Razlog zbog koga pozivam i ministarku Mihajlović i sve kolege poslanike jeste da se ne prihvati ovaj amandman zato što rok koji je predložila Vlada od dve godine je rok koji je baš primeran i još jednom bih, ako dozvolite, podržao i našu Vladu i Predlog ovog zakona i pozvao još jednom sve poslanike da ne glasaju za ovaj amandman i pozvao bih potpredsednicu Vlade, gospođu Mihajlović da ne dozvoli da se pruga Niš Prakovo nijednog trenutka zabrani prevoz robe, a posebno putnika jer mi smo sigurni da će ova Vlada odraditi da se ta pruga sredi, da  normalno funkcioniše saobraćaj robe i putnika jer veliki broj ljudi koji žive na toj pruzi, veliki broj opština, kao što je opština Svrljig, Knjaževac, Zaječar zavise od te pruge i privreda i poljoprivreda, a i sami ljudi.
Još jednom kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke ja pozivam sve poslanike da ne glasaju za ovaj amandman i ja ću glasati za zakon u celini jer mislim da je zakon dobar jer mislim da Vlada na čijem čelu je premijer Vučić radi kako treba i podržavam našu Vladu.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva rada, socijalne politike, kolege poslanici, poštovani građani Srbije.
Ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je Opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je Grad Niš, i ceo taj jugoistočni deo Srbije je veoma lep.
Ja ću danas govoriti o Zakonu o bezbednosti zdravlja na radu.
Zakon o bezbednosti zdravlja na radu koji je donet 2005. godine, izvršeno je usklađivanje sa direktivama EU o uvođenju mera za podsticanje poboljšavanja bezbednosti zdravlja na radu, ali je ipak u periodu koji sledi, doneto 19 podzakonskih propisa radi daljeg usaglašavanja sa propisima EU, kao i 11 podzakonskih propisa vezanih za sprovođenje zakona.
Potreba za donošenjem izmena i dopuna zakona je nastala zbog uočenih nedostataka i nepreciznosti kao i dalje prisutne neusaglašenosti sa drugim propisima. Sve to se ustanovilo tokom ovih 10 godina primene zakona u praksi.
Članom 1. se definiše oblast primene ovog zakona, kada su u pitanju vojska, policija i zaštita spasavanja tako se odredbe ovog zakona usklađuju sa direktivom EU, Zakonom o policiji i Zakonom o vanrednim situacijama.
Takođe je značajno što se ovim zakonom precizira pojam poslodavca, tako da se poslodavcem smatra i fizičko lice koje se po bilo kom pravnom osnovu angažuje za poslove, osim angažovanja za poslove u domaćinstvu, kao i za nosioce poljoprivrednih gazdinstava koje poslove obavljaju sa članovima domaćinstva.
Ovim izmenama se propisuje i obaveza poslodavca da vrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad po programu osposobljavanja koji sam donosi i kojim obuhvata sva radna mesta za koja sagledava stepen opasnosti i štetnosti. Na taj način se obuhvataju svi zakoniti vidovi radnog angažovanja zaposlenih. Kroz praksu je uočen i nedostatak odredbe o rokovima vršenja periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad.
Takođe se ovim izmenama propisuje taj rok, vodeći računa da li zaposleni obavlja poslove na radnom mestu, sa povećanim rizikom ili na radnom mestu koje nije sa povećanim rizikom. Primenom zakona u praksi uočena je potreba i da se u određenim delatnostima kao što su građevinarstvo, poljoprivreda, šumarstvo, rudarstvo, prerađivačka industrija, proizvodnja električne energije, gara, pare i snabdevanje ovih energenata, uklanjanje otpada, obezbedi bolja obuka i kompetentnost lica koja obavljaju posao bezbednosti i zdravlja na radu, jer se u ovim delatnostima češće od drugih dešavaju povrede na radu, kao i da je u tim delatnostima više radnih mesta koja su sa povećanim rizikom.
Ovim izmenama propisuje se obaveza poslodavca da licu koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu omogući usavršavanje znanja iz ove oblasti, jer je uočeno da postoji velika potreba da ova lica prate nove propise, prate iskustvo iz ove oblasti kako bi odgovorili složnim zahtevima koji se nameću u cilju obezbeđivanja zdravlja i bezbednosti uslova na radu.
Posebno bih naglasio značaj odredbe koja obavezuje poslodavca u oblasti građevinskih radova, da je dužan da uradi elaborat o uređenju gradilišta, koji je uz izveštaj dostavljen nadležnoj inspekciji rada. Time se definišu radovi za čije izvođenje je poslodavac dužan da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta, a sve u cilju smanjenja povreda na radu koje se po statistici i po izveštaju Inspektorata rada najčešće dešavaju u ovoj delatnosti. Prema ovim izveštajima oko 83% svih povreda na radu prijavljenih Inspekciji rada, dogodile su se u navedenim delatnostima.
Novina je i to što se propisuje obaveza poslodavca da prilikom davanja zaposlenima na korišćenje opreme za rad, sredstva i opreme za ličnu zaštitu za rad, morao bi obezbediti i uputstva za njihovu upotrebu.
Uvođenjem odredbe koja se za poslodavce i preduzetnike sa manje od 20 zaposlenih ne predviđa obaveza angažovanja posebnog stručnog lica za posao bezbednosti, već on to može obavljati san i bez položenog stručnog ispita, stvaraju se povoljniji uslovi za poslovanje malih preduzeća i preduzetnika, odnosno ovim odredbama se proširuje krug poslodavaca koji neće imati dodatne troškove u poslovanju po ovom osnovu.
Pravo na posebnu zaštitu ostvaruje zaposlena žena za vreme trudnoće i porođaja. Zaposlena žena i otac radi nege deteta. U skladu sa ovim zakonom, zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposleni i invalidi imaju pravo na posebnu zaštitu. Zakon o radu propisuje zabranu da zaposlen radi prekovremeno, ako bi po nalazu nadležnog zdravstvenog organa takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.
Isto tako zaposleni sa zdravstvenim smetnjama utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovom zdravstvenom stanju ili poslove opasne po njegov život.
S obzirom da sam ja predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, a izabran sa liste SNS, ja ću još jednom uporediti, kako je rekao i malopre moj kolega Marijan Rističević, sa ljudima koji su bili uposleni ili su uposleni u poljoprivrednim kombinatima, zadrugama, gde puno njih radi i ostvaruje svoje pravo za život.
S tim, ova malopre prava koja sam naveo vezano za porodilje, za bolesne, za sve one koji rade u radnom odnosu, ja bih pozvao i nadležno ministarstvo da na neki način pomognu nekim, a mi ćemo to gledati nekim amandmanom ili nekim narednim predlogom zakona, da se ženama koje su prijavljene u poljoprivrednom gazdinstvu koji uplaćuju penziono osiguranje i socijalno osiguranje preko poljoprivrede, da se tim ljudima obezbede isti uslovi kao što je to sad, kao što smo malopre rekli, pravo na trudničko bolovanje, pravo na porodiljsko bolovanje, pravo na odmor i takve stvari, jer mislim da ljudi koji žive na poljoprivredi i rade na poljoprivredi imaju veoma otežane uslove rada.
Imamo puno naših ljudi koji već izdvajaju svoja sredstva za poljoprivrednu penziju, za poljoprivredno osiguranje i ja bih zajedno sa vama gledao da naredni period, ukoliko ne može putem amandmana ili nekim narednim predlogom zakona, da pokušamo i tim ljudima da obezbedimo iste uslove kao ovi ljudi što imaju prijavljeni u radnom odnosu kod poslodavca ili na nekim drugim mestima.
Ja ću, kao i do sada, uvek podržati set svih ovih zakona jer u potpunosti podržavam i ministra Vulina koji ima snage i volje da radi i u svemu onome što neko ranije nije smeo da radi on je to odradio, a normalno bih podržao i Vladu na čijem je čelu premijer naš gospodin Vučić, jer sam siguran da će to biti sigurna budućnost za sve nas i za one koji žive na selu i za one koji žive od sela.

