i, ponavljam, kao politička ličnost za novac lažno optužio svog predsednika partije. Naravno, pretpostavljate, sve te tvrdnje sud kasnije sud je opovrgao, uostalom kao što i današnje tvrdnje Rodoljuba Šabića može opovrgnuti svaki čovek u Srbiji.

Znači, geneza i razvoj tog političkog i poslovnog potkupljivog delovanja Rodoljuba Šabića seže i decenijama unazad, pa prema tome možda i ne treba da čudi sve ovo što je danas njegovo ponašanje i što su njegovi stavovi.

Kako smo godinama unazad bili u prilici da ispravljamo decenijske greške koje su nam ostavljene u amanet posle 2012. godine, budite sigurni da ćemo mi i ovu grešku ispraviti i da će nova ličnost, koja će doći na čelo tada zaista nezavisnog tela, biti i nezavisna i potpuno drugačija od onoga što je bio Rodoljub Šabić u proteklim decenijama. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege, pre svega čestitke i priznanje članovima nadležnog Odbora na predlogu koji je danas pred nama, jer uzeću u obzir naravno i sve ono što su ona stroga pravila koja se tiču izbora kandidata, ali uzevši u obzir i važnost teme javnih nabavki o kojima danas govorimo.

Kada govorimo o javnim nabavkama u Srbiji, one uvek mogu da se gledaju i ta tema uvek može da se posmatra sa dve strane kao nešto što predstavlja i što je povezano za razvojem i sa napretkom društva, ali sa druge strane veoma često nešto što je povezano sa korupcijom i nazadovanjem društva u celini.

Eto, na žalost, u Srbiji obično tema javnih nabavki u proteklim decenijama je bila povezivana sa nečim što se zove korupcija, nezakonitost, zakulisne i nečasne radnje političkih struktura u Republici Srbiji. Zašto je to tako, mislim da čak možemo imati i razumevanja uzevši u obzir sve ono što se dešavalo u najvećem delu do 2012. godine, a primera za to je dosta, evo Beograđani znaju, dosta puta spominjan i spominjana izgradnja mosta na Adi, gde je most od nekih 900 metara dužine koštao 500 miliona evra. Sličnu cenu, naravno, izgradnje su imali neki mostovi u Evropi, ali je razlika veoma bitna i razlika je u tome što su ti mostovi u Evropi bili mnogo duži. Tako npr, most u Francuskoj dužine od blizu tri kilometra je koštao, tj. cena izgradnje je bila 400 miliona, a most od 900 metara u Beogradu je imao cenu koštanja 500 miliona evra.

Ima dosta tih primera, sličan je i primer izgradnje bolnice u Kamenici, Kamenice dva u Novom Sadu gde je na početku, prilikom projektovanja Kamenice 2, cena izgradnje bila predviđena na nekih 19 miliona evra još 2008. godine. Bolnica na žalost nije ni završena do 2016. godine, a konačna vrednost projekta je bila čak 35 miliona evra. Da tragedija bude veća, izgubljeno je čak i verovatno i mnogo života u Vojvodini, ljudi koji su čekali lečenje u bolnici Kamenica dva, što je svakako veći gubitak od onih famoznih 16 miliona evra koji su nestali prilikom izgradnje Kamenice dva.

Mislim da je upravo zbog ovih i sličnih poslova jasno zašto je sam pojam javnih nabavki asocijacija na korupciju i nekakve nezakonitosti u Republici Srbiji.

Upravo zbog tih poslova smo ostajali bez važnih infrastrukturnih projekata u Republici Srbiji, bez izgrađenih puteva, bez izgrađenih fabrika, bez izgrađenih pruga i svih drugih važnih stvari u Republici Srbiji.

Međutim, bilo je i nekih drugih poslova, a pre svega vezani su za povećanje salda na računima današnjih opozicionih lidera, Vuka Jeremića, Dragana Đilasa i njima sličnih. Kada Dragana Đilasa danas upitate kako je došlo do povećanja salda na njihovim računima, kako su se našli milioni evra na njihovim računima, oni vam kažu da je to od poslova koje su obavljali u Češkoj. Kada opet upitate češke poreske organe kako su zaradili taj novac u Češkoj, oni vam odgovore da taj novac tamo nije zarađen, barem nije zarađen na njima neki poznat način.

