Pitanja, pošto sam pitao vezano za Niški aerodrom sa razvojem Niškog aerodroma i razvoj turizma na jugoistoku Srbije, promocija Stare Planine, ja bih pitao i premijera i ministarku Vlade vezano za završetak puta od Svrljiga prema Kalni, to je ostalo 17,5 kilometara i to je najbliža destinacija od Niškog aerodroma do Stare Planine. Da li će se to završiti u narednom periodu?

Da li će se pomoći ljudima koji žive u brdsko planinskim područjima u nerazvijenim opštinama, kao što je primer Goran Vasić iz sela Beloinje gde smo ga zajedno obišli sa gospodinom premijerom, čovek želi da se bavi turizmom, nema dovoljno sredstava za dogradnju kuće, za izgradnju kapaciteta, da li se tim ljudima može pomoći kroz investicije ili kroz poljoprivredne investicije ili kroz Ministarstvo trgovine i turizma.

Sledeće pitanje, da li će se nastaviti sa dovođenjem investitora na jugoistok Srbije, sa akcentom na ove najnerazvijenije opštine koje su demografski ugrožene, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han i ostale opštine na jugoistoku Srbije, a i cele Srbije.

Sledeće pitanje, da li će se u toku naredne godine završiti Koridor 10? I, prema Dimitrovgrada i prema Sofiji i prema Solunu. Vrlo bitno za naš deo jugoistočne Srbije, jer time ćemo razviti mnogo više i taj deo Srbije i celu Srbiju.

Da li će se u toku naredne 2017. godine krenuti sa izgradnjom auto-puta Niš-Priština-Drač? Vrlo bitno za naš kraj, za našu Srbiju? Sledeće pitanje, da li ste sa Vladom Slovenije, sa premijerom Vlade gospodinom Cerarom dogovorili nove investicije zajedno sa njima i da li ste govorili o sukcesiji, jer predmet sukcesije jeste jedna firma u Svrljigu, to je bivša Krka gde ćemo sukcesijom rešiti problem i dati mogućnost da se tamo uposle ljudi. Tamo ima i hladnjače, tamo ima i sušara i to je velika šansa, nalazi se na 15 kilometara od auto-puta prema Svrljigu.

Još nešto što je vrlo bitno za sve nas koji tamo živimo na jugoistoku Srbije jeste razvoj ekološki zdrave sredine. Kroz mogućnost i investicije za organsku hranu, očekujem da će Ministarstvo poljoprivrede imati posebna sredstava za organsku proizvodnju, za edukaciju i za pomoć ljudima koji nemaju dovoljno oko toga iskustva.

Zahvaljujem se, predsedniče Vlade.

Ja sam zadovoljan odgovorima. Ja sam siguran da ćemo mi svi koji smo tu i vi na čelu Vlade i poslanici, svi građani Srbije veruju da ćemo ono što smo govorili završiti. Još jednom, kao čovek ja izuzetno poštujem vaš rad, vaše zalaganje za celu Srbiju, sa akcentom na jugoistočnu Srbiju, za brdsko-planinska područja, za nerazvijene opštine i za one opštine koje su demografski jedne od najugroženijih, ali opštine u kojima ima budućnosti.

Ja kao pravi srpski domaćin i čovek koji poštuje i vas i sve ovde u Skupštini i sve građane Srbije, iskoristio bih priliku da vama, kao predsedniku SNS čestitam Slavu Svetu Petku. Svim građanima Srbije bih isto čestitao Slavu i svima poželeo puno zdravlja i sreće i da ova i naredne godine budu i rodne i blagorodne kako na njivi, tako i u kući.