Uvažena potpredsednice Vlade gospođo Mihajlović sa svojim saradnicima, poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, kroz koju funkcioniše železnica. Zakonom o železnici se uređuje železnički saobraćaj koji je jedna od najosetljivijih tema u ovom trenutku. Osnovni ciljevi koji su se želeli postići ovim zakonom bili su poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, kao i integracija srpskih železnica u železnički sistem EU.
Sa jedne strane, železnica se subvencioniše velikim iznosima i veliki je gubitaš. Sa druge strane, železnica je oduvek bila kičma privrede jedne zemlje, upošljava veliki broj ljudi, uslov je opstanka mnogih preduzeća.
Jako je bitna za transport robe i ljudi. U mojoj opštini Svrljig, železnica je za nekoliko sela smeštenih u Svrljiškoj klisuri, a to važi i za opštinu Knjaževac, grad Zaječar i to je jedina veza sa svetom. Ta pruga koja prolazi kroz Svrljišku klisuru ima jako interesantnu istoriju. Zbog potrebe srpske vojske u Prvom svetskom ratu i snabdevanja iz Rusije, ubrzano se radilo na probijanju tunela i izgradnje mostova, kako bi se završio taj poslednji deo pruge od Prahova do Niša.
Blizu 15 hiljada ljudi je danonoćno radilo na izgradnji, a ruska carevina je dala potreban novac. Pred sam završetak radova, srpska vojska je počela povlačenje i porušila tek izgrađene mostove. Mostove je inače projektovao jedan od naših najvećih umova Milutin Milanković, a u to vreme radio je kao građevinski inženjer i po nekim izvorima primenio je po prvi put određene revolucionarne tehnike gradnje.
Uviđajući značaj te iste pruge i radove, redovno je obilazio i tadašnji predsednik Vlade, Nikola Pašić. Zbog čega sve ovo pričam?
Hoću da ukažem na to da su našu železnicu gradile generacije uz veliku cenu i veliki napor i mi ne smemo sebi da dozvolimo da napustimo ono što su naši dedovi gradili i pustimo da propada. Ne sme više da se razmišlja i govori o zatvaranju pruge Niš – Prahovo, niti bilo koje druge pruge u Srbiji. Slažem se da su pojedini pravci nerentabilni, pa i sama železnica je donekle nerentabilna.
To međutim ne znači da treba i da se predamo, zatvaramo i rušimo. Najlakše je da zatvorimo sve pruge koje ne donose profit, to može svako. Ali, mi treba da se potrudimo da uz organizacione i druge promene učinimo da sistem bude efikasniji, ekonomičniji i da vremenom postane samoodrživ.
Zbog toga se i predlažu izmene zakona koje su danas na dnevnom redu. Direkcija za železnice je pratila primenu važećih zakona, utvrdila nedostatke i na ovaj način bi se vršilo njihovo otklanjanje, kao i usklađivanje sa propisima EU.
U tom smislu, donošenjem zakona štiti se interes svih učesnika u železničkom saobraćaju, odnosno svih upravljača železničkih prevoznika i korisnika mreže, magistralnih, regionalnih, i lokalnih pruga.
Izneću neke podatke, konkretno vezane, koje ste malopre čuli, recimo, starost pruge je više od 40 godina, ¾ pruga izgrađeno je Drugog svetskog rata, 3809 kilometara ukupne dužine pruge od kojih je 33% elektrificirano. Ispod 3% su pruge sa brzinom od preko 100 kilometara na čas. Godišnje održavamo 14 kilometara pruga, a prema starosnoj dobi pruga trebalo bi ih rekonstruisati i održavati 200 kilometara.
Konstatacija, 2856,95 kilometara pruge izgrađeno je pre Drugog svetskog rata, 952,25 kilometara izgrađeno je nakon Drugog svetskog rata, odnosno u poslednjih 20-30 godina nije izgrađen ni jedan metar pruge.
Šta drugo da kažem osim da je prethodna vlast do 2012. godine imala niz stvari koje su loše uticale na izgradnju infrastrukture u delu železnice. Ja u potpunosti podržavam predlog ovih zakona, kao poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, izabran iz poslaničkog kluba SNS, sa liste SNS, i u potpunosti podržavam vas, potpredsednice Vlade, vezano za ovaj deo zakona, jer smo svedoci negativnih stvari koje su rađene u prethodnom periodu, vezano za „Železnice Srbije“.
U razgovoru sa čovekom koji je meni dao puno informacija, ne želim da zamaram sve vas tim informacijama, a taj čovek je bio predsednik sindikata u periodu od 2001. do 2011. godine, ima niz informacija, a to su informacije koje je dobio od svih tadašnjih radnika, kolega koji su radili u „Železnicama“ i ljudi koji su bili donekle odgovorni za puno stvari koje su rađene loše.
Ima podataka koji su, što se kaže, veoma alarmantni. Ja bih zamolio vas, potpredsednice Vlade, da tog čoveka primite kod vas, ili neko od vaših saradnika, da vam donese sve te informacije koje je imao kao predsednik sindikata, a on i sada radi u „Železnici“, radi tamo unazad 30 godina.
Tako da, „Železnice Srbije“, infrastruktura u „Železnici“, sada se radi na tome da se poboljša. Koristimo sve one kredite koji su potpisani ranije, ali s druge strane to je trebalo mnogo ranije da se odradi, i zbog toga trpi cela Srbija.
Rekao sam, ja dolazim iz Svrljiga, opštine koja se nalazi na jugu Srbije, opštine kroz koju prolazi železnica, gde je 2007. godine, govoreno da će ta pruga biti ugašena, da će na neki način biti zaustavljen prevoz putnika, a malopre sam rekao da veliki broj ljudi iz tih sela ima samo taj železnički prevoz.
Prema tome, siguran sam, jer ja stvarno imam poverenje u vas, i u Vladu našeg premijera, da ćemo sve te stvari koje se govore, neće tako biti, već će se nastaviti sa prevozom robe u tom delu pruge Niš-Prahovo, jer je pruga veoma frekventna u tom delu zato što velika količina dolazi iz Prahova prema centralnoj Srbiji, a i veliki broj naših investitora, pravnih subjekata, radi i koristi tu prugu za prevoz svoje robe.
Još jednom vas u potpunosti podržavam i siguran sam da ćete vi zajedno sa našim premijerom na čelu, uspeti da uspostavite brze pruge, i da ćemo mi te brze pruge da koristimo. Ja ću, normalno, kao uvek i do sada, kao poslanik Ujedinjene Seljačke stranke, ali izabran sa liste SNS, glasati za sve ove zakone, i dati vam podršku jer mislim da radite ispravno.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, kolege poslanici, ja mislim da ovaj amandman ne trebamo prihvatiti. Ministarka je već rekla zašto, pa pozivam i sve kolege poslanike da ne prihvatimo amandman.
Ja ću glasati, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke izabran sa liste SNS, protiv ovog amandmana i glasaću za predlog Vlade, jer mislim da je 15. novembar rok koji bi zadovoljio sve što treba, a u krajnjem slučaju čuli smo od vas da je sve ovo što ste napisali baš ono što je potrebno za program i plan društva koje će raditi vezano za održavanje nacionalnog parka.
Još jednom pozivam sve kolege poslanike da ne prihvate ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva poljoprivrede, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš sa svojom okolinom. Normalno, Srbija jeste najlepša zemlja u svetu.
U potpunosti ću podržati sve moje prethodne kolege koji su govorili o problemima i u poljoprivredi, ovim novim predlozima zakona koji se tiču nacionalnih parkova, ali više ću se osvrnuti na ovaj Predlog zakona o Sporazumu između Srbije i Kraljevine Maroko, vezano za veterinu.
Pošto sam ja predstavnik Ujedinjene seljačke stranke i mislim da je poljoprivreda jedna najbitnija privredna grana bez koje ne možemo uspeti ni u čemu i Srbija će, siguran sam, krenuti mnogo bržim i jačim koracima kada se da mnogo veća pomoć tom delu naše privrede, odnosno poljoprivredi. Malopre je i ministarka rekla kako smo u prošloj godini imali dobre rezultate što se tiče izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Uprava za veterinu, veterinarski specijalistički instituti, veterinarskoj službi kao slobodnom javnom dobru hitno je potrebna podrška u infrastrukturi, resursima i kapacitetu, kako bi u potpunosti zadovoljili međunarodne standarde i na taj način ostvarili veću zaštitu zdravlja životinja i ljudi.
Polaganje države u zaštitu zdravlja životinja i spremnost veterinarske službe za brzu dijagnostiku i radikalizaciju naročito opasnih zaraznih oblasti životinja, poput: slinavki šapa, bolesti plavog jezika, klasične kuge svinja, i bolesti koje se prenose i na ljude, zoonoze, bruceloze, besnila, salmonele, ptičjeg i svinjskog gripa i druge, jedan je od dugoročnijih prioriteta javnih investicija Republike Srbije. Ovo su od posebnog značaja, jer samo dobro organizovana i jaka veterinarska služba i dobro finansirani programi kontrole mogu dovesti i do smanjenja direktnih troškova države, koji nastaju usled nadoknade štete za uginule životinje, usled smanjenja produktivnosti životinja, ali i troškova koji nastaju lečenjem ljudi.
Dobra saradnja sa zemljama u okruženju i svetu, razmena informacija, iskustava, od velikoj je značaja za rad Uprave za veterinu i veterinarske službe. Tako je zahvaljujući odličnoj saradnji Uprave za veterinu sa zemljama u regionu i Veterinarskog-specijalističkog instituta Niš sa Bugarskom agencijom za bezbednost hrane, a zatim i odgovornom reakcijom terenske veterinarske službe, za samo dva sata postavljena je sumnja na bolest plavog jezika u Medveđi, dijagnostikovana bolest i preduzete su mere kojima su štete koje ova bolest može izazvati svedena na minimumu i najmanje su u regionu.
Napominjem da je u tom cilju veterinarska služba obišla svako poljoprivredno domaćinstvo i svim ljudima je dala maksimalnu podršku na veoma teškim i nepristupačnim terenima, bez ikakve nadoknade. Napominjem, bez ikakve nadoknade veterinarski radnici su obišli svako domaćinstvo i na neki način potpomogli da se zaustavi ova opasna bolest, što se tiče ovaca.
Dugogodišnjom borbom stručnjaka Veterinarskog instituta Niš i veterinara juga Srbije sa brucelozom ova podmukla bolest životinja i ljudi svedena je na krajnji minimum u endemskom području jugoistočne Srbije.
Ovakvim radom veterinarske službe smanjena je pretnja po zdravlje životinja i zdravlje ljudi za zemlje u okruženju, ali i za druge zemlje u koje se izvoze naši proizvodi, što je prepoznato od strane EU i date su visoke ocene za navedene aktivnosti.
Moram da konstatujem da je veterinarska služba, pored ovakvih rezultata, koji su pre svega utemeljeni na veterinarskoj etici, u veoma teškom položaju i zato insistiram na mnogo većoj podršci što se tiče veterinarskih službi i veterinarima u celoj Srbiji, posebno nadležnog Ministarstva poljoprivrede.
Zbog svega ovog iznetog smatram da će Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko u saradnji u oblasti veterine biti još jedna karika u lancu koja će doprineti lakšem prometu životinja i proizvoda životinjskog porekla i istovremeno onemogućiti unošenje zaraznih bolesti životinja i ljudi, kao i po zdravlje štetnih proizvoda životinjskog porekla, kao i poboljšanje saradnje u oblasti veterinarstva.
Što se tiče veterinarske službe i terenskog veterinarskog rada, ja sam dugi niz godina bio na terenu, radio sam kao terenski veterinarski radnik, ovde u Skupštini ima još jedan kolega, on je doktor veterinarske medicine, a možda ima još neko od veterinara koji je radio taj posao, a možda nije završio srednju školu, radio to u nekom prethodnom periodu, ali u krajnjem slučaju, veterinarska služba je vrlo bitna za našu zemlju Srbiju.
Kao predstavnik Ujedinjene Seljačke Stranke, podržao sam našeg premijera, gospodina Vučića, baš zbog toga što veliki akcenat stavlja na poljoprivredu, na selo i, što je najbitnije, stavlja akcenat na stočarstvo. Svi znamo da bez jake veterinarske službe nemamo ni jako stočarstvo, jer je zdravlje životinja veoma bitno zbog zdravlja ljudi.
Zbog toga ću još jednom pozvati nadležno ministarstvo poljoprivrede da se stavi mnogo veći akcenat, nego što je do sada, za veterinarsku službu, a posebno kažem za terenske veterinarske radnike. Svi znamo da je privatizacija koja je rađena u veterinarskoj službi u prethodnom periodu bila veoma loša i mogu da kažem, sami smo svedoci, koliko je tih privatizacija poništeno.
Jedna velika podrška, još jednom, Vladi Republike Srbije, premijeru Vučiću, nadležnom ministarstvu i ministarki, gospođi Bošković, za naredne korake koji se tiču svih ovih zakona, što se tiče poljoprivrede, jer sam siguran da ćemo imati mogućnost da ove probleme, koji su nastali zbog nekog nerada u nekom prethodnom periodu, rešimo.
Kao narodni poslanik ispred Ujedinjene Seljačke Stranke, glasaću za set svih ovih zakona. Još jednom, ponavljam, podržavam u potpunosti politiku premijera Vlade, gospodina Vučića, baš zbog toga što stavlja veliki akcenat na poljoprivedu i na stočarstvo.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici ministarstva, uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je Grad Niš.