Onda dolazite do zaključka i ne treba biti mnogo mudar pa zaključiti da je taj novac zarađen na nekakav nezakonit način negde. A to negde je upravo u ovim javnim nabavkama na ova dva primera o kojima sam govorio, i mnogo drugih sličnih primera, i kada je u pitanju most, i kada je u pitanju Kamenica 2, i kada je u pitanju Heterlend i mnogi drugi projekti, i kada su u pitanju mahinacije, na kraju krajeva, na RTS-u, što je ovih dana veoma aktuelna tema u čitavoj Srbiji.

Zbog toga svega, nažalost, jasno je da je veoma težak put i postupak vraćanja poverenja u sistem javnih nabavki u Republici Srbiji. To poverenje polako počinje da se vraća od 2012, a naročito od 2014. godine, kada dobijamo novi Zakon o javnim nabavkama. Tada kao posledicu ušteda koje nastaju iz primene takvog zakona, imamo izgradnju infrastrukture u Srbiji i sve one važne projekte koji su ili završeni ili su u toku danas u Srbiji.

Mislim da je upravo i ovaj predlog nadležnog Odbora negde na tragu povratka poverenja u sistem javnih nabavki. Još jednom kažem, odajemo priznanje članovima nadležnog Odbora koji su iznedrili ovakav predlog. Hvala.

Hvala predsedavajući.

U korenu, tj. na početku samog ovog predloga, su politički događaji iz nešto, da kažem bliže prošlosti, i vezani za onu čuvenu političku opciju DJB i poslaničku grupu u ovom uvaženom domu. Sa njihovim nesretnim liderom, moram tako reći, Sašom Radulovićem, koga je Srbija već po malo zaboravila, i sa tom čitavom poslaničkom grupom koja je, prosto, nestala sa političke scene u Srbiji. Zašto je to tako, dosta razloga je rečeno.

Moj kolega Aleksandar Martinović je rekao da, podsetila me na onu Njegoševu „što se grbo rodi ni vrijeme ne ispravi“ i to jeste jedan od razloga, ali su mi pale na pamet i reči čuvenog nobelovca Ive Andrića, koji je dobar deo svog života proveo u ovim klupama ovde, čini mi se da bi ga pomalo bilo sramota kad bi mogao da vidi ko danas sedi u njegovoj klupi. Još je on rekao – da je zarazna i razorna moć laži.

U ovom slučaju zarazna i razorna je bila za one koji su, i čije delovanje je počivalo na lažima, razorila je onoga koji je sav u laži govorio i iznosio i na predsednika države Aleksandra Vučića i na njegovu porodicu, i na njegov rad, i na rad SNS.

To je samo opomena i znak da istina uvek dostižna i da onaj čije delovanje počiva na lažima, obično tako i završava, tj. na način kako je završila ta famozna poslanička grupa i njen lider.

Najbolji čuvar istine u Republici Srbiji je narod i on je nabolje zna i ceni.

Ako već govorimo o RIK, o izborima, narod istinu najbolje oceni na izborima. Nije to drugačije u bilo kom delu Srbije, tako je i narod u Subotici, znao ceniti, bez obzira na laži koje danas i u nekom proteklom periodu opozicija danas oličena u nekoj novoj grupaciji na čelu sa Boškom Obradovićem, Vukom Jeremićem, Draganom Đilasom i njihovim poltronima na lokalnim nivoima, bez obzira na laži koje iznose, narod istinu ceni na pravi način.

Bez obzira na količinu laži koje iznose i na gradonačelnika Subotice, gospodina Labana i na predsednika države i na SNS i na sve ono što radimo, juče je narod dao jednu ocenu na izborima za mesne zajednice gde se nisu mogli sakriti, pre svega, rezultati rada svih do sada nabrojanih.

Evo, ocene, molim vas da pogledate, pobeda SNS u 35 od 37 mesnih zajednica u Subotici osvojenih 442 mandata u savetima mesnih zajednica, od ukupno 501 mandata, 88% od ukupnog broja mandata u savetima mesnih zajednica.

Kaže naš narod – sunce se dlanom začepiti ne može. Ne može niko sakriti rad i predsednika države i Vlade i lokalnih vlasti u Subotici, a ja ću iskoristiti priliku da čestitam kad već govorimo o RIK, da čestitam građanima Subotice na izboru, a nama iz SNS i našim partnerima ovo će sigurno biti podstrek i obaveza, da i u budućnosti nastavimo da radimo u interesu i Subotice i građana Republike Srbije, u celini. Hvala vam.

Hvala.

Uvažene kolege, građani Srbije, uvaženi ministre sa saradnicima, nekako držanje reči i ispunjavanje obećanja datih narodu je najvažniji posao u politici. To jeste formalni princip i osnov ponašanja svih političkih struktura svuda u svetu, pa i u Srbiji.

Međutim, svedoci smo, nažalost, da to u Srbiji najviše puta nije bilo tako, da je to bio u stvari samo jedan formalni princip, a u suštini se delovalo sasvim drugačije.

Međutim, takođe smo svedoci da negde od 2014. godine taj princip postaje i formalni, ali i suštinski. On suštinski postaje od one prve Vlade Aleksandra Vučića, kada princip onog što je obećano narodu mora da se ispunjava. To je princip na kome počivaju sve buduće vlade, zaključno sa ovom današnjom u kojoj vi obavljate funkciju koju obavljate i koje su suštinski nastavak i kontinuitet te politike iz 2014. godine.

Ovaj zakon koji je danas pred nama, tj. predlog zakona koji je danas pred nama je upravo potvrda toga. Kako? Naime, obećanja smo dobili još 2017. godine prilikom izbora današnje Vlade, čiji ste i vi ministar, u ekspozeu premijerke Ane Brnabić. Još je tada 2017. godine u ekspozeu premijerka obećala, citiram, da će raditi na unapređenju konkurentnosti nauke, istraživanja, inovacija u funkciji privrednog razvoja i da će to biti jedan od prioritetnih ciljeva u radu Vlade, te da je za realizaciju ovog cilja neophodna reforma naučnih instituta i promena načina finansiranja naučnoistraživačke delatnosti. I, evo ekspozea kao obećanja i evo zakona kao potvrde ovog obećanja.

Naime, evo zakona koji po prvi put jasno uređuje položaje instituta, jasno uređuje položaj naučnoistraživačkog sektora, ali i način finansiranja, čime doprinosi sigurnosti i kompletnog sektora, ali i onih koji su angažovani u njemu, istraživača i naučnika u Republici Srbiji.

Ja sam, ministre, jedanput i ranije rekao da ste vi po mom sudu, a nisam gledao statistike, ali pretpostavljam, član Vlade koji je verovatno s nama proveo najviše vremena u ovom uvaženom domu od svih ostalih ministara. To, pre svega, govori o vašoj posvećenosti tome da reformišete kompletnu srpsku prosvetu i nauku. To govori u prilog tome da ste vi neko ko je zajedno sa predsednikom i premijerkom posvećen tome da ono što je bilo obećanje u ovom ekspozeu bude ispunjeno.

Znam da danas nije tema prosveta, ali ja vas molim, takođe, da nastavite sa ovim dobrim inicijativama koje se tiču, pre svega, regulisanja ekskurzija i namere da naši učenici obiđu Republiku Srpsku i Republiku Srbiju, upoznaju sa svim onim što je bitno za naš nacionalni korpus uopšte na Balkanu, s onim što nas je vekovima pritiskalo, sa Gradinom, sa svim onim zločinima koji su nas zadesili te nesretne 1941. godine, pre svega, onog što je dolazilo iz NDH i da na takvim principima odgajamo našu omladinu i učimo naše učenike.