Zahvaljujem se.
Ja bih postavio pitanje Ministarstvu policije, a vezano je za problem izdavanja i zamene ličnih karata koje se mora završiti do kraja ove godine.
Setimo se, 2008. godine je donesen zakon da se moraju sve lične karte zameniti, biometrijskim ličnim kartama, 2011. godine, taj rok je produžen, ali mi smo svedoci da veliki broj nas i naših ljudi koji žive u ruralnim delovima naše Srbije, kao što je jugoistok Srbije, veliki broj takvih ljudi, starih ljudi, vrlo je teško da mogu završiti da odu do matične policijske stanice, da zamene, da promene i da na taj način obezbede sebi da u narednom periodu imaju lični dokument.
Ja predlažem da nadležno ministarstvo, u saradnji sa Ministarstvom lokalne samouprave i sa lokalnim samoupravama, da uzme u ispomoć ljude koji rade na terenu kao šefovi mesnih kancelarija mesne zajednice i da na taj način pomognemo starim, iznemoglim ljudima, licima koja nemaju određeni stepen invaliditeta, a svedoci smo i zna se da ljudi koji imaju određen stepen invaliditeta da nisu pokretni, da kad taj dokument kada donese u nadležnu policijsku stanicu, da se kod njih može otići i tamo, na licu mesta da se uzme otisak, da se uradi slika i da se tom čoveku završi lična karta.
Veliki je broj stare populacije ljudi, kao što je jugoistok Srbije, tako ne može uraditi, ali mi možemo uz pomoć mesnih kancelarija, šefa mesnih kancelarija, da pomognemo policijskim službenicima, zato što smo svedoci da veliki broj policijskih službenika je otišao u penziju, a 2013. godine donesen je Zakon o zabrani prijema, tako da MUP Republike Srbije nema dovoljan broj radnika.
Ja bih zamolio i postavio pitanje još jednom - da li postoji mogućnost da MUP obezbedi još radnika, da završimo sa zamenom ličnih karata u svim delovima naše Srbije, a konkretno mislim na seoska područja, na stare ljude koji ne mogu otići da završe taj posao?
Isto pitanje postavio bih i RFZO, zato što je sada obavezna i zamena zdravstvenih knjižica, s tim što je i to veliki problem zato što, ukoliko naši poljoprivredni proizvođači, ljudi koji žive u našim selima, ne mogu da odu, imaju mogućnost da za njih to urade njihovi najbliži. Isti je predlog da se Ministarstvo lokalne samouprave uključi, da lokalne samouprave sa svojim mesnim kancelarijama budu mnogo aktivnije i da pomognu tim starim, iznemoglim ljudima da mogu da zamene svoja lična dokumenta.
Ja sam svedok i u razgovoru sa ljudima video sa da je to veliki problem jer za dva meseca ističe rok i za promenu lične karte i za promenu zdravstvene knjižice, a znamo da brdsko-planinska područja imaju problem, da do tih sela ne može ni da se ode, ni da se dođe iz tih sela da se zameni lična karta, da se zameni zdravstvena knjižica i zbog toga još jednom pitanje upućujem našim ljudima u ministarstvu – da se obezbedi bar za ovih narednih šezdesetak dana da se pomogne službi da se to završi.
Inače, policijska služba i MUP Republike Srbije rade svoj posao kako treba, odgovorno i baš za dobrobit svih naših građana, ali mi moramo naći mogućnost da završimo što je započeto, da završimo i zamenimo lične karte i da pomognemo ljudima u brdsko-planinskim područjima kojima je to potrebno.
Znamo da za nekoliko meseci dolaze i određeni izbori i ne bi bilo u redu da ti ljudi koji žive u takvim područjima, a ne zamene svoje lične dokumente, da ne mogu dati svoj glas za nekoga koga cene i poštuju.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednik Vlade prof. Mihajlović, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je Opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Sada ću govoriti i, normalno, dati podršku Predlogu sporazuma za vazdušni saobraćaj između Republike Srbije i Republike Koreje i za sve ostale zakone koje predlaže naša Vlada, na čelu sa gospodinom Vučićem.
Svi smo svedoci da razvoj saobraćaja u prethodnom periodu je bio veoma loš, to mislim za period do 2012. godine, ali unazad godinu, dve, razvoje saobraćaja vrlo je veoma veliki, aktivan i posebno se sada vidi i razvoj vazdušnog saobraćaja. Vidimo i čuli smo od naše ministarke nadležne za ovaj resor kako je ER Srbija u ovom periodu, prethodnom imala preko pet miliona putnika.
To je izuzetno dobro, odlično, ali ću se više osvrnuti na grad Niš, na Niški aerodrom, na Aerodrom Konstantin Veliki, zato što je taj naš biser na jugoistoku Srbije veoma urađen u prethodnom periodu zahvaljujući Vladi Republike Srbije i posebno ministarki Mihajlović zato što je tu, unazad, godinu, godinu i po dana uloženo preko četiri miliona evra.
Svedoci samo da je od 2010. do 2013. godine Aerodrom u Nišu bio u veoma lošem stanju, bio je u minusu, preko 4.500 miliona evra. Tako da period koji je bio prethodni, neću ponavljati već ćemo govoriti sada i za budućnost.
Svedoci smo da je mnogo urađeno na niškom Aerodromu zahvaljujući entuzijazmu ljudi koji su došli na čelo Aerodroma, zahvaljujući ljudima koji su dali viziju, to je direktor Razvojne agencije „Jug“, gospodin Bojan Avramović, koji je zajedno sa direktorom, i normalno uz pomoć ministarstva uspeo da poveća kapacitet Aerodroma od 20.000, a sada je 100.000 putnika za novembar mesec će biti sigurno.
Znači, unazad godinu, godinu i po dana, Aerodrom je stvarno doprineo razvoju turizma u Nišu, u Svrljigu, Gadžinom Hanu, kako razvoju turizma, seoskog, lovnog, i ostalih vidova turizma. Zato dolaskom velikog broja ljudi iz cele Evrope, iz celog svega, u Nišu vidimo i rezultat razvoja turizma.
Na primer, dođu ljudi iz Bazela, iz Malmea, dođu ljudi u Niš za vrlo sitne novce što se kaže, za male pare, zato što su to letovi koji su veoma povoljni za naše ljude, dođu do Niša, do aerodroma, do Svrljiga, odu u lov, obiđu Staru planinu. Ja očekujem da ćemo i 2017. godine, siguran sam u to, da će nadležno Ministarstvo saobraćaja završiti i deo puta od Svrljiga prema Staroj planini, zato što je to nešto što je najbitnije za taj deo naše Srbije, za istok Srbije, za razvoj turizma.
Još jednom, znam da će se za period koji dolazi, Ministarstvo saobraćaja i Vlada Republike Srbije, odvojiti preko šest miliona evra za pojačanje kapaciteta aerodroma, da se da mogućnost do 700.000 putnika da niški Aerodrom, može da primi i da ispoštuje i da usluži. To je nešto što je stvarno bitno za celokupni deo jugoistočne Srbije i ja sam siguran da ćemo sada u narednom periodu povećati još broj letova za veliki broj zemalja.
Recimo, imamo veliki broj zemalja, imamo letove Bazel, Minhen, Dortmund, Malmer to je „Vizer“, mađarska kompanija, „Reaner“, irska kompanija, za Berlin, Bratislava, Milano i ostali letovi. Sada imamo nešto novo, to je avionski let Niš – Istanbul, kargo let, gde će imati mogućnost da naši privrednici iz Niša prevezu svoju robu i to je nešto najbitnije za Aerodrom „Konstantin Veliki“.
Još jednom, siguran sam da ćemo razvojem vazdušnog saobraćaja, poseban akcent stavljam na niški Aerodrom „Konstantin Veliki“, jer smo svedoci kako je u prethodnom periodu 2014. godine, niški Aerodrom, zahvaljujući rusko-srpsko humanitarnom centru, koji je stacioniran u Nišu, odatle je pomagano svim delovima naše Srbije, gde su bile velike poplave, a i znamo da unazad nekoliko nedelja sa niškog Aerodroma otišla pomoć ljudima kojima je potrebna.
Još jednom, uvažena ministarko, siguran sam da ćemo uspeti da obezbedimo sredstva za realizaciju ovog projekta, da se poveća kapacitet Aerodroma na 700.000 putnika, jer ćemo s tim imati mogućnost da obezbedimo razvoj jugoistoka Srbije. Govorim o različitim vidovima turizma. Ima još jedan vid turizma koji je vrlo bitan za sve nas. To je dentalni turizam, gde veliki broj ljudi iz stranih zemalja dolazi kod nas u Srbiju, kod naših stručnjaka da popravljaju svoje zube. To je još jedan od vidova i mogućnosti da se radi na razvoju turizma.
Prema tome, siguran sam da ćete vi, uvažena ministarko, da će premijer Vlade, da će naša Vlada, u narednom periodu izdvajati još mnogo više sredstava za jugoistok Srbije, za razvoj infrastrukture, kako vazdušne, tako i putne infrastrukture. Rade se koridori, radi se put do Pirota, do Bugarske, do Makedonije, radiće se put prema Prištini, to je nešto što će mnogo značiti jugoistoku Srbije. Sa razvojem jugoistoka Srbije razvijaće se i poljoprivreda i ostale grane koje su bitne za razvoj naše zemlje Srbije.
Još jednom ću ponoviti da ću ja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, ali izabran sa liste SNS, podržati ovaj zakon i sve zakone koje predlaže Vlada, na čelu sa našim premijerom gospodinom Vučićem.