Sada govorimo o Zakonu o turizmu i molim vas, nemojte da mi zamerite zato što ovako govorim, ja znam da su sve opštine u Srbiji lepe, najlepše, najlepše u Evropi i u svetu. Inače, u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku sa liste SNS.

Članom 6. i 7. zakona predviđa se da se radi razvoja turizma u budžetu Republike Srbije obezbede sredstva za učešće u finansiranju promocije turističkih destinacija i turističkih mesta, turističkih manifestacija u zemlji i inostranstvu. Predviđena je i mogućnost da se radi usmeravanja i podsticaja razvoja turizma u budžetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva i za podsticanje unapređenja turističkog prometa domaćih turista i organizovanog turističkog prometa stranih turista na teritoriji Republike Srbije.

Pozdravljam ovakvo rešenje, jer bez ozbiljnijih sredstava za promociju, naročito u inostranstvu nema ni rezultata. Ta sredstva koja se budu izdvajala iz budžeta će se vratiti u budžet višestruko uvećana. Siguran sam, jer Srbija ima ozbiljne prirodne lepote, dobru i zdravu hranu, gostoljubive ljude i čini se jedan savršen turistički paket.

Upravo zbog toga, ja ću podržati ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Svi kažu da Srbija popravlja svoj imidž u svetu. Ja kažem – ne, mi ne popravljamo imidž, mi napokon pokazujemo sebe onakvi kakvi jesmo, onima koji hoće da nas vide. Kada budemo uspeli da na odgovarajući način prezentujemo našu zemlju u inostranstvu, rezultati u vidu većeg broja turista i većeg broja noćenja neće izostati. Strani turisti kada jednom budu probali pogaču, sir, kajmak naša tradicionalna jela, naš svrljiški belmuž, našu svrljišku jagnjetinu, a povrh svega biti u našem društvu barem jedan dan, siguran sam, sigurno će ponovo doći naredne godine i biće naši najbolji promoteri i najbolji prijatelji.

Ja volim da kažem da dolazim iz najlepše opštine u Srbiji bez namere da svoju veličam, a tuđe kudim, ali smatram da bi svi mi trebali i morali uvek i na svakom mestu širiti dobar glas o mestu odakle smo, o delu države odakle dolazimo i o našoj državi uopšte.

Postoji toliko lepih opština u Srbiji i to treba sve nas da raduje. Pitanje je samo koliko mi zapravo znamo o drugim gradovima, opštinama, selima u Srbiji. Čini mi se da smo spremni da prevalimo jedan ogroman put samo da bismo videli neku turističku atrakciju u svetu, a za to još i damo jako veliku svotu novca.

Sa druge strane, mi imamo situaciju u Srbiji da stanovnici jednog sela, jedne iste opštine, nikada ili jedanput, ili dvaput odu u drugo selo ili drugu opštinu. Pošto i sam ovde predstavljam kraj iz kojeg dolazim, reći ću da se u jugoistočnoj Srbiji, koja je znatno manje turistički eksploatisana od nekih drugih delova Srbije, kao što je npr. zapadna Srbija, nalazi čitav jedan niz sigurno isplativih turističkih atrakcija i manifestacija.

Što se tiče atrakcija, pomenuću Homoljske planine, Staru planinu, Rtanj, Svrljiške planine, jezera, kao što su Bovansko jezero kod Sokobanje, Aleksinca, Vlasinsko kod Surdulice, Zavojsko jezero pored Pirota, reke, njihove doline, kanjoni, kao što je reka Jarma, jedna od najlepših reka u Srbiji. Timok sa svim pripadajućim pritokama, klisure, kao što su Svrljiška, Sićevačka, Jelašnička, Grdelička i mnoge druge. Pećine, kao što su Rajkova, Zlocka, Lazareva, Cerjanska, Prekonoška, Samar pećina, to su pećine u Svrljigu. Inače Samar pećina je upisana u Ginisovu knjigu rekorda i ostale druge pećine.

Što se manifestacija tiče, poznate su brojne kulturno-umetničke, zabavne, privredne, sportske a i druge manifestacije ovog dela zemlje. Kao što su npr. „Božićni uspon na Rtanj“, „Sajam pirotske peglane kobasice“, „Proslava Svetog Trifuna na Rajačkim pivnicama“, „Lužnički megdan“ u Babušnici, „Festival dečijeg stvaralaštva“ u Prokuplju, „Međunarodni sajam turizma“ u Nišu, „Zaječarska gitarijada“, „Sabor gajdaša“ i „Belmužijada“ u Svrljigu.

Ja o Svrljigu mogu više pričati, ali samo želim da napomenem da je to veoma lepa manifestacija gde pozivam sve da dođu. „Roštiljijada“ u Leskovcu, „Nišvil“ i „Nismanija“ u Nišu, „Knjaževačko kulturno leto“, „Dani višnje“ u Merošini, „Dani šljive“ u Blacu, „Dani banice“ u Beloj Palanci.

Što se konkretno Svrljiga tiče, naš brend kao što su svrljiško jagnje, svrljiški sir, svrljiški belmuž, polako ali sigurno postaju poznati u čitavoj Srbiji, a i u Evropi. Siguran sam i nadam se da će biti prepoznatljiv i u svetu.

Na podizanju turističke infrastrukture se tek treba raditi, ali verujem da ni ti rezultati neće izostati tako da ko jednom bude došao kod nas u Svrljig, siguran sam da će dolaziti uvek, i uvek i uvek, a to važi i za ostale opštine u jugoistočnoj Srbiji a i celoj Srbiji.

Članom 30. uređuje se i seoski turizam, tako što se predviđa da ugostiteljske usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane i pića može da obavlja pravno ili fizičko lice. Propisuje se da je lice u obavezi da pribavi akt kojim se objekat domaće radinosti razvrstava u odgovarajuću kategoriju i određuje obim usluga koje može da pruža fizičko lice.

Upravo je taj akt prvi korak i veliki broj domaćina koji su zainteresovani za bavljenje seoskim turizmom nikada ne načine taj prvi korak i odustanu od kategorizacije objekta. To nam govore podaci o broju kategorizovanih objekata, manje 1000 krajem 2012. godine u celoj Srbiji. To nije malo, ali ako se uzme u obzir koliki su potencijali, koliki je broj registrovanih gazdinstava, vidi se da tu ima mesta za veliki napredak.

Ja sam kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke najviše zainteresovan na promociju ovog vida turizma, jer je seoski turizam, vidi se slabo razvijen, a mogao bi da bude dodatni izvor zarade velikom broju naših poljoprivrednih gazdinstava, naših poljoprivrednika. Zbog toga je neophodno da ih država, a i lokalne samouprave rade na razvoju seoskog turizma i da preduzimaju mere za promociju ovog vida turizma, kako kod domaćih gostiju tako i u inostranstvu.

Ponavljam, taj novac koji se daje na promociju, reklamu naših turističkih potencija se višestruko vraća i puni i državni i kućni budžet i budžet lokalnih samouprava. Država i lokalna samouprava moraju međutim da stimulišu naše domaćine da urade kategorizaciju i počnu da se bave seoskim turizmom. Za bavljenje ovom delatnošću je potrebno da budu zadovoljeni i određeni standardi za šta su potrebna znatna sredstva.

Opština Svrljig iz koje ja dolazim je iz budžeta uvek izdvajala sredstva za pomoć u kategorizaciji naših gazdinstava i naših ljudi u našim selima, jer želimo da damo svakome ko želi da se bavi seoskim turizmom mogućnost da radi.

Sa druge strane, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke siguran sam da će Vlada na čelu sa našim premijerom, zajedno sa ministrom, gospodinom Ljajićem, u naredno periodu mnogo veći akcenat staviti na sve vidove turizma. Jeste da podržavam seljački turizam, ali svi ostali vidovi turizma su veoma bitni.

Primer iz opštine iz koje ja dolazim - ima veoma razvijen i lovni turizam, gde smo unazad nekoliko meseci zajedno sa lovačkim udruženjem, sa predsednikom lovačkog udruženja, uspeli da dovedemo Italijane, da dođu kod nas u lov, a posle tih zajedničkih druženja došlo je do ozbiljnijeg posla, gde smo mi sa tim Italijanima, to su bili biznismeni, napravili jedan veliki posao koji će biti veoma, veoma dobar za našu opštinu Svrljig. To što govorim o Svrljigu to će biti i u ostalim delovima naše Republike Srbije, zato što je turizam veoma bitna grana.

Što se tiče turizma, moramo mnogo više ulagati u infrastrukturu. Ja bih sada i pozvao našeg ministra, gospodina Ljajića, da u narednom periodu kada se prave pravilnici vezano za podelu sredstava za pomoć udruženjima, turističkim organizacijama, za pomoć lokalnim samoupravama, da se nađe mogućnost da opštine koje su nerazvijene, koje su marginalne, koje imaju prirodnih kapaciteta da mogu da se bave turizmom, da se tim opštinama daje određeni procenat više u odnosu na druge, baš zbog toga, da iskoristimo ono što nam je priroda dala.

Zbog toga, još jednom ću, kao poslanik, ispred Ujedinjene seljačke stranke, sa liste SNS, iz najlepše opštine Svrljiga, podržati set svih ovih zakona, jer sam siguran da će Vlada na čijem je čelu gospodin Vučić i nadležno ministarstvo uspeti da obezbedi našim ljudima, koji žive i u malim i većim opštinama, da obezbede bolji i lepši život.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada, a to je grad Niš. Normalno, tu nemam potrebe da pominjem i ostale gradove i opštine u Srbiji, zato što je Srbija najlepša zemlja na svetu.
Predložene izmene i dopune Zakona o porezu na dodatnu vrednost, su značajni iz razloga što se ovim izmenama vrši dalje usaglašavanje sa propisima EU, što se uvode neke odredbe kojima se sprečavaju uočene zloupotrebe u ovoj oblasti. Samim tim se, omogućava i bolja kontrola PDV-a od strane Poreske uprave.
Kao prvo, ovim Zakonom se stvaraju uslovi za oporezivanje stranih lica koja posluju na našoj teritoriji, a nemaju u našoj zemlji sedište firme, ili prebivalište. U vezi sa poslovanjem stranih lica, u našoj zemlji uvodi se i poreski punomoćnik za promet dobara i usluga koji je na teritoriji Republike Srbije i vrši strano lice. Ovde se tačno reguliše u kojim slučajevima je poreski dužnik, strano lice, preko svog poreskog punomoćnika, a kada je poreski obveznik primalac dobara ili usluga, odnosno obaveznik PDV-a, koji ima i za račun stranog lica, naplaćuje naknadu za promet dobara ili usluga koje je izvršilo strano lice u Republici Srbiji.
Značajne su i odredbe kojima se reguliše oporezivanje prometa u oblasti građevinskih delatnosti i kojima se stvara olakšica poslovanja građevinskih firmi, pošto se uvodi odredba da je poreski dužnik svaki primalac dobra ili usluga. Ali, nije potrebno, kao do sada, da to bude, odnosno izvođač radova, kao isporučilac, ili investitor, kao primalac dobara ili usluga. Na ovaj način će se smanjiti ne likvidnost građevinskih preduzeća.
Ovim, izmenama Zakona, reguliše se i oblast isporuke električne energije i prirodnog gasa i to tako što se usklađuje sa osnovnim principima koja važe u EU. Značajno je i to, što se određuje pojam mesta i vremena prometa električne energije i prirodnog gas i energije za grejanje, odnosno hlađenje, putem distributivne mreže, a što je značajno za postupak poreske kontrole.
Izmenama Zakona se predlaže primena posebne poreske stope, PDV-a od 10% kod prometa usluga smeštaja u svim ugostiteljskim objektima, za smeštaj u skladu sa zakonom kojim se uređuje turizam, a ne samo u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima. Smatram, da je veoma značajna izmena i da je treba podržati, jer se veoma praktično pospešuje razvoj turizma i poslovanje u oblasti seoskog turizma, jer se na ovaj način smanjuje poreska stopa za preduzetnike koji kreću sa manjim smeštajnim kapacitetom u svojim domaćinstvima i stvara povoljna klima za razvoj preduzetništva u ovoj oblasti.
Pored toga, predlaže se i primena posebne poreske stope PDV-a od 10% za prevoz putnika i njihovog prtljaga na teritoriji Republike Srbije, nezavisno od toga da li se radi o gradskom, prigradskom, međumesnom, ili međunarodnom saobraćaju. Ne samo u gradskom ili prigradskom saobraćaju, a samim time je to rasterećenje za korisnike prevoza, jer ima uslova za smanjenje cena prevoza i smanjenje tereta preduzećima koja se bave ovom delatnošću.
Ovim zakonom se preciziraju i drugi pojmovi koji su do sada bili nejasni i mogli bi da budu osnov za zloupotrebe, kao što je oporezivanje izdataka za ishranu i prevoza zaposlenih. Izmene poreske osnove i ispravku odbitka prethodnog poreza, definiciju ukupnog prometa na osnovu koga se određuje mali poreski obveznici, određivanje poreskog perioda i drugo.
Smatram da se ovim izmenama i dopunama doprinosi pravna sigurnost i sprečava uočene zloupotrebe. U dosadašnjoj primeni Zakona, uvođenje posebne poreske stope se širi krug dobara i usluga, olakšava se poslovanje preduzeća iz tih oblasti, ali se stvara i mogućnost za niže cene dobara i usluga, što je značajno za potrošače, odnosno stanovništvo za čiji standard je značajna svaka olakšica.
Kao poslanik u Skupštini Srbiji, sa liste SNS-a, a kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, u potpunosti ću podržati set svih ovih predloženih zakona, jer mislim da ćemo na ovaj način imati mogućnost da obezbedimo stabilnost našeg budžeta Republike Srbije, a samim tim ćemo obezbediti i mogućnost da naša poljoprivreda, da naša sela, mogu bolje i lakše da žive.
Imam veliko poverenje u našeg premijera gospodina Vučića gde vidimo i sada i unazad nekoliko dana koliko se trudi, bori da spasi našu Srbiju sa svim onim koji su na neki način zaustavili razvoj naše zemlje, naše komšije, sa kojima mi želimo da imamo dobru saradnju, ali oni na neki način, ali to je kod njih predizborna kampanja.
Imam veliko poverenje u ministra finansija, u čoveka koji ima veliko znanje i zato sam siguran da će podrška svih nas poslanika, poslaničkog kluba SNS gde ja predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku imati mogućnost da se mnogo bolje puni budžet, da mnogo bolje i više obezbedimo sredstva za našu poljoprivredu za naša sela, za jugoistočnu Srbiju i za celu Srbiju. Zato ću glasati za set svih ovih zakona i ujedno pozivam sve kolege poslanike da podrže sve zakone koji su bitni za budućnost naše Srbije.

Zahvaljujem se, predsednice.
Uvažena potpredsednice Vlade, uvažene kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig, najlepše opštine u Srbiji koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš, gde radi „Nišekspres“.
Šta da kažem o ovim predlozima zakona, sem da su vrlo dobri, da su odlični, da su potrebni da se reše problemi u drumskom prevozu i ovim Predlogom zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju objedinjavaju se dve oblasti. Uređuju se domaći i međunarodni prevoz putnika, koji su do sada bili regulisani sa dva zakona, i to Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju iz 1995. godine i Zakonom o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju iz 1998. godine. Predlog zakona rešava nedostatke navedenih zakona i otklanja poremećaje na saobraćajnom tržištu, jer daje preciznija rešenja kako popraviti položaj privrednih subjekata koji obavljaju delatnost javnog prevoza putnika. Sprečava se pojava nelegalnog obavljanja javnog prevoza putnika u domaćem i međunarodnom saobraćaju. Uvodi red na saobraćajnom tržištu i u vršenju staničnih usluga. Precizira se i upotpunjava inspekcijska ovlašćenja inspektora za drumski saobraćaj.
Veliki broj rešenja u ovom predlogu zakona zasnovan je na usklađivanju sa propisima EU. Iz uredbi koje se primenjuju u EU preuzete su odredbe kojima se propisuju izdavanje licenci prevozniku za obavljanje svih vrsta javnog prevoza, međunarodnog i domaćeg linijskog prevoza, međunarodnog i domaćeg vanlinijskog prevoza, osim za obavljanje taksi prevoza. Posebni uslovi za izdavanje licence za prevoz: poslovni ugled, finansijska sposobnost, profesionalna osposobljenost, vozni park, stvarno i stabilno sedište, izdavanje sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti lica, odgovornost za upravljanje vozilom, ovlašćenje organa nadležnog za izdavanje licence za prevoz u pogledu vršenja provere, ispunjenosti uslova za izdatu licencu, vođenje registra privrednih subjekata koji vrše međunarodni prevoz za sopstvene potrebe. Uslove i način obavljanja posebnog linijskog prevoza, ugrađivanjem ovih odredbi u zakon, pored usaglašavanja sa propisima EU, doprinose i znatno većoj disciplini i sigurnosti. Onemogućava se angažovanje lica koja su kažnjavana, osuđivana za privredni prestup, prekršaje i krivična dela u oblastima koje su od uticaja za bezbednost putnika.
Važno je da to budu privredni subjekti koji su stabilni, što se tiče finansija i što se tiče kadrovske osposobljenosti, registrovanog sedišta firme sa celokupnom dokumentacijom, kako bi se mogla izvršiti kontrola u poslovanju.
Važno je da postoji kriterijum za angažovanje lica na poslovima vozača, jer od njihove kadrovske osposobljenosti i kvaliteta zavise životi putnika koje prevoze, a zavisi i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.
Radi suzbijanja sive ekonomije i obavljanja nelegalnog prevoza od strane neovlašćenih subjekata propisana su ovlašćenja inspekcije, republičke, pokrajinske, gradske, odnosno opštinske za isključenje iz saobraćaja putničkog vozila, odnosno autobusa kojim se vrši nelegalni prevoz. Takođe su propisani uslovi koje privredni subjekti moraju da ispune kako bi mogli da obavljanju delatnost pružanja staničnih usluga.
Pozitivna novina je i to što je propisano da Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja propisuje način utvrđivanja najviše cene stanične usluge, čime se onemogućava da pružaoci staničnih usluga zloupotrebljavaju monopolistički položaj na određenoj teritoriji. Predlogom zakona su precizirana ovlašćenja jedinica lokalne samouprave za određivanje stajališta za linijski prevoz i onemogućene su zloupotrebe kojima je do sada, sa ukidanjem stajališta, menjan red vožnje u međumesnom saobraćaju.
Ovim predlogom prevoznicima se zabranjuje da trguju redovima vožnje, odnosno da registruju red vožnje na svoje ime, a da zatim uključe drugog prevoznika po ugovoru, pa onda dolazi do problema i izbegavanja propisanih redova vožnje i problema pri utuženju, jer se ne zna ko vrši prevoz na konkretnoj liniji i ko je odgovoran.
Ova dva zakona su veoma bitna za sistem prevoza i putnika i robe na celokupnom drumskom saobraćaju. Čuli smo da više od 80% se voze putnici u drumskom saobraćaju i 74% robe.
Šta još mogu da kažem kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke kjoi je izabran sa liste SNS, treba da obratimo pažnju sa ovim zakonom i da male, siromašne opštine, koje su razruđene, gde je veliki broj sela odvojen od samog centra, tako da je tu dosta problema sa javnim prevozom.
Ja se nadam da ćemo svi zajedno sa ovim zakonom omogućiti, kao i amandmanima, da se u takvim opštinama, kao što je opština iz koje ja dolazim, može omogućiti lakši javni prevoz, a ovde u zakonu imamo mogućnost da ukoliko taj izvođač prevoza u toj opštini ne radi svoj posao, ministarstvo nadležno za saobraćaj moći će da uvede drugog prevoznika.
Još jednom ću potvrditi da ću glasati za ovaj Predlog zakona o saobraćaju, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke. Ovo je vrlo bitno zato što svi koji žele da putuju drumskim saobraćajem mogu da dođu do Svrljiga 31. jula, 1. i 2. avgusta, da budu kod nas gosti na „Belmužijadi“. Još jednom pozdravm potpredsednici Vlade, gospođi Zorani. Glasaću za ovaj Predlog zakona kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, kao i za sve zakone koje predlaže Vlade na čelu sa premijerom Vučićem.

Zahvaljujem se. Uvaženi predsedavajući, potpredsednice Vlade, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig, najlepše opštine u Srbije, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Govoriću o ovom setu zakona koji je vrlo bitan za dalje funkcionisanje našeg budžeta i naše države. Set ovih zakona je vrlo bitan, baš zbog toga što će imati mogućnost da se realizuje ono što je planirano i na ovaj način imaće mogućnost da obezbedimo neku bolju budućnost za našu decu, i za decu naše dece.
Govoriću o Predlogu zakona, o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Ovim zakonom se reguliše način određivanja maksimalnog broja zaposlenih, državnim organima, javnim službama, AP Vojvodine, jedinicama lokalne samouprave, kao i obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih do dostizanja utvrđenog maksimalnog broja zaposlenih. Značajno je to što se ovim zakonom obuhvata veći broj korisnika javnih sredstava, nego Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih iz 2009. godine, što znači da će efekti uštede biti bolji. Ovim Predlogom zakona, akcenat se stavlja na racionalizaciju javne uprave, a ne podrazumeva se samo prostor smanjenja broja zaposlenih po određenoj formuli, već se zahteva ozbiljna analiza, a potom i naredna preraspodela kadrova, formiranje novih organizacionih celina, a sve radi organizovanja, što uspešnije uprave, što će imati veće efekte sa manjim brojem kadrova.
Proces racionalizacije treba da traje do kraja 2017. godine, što znači da obuhvata period od tri godine, a sprovešće se u dve faze.
Prva faza realizovaće se kroz prirodan odliv zaposlenih, odlazak u penziju, prestanak radnog odnosa iz drugih razloga, kao i kroz smanjenje kroz viškove, čime će se ostvariti planirana ušteda u budžetu za 2015. godinu.
Druga faza se sprovodi nakon sveobuhvatne i celovite analize kojom će se utvrditi najbolji način racionalizacije, najbolji način raspodele kadrova, potreba za uvođenjem informatičkih tehnologija, usavršavanje zaposlenih, a sve u cilju najoptimalnijeg iskorišćavanja svih raspoloživih resursa, podizanja kvaliteta usluga javne uprave i približavanje evropskim standardima.
Podržavam donošenje ovakvog zakona, jer se nakon mnogo godina bez realnih efekata racionalizacije u javnom sektoru najzad i pristupiti ozbiljno i ovom problemu i biće sprovedeno. Članom 4. zakonom se utvrđuje nadležnost Vlade za donošenje akata koje će se svaku kalendarsku godinu utvrđuje maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u javnom sektoru, državnim organima, javnim službama, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Predviđeni su izuzeci u pogledu nadležnosti sa sistemom obrazovanja i pojedine službe predsednika Republike, sudstva i nekih ministarstava.
Na osnovu akta Vlade iz člana 4. zakona nadležni organi na nivou AP i lokalne samouprave svojim aktom utvrđuju maksimalan broj zaposlenih svaki organizacioni oblik. Pozitivno je to što se ovakvim Predlogom zakona predviđaju mere koje su pobrojane u članu 7. zakona i koje bi se realizovale pre svega kroz postupak objedinjavanja pojedinih službi, kroz ukidanje pojedinih poslova koji nisu od značaja, smanjivanje i pripajanje organizacionih jedinica, promenu njihove strukture, uvođenje informacionih tehnologija u neke administrativne poslove, objedinjavanje zajedničkih poslova na nivou organa, centralizacija javnih nabavki i sl.
Zakonom se propisuje da se maksimalni broj zaposlenih u sistemu lokalne samouprave određuje u skladu sa brojem stanovnika na njenoj teritoriji, odnosno po grupama je propisan određeni broj zaposlenih na 1000 stanovnika koji se može korigovati u zavisnosti od stepena razvijenosti, površina teritorije, broja naseljenih mesta, nacionalnih manjina.
U maksimalan broj zaposlenih na nivou lokalne samouprave ulaze zaposleni u svim organima jedinice lokalne samouprave, javnim službama i javnim preduzećima, pravnim licima osnovanim od strane tih javnih preduzeća, privrednim društvima i drugim organizacijama koje imaju obavezu prijavljivanja podataka o zaposlenim u registar, odnosno imaju zaposlene čije se plate finansiraju iz budžeta lokalne samouprave.
Ovim zakonom su utvrđene i minimalan broj zaposlenih na nivou lokalne samouprave bez obzira na utvrđene kriterijume, a koji ne može biti manji od 50 zaposlenih. Posebno je to što se ovakvim zakonom predviđaju izuzeci u odnosu na ograničenja koja su do sada postojala u pogledu broja zaposlenih na određeno vreme, koji nije smeo preći 10% broja radnika na neodređeno vreme.
Ti izuzeci odnose se na radno angažovanje nezaposlenih lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje kroz različite mere aktivne politike zapošljavanja, javne radove, dodatno obrazovanje, obuke i slično.
Radno angažovanje lica radi realizacije projekta koji se finansiraju iz sredstava iz EU iz različitih donacija ukoliko se njihove zarade isplaćuju iz donatorskih sredstava radi zamene privremeno odsutnih zaposlenih, za lica koja su na zameni u osnovnom i srednjem obrazovanju, za poslove sezonskog karaktera – protivgradna zaštita, ankete i drugo, za lica koja se angažuju na poslovima iz oblasti socijalne zaštite, kulture, prevođenja, različite obuke u diplomatskim predstavništvima i slično.
Svaki organ koji ima utvrđenu obavezu za sprovođenje racionalizacije mora je sprovesti do 30. juna svake kalendarske godine. Ukoliko dođe do smanjenja broja zaposlenih ispod utvrđenog maksimalnog broja, taj organ može izvršiti prijem do maksimalnog broja bez pribavljanja saglasnosti.
Konkretno, Opština Svrljig je primer opštine koja je ispoštovala svaki dosadašnji poziv za racionalizaciju, tako da mi prema ovom Predlogu zakona nemamo višak uposlenih radnika, niti ima manjak u odnosu na maksimalan broj. Deset godina danas Opština Svrljig sprovodi racionalizaciju postepeno i postupno i to se odnosi na zapošljavanje u javnim preduzećima. Pri tom, nismo podlegli ni svojevremeno trendu formiranja novih javnih preduzeća koja su služila samo u cilju zapošljavanja. Tokom svog desetogodišnjeg mandata u lokalnoj samoupravi zalagao sam se za racionalizaciju i što bolju zaposlenost zaposlenih i time se štedeo i budžet opštine i poslovalo se domaćinski.
Smatram da je ovaj zakon pozitivan jer će se konačno i u javnom sektoru za koji i uvek važi mišljenje da je samo potrošač i parazit države govoriti kao ozbiljnom delu državnog aparata, jer je neposredno da obavlja veoma važne poslove neophodne za funkcionisanje društva i građana. Nažalost, višegodišnje zloupotrebe u ovom sektoru stvorile su negativno mišljenje o svima iz javnog sektora, i ako ima dobrih primera kada se radi o broju zaposlenih u lokalnim samoupravama i dobrom odnosu prema poslu i građanima koji nas finansiraju.
Opština Svrljig iz transfera izdvaja manje od 18% budžeta za plate. Kod nas su članovi opštinskog veća neplaćeni, članovi i predsednik komisije su neplaćeni, odbornici imaju samo pravo na dnevnice, tako da je to jedan od dobrih primera što se tiče lokalne samouprave koja spada u onih 10% ili 15%, a koja posle donošenja ovog zakona neće imati viška zaposlenih.
Ovaj zakon daje mogućnost da lokalne samouprave same kreiraju svoju politiku zapošljavanja u službama i da procenjuju prioritete i pozdravljam ovakav vid davanja određene autonomije lokalima.
Takođe, donošenje ovog zakona treba istovremeno da prati donošenje Zakona o platnim razredima i Zakona o zaposlenima u lokalnoj samoupravi, jer Zakon o radnim odnosima u državnim organima, koji se sad primenjuje, je neefikasan i ima problema u primeni u praksi, pogotovo nije dobro regulisan sistem nagrađivanja, kao ni sistem sankcionisanja radnika.
Trebalo bi da postoji efikasan i primenjiv sistem nagrađivanja dobrih radnika, a i efikasan sistem sankcionisanja onih radnika koji nemaju dobar i odgovoran odnos prema poslu.
Ja ću kao narodni poslanik i predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, kao čovek koji je izabran sa liste SNS, glasati za ovaj zakon, jer mislim da je ovaj zakon dobar za one koji poštuju pravila ponašanja, svih nas koji se bavimo politikom, a to je da je standard života i porodice, moje porodice i porodica svih građana, jedino merilo ko će i koliko da bude na vlasti. Zato mislim da će ovaj zakon i set ovih ostalih zakona biti veoma bitan za dalje funkcionisanje naše države i još jednom ću, kao čovek, glasati za sve ove zakone i za sve zakone koje predlaže Vlade, a na čijem je čelu naš premijer Vučić.

Uvažena predsednice Skupštine, potpredsednici, ministre, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim i najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Juče smo govorili o sporazumima Srbije i Amerike, vezano za saobraćaj, vazdušni saobraćaj i ostale vidove saobraćaja, a danas govorimo o sporazumima i saradnji između naše Republike Srbije i Republike Turske. To mnogo znači za našu Vladu, za našu zemlju i za naš narod.
Ja ću sada govoriti o Ugovoru između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima. Potvrđivanjem Ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima, ima veliki značaj za nastavak dobre saradnje između dve države, u p ravnoj oblasti, kao i za produbljivanje dalje saradnje u oblasti pravosuđa.
Jasno, nezavisno i efikasno sudstvo predstavlja dobar osnov sveobuhvatne saradnje i u drugim oblastima i samo takvo sudstvo možete pružiti pravnu sigurnost i omogućiti investitorima za ulaganje, za nova zapošljavanja naših radnika, za pokretanje još dosta pratećih delatnosti, otkup sirovina, sveopšti razvoj regiona u koji se ulaže.
Srbija i Turska imaju još dosta značajnih međusobnih sporazuma, kao što je Sporazum o slobodnoj trgovini, o ukidanju viza, Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji zajedno sa ovim ugovorima koji su na dnevnom redu našeg zasedanja, ugovorima o uzajamno-pravnoj pomoći u oblasti građanskih, trgovačkih, krivičnih stvari, izručenju, otvaraju realan put kao unapređenju odnosa dve države, zaokruženju jedne celine i regulisanju svih značajnih pitanja.
Srbija i Turska tradicionalno neguju prijateljske odnose, ali je i neophodno stalno ih unapređivati, obezbediti pravnu sigurnost investitora, a samim tim i veću trgovinsku razmenu.
Znamo da su mnogi privrednici iz Turske zainteresovani za ulaganje u Srbiju i to prvenstveno u izgradnji infrastrukture i u poljoprivredu. U obe zemlje oko 20% stanovništva se bavi poljoprivredom i u obostranom interesu je pojačavanja saradnje u ovoj oblasti.
Poslednjih deset godina robna razmena je u porastu, ali je još uvek uvoz iz Turske znatno veći od našeg izvoza u ovu zemlju, ali ipak imamo i naše velike izvoznike kao što su „Petrohemija“ Pančevo, „Tigar“ gume Pirot, Fijat automobili Kragujevac, Fabrika bakarnih cevi Majdanpek i drugi.
Predmet ovog ugovora o uzajamno-pravnoj pomoći i u građanskim i trgovačkim stvarima je ista pravna i sudska zaštita ličnih imovinskih prava i interesa državljana jedne ugovorene strane na teritoriji druge ugovorne strane, odnosno ista pravna i sudska zaštita kao i sopstvenim državljanima.
Državljani obeju država imaju slobodan pristup sudovima i drugim nadležnim organima radi zaštite svojih prava i interesa u građanskim i trgovačkim stvarima pod potpuno istim uslovima kao i njeni sopstveni državljani.
Pravna lica koja imaju sedište na teritorijama jedne od država ugovornica u skladu sa pravom te države ugovornice uživaju prava utvrđena ovim ugovorom.
Radi ostvarivanja uzajamne pravne pomoći postupaju nadležna ministarstva pravde i to putem zamolnice za pružanje pravne pomoći. Pravna pomoć se sastoji u uručenju poziva i drugih sudskih pismena i izvođenju dokaza kao što su uzimanje izjava, izdavanje različitih isprava ili provera njihove verodostojnosti saslušanjem svedoka, sastavljanje spisaka, pitanja koja mu treba postaviti.
Postupanje po zamolnici vrši se po propisima zamoljene strane koja inače snosi i sve troškove, nastale na njenoj teritoriji. Izuzetno, zamoljena strana ima pravo na naknadu troškova što se ugovorom izričito precizira.
Ugovorom se tačno reguliše i overa ličnih isprava koje važe na teritoriji druge strane bez overe i prevoda i bez naknade troškova. Sve isprave izdate od strane nadležnih organa jedne ugovorene strane, imaju istu dokaznu snagu na teritoriji druge ugovorne strane kad god je regulisano i izuzimanje od plaćanja parničnih troškova i troškova postupka, besplatna pravna pomoć, priznanje i izvršenje sudskih odluka, postupka izvršenja prava koje se primenjuje nadležnom organu za odlučivanje.
Potvrđivanjem ovog bilateralnog ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamno pravnoj pomoći u građevinskim i trgovačkim stvarima stvaraju se uslovi za unapređenje saradnje između dve države i to ne samo u pravnoj i sudskoj oblasti, već omogućavaju i raznovrsniju saradnju u svim oblastima i doprinose većoj zaštiti fizičkih i pravnih lica u toj saradnji.
Znači, ovaj sporazum i ovi ugovori o kojima sada govorimo mnogo će značiti za građane naše Republike Srbije, za naše lokalne samouprave, jer velika šansa jeste saradnja sa Republikom Turskom i ima veliki broj investitora koji iz Turske ulažu kod nas u Srbiji.
Zbog toga, donošenjem ovih zakona i ovih sporazuma biće sigurnije ulaganje za sve koji dolaze kod nas. Ja sa ovog mesta kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS glasaću za ovaj set predloga sporazuma i sa Republikom Turskom i za prethodne koje su bile vezane za saobraćaj i vazdušni saobraćaj sa Amerikom.
Želim da pozovem sve kolege poslanike da glasaju za ovaj set zakona zbog toga što na ovaj način imamo veliku šansu da pomognemo našu poljoprivrednu proizvodnju, da dovedemo investitore iz Turske i ostalih zemalja i konačno da našoj poljoprivredi obezbedimo svetliju i bolju budućnost, a na taj način obezbedimo bolju budućnost i za sve građane Republike Srbije i za one koji žive na selu i za one koji žive od sela i za one koji žive u opštinama odakle ja dolazim, to je opština Svrljig gde ima prepoznatljivu poljoprivrednu proizvodnju vezano za stočarstvo, za kvalitetan sir, Svrljiški belmuž.
Pozvaćemo normalno posle ovakvog potpisivanja, odnosno usvajanja, imaćemo mogućnost da pozovemo naše prijatelje iz Turske, da dođu kod nas u Srbiju da investiraju, da dođu kod nas u Srbiju kao turisti.
Evo još jednom pozivam sve ljude i sve poslanike, pod broj jedan poslanike, a i građane Srbije da imamo poverenja u našu Vladu, u našeg Premijera jer ćemo ovakvim stvarima pomoći za sigurnu budućnost naše dece i dece naše dece.
Ujedno, pozdravljam sve i ovim bih izjavio saučešće žrtvama terorističkog napada u Turskoj i želim svima puno zdravlja i sreće. Još jednom, poziv svima da glasamo ovaj predlog zakona. Ja ću uvek glasati za sve zakone, kao što sam rekao, koji predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, uvažene kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, to je grad Niš.
Normalno, ja ću kao narodni poslanik Ujedinjene seljačke stranke u potpunosti podržati set ovih zakona i danas ću govoriti o ovom Predlogu zakona o vazdušnom saobraćaju između naše zemlje i SAD.
Krajem maja ove godine, potpisan je Sporazum između Vlade Republike Srbije i američkog ambasadora na osnovu koga će zakon posle 25 godina moći naši avioni i avioni vazdušnog saobraćaja iz Amerike da zajedno radimo i da na taj način imamo mogućnost da što veći broj naših ljudi iz Srbije i iz Amerike dođu kod nas i da zajedno razmenimo i turistički deo i ovaj deo ekonomski.
Biću vrlo kratak, ovaj zakon i ovaj sporazum treba podržati zbog toga što ćemo na ovaj način imati stvarno veliku mogućnost da veći broj ljudi iz naše zemlje, iz Amerike budemo na liniji i da zajedno imamo mogućnost da dovedemo i veći broj investitora u Srbiju, recimo kod nas u Nišu je „Džonson elektrik“ skoro otvorena, to je američka firma. Američki investitori kod nas upošljavaju veliki broj ljudi. Više hiljada ljudi su zaposleni kod američkih investitora i na ovaj način mi ćemo još bolje uspostaviti našu saradnju.
S druge strane, potpisivanje ovog sporazuma i između našeg potpredsednika Vlade, gospođe ministarke i američkog ambasadora, to će biti znak da veći broj investitora iz svih delova sveta dođu kod nas u Srbiju i da investiraju.
Ovim sporazumom imaće se veća mogućnost da naši proizvodi koji su srpski dođu na američko tržište i setimo se onog ranijeg kada su imali veoma dobru saradnju sa Amerikom, kada smo izvozili našeg „Juga“, takozvanog „Juga Amerika“, gde je po nekim anketama najviše izvezeno tog proizvoda na američkom tržištu, a to je iz zemlje Evrope.
Ovo je velika šansa i mogućnost da još takvih proizvoda kao što je nekada bio „Jugo Amerika“ da se izveze u Ameriku i da na taj način možemo iz cele Srbije da izvozimo ponovo iz Kragujevca automobile, možemo izvoziti kvalitetnu robu iz naše Srbije, poljoprivredna proizvodnja, kao na primer iz Svrljiga možemo da izvezemo svrljiški sir, svrljiški belmuž, iz Merošine višnju, iz Knjaževca višnju i veliki broj drugih takvih poljoprivrednih proizvoda.
S druge strane, za nas isto velika je šansa, to je turizam i ovim potpisivanjem sporazuma imamo veliku šansu da dođu drugi ljudi iz Amerike, da dođu kod nas u Srbiju da budu turisti. Evo, velika mogućnost da 31. jula, 1. avgusta i 2. avgusta dođu kod nas u Svrljig na Belmužijadu i da na taj način budemo svi zajedno i da povećamo budžet i naših građana u Srbiji, a turisti iz Amerike mogu da imaju i nešto lepo da vide.
Još jednom bih podvukao da je ovo velika stvar za nas, da će ovo biti velika šansa za Aerodrom „Nikola Tesla“ i očekujem da će u narednom periodu i niški Aerodrom „Car Konstantin Veliki“ imati mogućnost da i tu dolaze ljudi iz Amerike i da tu kroz taj način da veliki broj naših ljudi koji žive u jugoistočnoj Srbiji obezbede nova radna mesta i da dođu nove investicije.
Još jednom, podržavam u potpunosti ovaj sporazum i sve ostale sporazume koje predlaže naša Vlada na čelu sa našim premijerom.

Zahvaljujem.
Uvaženi ministre, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig, pored najlepšeg grada u Srbiji, Niša, i normalno da ću podržati ovaj zakon i sve ovo što je sada govorio ministar Nebojša Stefanović i dr Vesna Rakonjac, jer ja dolazim iz porodice gde je moj otac bio policajac, čovek koji je časno i pošteno radio svoju službu i radio svuda gde je trebao da bude. Kao sin čoveka koji je non-stop bio na terenu, u svim delovima naše Srbije gde je bilo potrebe, znam kako se radilo i kako se radi.
U potpunosti podržavam ovaj zakon da ljudi, policajci, ljudi koji su ceo svoj radni vek bili na terenu, radili veoma teške i opasne poslove, da odu u penziju ranije. Ali, ljudi koji imaju 52 godine, pa i više, posle toga mogu da u skladu sa svojim mogućnostima, zdravstvenim i psihofizičkim, rade sve poslove, pa zašto to ne bi mogli da rade i policajci, ili neki drugi iz te struke koji su otišli u penziju, kad mogu da rade medicinari, medicinski tehničari, farmaceutski tehničari, itd. Recimo, kada neki farmaceutski tehničar ode u penziju, radi u bilo kojoj privatnoj apoteci, a čovek koji je završio srednju školu, farmaceut, ne može da radi? Zato ja kažem – ako može svaki radnik koji ode u penziju da radi i kao penzioner, zašto to ne bi mogao policajac koji je služio ovoj zemlji i radio one najteže stvari koje su trebale?
Zato podržavam ovaj zakon u potpunosti i pozivam sve poslanike da odbacimo ovaj amandman.

Replika, vrlo kratko.
Samo želim da kažem i gospodin ministar je to već rekao, ja sam napomenuo farmaceutski tehničar, ne sa namerom da nekoga omalovažim. Svi znamo kada kažu da je čisto – da je čisto kao u apoteci.
Sa druge strane, svi ljudi koji rade do 63, odnosno do 65 godina, oni rade neke poslove koji nisu teški, opterećujući, a sa druge strane, po sili zakona 65 godina u penziju.
Policajac koji ide u 52 godine u penziju ili drugo ovlašćeno lice koje radi u policiji, tih 13 godina, jeste da je 30 godina radio mnogo teške poslove, siguran sam da će imati veće snage i mogućnosti da neke poslove radi nego neko ko je u 65 godina.
To je moj argument i mislim da je ovaj zakon dobar i da ga trebamo izglasati.

Zahvaljujem se, predsednice.
Uvažena potpredsednice Vlade, uvaženi kolege poslanici, građani Srbije, ja bih isto govorio o amandmanu, s tim što normalno ne podržavam kolege preko puta, vezano je za brisanje ovog člana amandmana Zakona o zakupu zemljišta.
Ja dolazim iz jedne male opštine Svrljig, koja ima velikih potreba za ulaganjem. Ima zemljište koje može da se kupi, ali onaj koji može da se kupi zemljište, nema dovoljno para i zato bi možda hteo da uzme zemljište u zakup. Ukoliko brišemo ovaj član zakona, taj čovek ne može uzeti zemljište u zakup, ne može uložiti i ne može uposliti nove ljude. Na taj način, mi ćemo malim i siromašnim opštinama onemogućiti da mogu da se razvijaju, da upošljavaju ljude i da idu napred.
Zbog toga ja predlažem mojim kolegama i koleginicama poslanicama da se ovaj amandman ne prihvati i da glasamo za ovaj zakon svi, jer mislim da ćemo na ovaj način imati mogućnosti da obezbedimo investicije, nova radna mesta u celoj Srbiji, a ja potenciram, kao prvo, to su male, siromašne opštine, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, Merošina, Žitorađa, Gadžin Han i ostale opštine koje su pored Niša i u Nišavskom okrugu.
Glasaću za ovaj zakon. Normalno, neću glasati za ovaj amandman. Kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, glasaću za sve zakone koje predlaže naša Vlada na čelu sa premijerom Vučićem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz opštine Svrljig, najlepše opštine u Srbiji, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Govoriću o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Kao čoveka, mene je policijska ruka othranila. Meni je otac radio u policiji i u potpunosti razumem sve probleme koje imaju naši ljudi koji rade u policiji.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o policiji uvodi značajne izmene i praktična rešenja u slučaju kada policija mora da postupa u stanju povećanog rizika, kada događaji ukazuju da bi mogli biti ugroženi javna bezbednost, kao i bezbednost svih ljudi. Promena bezbednosne situacije u regionu i povećani rizici uslovili su izmene člana 3. Zakona o policiji, a koji podrazumeva drugačiju organizaciju direkcije policije i drugačija kadrovska rešenja, kako bi se stvorile operativnije jedinice. Vrši se reorganizacija specijalnih i posebnih jedinica policije.
Ovim izmenama stvara se pravni osnov za postupanje policije u situacijama povećanog rizika. To su situacije koje još uvek ne zahtevaju uvođenje vanrednog stanja, a ipak zahtevaju pojačano angažovanje policijskih jedinica. Zakon donosi osnov za brže delovanje specijalnih i posebnih jedinica policije, naročito u slučaju terorističkih pretnji i pojačanog delovanja terorističkih organizacija u regionu.
Takođe, jedan od razloga za donošenje zakona je inicijativa građana za osnivanje pravnog okvira u smislu praktičnih rešenja i uvođenja primenljivih normi kada se desi nestanak maloletne osobe, tzv. Tijanin zakon. Tako je u članu 72. Zakona o policiji uneta odredba koja omogućava hitno preduzimanje svih mera iz nadležnosti policije kako bi se za kratko vreme pronašli izvršioci krivičnih dela i žrtve izvršenja, što je ključno za uspešno rešavanje slučajeva otmice. Imamo slučajeve otmice koji su se desili unazad možda nekoliko meseci, kada je naša policija veoma brzo i efikasno reagovala i u toj reakciji je bio uključen i naš ministar policije. Ovim se ostvaruju uslovi za brzo i efikasno delovanje policije i pružanje adekvatne pomoći žrtvi nasilja, kao i otkrivanje izvršioca krivičnog dela.
Zakon uvodi pravni osnov za delovanje policije u slučajevima nestanka maloletne osobe i propisuje sadejstvo i saradnju sa drugim nadležnim organima, udruženjima građana i građanima i preuzimanje mera u skladu sa zakonom i njihovom uspešnom pronalaženju.
Policija je ranije raspisivala potrage za nestalim licima u roku od 68 sata od nestanka, što je imalo teške posledice po žrtve krivičnih dela i ovim se stvara okvir za uspešno i brzo delovanje i pronalaženje nestalih osoba.
Značajna izmena uvodi se članom 5. zakona kojim se dodaje novi član 111a, a koji reguliše vršenje bezbednosnih provera po zahtevu drugih organa i pravnih lica, a koji je nedostajao nakon donošenja Zakona o oružju i municiji i Zakona o privatnom obezbeđenju. Sada se ta praznina nadoknađuje uvođenjem ove odredbe i usaglašavaju se odredbe ova tri zakona, a svi se sećamo da je bio i ovaj Zakon o obezbeđenju i privatnim obezbeđenjima.
Članom 6. zakona propisuje se prestanak radnog odnosa ovlašćenog pripadnika MUP-a sa navršene 52 godine života, odnosno 30 godina efektivnog staža, čime se omogućava odlazak u penziju pripadnika Ministarstva, čije je zdravlje narušeno i koji su duži niz godina radili po posebno teškim uslovima.
Ja ovo govorim, ovo sam nešto čitao, ali iz srca mogu da odgovorim da je policija naša uvek bila na mestima gde drugi ljudi nisu bili. To govorim iz ugla sina čiji je otac bio policajac koji je u najtežim vremenima išao i uvek bio na braniku naše otadžbine.
Ovim zakonom se daje mogućnost da ljudi koji napune 52 godine života i 30 godina efektivnog rada… Imaće mogućnost da posle njih dođu mlađi, sposobniji, jači.
Tu spadaju vatrogasno-spasilačke jedinice. dolazim iz opštine gde postoji manjak vatrogasaca i očekujem da ćemo vrlo brzo imati mogućnost da primimo određeni broj ljudi koji će raditi na spašavanju svih onih kojima je potrebno u opštini Svrljig, a i u svim drugim opštinama u Srbiji.
Još jednom, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, sa liste SNS i kao srpski domaćin, sa ovog mesta želim da čestitam svim lekarima slavu Sveti vrači, a posebno našim srpskim domaćinima koji danas slave. Još jednom svima želim puno zdravlja i sreće i da ova godina bude rodna i blagorodna, kako na njivi, tako i u kući.
Ja ću glasati za ovaj zakon, kao i za sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom.