Hvala, predsedniče.

Ono što je dosadašnje zakonsko rešenje predviđalo, tj. što još uvek predviđa jer nismo izglasali izmene je bilo tako da rokovi za čuvanje opasnog otpada su bili ograničeni na 12 meseci, dok ti rokovi kada je u pitanju neopasni otpad nisu bili definisani i neopasan otpad se mogao čuvati bez propisanih rokova.

Ovo zakonsko rešenje se razlikuje u tome i dosta je povoljno jer produžava rok na 36 meseci kada je u pitanju taj opasni otpad, a problemi su nastajali upravo u tome o čemu smo malo pre govorili, jer niste mogli za godinu dana pribaviti sve neophodne saglasnosti za transport ili prekogranični transport opasnog otpada.

Samo za dozvole za upravljanje otpadom je trebalo 120 dana, evo tu je predsednica Vlade, neka me potvrdi ili negira, plus sve ostale neophodne saglasnosti. Onda smo dolazili u situaciju da taj otpad prosto niste mogli da transportujete preko granice.

Ovo zakonsko rešenje ga usklađuje sa nekim evropskim normativima na 36 meseci. Ako li u tih 36 meseci držalac otpada to ne učini, dužan ga je predati ili Republici Srbiji ili ga izvesti onima koji se bave preradom u inostranstvu. To je nešto što sam hteo da naglasim kao jednu pozitivnu stranu ovog zakonskog rešenja. Hvala.

Pošto sam govorio o opasnom otpadu i rokovima koji su vezani za njega, sada ću se osvrnuti na ovaj deo neopasnog otpada.

Pošto za neopasni otpad nisu postojali rokovi kada je u pitanju njegovo skladištenje, javljali su se mnogi problemi u praksi. Šta se naime dešavalo? Ili je na nekom skladištu stajao decenijama pošto nije imao ograničenje koliko može da se drži u tom skladištu ili se šetao sa skladišta na skladište i tako se na neki način zavaravao trag samo tom otpadu ili je taj neopasni otpad, što je možda još gore, protokom vremena menjao svoje agregatno stanje i kao takav često postojao velika opasnost za životnu sredinu.

Pošto je utvrđeno da je u zemljama u okruženju taj rok 36 meseci, on je otprilike propisan i ovim zakonskim rešenjem, pa smo i u toj oblasti došli do nekog prihvatljivog rešenja, tj. tretirali smo i opasni i neopasni otpad na način kakav nije bio tretiran.

Hvala uvaženi predsedniče.

Naime, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, ova radna nedelja se polako bliži kraju, četvrtak je, još jedan radni dan pred nama, ali ovu radnu nedelju za nama su definitivno obeležili štetni događaji po Republiku Srbiju i slobodno mogu reći štetočine, koje su joj tu štetu nanosile od početka sednice.

Kao što znate, u ponedeljak je u Savetu Evrope obavljeno glasanje kada je u pitanju prijem tzv. Kosova u tu organizaciju i po pitanju glasanja iznenadili su nas, neprincipijelni stavovi pojedinih država članica Saveta Evrope.

Međutim, mnogo veće iznenađenje je kada protiv interesa sopstvene zemlje, protiv njene teritorijalne celovitosti, protiv njenog ustavnog poretka glasa neko ko je državljanin ove zemlje, neko ko ima prebivalište u Beogradu i neko ko je etnički Srbin, odnosno, etnička Srpkinja. Naime, u ime BiH u Savetu Evrope je glasala gospođa Tanja Milašinović Martinović, etnička Srpkinja, državljanka Republike Srbije, prema svim podacima kojima raspolažemo, Beograđanka sa prebivalištem u opštini Savski Venac. Jednom rečju, katastrofa.

Neko će reći bila je uzdržana, znači, bila je uzdržana kada je u pitanju celovitost i teritorijalni integritet i Ustav Republike Srbije. Zanimljivo, državljanin ove zemlje, građanka Beograda, uzdržana kada je u pitanju celovitost Srbije i kada je u pitanju status Kosova i Metohije i kada je u pitanju Ustav Republike Srbije.

Moje pitanje tužilaštvu je – da li će preduzeti bilo kakve radnje protiv navedene gospođe koja je državljanka ove zemlje, prema svim podacima kojima mi raspolažemo, a tužilaštvo to treba da utvrdi, žena sa prebivalištem u Beogradu i žena koja ostvaruje određene benefite u ovoj zemlji i ovom gradu.

Prema svemu što mislimo tužilaštvo je dužno da preduzme određene radnje, ispita da li postoje elementi o kojima govorim, da li postoje elementi kršenja Ustava Republike Srbije kao najvećeg pravnog akta, a o moralnoj noti da ne govorim. Glasati protiv sopstvene zemlje, protiv sopstvenog naroda, a koristiti benefite vi i vaša porodica u ovoj zemlji je ravno katastrofi. Tim glasanjem izvesna gospođa je pljunula na svaku žrtvu na Kosovu i Metohiji, na junake sa Košara, na sve oni koji su branili južnu srpsku pokrajinu, i zarad sitnog ćara stala na stranu onih koji su danas protiv Republike Srbije. Kako činila, tako joj bilo, ali tužilaštvo po meni treba da preduzme određene korake.

Druga stvar, kada smo već kod štetočina, nastavilo se to u utorak. Naime, upravo na današnji dan u Beogradu su 1830. godine zasvetlele prve svetiljke javne rasprave. Naravno, one su bile uz pomoć sveća i bilo je to na jedan da kažem, za ovo vreme zanimljiv način, ali kako tako, bio je napredak u svakodnevnom životu Beograđana. Pedeset godina kasnije zasvetlela je prva sijalica u kafani tzv. „Kod Skupštine“, a štetočine tog doba su stale protiv tog napretka i tog trenda koji je tada vladao u Beogradu, protiv namere da se Beograd osvetli električnom javnom raspravom.

Šta mislite da su štetočine tog doba odnele pobedu i da je uvaženo njihovo mišljenje? Šta bi sa vama predsedniče bilo ili šta bi bilo sa ovima ovamo? Vi bi ste danas pod svećom to čitali, jer ovde prozora, a ja bih verovatno takođe sprav sveće ili fenjera čitao ovaj tekst ili već šta drugo. E pa to se dešava i u Srbiji, štetočine ovog vremena gde god se pojavljuje mogućnost za napredak ove zemlje, u oblasti rudarstva, u oblasti energetike, industrije, bilo gde, obilaze ta mesta u nameri da taj napredak zaustave.

Počelo je to u Boru, Majdanpeku, Loznici, Babušnici, Žagubici i tu grupu i tu harangu predvodi predsednik Odbora za zaštitu životne sredine. Prate ga ljudi iz kriminogene sredine, pored poslanika pojedinih koji su tu prisutni, pa se postavlja jasno pitanje. Zbog nasilja i svega onog što čine u pokušaju zaustavljanja napretka Srbije kao i ljudi iz 1880. godine kada je u pitanju bila rasveta, da li čine određena krivična dela. Ako ih prate ljudi iz kriminogene sredine po pravilu osuđivani za najteža krivična dela, postavlja se logično pitanje da li su oni nalogodavci ili počinioci tih krivičnih dela?

Pitanje takođe Tužilaštvu, da li će i dalje dopustiti ovakav sled događaja i društvo dati ovo kao primer i obrazac ponašanja za budućnost? Hvala.

Šta dočeka kuća Petrovića?

Raspravljamo o otpadu, a Ćute nema, spava. Ali, rekao sam ja vama poštovani predstavnici Vlade, da ćete vi kada dođe ovaj zakon na red i kada dođe na red rasprava kako u načelu, tako po amandmanima prođe kroz salu uvreda, pretnji i svega onoga što vidite večeras. Sećate se mog prvog izlaganja kao neko ko je bio ovlašćeni ispred odbora da sam vam to rekao. Evo, vam potvrde onog što sam vam rekao.

No, dobro, hajde da se vratim na amandman. Amandman sam po sebi jeste jedna formalna tehnička izmena u smislu preciznom definisanja izdavanja dozvola, zatim definisanja termina držaoca otpada, ali i definisanja formi, odnosno kategorija farmaceutskog otpada.

Izdavanja dozvola jeste jedna od najvećih novina i jedna, da kažem, prednosti koje donosi novo zakonsko rešenje, vi ste to uvažena sekretarka rekli, već nama u uvodnom izlaganju i sam po sebi ovaj zakon će doprineti tom bržem izdavanju dozvola, a sve naravno zbog toga što se povećava količina otpada pogotovo u građevinskoj sferi, a povećava se zato što se povećava broj građevinskih dozvola, odnosno broj gradilišta u Srbiji.

Prosto ovim amandmanom smo hteli te stvari da definišemo vezano za dozvolu, vezano za termin držaoca otpada i vezano za kategorije farmaceutskog otpada, pa vas molim da podržite amandman.

Hvala predsedniče.

Koliko god to njima izgledalo suvišno i teško svakako da građani prate i ovo zasedanje u ovim ranim jutarnjim satima i časovima. Evo poruke koju dobijam upravo su dokaz toga, a i dokaz razočaranosti onim što su čuli kada je u pitanju bilo zasedanje današnjeg komiteta.

Intencija amandmana koga sam podneo Zakon o upravljanju otpadom je da doprinese brže definisanju prestanka statusa otpada. A, pre svega vodeći se regulativama i praksom u zemljama EU. To je ono što se dodaje u članu 4. a odnosi se na stav 9. koji sam dodao i ujedno tražimo brisanje stava 7. jer je sam po sebi taj proces na neki način malo više komplikovao jer je zahtevao određene studije kada je u pitanju prestanak statusa otpada koje su se s vremena na vreme morale obnavljati, pa kako bi taj proces ubrzali i član 7. je predlog ovog amandmana obrisan. S toga vas molim da amandman podržite.

Kao što kaže i sam zakon – prevencija stvaranja otpada. Prevencija stvaranja otpada jeste nešto što je dosta bitna stvar, međutim, ono što je činjenica, što zbog nemara, što zbog razvoja Srbije u proteklim decenijama, imamo dosta velike zaostale količine otpada i dosta divljih deponija u Srbiji.

Ono što me zanimalo u svoj onoj halabuci, a raspravljajući na Odboru za zaštitu životne sredine, koliko je to bilo moguće od ovih koji i nema tu, večeras, jutros, kako god hoćete, i Parlićke i ovog nesretnog Ćute i mnogih drugih, koliko je bilo moguće, dobijem informaciju da je u Srbiji tri i po hiljade nelegalnih deponija. Niko se sve ove decenije nije setio da nešto poradi po tom pitanju.

Ono što smo uspeli da dobijemo kao informaciju od vas, predstavnici ministarstva, a tražio sam i lično, da ste u poslednje dve godine uklonili 730 deponija od 3.500. To je u odnosu na neki prethodni period zaista veliki pomak. Mi vam na tome čestitamo i dok god tako radite i odnosite se prema ovoj oblasti, budite sigurni, imaćete podršku u ovom parlamentu, kako za zakone, tako i za neke druge stvari.

Sam amandman, njegova izmena, više je tehničke prirode. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

Ja ne znam, mene baš hoće večeras. Ova izmena zakona i ovaj amandman je samo tehničke prirode, jer se radi o zapeti koja je izostavljena. To kada kažem baš me hoće, je kada me podsete na nešto što sam baš hteo da kažem, a trebao mi je povod.

Pa, bilo je o žutom i fidiku i ko zna u čemu sve žutom samo je nama sve crno bilo do 2012. godine, da nam crnje moglo biti nije i po pitanju gradilišta, i po pitanju otpada, i po pitanju zaposlenja, i po pitanju iseljavanja iz Srbije, i po pitanju rasturanja vojske, i po pitanju Kosova i Metohije, ama čega god hoćete. Sve je bilo u žutom i žuti fidik, a nama je bilo crno da crnje moglo biti nije. E, bilo nam je crno baš zato što smo imali 500 gradilišta, kako god to vama izgledalo, 500 gradilišta, a danas imamo 100.000 registrovanih gradilišta.

Da, to tačno je. Proverite. E, zato nam treba danas zakon kojim definišemo upravljanje građevinskim otpadom, jer imamo 100.000 gradilišta, a tada smo imali 500 gradilišta. Bilo je žuto, bilo je vama žuto na sve strane samo nama nimalo veselo i nimalo ružičasto. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, član 107. Razumem da ste vi neko ko je dosta tolerantan kada je u pitanju vođenje ove sednice, ali mislim da je bitno da napomenemo da ne dovodimo Srbiju u zabludu u smislu da diskreditujemo nekoga ko je danas u Žagubici, a ko je ni kriv ni dužan danas optužen za nešto ovde.

Naime, u toku ove sednice o kojoj danas govori kolega, a tiče se sednice Odbora za zaštitu životne sredine, najbrutalnije je od strane predsednika Odbora napadnuta grupa žena, nazivajući ih najpogrdnijim imenima. Pri tome su im iznesene kvalifikacije i uvrede kojih bi se postideo i najgori kafanski razbojnik. Nazvane su prostitutkama. Sramota me je i da kažem. Izabrao sam jedan, da kažem, termin koji će biti prihvatljiv narodu, štedeći se i znajući da ovaj prenos danas gledaju i naši mlađi sugrađani, pa sam taj termin prosto iskoristio kao prikladan za ovaj uvaženi dom.

Toliko o tom odnosu prema Žagubici, o tom odnosu prema lokalnim vlastima, o tom Safetu Pavloviću, a toliko o onome ko je danas došao da izrazi tzv. protest kod Safeta Pavlovića.

Što se tiče blagostanja u kome živimo, Pa, ne, blagostanje je kad smo ostali bez 200 hiljada radnih mesta do 2012. godine. Blagostanje je kad smo zatvorili FAP u Priboju. Blagostanje je kad smo Priboj doveli na prosjački štap, da li je to blagostanje? Prosto sam morao da ustanem i da vam kažem ovo, iako ne koristim čestu ovu priliku, ali zbog onoga svega što se danas desilo u Žagubici i zbog, mogu slobodno reći, laži koje su sad izrečene, ja sam ovu priliku iskoristio i ovo će biti po tom pitanju poslednje javljanje. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

Poštovani građani, uvažene kolege i koleginice, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, Odbor za zaštitu životne sredine je juče već, pa na jednoj dosta burnoj sednici, kakve su valjda već uobičajeno te sednice tog Odbora, raspravljao o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.

Sednice Odbora su valjda burne zbog načina na koji se vodi i Odbor i načina na koji se pripremaju i vode sednice. Odgovornost za funkcionisanje ili ne funkcionisanje nekog sistema organizacije, kompanije, pa i odbora ili bilo kog drugog tela, uvek leži na onome ko je prvi čovek te organizacije i tog tela. Tako je i sa ovim odborom i sa ovom dosta burnom sednicom koja je održana juče i odgovornost leži na onome ko je prvi čovek tog odbora, a već znate ko je.

No, i pored sve one gužve, galame, uvreda, pretnji, koje smo mogli da čujemo juče na Odboru, mi poslanici koje je to, naravno, interesovalo čuli smo dosta ozbiljne razloge za podršku ovom zakonu sa kojim ste danas, uvažena ministarka, Vujović pred ovim parlamentom.

Ono što je osnovno jeste, da su zakonom jasno definisani tokovi kretanja otpada, što dosadašnji zakonskim rešenjima nije bilo baš precizno definisano i usklađeno je sa evropskim propisima i pravilima. To prema razlozima koji su navedeni doprinosi, pre svega boljem očuvanju životne sredine i zaštiti zdravlja stanovništva, efikasnijem izdavanju dozvola za one kompanije koje se bave upravljanjem otpada, boljoj saradnji između organa koji se bave ovom oblasti, ali i efikasnijem prekograničnom kretanju otpada i efikasnijoj reciklaži.

Ono što je skrenulo posebnu pažnju nama poslanicima na tom Odboru je činjenica da građevinski otpad, ali i mulj iz otpadnih voda poprima sve veće količine i pojavljuje se u većem obimu. To je valjda normalna posledica onoga što se zove rasta građevinskog sektora u Srbiji, jer danas u Srbiji imate oko sto hiljada gradilišta, 11 hiljada firmi koje se bave građevinarstvom i 160 hiljada zaposlenih. Danas u Srbiji imate mulj iz otpadnih komunalnih voda zbog broja izgrađenih prečistača.

Nama je potpuno jasno da ovakva zakonska rešenja možda nisu ni bila potrebna 2010, 2011, 2012. godine, na sto hiljade gradilišta koja imate danas tada ste u Srbiji imali 500 gradilišta. Uporedite te veličine, 500, a danas sto hiljada gradilišta. Logično je da jedna ovakva cirkularna ekonomija i zahteva industriju koja će otpad iz tog sektora na neki način koristiti i vraćati u ponovno proizvodnju.

No, zbog svih ovih razloga i mnogih drugih mi smo kao članovi Odbora, većinskim glasanjem dali podršku ovom zakonu i naravno i vas poštovane kolege i koleginice iz pozicije ili opozicije pozivamo da učinite isto, ali treba da znate jednu stvar i ovo govorim pre svega vama uvažena ministarka Vujović, ali i vama predstavnicima Vlade Republike Srbije.

Šta god vi danas rekli kao razloge, argumente, prednosti, za ovaj zakon i zakone koji će se pored ovoga naći na raspravi, proći ćete kroz salvu uvreda, pretnji, kroz salvu pre svega pretnji nekih krivičnih prijava, jer je to juče bila tema na odboru. Budite sigurni, evo, videćete, u narednih par dana da sam bio u pravu, pretiće vam krivičnim prijavama upravo oni koji su predmet istrage organa i u SAD, čiji su politički lideri za najteža korupcijaška dela osumnjičeni i već upleteni pred američkim organima. Dobili su februaru mesecu pozive da se pojave pred Kongresom na saslušanju u već sada poznatoj korupcijaškoj aferi sa Patikom Hoom i upravo će vam oni pretiti time. Živi bili pa videli, videćete šta sam rekao.

Dalje, znajte još jednu stvar, mi ovde govorimo o reciklaži građevinskog otpada, ali politički otpad o kome sam vam govorio ne možete reciklirati ni popraviti, uvek je i u svakom sistemu i u svakom vremenu isti, protiv Srbije i protiv njenog naroda. Evo, završavam, jer vuk dlaku menja, ali ćud nikada.

Na kraju hoću da vam, poštovani građani, poštovane kolege muslimanske veroispovesti čestitam ramazanski Bajram, da ga u zdravlju i miru proslavite i da ga zajedno sa nama u narednim decenijama i godinama i vekovima proslavljate kao i sve naše praznike u miru, a sve na dobrobit nas koji živimo na ovom prostoru. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Povreda Poslovnika član 107. ako hoćete i prvi i drugi stav što se tiče dostojanstva Narodne skupštine, evo videli smo direktno obraćanje.

Naime, ovaj Pantelija Topalović najviše me na njega podsetio zbog ovih citata „šta će biti sa kućom“, itd.

Ja razumem da ste vi predsedniče Narodne skupštine jedan vrlo tolerantan čovek, ali zbog dostojanstva Narodne skupštine, bilo bi dobro da ponekada i preko govore narodnih poslanika ovde prvenstveno mislim na ovaj govor „ala Zelenski“ ili već šta je dalje. Naime, mogu čak i da razumem da to niste uradili jer niste upoznati sa činjenicama. Niste upoznati sa svim onim što govori narodni poslanik, ali moja i naša dužnost kao poslanika, prvenstveno nas iz SNS da se upoznamo sa činjenicama.

Naime, lice o kome govorim o nekom Nikoli iz Majdanpeka, osim toga što ono nije pretrpelo nikakve naravno represije što se tiče organa reda, treba da znate o kome se radi baš kao što su bili advokati i zastupnici Belivuka, Miljkovića i ovih beogradskih koljača, ovde se radi o pravnom zastupniku čoveka, čoveka koji je, pazite, koji je 2009. godine osuđen za nasilničko ponašanje, protiv koga je podneta krivična prijava 2014. godine za ugrožavanje sigurnosti.

Godine 2020. godine za nedozvoljeno držanje opojnih droga, 2022. godine za ugrožavanje sigurnosti, 2022. godine za izazivanje rasne nacionalne i verske netrpeljivosti i sijaset prekršajnih prijava …

(Predsednik: Samo nemojte da vičete, ne mogu da čujem o čemu je reč ako vičete.)

… bitno je da ne dozvolite da se Narodna skupština pretvori u advokatsku kancelariju u kojoj ćemo braniti ljude sa teškom kriminalnom prošlošću. I svaki put kada se to desi treba da prekinete.

Govorim o čoveku koga je Ćuta pomenuo u Majdanpeku, …a koji je …a koji je njegov aktivista …

Hvala predsedavajuća.

Ukazujem na povredu člana 107. stav 2. u pitanju je direktno obraćanje.

Član 27. o redu na sednici Narodne skupštine ste dužni da se starate.

Naime, kao što znate, to je obično tako u životu, jačina i tonalitet glasa kojim se obraćate sagovorniku obično je obrnuto proporcionalno argumentima kojima raspolažete. To je otprilike bilo na delu sada. Mi nemamo problem sa tim, i za nas je uvreda, morate da znate sa tim, kada kažete, da smo mi Vučićevi poslanici. Da, mi jesmo poslanici Vučićevi, mi jesmo poslanici SNS, jasno i glasno to kažemo, nemamo nikakav problem sa tim, ponosni smo na to, valjda treba da budemo izbačeni iz stranke ili iz poslaničke grupe da bismo se ponašali na isti način. Jedino kada ste oterani iz kuće, jedino kada ste oterani iz poslaničke grupe, iz partije kojoj pripadate, onda ste pojavljuje jedan takva vrsta agresije i javlja se jedan takav tonalitet kada je u pitanju obraćanje drugim narodnim poslanicima.

Prema tome, molimo vas, sledeći put kada imate ovakvu situaciju da prekinete govor narodnog poslanika, ne znam ni koje partije, ni koje poslaničke grupe, a mi, ponavljam vam, mi jesmo poslanici srpskog predsednika, predsednika naše partije, poslanici Aleksandra Vučića i SNS. Hvala vam.

(Aleksandar Jerković: Pa, recite iz koje partije sam izbačen.)

Potrudiću se, predsednice, zaista da budem kratak, ali istine radi i da zaključimo.

Naime, kada sebe neko pokušava porediti u ovakvom izdanju sa pokojnim generalom Božidarom Delićem, zaista ne znam šta da vam kažem na to. To je zaista sramotno, ali istine radi. Pokojni general Božidar Delić, na koga se pozivate, do 2010. godine je bio član SNS. Upravo taj srpski heroj je našeg kolegu doveo u SNS. On je bio član SNS, radio je lokalne izbore sa mnogim našim članovima. Da je nešto vredeo u SNS ne bi bio izbačen. Valjda vam je to jasno. Svi smo mi u SNS spoznali da nema neku političku vrednost i važnost i zbog toga je i izbačen. Kada nije ostvario svoje lične interese u SNS, vratio se u SRS sa pokojnim generalnom, takođe. Nakon toga, Bog zna više, u neku Demokratsku stranku Srbije ili kako se to već zove i danas je trinaesto prase, u političkom smislu mislim. Naravno, mislim u političkom smislu. Da ne bismo više na tu temu polemisali, to je istina o političkom putu onoga ko danas visokim tonalitetom pokušava prikriti svoju, da kažem onako, zaista čudnu političku istoriju. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici i narodne poslanice, poštovani građani Republike Srbije, evo ga dnevni red danas pred nama. Ako bismo u suštinu i napravili analizu ovoga što je danas pred nama, bilo bi jasno da iz ovoga može izvući dve osnovne poruke. Jedna bi bila to da je Srbija definitivno danas ovim, a i onim što je prethodilo ovome, stala u red razvijenih zemalja, zemlja koja čuva pravo i pravdu i poruka da smo mi kao vladajuća većina, verovatno prvi put u modernoj srpskoj istoriji, odrekli se, da kažem, pod navodnim znacima te „privilegije“ da u ovom uvaženom domu ima nekakav direktni uticaj na pravosuđe i pravdu u Srbiji. Znači, sa jedne strane pravo i pravda.

Sa druge strane, ako analiziramo možemo videti međunarodni ugled Srbije i politički, diplomatski, ekonomski i svaki drugi. Šta je to? Sve ono što ste vi gospodo iz opozicije prethodnih dana, lažima, nasiljem, pokušali, i u dobrom delu moram priznati, uspeli da urušite, i pravo i pravdu i moralna načela, a o ugledu da ne govorim.

Pravo i pravdu i moral time što ste nasrnuli i upotrebili nasilje da se obračunate sa nama, a sve to usmereno prema najvažnijoj instituciji ove države, srpskom predsedniku. A, o ugledu ne moram ja da govorim ništa. Dovoljno je da pročitate sarajevske, zagrebačke medije, medije u Prištini, čak i danas i biće vam jasno šta ste uradili prethodnim danima - srušili i pravo i pravdu i ugled ove države.

Kako smo došli do ovoga danas, da se vratimo malo unazad? Događaj koji je prethodio onome o čemu danas pričamo, verovatno najvažniji je taj 16. januar prošle godine, od pre godinu dana, narodni referendum, na kome je narod rekao kako treba da izgleda pravosuđe u Srbiji. I baš kao što juče, vi predsedniče Skupštine, rekoste jedino bitno u svemu ovome je da uvek i za nešto optužite vlast i većinu u Narodnoj skupštini. To je jedini motiv vašeg bitisanja ovde.

I tada, tog 16. januara, bilo je bitno da optužite vlast za nešto. I tada, tog 16. januara, ste lažima pokušali narodu da podvalite tezu da je referendum prikriveni način da se odreknemo Kosova i Metohije i da ga predamo nekome. Ovo govorim, pre svega zbog građana Srbije, da bi se prisetili onoga što je ovome prethodilo.

Da li ste rekli – izvinite? Ne, nama, ne morate nama. Da li ste tražili oprost od građana Srbije za ono što ste radili 16. januara prošle godine?

Da li ste rekli – oprostite, to je bila smišljena prevara i nije se radilo ni o čemu, do podvali koju smo hteli da podvalimo vama, srpskom narodu, tezama da će taj referendum biti način da se odreknemo Kosova i Metohije, pa čak, svestan sam da je ovo retoričko pitanje i ne očekujemo da bilo šta kažete niti očekujemo da se izvinite? Isto tako ne očekujemo da se izvinite i kažete oprostite za ono što ste uradili u prethodnim danima.

Da ne bude zabune, mislim na nasilje koje ste i prvenstveno na ovog stručnjaka i ove stručnjake iz tzv. “patriotske koalicije“ koji je u tom svom naletu besa, prvenstveno krenuo prvo na mene, a kasnije na sve nas i na predsednika države i tog dana otkrio pravu sliku onoga što je tzv. „patriotska opcija“ u Narodnoj skupštini. No, što bi rekao naš narod - gde ćeš motikom na Rusiju.

Toliko o onome što ste vi, gospodo, verovatno duboko svesni šta radite, toliko o onome kako vi to brinete o pravu, pravdi i ugledu države. Jedino pravo i jedini zakon koji vas interesuje je topuz. Time ću i završiti, velikim Njegošem: „Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“. Pomirišite vaše tragove. Hvala.

Živela Srbija!