Takođe, apsolutno vas podržavam i u onome što radite kada je u pitanju uspostavljanje veza sa univerzitetima u Republici Srpskoj, pre svega, sa onim u Banja Luci, sa svim onim što je zasnovano na onom sporazumu o specijalnim i paralelnim vezama, a što je u stvari dejtonska kategorija.

Dok god, ministre, na taj način radite na reformi srpske prosvete, srpske nauke, ali i uspostavljanja veza sa našim korpusom uopšte na Balkanu, budite sigurni da ćete od nas, među nama srpskim poslanicima, pre svega onim iz SNS, imati sigurne saveznike u tom poslu, a još važnije, siguran sam da ćete saveznike imati i u narodu u Republici Srbiji. S tim u vezi, eto, još jednom, podržaćemo ovaj zakonski predlog koji je danas pred nama, a vas molim da nastavite u započetom pravcu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani članovi Vlade, poštovane kolege, poštovani građani Republike Srbije, nisam stanovnik glavnog grada, uostalom kao i mnogi u ovoj sali. Međutim, to svakako ne znači da mi je manje važan napredak našeg glavnog grada i naše prestonice u odnosu na one čiji je život i rad u potpunosti vezan za glavni grad.

Siguran sam, i to je danas opšte poznato, da je Beograd najvažnija tačka u Srbiji, jedno od najvažnijih mesta za svakog stanovnika Republike Srbije, ali siguran sam i da je svetionik i orijentir svakom našem državljaninu i svakom našem sunarodniku koji živi u okruženju i u Republici Srpskoj, i u Crnoj Gori, Makedoniji, a i šire, siguran sam. Sad i tu činjenicu ne treba nikada zaboraviti.

Napredak glavnog grada je svakako signal napretka i Republike Srbije, i našeg naroda, a i srpskog nacionalnog korpusa na Balkanu, u celini. Taj napredak je i evidentan i merljiv i vidljiv. Često je vidljiviji nama koji dolazimo iz nekih drugih lokalnih samouprava, nego samim ljudima koji žive i svakodnevno obavljaju svoje životne aktivnosti u Beogradu. Verujte mi da su razlike dosta evidentne. Razlike se odnose na broj kranova i broj gradilišta u Beogradu. Iz te razlike proizilaze sve druge razlike u odnosu na neki prethodni period, a koje nesumnjivo utiču na nivo kvaliteta života svakog čoveka u Beograda, pa na kraju krajeva i svakog čoveka, kao posledica života svakog čoveka u Republici Srbiji.

Taj nivo je teško bilo postići, naročito ako uzmete u obzir sve ono sa čim se susrela gradska vlast te 2014. godine kada je odgovornost za upravljanje Beogradom preuzela SNS u smislu nezaposlenosti, zaduženja grada, stanja javnih i javno-komunalnih preduzeća, stanja infrastrukture, započetih, nerealizovanih projekata itd. Svi ti projekti su, evo, vidimo, danas završeni, neki novi su započeti na radost svakog stanovnika Beograda i svakog stanovnika Republike Srbije.

Ono što je nama svima koji živimo van Beograda dosta važno u tome je da taj napredak Beograda i taj razvoj projekata u Beogradu nikako nije ostao, da kažem, bio senka svim ostalim projektima u Republici Srbiji. Istovremeno se ulagalo i razvijalo, ako ćete, i u Grdelici, i u Preljini, i u Ljigu, i u Subotici, i na Paliću. Na kraju krajeva, i tamo gde žive naši sunarodnici u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i ostalim zemljama u okruženju.

Šta je rezultat svega toga? Rezultat svega toga je svakako velika akcija koju podižu protivnici Srbije, jer sigurno da vam napredak Srbije i našeg korpusa u celini, na Balkanu nikada neće oprostiti. Rezultat su napadi na onoga ko je bio nosilac i inicijator tih i takvih projekata u Republici Srbiji, pre svega, predsednik države Aleksandar Vučić. Rezultat su napadi na njegovu porodicu, pri tome, ne birajući da li se radi o napadu na njegovu decu, majku, oca, brata, bilo koga. Rezultat su i bestijalni napadi na one male, da kažem, pod navodima, obične ljude. Nema običnih i neobičnih, ali da kažem ljude koji danas rade na gradilištima širom Beograda, a cilj je u suštini zaustaviti i predsednika države, zaustaviti i radove i projekte koji doprinose razvoju i Beograda i Republike Srbije.

Mi smo danas, mi poslanici SNS, toga duboko svesni, kao što su toga duboko svesni i svi građani u Republici Srbiji i budite sigurni poštovani ministre, i uvaženi članovi Vlade, da ćemo mi i dalje biti vaši saveznici na poslu unapređenja zakonske regulative u Republici Srbiji, pa i na poslu donošenja ovog zakona koji je danas pred nama, koji će nesumnjivo doprineti u budućnosti, kvalitetnijem i boljem životu Beograda i Beograđana. Ali, ne zaboravite kvalitetniom i boljem životu svakoga od nas, koji danas gledamo u Beograd, kao centar ove naše države Srbije i svih naših sunarodnika kojima je danas Beograd svetionik i orijentir, svih onih naših državljana i sunarodnika koji žive u okruženju.

S tim u vezi, eto, još jednom da vam kažem u danu za glasanje budite sigurni da ćemo mi podržati ovaj zakon i da ćemo imati sasvim dovoljnu većinu kako bi ovaj zakon bio prihvaćen u ovom uvaženom domu. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Pored onoga što je Vladino formalno obrazloženje u ovom amandmanu, postavljam pitanje da li je uopšte i moralno danas da pričamo o ovakvom nečemu?

Inače, podnosioci, pravi podnosioci i suštinski podnosioci amandmana su Đilas, Jeremić, Tadić, a ovi koji su formalni podnosioci amandmana su poslanici koji su nažalost u danu kada su ti tajkuni kupili njihove matične partije postali samo usputno vlasništvo tih istih tajkuna.

Čak i kada bismo sve ovo zanemarili i pokušali na neki način da stavimo sa strane, postavlja se pitanje da li je uopšte moralno da raspravljamo o nečemu na ovaj način kada ni sam podnosilac danas ne želi bilo šta da kaže o amandmanu koji je podneo.

Jasno nam je, danas će dan provesti u beogradskim kafićima, beogradskim restoranima, pri tom svakako nisu izbegli mogućnost da uzmu ni zaradu, ni putne troškove ni sve ono što im sleduje po tom osnovu u ovom uvaženom Domu, ali moram reći da je ovo, oprostite na izrazu, ali zaista ono što je danas na delu je sprdnja sa građanima Srbije, sprdnja sa ovim uvaženim Domom, a što je najgore, priznaćete i sprdnja sa porodicama onih koje su izgubile svoje najbliže, pre svega decu.

Sprdnja je ovo i sa 160.000 potpisnika inicijative koja je danas pred nama i veoma je važno zbog tih ljudi da vide ko su to ljudi i koji je to deo poslanika koji njih predstavlja u ovom uvaženom Domu. S druge strane, razmotrićemo i ovaj i svaki naredni amandman koji dolaze od bilo koga, čak i od nekih, u najmanju ruku, licemernih podnosilaca poput gospođe Jerkov, Čomić, Marinike Tepić itd, jer to je odraz naše odgovornosti i prema ovom uvaženom Domu i prema građanima Srbije u smislu prevencije da se takve stvari ne bi ponovo dogodile, tj. da se monstrumi koji su takva nedela učinili, ne bi našli ponovo na slobodi, ali i naš pokušaj da koliko-toliko i koliko je to moguće umanjimo bol onih koji su izgubili svoju decu u tim, da kažem, velikim tragedijama koje su ih zadesile. Hvala vam.

Uvažene kolege, poštovani ministre, poštovani građani Republike Srbije, ako bi mene lično pitali šta je to što građane najviše interesuje kada su u pitanju sve ove naše skupštinske rasprave, siguran sam da su to teme poput ovih koje su danas pred nama. Pre svega one koje se tiču izgradnje pruga i puteva u Republici Srbiji. To je nekako i logično. Valjda je jasno da je izgradnja pruga, puteva i druge saobraćajne infrastrukture osnovni uslov za razvoj čitavog jednog društva, pa samim tim i porodice i pojedinca u Republici Srbiji, a i šire.

Međutim, ovi ugovori o kojima danas govorimo su svakako jedan značajan politički aspekt i oni oslikavaju i pokazatelj su današnjeg, da kažem političkog i svakog drugog, ugleda Republike Srbije za koji je pre svega zaslužan predsednik države, ali na kraju krajeva i Vlada i građani koji pružaju podršku već iz izbora u izbore i predsedniku i Vladi Republike Srbije.

Ako dobro pogledate ove ugovore, svakako da možete videti i u njima primetiti da Srbija nikada nije imala bolji međunarodni ugled kod velikih svetskih političkih aktera, pre svega kada je u pitanju, evo konkretno kod ovih ugovora velika Kina, pokazatelj je dobrog odnosa naših vlasti sa kineskim vlastima istovremeno čuvajući dobre odnose sa svima drugim važnim političkim faktorima u svetu.

Sa druge strane možete primetiti da se radi i o razvoju regionalne saradnje i razvoju saradnje sa svim našim susedima, pa pogledate ugovor koji se tiče te izgradnje železnice prema našem severnom susedu Mađarskoj i to nesumnjivo govori o razvoju nekih dobrih regionalnih odnosa. Ali, sa druge strane govori sigurno i o razvoju brige prema našim sunarodnicima u regionu jer ugovor o izgradnji auto-puta prema Požegi i dalje prema Republici Srpskoj to sigurno jeste sam po sebi i on donosi i pokazuje brigu, da kažem o našem jedinstvenom nacionalnom korpusu na Balkanu i posao na njegovom uvezivanju, pre svega na uvezivanju sa Republikom Srpskom.

Kada govorimo o razvojnoj noti ovih ugovora, jasno je valjda da to mogu govoriti, pre svega sa aspekta lokalne samouprave iz koje dolazim, pre svega iz Subotice i ovo je nešto što će pored svih onih stvari koje su do sada bile dobre i koje su finansirane u poslednjim godinama u Subotici i auto-put Koridora 10 i Y krak, investicija na Paliću i Narodno pozorište i gradska infrastruktura u Subotici.

Na kraju krajeva pored ovoga će stvoriti jedan dobar ambijent za investicije samim tim i za život svakog pojedinca u lokalnim samoupravama. Pored ovoga će stvoriti jedan dobar ambijent za investicije, samim tim i za život svakog pojedinca u lokalnim samoupravama.

Poštovani ministre, uzevši sve ovo u obzir siguran sam i mogu da vam prenesem zahvalnost sa severa Srbije, uz istovremenu molbu da nastavite ovim putem i kada je u pitanju saradnja sa našim severnim mađarskim susedom, ali i kada su u pitanju rokovi predviđeni za realizaciju ovih projekata.

S tim u vezi, molim vas još jednom da čuvate i da unapređujete saradnju sa našim susedima, sa našim sunarodnicima u regionu i dok god te stvari teku tim pravcem, budite sigurni da će ljudi i iz Subotice i iz Severno-bačkog okruga, siguran sam i iz Srbije, iz Republike Srpske. Na kraju krajeva, pružati podršku i ovoj Vladi i SNS i našim partnerima, zajedno sa nama. Hvala puno.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege i koleginice, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani Republike Srbije, siguran sam da ne postoji nikakav pravni akt, pravilo, zakon, bilo kakva pravna norma ili bilo kakav list papira koji će nadoknaditi i ukinuti bol porodici koja je ostala bez svojih najmilijih, naročito ako je u pitanju dete. Tada je ta bol mnogo veća.

Takođe, ta bol je mnogo veća ukoliko je dete izgubilo život zbog nečije obesti, svireposti itd. Druga stvar u koju sam definitivno siguran je to da ljudi koji su učinili takve monstruozne zločine više nikada ne mogu postati ravnopravni članovi društva u kome važe nekakva moralna i zakonska pravila i norme.

Da je to tačno i da je ova moja tvrdnja istinita, potvrđuje i broj 160 hiljada potpisa građana koji su u stvari pokrenuli ovu narodnu inicijativu koju mi danas zvanično zovemo Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, a narod u Srbiji ga zove Tijanin zakon.

Bez obzira kako mi danas nazivali ovaj zakonski predlog, činjenica je da se njime pokušava uticati upravo na ove dve stvari o kojima sam govorio. S jedne strane pružiti kakvu-takvu satisfakciju za živote dece i nemoćnih koji su nastradali i koji su bili žrtve ovih monstruma, a s druge strane, zaštititi društvo i imati nekakvu prevenciju da ti monstrumi ta svoja dela, odnosno nedela ne bi počinili u budućnosti.

Nažalost, dosta dobro sam upoznat sa situacijom oko tragedije nastradale Tijane Jurić iz Subotice i siguran sam da je ovo satisfakcija i za dobar deo građana Republike Srbije koji su u tim danima očekivali i tražili najgoru kaznu za zločinca koji je učinio jedno takvo nedelo.

Mislim da je ovim objašnjenjem svima jasno šta je u stvari cilj ovog zakona, ali ono što nikome od nas u ovoj sali i nikome u Srbiji normalnom nije jasno je to što danas, kada pričamo o ovom pitanju, nema nikoga iz opozicije u sali.

Niko od njih nema nameru ni da učestvuje u raspravi, ni da glasa kada je u pitanju ovaj zakonski predlog, koju, činjenica je, prevazilazi sve naše dnevno-političke sukobe i dnevno-politička neslaganja.

Ono što je najgore u svemu tome je što većina njih danas boravi u beogradskim kafićima, a jedan broj njih se nalazi i stotinak metara odavde u nekakvim šatorima gde radi Bog zna šta. I mi samo možemo da slutimo šta je to šta je njih navelo na takav jedan postupak da odbiju i raspravu i glasanje kada je u pitanju ovaj zakon.

I sam pretpostavljam da je to jedna zaslepljujuća mržnja prema, pre svega, predsedniku države, SNS, zaslepljujuća mržnja prema državi i sopstvenom narodu. Dobro je da država i da Srbija danas vidi šta jedna, šta ljudska mržnja i zaslepljenost može da uradi i kakve posledice mogu da budu i po sve građane i šta bi to bile posledice kada bi takvi ljudi preuzeli upravljanje Srbijom.

I isto kao što nam nije jasno zašto ih nema kada je u pitanju Tijanin zakon, s druge strane, kristalno nam je jasno zašto ih nema kada je u pitanju zakon o sprečavanju korupcije.

Prema predlogu koji je danas pred nama, zakon predviđa prijavu imovine, prihoda, mogućnosti provere računa funkcionera i to su stvari koje ne odgovaraju njihovim političkim gazdama. Ne odgovara onim ljudima koji su više od decenije, skoro deceniju i po i nešto više u Vojvodini te račune i tu imovinu povećavali na štetu naroda u Srbiji. Svoje račune su punili narodnim novcem i mislim da je potpuno jasno zašto danas nisu tu kada govorimo o zakonu kojim će se takvi postupci u budućnosti sprečiti.

I to su danas opet uglavnom ljudi koji su u ono doba vodili Demokratsku stranku, tzv. DOS koji danas nosi naziv Savez za Srbiju, a iza njega stoje opet isti ljudi i nekakvi njihovi pratioci.

U svakom slučaju nas iz SNS i poslanike SNS zajedno sa našim partnerima će biti sasvim dovoljno da u danu za glasanje izglasamo i Tijanin zakon i zakon o sprečavanju korupcije, ali i sve druge zakonske predloge koji su danas pred nama.

Biće nas sasvim dovoljan broj i ostaje nada da će neko od poslanika iz opozicije otrgnuti se sa lanca svojih političkih gazda i pojaviti se barem u danu za glasanje sa minimumom ljudskog dostojanstva da podrže, pre svega, Tijanin zakon, a zašto ne i zakon o sprečavanju korupcije. Hvala.