Uvažena predsednice Skupštine, uvaženi ministre, ja ću kao narodni poslanik podržati predlog amandmana koji je predložio dr Martinović, jer mislim da je to ono pravo što traže naši budući magistri, budući doktori nauka, jer kao što je rekao prof. Atlagić, da veliki broj ljudi koji dolazi iz opština kao što je opština Svrljig, koje su nerazvijene, gde se teško živi, koji su uspeli da završe fakultet, ali iz nekih svojih razloga, ekonomskih, nisu uspeli da završe magistraturu i doktorat. Mislim da je ovo bilo potrebno.

Još jednom se zahvaljujem gospodinu Martinoviću, jer je ovo bilo u pravo vreme, a vi kao Vlada, odnosno vi ministri imate veliko iskustvo i znanje i mislim da ćemo i usvajanjem ovog amandmana i usvajanjem ovog zakona dati mogućnost da veći broj studenata iz opština kao što je moja opština, gde će uspeti da završe fakultete, koji veoma teško tamo žive i svi znamo u kakvom je stanju poljoprivreda i poljoprivredni fakulteti, budući doktori poljoprivrednih nauka, nadam se da će ih biti još više.

Pozivam kolege poslanike iz ostalih stranaka da podržimo ovaj predlog našeg amandmana, koji je predložio gospodin Martinović. Nisam član SNS, ja sam predstavnik i predsednik USS i u potpunosti podržavam ovaj amandman i sve ostale amandmane koji daju podršku mladim ljudima da završe ono što su započeli i da Srbiji bude bolje.

Ja ću kao poslanik glasati za ovaj amandman i normalno, glasaću za ostale zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom gospodinom Vučićem.

Zahvaljujem se.
Ja bih postavio nekoliko pitanja Ministarstvu poljoprivrede. Prvo pitanje je vezano za donošenje pravilnika o otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Pravilnik je donesen aprila ove godine i taj pravilnik nije dobar za područja iz kojeg ja dolazim, sa jugoistoka Srbije. Pravilnik daje mogućnost da područja koja su višlja od 500 metara nadmorske visine, recimo imamo dva sela jedno je 500 metara, drugo je 499, jedno selo ima pravo na marginalna sredstva. To su sredstva koja su povoljnija, time se rešava problem za premiju za mleko kao što je malopre govorio gospodin Jovanović, jer u marginalnim područjima se mnogo lakše ostvaruju ta prava i subvencije za poljoprivredu.
Mislim da je pravilnik loš. Pozvao sam i razgovarao sam sa sadašnjim ministrom gospodinom Nadimovićem i nadam se da ćemo taj pravilnik promeniti. Pravilnik je takav da područja kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i taj deo jugoistočne Srbije gde je poljoprivreda velika šansa, gde su sela stara tu možemo promenom Pravilnika dati mogućnost da se tamo izdvaja više sredstava i subvencije i na taj način da ljudi koji tamo žive da ostanu tamo da žive i da se ozbiljnije bave poljoprivredom.
Jedno pitanje je vezano za komasaciju, pošto svi mi koji se bavimo poljoprivredom znamo da je komasacija najbitnija stvar u poljoprivredi, početkom prošle godine i ove godine, komasacija je rađena u sedam opština zajedno. To je finansirano iz GIZ-a, nemačka organizacija, gde su njihovi stručnjaci doneli određene pravilnike. Radili su zajedno sa našim stručnjacima i ti pravilnici bi pomogli u rešavanju problema komasacije u našoj Srbiji.
Inače, pravilnik koji se koristi vezano za komasaciju je pravilnik iz 1977. godine. Mislim da bismo Upravi za zemljište trebali svi zajedno da damo naglasak da promene pravilnike, da dostave nove i da se komasacija mnogo više radi u našoj Srbiji.
Još jedno pitanje, vezano je za Ministarstvo finansija, kada smo usvajali Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, pitanje je konkretno, za vraćanje utrine, pašnjaka selima na korišćenje. Taj zakon je donesen 1992. godine i cilj tog zakona je bio da se pojača stočarstvo, da se poveća snaga stočarstva. Svedoci smo da bez jakog stočarstva nema nama ni razvoja poljoprivrede. Taj zakon iz 1992. godine nije dao rezultate, tako da sada u Srbiji imamo preko 200.000 hektara zemljišta koje je obradivo, a koje nema svog vlasnika, odnosno neko ga je uzurpirao i koristi ga bez naknade. Sa druge strane o tome znaju samo pojedinci.
U opštini Svrljig imamo preko 4.500 hektara takvog zemljišta koje je vraćeno selima na korišćenje, sela su stara i sela više nemaju dovoljan broj ljudi koji kako bi koristili to zemljište zajedno sa svojim komšijama, a na tom zemljištu po zakonu iz 1992. godine može samo biti ribnjak i da se radi stočarstvo. Dostavio sam predlog Ministarstvu finansija i nadam se da ćemo imati mogućnosti da taj zakon iz 1992. godine stavimo van snage i da se lokalnim samoupravama da da mogu da raspolažu tim zemljištem i da može na tom zemljištu da se investira i da se gradi, da od toga imaju mogućnost da se finansiraju lokalne samouprave, da se ljudi uposle i da se puni budžet Republike Srbije. Toliko.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice Skupštine, uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji. To je opština Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Ja ću danas govoriti i dati podršku kao poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, ali izabran sa liste SNS. Daću podršku za potvrđivanje ovog sporazuma sa našim prijateljima iz Azerbejdžana, jer smo svedoci da su putevi kod nas u prethodnom periodu u veoma lošem stanju, ali od 2013. godine, 2014. godine pa na ovamo veliki je intenzitet radova u svim delovima naše Srbije.
Ovaj deo puta kojem dajemo mogućnost da se završi je vrlo bitan za žitelje, za sve koji tamo rade sa posebnim akcentom na naše poljoprivredne proizvođače, za ljude koji će imati mogućnost da preko tih puteva imaju brži transport robe, da dolaze investitori kod njih.
Inače, ovih dana, tačnije danas i narednih šest ili sedam dana naša Vlada će biti u Nišu. Ja sam zadovoljan što je premijer na čelu Vlade, gospodin Vučić, dao akcenat na Niš, dao akcenat na jugoistok Srbije i dao akcenat na taj deo gde je veoma potrebno da se radi, da se gradi. Tamo se radi i Koridor 10, tamo se rade svi putevi.
Dolazim iz opštine gde je unazad tri meseca urađen deo regionalnog puta u dužini preko 25 kilometara. Taj deo puta je vrlo bitan za žitelje naše opštine, za žitelje i ostalih koji tamo dolaze, jer je Svrljig mesto gde ima budućnosti, jer je Svrljig mesto, kao i ostale opštine na jugoistoku Srbije, gde ima budućnosti izgradnjom puteva, autoputeva. Vrlo je bitno da nam dođu ljudi, da nam dođu investitori i da na taj način obezbedimo budućnost za sve građane naše Srbije.
Ja sam u prethodnom periodu govorio više puta i akcentirao sam uvek na razvoj poljoprivrede, na razvoj sela, ali bez dobrih puteva nema ni razvoja ni poljoprivrede ni sela. Prema tome, ovaj sporazum kojim ćemo dati mogućnost da završi ovo što je započeto 2012. godine, vrlo je bitan za sve.
Ja ću, normalno, kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke glasati za ovaj sporazum, kao i prethodne sporazume, jer sam svedok kako se radi, kako ima budućnosti za sve, ali posebno kažem – vrlo je bitno da svi mi koji živimo u Srbiji stavimo akcenat na jugoistok Srbije, jer tamo, verujte mi, dosta je teško, staračka populacija ljudi, demografski ugroženo stanovništvo. Prema tome, tamo treba ulagati.
Siguran sam, ministre, da ste vi kao čovek svesni situacije i znam da ćete dati maksimalno zalaganje za taj deo Srbije i za sve sporazume i sve one zakone koji će biti u narednom periodu, koji se tiču za izgradnju infrastrukture. Ja ću glasati. Siguran sam da naša Skupština ovde, i svi mi imamo želju i volju da svi putevi budu urađeni, da država Srbija bude svuda u svakom delu naše lepe zemlje Srbije.
Još jednom, ja ću kao poslanik, ispred Ujedinjene seljake stranke glasati za ovaj sporazum, jer sam siguran da ćemo završiti sve zamišljeno i sve što je zacrtano i zadovoljstvo mi je još jednom što ćemo ući u postupak, a tu mislim na našu Vladu, na našeg premijera i završetak puta od Niša prema Prištini. Tamo je vrlo bitno da se radi.
Još jednom pozivam sve poslanike da glasaju za ovaj sporazum, da završimo započeto i da bude lepo i dobro u svim delovima naše Srbije, ali kažem ponovo, sa akcentom na jugoistok Srbije, na centar Niš, jer verujte mi tamo je teško, tamo treba ulagati i još jednom zahvaljujem se i daću podršku i glasaću za ovaj sporazum.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice, ja bih postavio pitanje RTS-u, vezano za pretplatu i oslobađanje pretplate.
Pošto dolazim iz kraja gde je veliki broj staračke populacije, ljudi više ne žive u našim selima, a to ne važi samo za Svrljig, to važi i za okolne opštine na jugoistoku Srbije, a po Zakonu o pretplati treba se plaćati po 150 dinara za svako brojilo, ima mogućnosti po članu 42. i oslobađanja od pretplate, gde decidno kaže da svi oni pretplatnici koji imaju svoje brojilo, a ne žive u domaćinstvu i ne troše struju, po njihovom zahtevu oni se moraju osloboditi od TV pretplate od 150 dinara.
Ja sam u razgovoru sa mojim komšijama, sa ljudima iz Svrljiga, čiji su roditelji u selima umrli, oni su nasledili svoje kuće, svoja domaćinstva i dalje imaju svoje brojilo i imaju struju, ali ne troše. Oni su podneli zahtev februara meseca ove godine RTS-u i do dana današnjeg nisu dobili odgovor, a i dalje im dolazi svakog meseca da moraju da plate pretplatu iako imaju mogućnost i obavezan je RTS da ih oslobodi po Zakonu o upravnom postupku za 30 dana od dana kada su podneli zahtev za oslobađanje.
Pitam odgovorne, kada će se tim ljudima dati rešenje o oslobađanju od pretplate? Jer, velika je populacija ljudi koji žive u gradovima čije su dedovine ostale u našim selima, oni dolaze tamo, ali ne troše struju. Znači, molio bih predstavnike RTS-a i odgovorne da se što pre ti ljudi po njihovom zahtevu oslobode od pretplate, jer je svaki dinar potreban našim građanima, a sve su te opštine u našem kraju, na jugoistoku Srbije, veoma siromašne i ljudi su veoma siromašni. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje je isto za Ministarstvo zdravlja i RFZO, a vezano je za jednu firmu koja se nalazi na teritoriji opštine Svrljig. Firma se zove „Herbogal“. Inače, do 1992. godine, to je bila „Krka“. Posle onih problema i ratova, država Srbija je uredbom prenela i formirala firmu „Herbogal“. Do 2004. godine firma „Herbogal“ je funkcionisala i radila. Godine 2004. otišla je u stečaj i do dana današnjeg iz stečaja nije izašla. Opština Svrljig ima mogućnosti i ima zainteresovanih investitora koji žele da ulože u tu firmu. Inače, ta firma je, osim proizvodnje lekova, tabletara, imala svoje dve hladnjače, sušare i te stvari.
Ja bih pozvao nadležne u Ministarstvu zdravlja i odgovorne u RFZO da se što pre reši problem sa „Herbogalom“. Ako Fond zdravstva ne može to da završi, ja bih predložio Ministarstvu zdravlja da nadležnost prenese lokalnoj samoupravi, a imamo zainteresovanog investitora koji bi tamo krenu da radi još sutra. Inače, ta firma se nalazi na 15 km od autoputa. Put je veoma frekventan i nalazi se na ulazu u Svrljig. Pitanje je - kada će se rešiti problem „Krke“, odnosno „Herbogala“, da mogu tamo ljudi da se uposle?
Inače, moram to da kažem, imam vremena, bio sam kao narodni poslanik, zajedno sa pomoćnikom predsednika opštine, u RFZO i u razgovoru sa licem Petar Stajković, on je tamo zadužen baš konkretno za te probleme, u razgovoru sa njim sam video da oni nisu zainteresovani za rešavanje tog problema. Ujedno, mogu da kažem i da je svojim ponašanjem u razgovoru sa njim, gospodin Petar Stajković, ja sam s njim govorio, on je gledao negde iza sebe, nije obraćao pažnju na ljude koji žele da reše probleme, nije obraćao pažnju na ljude koji dolaze iz daljih opština i na taj način je degradirao i Skupštinu, degradirao i predsednika opštine i sve ljude opštine Svrljig. Ja bih pozvao i direktora RFZO da razgovara sa svojim radnicima, kao što je primer Petar Stajković, jer na takav način saradnja i sa lokalnim samoupravama i sa ljudima je vrlo loš primer za sve. Mi probleme moramo rešavati. U krajnjem slučaju, ako se problem ne može rešiti, može se makar razgovarati sa ljudima.
Hvala vam još jednom.

Zahvaljujem se.
Ja bih po amandmanu. Normalno bih pozvao sve kolege poslanike da ne prihvatimo amandman jer se sećamo prošlog saziva kada smo imali više stotina amandmana – briše se.
Podržavam u potpunosti ovaj Predlog zakona zato što moramo i uštedeti da bismo obezbedili lakše funkcionisanje budžeta.
Što se tiče lokalnih samouprava, ja ću govoriti još jednom o svojoj lokalnoj samoupravi gde sam bio predsednik opštine, a moja lokalna samouprava je Svrljig gde je do 2000. godine bio veći broj radnika nego stanovnika. Posle 2000. godine, posle onih zakona o stečaju, loših privatizacija, svi radnici izgubili su radna mesta.
Inače, Svrljig ima preko 200 kilometara putne mreže koju održava lokalna samouprava. Imamo 500 kvadratnih kilometara.
Prema tome, da bismo to sačuvali, odradili, mi smo tamo ulagali i u putnu infrastrukturu, ulagali smo u mladost, kulturu. Imamo kulturne manifestacije, kao što dani Gordane Todorović, kao što je izdavanje knjige bdenja, kao što je izdvajanje puno stvari za mlade, recimo stipendije izdvajamo, finansiramo stipendije završne godine studija za sve studnte.
Izdvajamo za poljoprivredu blizu 10% budžeta, izdvajamo za privredu, za zapošljavanje mladih, izgradili smo bazen iz svojih sredstava, završavamo sportsku halu iz svojih sredstava, imamo 22 radnika manje zaposlenih nego što imamo pravo da radimo. Prema tome, ja mislim da opština Svrljig može biti primer, kao što je rekla ministarka, za sve opštine, zato što je jug Srbije, jugoistok Srbije u veoma teškom stanju. Mi smo demografski ugrožena opština, devastirana opština, ali se borimo i trudimo se da tamo ostanemo. Ja sam svojim primerom pokazatelj kako treba da se zalaže za svoj kraj i svoju opštinu. Lako je da se ode iz svog mesta u Beograd, da se rukovodi iz Beograda. Ja živim u Svrljigu, zalažem se za svrljiški kraj i za celu jugoistočnu Srbiju.

Uvažena predsednice Skupštine, uvažena ministarko državne uprave, uvaženi sekretari, predstavnici Ministarstva finansija, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Ja ću ovde govoriti i predstavljam u Skupštini Srbije Ujedinjenu seljačku stranku i izabran sam sa liste SNS. Inače, rekao sam, dolazim iz opštine Svrljig, gde ste vi juče na zasedanju i rekli kako je opština Svrljig jedna od retkih opština koja je primer kako treba da se radi domaćinski i odgovorno.
Opština Svrljig jeste opština koja je jedna od najnerazvijenijih, ali je poštovala pravila kako je rečeno i mi u našoj opštini Svrljig nemamo veći broj zaposlenih manje 22 zaposlenih. Ta sredstva koja nismo dali za zaposlene, mi smo ta sredstva izdvojili za izgradnju sportske hale, za izgradnju bazena, za dogradnju vrtića, za stimulaciju bračnih parova novorođene dece. Mogu da kažem, bio sam i predsednik opštine, da je opština Svrljig primer kako treba da se radi.
Inače, Predlog ovog zakona ja ću podržati i kao čovek i kao poslanik, jer mislim da svi predsednici opština i opštinsko rukovodstvo mora biti odgovorno, mora pratiti kako se radi u opštini, a da se na zapošljava i da se rade neke stvari koje nisu dobre za građane.
U prethodnom periodu bio sam uvek za sve one predloge koje je predložio premijer Vlade, gospodin Vučić, jer glasanjem za ovaj zakon, glasanje je i za budućnost naše dece i za budućnost njihove dece. Moramo štedeti, ali s druge strane svi koji vode opštine moraju biti odgovorni, moraju pratiti projekte.
Jedna stvar koja je vrlo bitna, predložiću sada sa ovog mesta, jer je mnogo lako da se troši budžet, normalno, trebamo tražiti mogućnosti da kroz stimulaciju zapošljavanja, mi moramo obezbediti povećanje, za ovu razliku koja nam se sada skida, ovih 6%.
Predložio sam Ministarstvu finansija u prethodnom periodu, imamo jedan zakon koji je donet 1992. godine, Zakon o vraćanju utrine i pašnjaka selima na korišćenje. Predlažem da taj zakon povučemo, da ga stavimo van snage, jer imamo velike površine parcela, njiva, koje su neupotrebljive ili su uzurpirane. Tim zakonom, kada taj zakon povučemo iz procedure, damo mogućnost lokalnim samoupravama da izdaju to zemljište, da stave zemljište u funkciju i na taj način mogu da pune svoj budžet. To je bio moj predlog i na velikom broju pododbora koje sam imao i na Odboru za poljoprivredu.
Još nešto, veliki problem svih lokalnih samouprava jesu i psi lutalice. To moram da kažem kao čovek, jer u prethodnom periodu veliki broj pasa lutalica imali su probleme sa ljudima, i zbog toga je veliki broj opština bio opterećen sa tužbama i naplaćivanjem tih ujeda. Zbog toga, predlažem da se u što veći broj opština pripreme azili za pse i da se normalno u što većem broju opština obezbede sredstva kroz projekte kako bi mogle da se razvijaju.
Vlada Republike Srbije na čelu sa našim premijerom izdvaja velika sredstva za lokalne samouprave za jugoistok Srbije. Ja ću podržati ovaj predlog zakona i podržaću sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje, ali kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke i u Skupštini Srbije predstavljamo jedinu seljačku stranku.
Kao poslanik, podržaću sve ove predloge i mislim da oni u potpunosti održavaju političku snagu i izbor građana koji su dali na izborima aprila meseca i svi ovi nedostaci koji sada kažu kolege poslanici koji su nezadovoljni, to jeste na neki način njihovo mišljenje, ali mišljenje građana je bilo drugačije.
Sada sam po prvi put predložen i nadam se da ću biti izabran u telu Parlamentarna delegacija Skupštine crnomorske i mislim da ću tu dati doprinosa, jer je za mene to velika čast i zadovoljstvo da mogu da predstavljam i svoju Srbiju, jer smo mi domaćini u narednom periodu.
Sada bih voleo da kažem svim ljudima, da svi mi koji smo izabrani i koji predstavljamo naše građane u svim tim delegacijama želimo da to pokažemo na najbolji način i da predstavljamo našu zemlju Srbiju onakvu kakva jeste, zemlja domaćina i ljudi koji poštuju sve, ali moraju poštovati samo sebe.
Još jednom napominjem, glasaću za sve ove predloge, s tim što napomena jeste i ta, za RIK da svi oni koji su bili i učestvovali na izborima i svi oni koji su na neki način izgubili ili dobili manji procenat glasova i svi ti imaju mogućnost i da se žale, ali rezultat je svih nas i broja poslanika ovde u Skupštini, još jednom glasaću kao čovek za sve ove predloge.

Uvaženi predsedavajući, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste SNS.
Kao čovek, voleo sam da izaberemo našu predsednicu Skupštine u petak, 3. juna, zato što je crveno slovo, zato što je to bila slava Svrljiga i slava grada Niša – car Konstantin i carica Jelena, ali verovatno vi, pošto ste možda veliki vernik, zbog toga niste nastavili da radite i zbog toga ste prekinuli rad Skupštine u petak. Ali, nema smetnje, mi ćemo danas nastaviti. Ja ću podržati gospođu Maju Gojković, kao poslanik, jer mislim da je veoma dobra osoba, da zna da vodi Skupštinu, to je pokazala u prethodnom periodu.
Inače, ja kao čovek i kao pravi srpski domaćin, uvek poštujem u prvom planu naše žene, jer iza svakog jakog muškarca, iza svake jake kuće, stoji jaka žena, a naša Narodna skupština za nas je nešto najbitnije i zato mislim da Maja Gojković, i kao čovek i kao žena, može najbolje voditi našu Skupštinu i prikazati je u najboljem svetlu, što se tiče naše zemlje Srbije.
Ja sam siguran da ćemo svi mi ovde u Skupštini podržati Maju Gojković, a pozivam i kolege poslanike iz opozicije jer ćemo na taj način maksimalno dati podršku našim ženama, jer iz opštine iz koje ja dolazim žena je predsednik opštine. Zato vas pozivam sve da glasamo gospođu Maju Gojković, jer ćemo na taj način imati jaču i bolju mogućnost da naša Skupština bude, što se kaže, još transparentnija nego što je bilo do sada.
Inače, iskoristio bih priliku sada da, kao čovek, svim ljudima muslimanske veroispovesti čestitam Ramazan i da im poželim svima puno zdravlja i sreće.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Inače, u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste Srpske napredne stranke. Govoriću o zakonu vezano za zaposlene u pokrajini i lokalnim samoupravama, pošto sam dugi niz godina bio i zamenik predsednika opštine i predsednik opštine Svrljig, tako da imam dosta iskustva vezano za rad i funkcionisanje lokalne samouprave.
Kao što smo čuli, od 2005. godine do danas služio je Zakon o državnim službenicima. Sada konkretno ulazimo u postupak menjanja zakona, gde ćemo dati mogućnost da se određene novine stave, vezano za rad zaposlenih u lokalnim samoupravama i u pokrajini.
Mislim da je ovaj zakon prikladan, dobar i da ovim zakonom dobijamo mogućnost da se neke stvari koje do sada nisu bile definisane mogu rešiti. Ima mogućnosti i za zaposlene, za one koji su funkcioneri, imenovana, izabrana i postavljena lica, gde se sada daje mogućnost da ljudi po prvi put imaju i v.d. recimo, načelnika opštinske uprave. To su neke nove kategorije vezano u sferi ovog zakona. Imamo i obavezu određenih upošljenih ljudi, kada su vanredne situacije, kada su njihove obaveze, kako treba da rade, mogu da dobiju neka niža radna mesta u okviru svog znanja, tako da je ovaj zakon je stvarno kvalitetan i dobar zakon i daje mogućnost da se lakše i bolje funkcioniše u lokalnim samoupravama.
Govoriću vrlo kratko, vezano za rad i funkcionisanje lokalne samouprave. Dolazim iz opštine Svrljig, u kojoj ima 22 radnika manje nego što ima potrebe i poštovali smo uvek sve ono – jedan radnik kod nas radi nekoliko tih poslova. Moj zadatak kao predsednika opštine i sada kao čoveka ovde u Skupštini koji predstavlja i opštinu Svrljig i ljude koji žive na selu i od sela jeste da pozovem sve one koji rade u lokalnim samoupravama, funkcionere i one ljude koji rade određene druge stvari, koji su dobili taj posao, da mnogo više moraju obraćati pažnju na one ljude koji dolaze kod njih, sa posebnim akcentom na ljude koji dolaze iz sela, seoskih naselja, da s tim ljudima moraju mnogo ozbiljnije raditi, prema njima moraju biti tolerantniji i sa osmehom moraju se rešavati problemi. Jer, svi koji su dobili taj posao, taj posao moraju da poštuju, za taj posao moraju da odgovaraju i po zakonu, a najviše zbog tih ljudi, zbog ljudi koji žive na selu, kažem sa akcentom, za one starije, da se njima posebno obrati pažnja i prema njima moraju biti mnogo pažljiviji.
Kao narodni poslanik, ja ću glasati za ovaj zakon i za set svih ostalih zakona, jer mislim da ćemo ovim zakonom dati mogućnost da lokalne samouprave i zaposleni u lokalnim samoupravama mnogo lakše i bolje rade, da za to imaju svu odgovornost. Ovim zakonom ćemo doprineti da lokalne samouprave i AP Vojvodina lakše funkcionišu. Još jednom ponavljam, ja ću kao poslanik glasati za ovaj zakon i set ostalih zakona i glasaću za ostale zakone koje je predložila i koje će predložiti Vlada Republike Srbije. Siguran sam da će Vlada, na čelu sa premijerom, gospodinom Vučićem, imati mogućnosti da nastavi ovim korakom, a i bržim, i u narednom periodu posle ovih pokrajinskih, lokalnih i parlamentarnih izbora.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa kolegama, kolege poslanici, građani Srbije, zahvalio bih se i Vladi i Ministarstvu poljoprivrede što je prihvatilo moj amandman. Mislim da je ovo prava stvar da na ovaj način pomognemo, usvajanjem ovog amandmana imamo mogućnost da pomognemo i našim ljudima, kao što ste malo pre govorili, u brdsko-planinskom području, gde ima dosta ljudi, ali ne može da ode veterinar, tako da postoji mogućnost da se usvajanjem ovog amandmana obezbedi priplodnjak koji će moći da završava posao za potrebe dalje reprodukcije, a normalno uz to mora taj što ima tog priplodnjaka, uz saglasnost nadležnog ministarstva, odnosno ministra, mora voditi svoj delovodnik, da se zna kako se radi i na koji način se radi.
S druge strane, prihvaćeno je i da naziv: „sperme“ bude sada naziv: „seme“, što takođe mislim da je dobro i siguran sam da ćemo i usvajanjem ovog amandmana, a i ostalih amandmana kojima želimo da se poboljša ovaj zakon o stočarstvu, jer smo svedoci da je potreba da se mnogo više ulaže u stočarstvo, da je potreba da to rade lokalne samouprave, da to radi i nadležno ministarstvo, a i Vlada Republike Srbije.
Još jednom se zahvaljujem vama na usvajanju ovog amandmana i siguran sam da ćemo imati mogućnosti da svi zajedno damo uvek prednost struci, ovde će veterinari raditi svoj posao. Voleo bih i u narednom periodu da se mnogo više stavlja akcenat na selo, na poljoprivredu, a posebno akcenat na veterinarsku službu, na veterinare, na veterinarske radnike, jer mislim da su oni jedan od stubova nosivosti naše poljoprivrede zbog zdravlja životinja, a gde je zdravlje životinja, tu je i zdravlje ljudi. Hvala vam još jednom na usvajanju ovog amandmana.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine ministre, uvaženi predstavnici sudova i tužilaštva, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Sada ću, kao i moje kolege poslanici, govoriti o Predlogu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih naslednika. Mislim da je ovo jedan od najbitnijih predloga, što se tiče današnjeg dana. Konkretno, na ovaj način ispravićemo grešku koja nije urađena unazad 71 godinu.
Svi smo svedoci događaja i govora kako je bilo. Čuli smo malo pre vas, ministre, kada ste govorili šta je rađeno 1941, 1942. godine, kada su naši predstav-nici tog vremena radili neke negativne stvari na štetu jevrejskog naroda, gde smo svedoci da je veliki broj ljudi ubijeno, nestalo, gde su celokupne porodice nestajale.
Ja ću se sada osvrnuti na grad Niš, na okolinu jugoistočne Srbije, na centar jugoistočne Srbije, a to je Niš, gde je u rimskom dobu bio veliki broj Jevreja, da je za vreme turske okupacije isto bila jevrejska zajednica, bila je jevrejska škola. Pre početka Drugog svetskog rata u Nišu je bilo 360 Jevreja koji su radili kao veterinari, lekari, trgovci, i ostalo i bili su veoma dobri domaćini. Posle završetka Drugog svetskog rata ostalo je samo njih četvoro. Svi su ubijeni u logoru na Crvenom Krstu, u logoru gde je ubijeno preko 30 hiljada ljudi, gde nisu samo nestali Jevreji, Romi, nego i Cigani.
Ja ću sada sa ovog mesta podsetiti sve vas, a i ostale građane koji će kasnije gledati ovaj prenos Skupštine, da će u Nišu za dva dana biti obeležen 12. februar, a to je dan kada su se po prvi put u Evropi organizovali zatvorenici i pobegli iz logora na Crvenom Krstu, gde je 105 tih ljudi ostalo živo, 46 je poginulo. Među njima je bio veliki broj Jevreja. Prvi među njima koji je poveo tu pobunu bio je Branko Bjegović, po kome se zove jedno naselje u Nišu. Ovo govorim baš iz tog razloga što je i na Crvenom Krstu i u Nišu taj logor bio veoma frekventan, veliki broj ljudi je ubijen. Moramo pamtiti sve ono što je bilo.
Ja sam kao čovek i kao narodni poslanik veoma zadovoljan što ste vi sada stavili da ovaj predlog zakona danas izglasamo, da damo mogućnost jevrejskoj zajednici da ima neku satisfakciju, da ova sredstva koja se izdvajaju narednih 25 godina iz budžeta Republike Srbije, 950 hiljada evra, od 1. januara 2017. godine… Mislim da je to korektno, da je to pošteno. Mislim da treba da se pamti, da se nikad ne zaboravi to što je urađeno od 1941. do 1045. godine.
Ja ću isto glasati za ovaj drugi set zakona koji ste danas predložili, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS. Mislim da je vaše ministarstvo i vi, kao ministar, jedan od najuspešnijih ministara pravde koji su bili u višepartijskom sistemu. Ja stvarno poštujem vaš rad, rad vašeg ministarstva, jer puno grešaka je ispravljeno, puno stvari je urađeno za dobrobit svih građana naše zemlje Srbije. Mi moramo vratiti poverenje u naše sudstvo, u naše tužilaštvo i u sve one institucije u Srbiji koje su izgubile svoje značenje i poverenje naroda u prethodnom periodu.
Još jednom ću vas pozvati da budete gost kod nas u opštini Svrljig i da zajedno obiđemo sudsku jedinicu Prekršajnog suda i da zajedno sa vama neke stvari, koje su tamo, popravimo i da bude još bolje i uspešnije za sve građane u samom Svrljigu i na nivou Niškog regiona i u celoj Srbiji. Ja ću kao poslanik glasati za set svih ovih zakona sa zadovoljstvom i za sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom.