Evo, ja bih isto podržao mog kolegu, gospodina Antića, jer stvarno institut koji se donosi ovim članom 3. da je obavezujuće da lokalna samouprava mora sada da raspiše i da izda zemlju.
Imali smo iskustva u prethodnom periodu gde su velike površine u lokalnim samouprava bile uzurpirane, gde je to na dobrobit pojedinaca koji su imali bližu saradnju sa tim lokalnim moćnicima zemljište im je izdavano. Sada ovim zakonom obaveza lokalne samouprave jeste to da uradi, ovim članom se to definiše i svaka lokalna samouprava moraće to da uradi, jer u suprotnom ukinuće se transfer. Ukidanjem transfera zatvara se, kao što se kaže svaka lokalna samouprava zato što, veliki broj lokalnih samouprava, iz kakve lokalne samouprave ja dolazim, ne može da funkcioniše bez transfera Republike Srbije.
Mislim, da ovim zakonom je to dobro definisano, da lokalna samouprava mora da raspiše da se zemljište izda, a ja mogu samo da podsetim sve prisutne kolege da je Srbija, sever Srbije, zapad Srbije i jugoistok Srbije. Tako da mogu da podsetim sve, primer koliko je zemljišta izdato u prethodnom periodu, recimo, grad Niš ima ukupno 28.326 hektara obradivog zemljišta, od toga 3.196 hektara je državno zemljište, a izdato 74 hektara. Svrljig, ima 2.017 hektar državnog zemljišta, od toga 167 hektara izdato. Doljevac, 1.512 hektara državnog zemljišta, a 42 hektara izdato itd. Imamo 12 opština, gde je ovde ne izdato blizu 20 hiljada hektara državnog zemljišta, što znači da je to veliki gubitak i za lokalnu samoupravu, a posebno za to zemljište, zato što se ne obrađuje. Ovim članom lokalne samouprave će morati da izdaju. Dolazim iz Svrljiga gde smo mi to izdavali, ali niko nije hteo da uzme.
Ujedno bih podržao gospodina Rističevića, zato što je u prethodnom govoru više puta nagovestio neke negativne stvari koje su se dešavale u prethodnom periodu koje sada realizuju. Mislim, na one negativne stvari oko izdavanja zemljišta, gde je došlo i do hapšenja tih ljudi koji su radili te negativne stvari.
Još jedna vrlo bitna stvar je to, što sve lokalne samouprave, a tu govorim o ovom delu jugoistočne Srbije na ovaj način moći će da izdaju, imamo zainteresovane investitore, a sada po ovom ima amandman da ne mora biti samo jedan investitor nego i veći broj njih.
Ujedno mi smo i na Odboru u subotu doneli zaključak da imamo još zemljišta koje nije državnog karakter, već je to zemljište koje se vodi na mesne zajednice gde smo zaključkom definisali i inicirali, to sam ja i moje kolege tražili na Odboru, da što pre promenimo Zakon o izdavanju zemljišta koje o utrine pašnjake iz 1992. godine gde će imati mogućnost da oslobodimo još veće površine zemljišta gde se može ulagati i investirati.
Još jednom pozivam sve kolege da se ne prihvati amandman koji je predložen.

Evo, još jednom po ovom amandmanu.
Moj kolega prethodnik, koji je već bio gradonačelnik i odgovorno lice u lokalnom parlamentu, zna odgovornosti. Po prvi put, da kažem, sada se u zakonu definiše i stavlja se akcenat, primat na poljoprivredu. Ovim članom, odnosno ovim amandmanom daje se obaveza lokalnim samoupravama da moraju da sprovedu program i da se raspiše javni poziv, odnosno oglas za raspisivanje tog državnog zemljišta. Po prvi put je to obavezujuće, da zbog toga ne trpi štetu i lokalna samouprava, da zemljište može da se obradi i da se zemljište stavi u funkciju.
Meni je najbitnije to što je ovim zakonom definisano to da je poljoprivreda stavljena sada u prvi plan. Uvek govorim, i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, i kao čovek koji dolazi iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig, da je ovo dobar zakon zato što obavezuje lokalne samouprave da se mora raspisati oglas, odnosno poziv da se izda državno zemljište. Po prvi put se poljoprivreda stavlja u prvi plani i na prvo mesto. Svi znamo kako se ranije radilo. Svi znamo da je bilo obavezujuće za lokalnu samoupravu samo da se donese budžet, da bude održana Skupština jednom u tri meseca, a sada se mora raspisati konkurs i da se zemljište izda.
Ovo je velika stvar za naše poljoprivrednike, zato što se ovim zakonom daje mogućnost poljoprivredi i poljoprivreda se stavlja u prvi plan u lokalnim samoupravama. Ja se nadam da ćemo u narednim nekim zakonima imati obavezu da lokalne samouprave najmanje 7% do 8% budžeta izdvajaju za sela i poljoprivredu, a ne kao neke opštine koje izdvajaju 1% do 2% za poljoprivredu, a sve ostalo izdvajaju za neke druge stvari.
Pozivam ponovo kolege poslanike da se ne prihvati amandman, predlog amandmana, jer mislim da postojeći predlog zakona i amandmani koje je čak podržala i predložila Skupština AP Vojvodine je u tom predlogu. Znači, pozivam sve da se ne prihvati amandman.

Hvala.
Uvažena predsednice Skupštine, uvažena ministarko poljoprivrede, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Inače, ovde u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku i izabran sam sa liste SNS. Danas ću govoriti kao i moje kolege prethodnici o Zakonu o zemljištu koje je u državnoj svojini. Mi smo već unazad nekoliko meseci govorili o tom zakonu na većem broju skupova, na prezentaciji zakona koji je bio na javnoj raspravi, gde je bilo niz udruženja koja su učestvovala u izradi ovog zakona. Tako ja mislim da je ovaj zakon stvarno odrađen transparentno, gde je svako ko je želeo da se uključi u dodavanje određenih stvari koje su bitne za izdavanje državnog zemljišta, mogao je to da uradi.
Imali smo dosta tih naših zajedničkih skupova i na našem Odboru za poljoprivredu, čiji sam i ja član. Ja ću za ovaj zakon da kažem da je mnogo bolji nego prethodni zakon, da ovim zakonom dajemo mogućnost da i oni regioni, kao što je region odakle ja dolazim, jugoistočna Srbija, da mogu da zemljište koje do sada nije bilo izdato, a državno je zemljište, da se da mogućnost da se to zemljište izda.
Konkretno, recimo, ja imam primer desetak opština koje sam izvukao. To su grad Niš, Svrljig, Doljevac, Merošina, Gadžin Han, Aleksinac, Ražanj, Leskovac, Sokobanja, Boljevac, Knjaževac, Prokuplje. To su opštine, odnosno gradovi koji ukupno imaju, recimo, grad Niš ima 3.196 ha zemljišta državnog karaktera, a izdato je 76 ha, Svrljig ima 2.019, a izdato je 167 ha, Doljevac ima 1.512 ha, od toga je izdato 42 ha. U tim opštinama ostala je mogućnost da se izda blizu 20.000 ha. To je samo deset opština i grad Niš, gde je ovim zakonom moguće da se to reši na najbolji način.
Zbog toga ću ja podržati ovaj zakon i imamo puno dobrih stvari, što ovaj zakon daje mogućnost. Ovo govorim konkretno za jugoistok Srbije, baš zbog ovog zemljišta koje nije izdato, jer sada ovaj zakon daje mogućnost da se da prioritet vezano za stočarstvo. Svi znamo da bez razvoja stočarstva nema ni razvoja prave poljoprivrede, jer ukoliko želimo da obrađujemo zemlju, da zemlja rađa, mi moramo na najmanje četvrtu godinu da koristimo stajsko đubrivo i da tako đubrimo zemlju da bi zemlja bila jača, da bi rađala i da sutra od toga imamo interesa.
Sa povećanjem broja grla stoke ovaj zakon daje tu mogućnost. Imamo ljude koji, recimo, imaju veći broj grla stoke, a manjak zemlje. Sada imaju mogućnost da za svako naredno grlo mogu da uzmu zemljište u zakup, s tim što težina u tim grlima treba da bude do 500 kg. Znači to može biti 7, 8 ovaca, 7, 8 svinja, jedna krava. To može da bude jedan hektar zemlje. To znači da je ovo dobar način da povećamo stočarstvo i da na taj način sutra obezbedimo, što se kaže, proizvodnu delatnost.
Mi uvek govorimo ovde na Skupštini, i moj kolega Marijan Rističević, koji isto predstavlja Seljačku stranku ovde u Skupštini, govorimo kako je prethodni period do 2012. godine, govorilo se da je bolje uvesti nego proizvesti. Ja mislim da ćemo sada dati mogućnost da sva ona zemlja koja do sada nije iskorišćena, koja je, što se kaže zaparložena, sada ćemo dati mogućnost ukoliko niko ne želi da je uzme, da je uzmu u zakup po onoj tržišnoj ceni kako je propisano unazad tri godine. Znači, postoji mogućnost da se da, što se kaže, za nula dinara i da se u narednih pet godina ta zemlja stavi u funkciju. Kroz stavljanje u funkciju te zemlje, biće mogućnost da se poveća i proizvodnja i sve ono što je vrlo bitno. Ja uvek govorim vezano za stočarstvo, s tim što se ovde daje mogućnost i za sve one koji žele da se bave voćarstvom, ovsenim kulturama, povrtarstvom, ima mogućnosti i tu da se radi.
Što kaže primedba da 30% ove zemlje koja se izdaje na teritoriji lokalne samouprave, da 30% mora da se izda investitorima, ja mislim da imamo potrebe da ukoliko dođu investitori, ja bih pozvao sve investitore da dođu kod nas u opštinu Svrljig, da zajedno svi obiđemo to zemljište koje do sada nije izdato, da zajedno sa tim ljudima pomognemo mi kao lokalna samouprava i Vlada Republike Srbije i ta zemlja sutra da može da obezbedi i veći broj grla stoke, da od te stoke obezbedimo i kvalitetan sir i kvalitetno mleko i kvalitetno svrljiško jagnje, svrljiški belmuž, odnosno svrljišku vijagru i da od tih proizvoda sutra može da živi veći broj naših poljoprivrednika.
Kada govorim o Svrljigu, to znači za celokupnu jugoistočnu Srbiju. Tamo treba ovim zakonom da obezbedimo da dođu investitori, da se izda zemlja, a s druge strane, moramo razmišljati, a to je vrlo bitno, i o nekim stvarima, konkretno, lokalne samouprave. Ima puno lokalnih samouprava koje u prethodnom periodu nisu izdavale, uopšte raspisivale konkurse da se izda državna zemlja, već su to čuvali za neke svoje i od toga niko nije imao vajde. Sada ovim zakonom lokalne samouprave imaju obavezu da moraju da raspišu da se izda zemlja, da se zna tačno koja je parcela koja se izdaje i od tih sredstava sutra lokalna samouprava ima i prvi i drugi krug obaveza da se to izda. U krajnjem slučaju, ponovo kažem, iako to niko ne prihvati, tada imamo onu mogućnost da za nula dinara to se zakupi.
Investicije su vrlo bitne, investicije u stočarstvu, investicije u biomasi, da sutra proizvodimo i biodizel i sve ono, a za to će trebati jači i ozbiljniji investitori.
Ponovo kažem, imamo potrebe, možda ćemo ovim zakonom, nekim amandmanima još doprineti da taj zakon bude bolji. Ja sam zajedno sa gospodinom Rističevićem, zajedno smo napisali neke amandmane koji će dati doprinosa da ovaj zakon bude još bolji. Pozivan sve one naše poljoprivredne proizvođače da se radi, da zajedno sa njima želimo da poboljšamo i da može sutra poljoprivredna proizvodnja da se lakše obavlja, a ovim zakonom ćemo to i obezbediti.
Šta je još vrlo bitno da kažem? U prethodnom periodu, imamo zakon iz 1992. godine, to je Zakon o izdavanju utrina i pašnjaka. Tada su velike površine izdate i vraćene su selima, odnosno mesnim zajednicama. Te mesne zajednice, govorim sada konkretno o ovom delu jugoistočne Srbije, recimo, taj deo gde živim ja, imamo 7.000 ha gde nekoliko mesnih zajednica ima mogućnost tu samo za svoja grla stoke, tu da pasu. Ovim zakonom iz 1992. godine ne može ništa tamo da se radi osim da se samo gradi ribnjak.
Ja bih vas pozvao, uvažena ministarko, da zajedno vi sa vašim kolegama iz Vlade, a o tome ću razgovarati sa našim premijerom gospodinom Vučićem, da uđemo u postupak i da taj zakon promenimo, da može tu član 9. da se promeni, da sutra i na takvim mestima može da se ulaže, da dođu investitori da ulože i da se tamo grade i objekti i da se tamo radi proizvodnja kvalitetne, zdrave hrane kroz stočarsku proizvodnju.
Još jednom, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste SNS, podržavam ovaj Predlog zakona. Juče smo imali Zakon o zadrugarstvu, gde se daje mogućnost da i naše zadruge, poljoprivredne zadruge, budu još više aktivne, da mogu učestvovati da se otkupi, da se uzme zemlja, da može i često da se kupi zemlja i da to sve bude u vlasništvu naših građana Srbije, građana Svrljiga, Niša, Boljevca, Knjaževca, Tutina i svih opština i u Srbiji.
Još jednom, kao poslanik podržavam, set ovih zakona koji se tiču poljoprivrede i pozdravljam sve kolege poslanike da daju podršku i da amandmanima poboljšamo ovaj zakon, s tim još jednom da kažem da sam se ja ponovo ovako obukao u srpsku narodnu nošnju, jer želim da naši građani, koji gledaju našu televiziju, znaju da mi ne treba da se stidimo onoga što imamo. Priroda nam je dala sve. Poljoprivreda je naša velika šansa i zbog toga svi zajedno moramo raditi i zakonskim propisima poboljšati uslove života za naše poljoprivredne proizvođače i za naša sela.
Još jednom vam se zahvaljujem i pozivam vas, uvažena ministarko, da dođete zajedno sa našim premijerom u Svrljig, da zajedno obiđemo to zemljište koje može se izda i da obezbedimo investitore.
Hvala vam. Kažem ponovo, ja ću glasati za ovaj predlog zakona.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije. Ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji a to je grad Niš i govoriću o Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju. Kao što smo čuli od vas ministre i od mojih kolega poslanika, sve ove stvari koje su rađene u prethodnom zakonu su bile tako loše da je to moralo da se menja.
Kao što vidimo, imamo zakone o izvršnom postupku koji je donet 1978. godine, pa je posle promenjen 2000. godine, pa ponovo 2004. godine, Zakon o izvršnom postupku a 2011. godine je donet zakon o izvršenju i o obezbeđenju. Sve ovo pokazuje to da su sve ove promene zakona bile, odnosno išle su ka tome da se što brže i što lakše izvrši i naplati dug od dužnika.
Šta drugo da kažem, da pomenem prethodni period, Zakona o izvršenju, gde je veliki broj naših građana osetio te izvršitelje na svojoj koži, kada su izvršitelji zajedno sa direktorima javnih preduzeća u tom prethodnom periodu imali neke dogovore gde su za 1000 ili 1.500 dinara izvršitelji trebali da obezbede, da obaveste te naše građane, da imaju dugovanja i oni moraju to da izmire. Oni su to na svojstven način radili i ljudima je došlo samo izvršno da se njima skida taj novac. Normalno, to nije bilo 1000 dinara, već je to bilo 5000, 6000, 7000 dinara i to je bila katastrofalna situacija.
Kako smo čuli malopre i od mog kolege Marijana Rističevića, šta se desilo u Inđiji, a u Inđiji to što se desilo, bilo je mnogo više gradova i opština gde se takve stvari događaju.
Zbog toga ste sada u predlogu ovog zakona stavili da posle zaključka izvršitelja, strana ima pravo da podnese prigovor i na osnovu tog prigovora, ukoliko ponovo tužena strana, odnosno taj ne bude zadovoljan, izvršitelj donosi rešenje i na osnovu rešenja, dužnik može da podnese žalbu, što znači da imamo sada na dva mesta mogućnosti da se ljudi žale, odnosno da se piše prvo prigovor, pa onda žalba.
Mislim da je to stvarno dobro, potrebno i skladno da bude mnogo bolje nego što je bilo do sada. Još jedna stvar za mene kao narodnog poslanika koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku, ali izabran sa liste SNS jeste i to vrlo bitno, što sada u ovom zakonu imamo mogućnost zakona, odlaganje izvršenja.
Moguće je da se odloži sprovođenje izvršenja i to je vrlo bitna stvar što se tiče svih nas i naših građana koji sutra imaju određena dugovanja, prema fizičkim licima ili državni organ, to je vrlo bitno baš zbog toga, kao što sam rekao malopre, predstavljam ovde u Skupštini Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste SNS i svi znamo da naši poljoprivredni proizvođači imaju periode kada su zasejali, obrađivali svoju zemlju, a imali su obaveze da plate porez, da plate neka dugovanja, došao im je izvršitelj na vrata i sada po ovom vašem Predlogu zakona, gospodine Selakoviću, postoji mogućnost da izvršitelj može da odloži to izvršenje, sve do onog trenutka kada taj poljoprivredni proizvođač ili seljak, iz mog kraja Svrljiga ili neke druge opštine drugog grada može da odloži i da plati to dugovanje izvršitelju, onog trenutka kada proda svoju robu, odnosno onog trenutka kada proda svoje tele, kada naplati svoje mleko, kada proda svoj kukuruz ili voće ili bilo šta drugo. Mislim da je ovo sasvim odlično i potrebno je da našim poljoprivrednim proizvođačima, kao i ostalim građanima da mogućnost, da ne ponavljam ponovo, jer smo svi svedoci da ima dosta problema u svim delovima naše zemlje, baš što se tiče poljoprivrede.
Stvarno je mnogo teško i ovo je stvarno dobar znak da naši ljudi mogu sebi da odlože to plaćanje i da zajedno uz saglasnost sa izvršiteljem plate to kasnije, kada prodaju svoju robu.
Vrlo je bitno i to što se obraća pažnja, jer po prethodnom zakonu to nije bio predlog, sada taj predlog imamo, za penzionere koji imaju minimalnu penziju sada se daje mogućnost da do 50% penzije može da izvršitelj naplati tom penzioneru, s tim što u prethodnom periodu to je bilo do 2/3 penzije. Mislim da je ovo ispravna odluka i mislim da je ovo sasvim, što se kaže, odlično.
Još jedna stvar, za mene kao čoveka koji dolazi iz jedne opštine, lepe opštine iz Svrljiga, kao čovek koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku u Skupštini Srbije izabran sa liste SNS, isto je vrlo bitno i to što imamo jednu odredbu člana zakona 212, predloga zakona, kojim se omogućuje da izvršitelj u postupku prodaje objekta osim što kada se prodaje nepokretnost, odnosno nepokretnost može tu sa njim, mora da se prodaju i pokretne stvari.
Šta to znači? To je za sve nas vrlo bitno, ali i moja jedina zamerka jeste sada zašto to nije donesen ovaj zakon i ova odredba i ova naša Vlada zašto nije bila na čelu sa našim premijerom pre 10 godina, da iskoristimo ovu odredbu i ovaj zakon da ne dozvolimo da naša imovina, naše fabrike da se otuđe na najgori način, da se očerupaju na najgori način.
Ovim članom zakona obavezuje se taj koji kroz licitaciju ili kroz nabavku koju propisuje izvršitelj ili organ on može uzeti fabriku zajedno sa celokupnom imovinom unutra i sa svim pokretnim mašinama.
Ukratko da kažem, svi se sećamo perioda kada je došla ona katastrofalna privatizacija, kada su naši radnici bili neisplaćeni određeni niz meseci, godina, kada su ti naši radnici utužili tog poslodavca ili direktora te fabrike, te proizvodnje i na konto tih dugovanja oni su dobijali jednu mašinu. Posle još nekoliko tužbi dobije drugu mašinu, tako jedna mašina, pa druga mašina i na kraju ostaju samo četiri zida. Na kraju su i te zidove kopali da prodaju onu žicu za sprovodnike za struju i to da se proda.
I na kraju, kada je došlo vreme, kada su radnici izgubili posao, kada nisu imali više oruđe za rad, te hale, te fabrike su ostale prazne i svedoci smo, i kod mene u opštini Svrljig, a i u okolnim opštinama u našoj jugoistočnoj Srbiji, veliki broj tih proizvodnji nije vraćen u pređašnje stanje, odnosno da se vrati ponovo, da se vrati u funkciju, da se tamo upošljavaju ljudi, da tamo ljudi završavaju sebi poslove i da obezbeđuju za sebe i za svoje ukućane egzistenciju životnu.
Mislim da ćemo ovim zakonom dati mogućnost da u narednom periodu izvršitelji budu odgovorniji, da imaju veću kontrolu i da na taj način naši ljudi mogu slobodnije da se ponašaju da ne dođemo u situaciju kao što je bilo prethodnom periodu kada je ovaj zakon bio donešen, 2011. godine, kada, kao što sam malopre rekao, sam imao spregu izvršitelja, spregu direktora koji su bili korumpirani, direktora koji su davali izvršiteljima te svoje račune da oni na silu od tih naših siromašnih građana naplate, a odnos te naplate je bio jedan prema sedam.
Tako da, stvarno mislim da je ovaj zakon mnogo bolji od prethodnog zakona iz 2011. godine. Još jednom napominjem kao narodni poslanik Ujedinjene seljačke stranke izabran sa liste SNS, da ću glasati za ovaj zakon i glasati za set svih ovih pravosudnih zakona i za sve ostale zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom, jer mislim da je to jedina mogućnost da obezbedimo sigurnu budućnost za našu decu i za decu naše dece.
Još jednom, hvala vam ministre.
Sada bih iskoristio priliku da vas pozovem da dođete do Svrljiga i da zajedno obiđemo zgradu suda i da zajedno razgovaramo o nekim zajedničkim koracima koji su bitni i za vas i za pravosuđe i za policiju, jer imamo zgradu koja sutra može biti iskorišćena za sve. Policija kod nas u Svrljigu, konkretno da kažem, nema kvalitetnu, dobru zgradu, a zgrada suda može biti iskorišćena i za jednu i za drugu instituciju. Hvala vam ponovo i još jednom vam zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Uvaženi ministre sa kolegijumom, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milete Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Govoriću o ovom predlogu zakona o rudarstvu, jer mislim da ovaj predlog zakona je mnogo bitan što se tiče rudarstva i rudara, jer mislim da je za nas to velika šansa, jer je nama priroda dala sve i to sada svi moramo iskoristiti, s tim što će ovim zakonom to biti mnogo lakše.
Srbija je nekada bila veoma prepoznatljiva po rudnom blagu, po rudarima, gde smo u Srbiji imali preko deset hiljada rudara koji su teškim radom zarađivali za sebe i za svoje ukućane. Mi svi znamo da su radari, slično kao i poljoprivredni proizvođači kao seljaci i mi to kažemo, oni taj leb što su zarađivali na taj način, to isto mislim i za naše seljake, to je hleb sa sedam kora.
Rudnici i rudno bogatstvo kod nas je u zadnjih nekoliko decenija u stagnaciji. Imamo sada određen broj rudnika koji su pokazali kako može da se radi. To je RTB, odnosno rudnik u Boru koji pomaže celom gradu da egzistira, da radi i da živi, tu se i ulaže. Sa druge strane, imamo veliki broj rudnika i u ostalim delovima Srbije koji rade, ali ne punim kapacitetom.
Što se tiče rudnika, blizu dva posto BDP se dobija od rudnika, a mi želimo da ovim zakonom i ulaganjem koje već ima dosta stranih kompanija, želimo da to povećamo na pet posto. Mislim da je to ispravno i da na tome treba svi zajedno da radimo. Ovim zakonom se olakšava da se lakše dobiju istražne radnje, da se lakše dobiju papiri i rešenja od nadležnog ministarstva kojim će moći da veći broj istražnih radnji koje se rade i kasnije eksploatacije budu rađene što pre, što brže.
Mislim da ja dolazim iz regiona, kao što sam malo pre rekao gde ima veliki broj rudnika, gde je bio veliki broj rudnika, recimo rudnici u Knjaževcu, Aleksincu, u Svrljigu, u ostalim delovima jugoistočne Srbije. Ti rudnici više sada, trenutno ne rade. Ali, imam tu kapaciteta koji je neiskorišćen recimo u Knjaževcu ima gvožđa po ispitivanju, ima bizmuta. Imali smo i Kalni to je rudnik, ekspolatacija koja je rađena u prošlom veku. Sada imamo u Aleksincu tih rudnih škriljaca, naftnih škriljaca i to su veoma kvalitetne stvari koje moramo gledati da što pre stavimo u funkciju, s tim što moramo napraviti balans između ekonomije i zaštite životne sredine. Normalno sve mora biti u skladu kako je najbitnije za naše građane Srbije.
Sada ću malo više obratiti pažnje za ove naše ljude, za rudnike, za ispitivanje ruda, vezano je konkretno za one gde se radi ispitivanje zeolita. Zeolit se radi, ispitivanje zeolita se radu u Brusu i mislim da je zeolit veoma bitna materija koja se koristi u stočarstvu za sprečavanje, imali smo prethodni period gde su neki predstavnici vojvođanske vlade nagovestili, aflatoksin gde je bila velika šteta u stočarstvu, ali evo zeolitom se to može rešiti.
Još jednom ću pomenuti i termalne izvore, geotermalne izvore koji su vrlo bitni za poljoprivredu. Kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, koji je izabran sa liste SMS glasati za ovaj zakon i za sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom, jer mislim da su ti zakoni spremni i pomažu da naša Srbija krene nekim boljim putem, a ja bih voleo da to bude mnogo bolje i mnogo brže što se tiče naše poljoprivrede. Još jednom zahvaljujem i ja ću glasati za ovaj zakon.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade i ministarko saobraćaja i građevine, gospođo Mihajlović sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Govoriću o Predlogu zakona o ozakonjenju objekata, jer mislim da je ovaj predlog zakona jedan do sada najbolji. Imali smo od 1997. godine do današnjeg dana, imali smo pet predloga zakona koji su hteli da zaustave nelegalnu gradnju, da zaustave bespravne objekte, ali nije se uspelo. Rezultat je bio sledeći, na osnovu evidencije, imamo sada 710.000 objekata koji su u postupku legalizacije, a po procenama imamo preko 1,5 miliona objekata koji su ne legalizovani.
Ja dolazim iz opštine gde, po nekim evidencijama koje ja znam, imamo 700 objekata koji su u postupku legalizacije i preko 1.200 objekata koji trebaju ući u postupak legalizacije koji uopšte nisu evidentirani.
Predlog zakona je stvarno dobar, postupak je dobar i mislim da ću ja, kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste SNS, glasati za ovaj Predlog zakona.
Daje se veća mogućnost našim poljoprivrednim proizvođačima, našim ljudima iz malih opština kao što je moja opština, gde je zemljište izgubilo svoju vrednost, gde su zgrade izgubile svoju vrednost i gde je po prethodnom zakonu vrednost, da bi smo došli do legalizacije objekta bila mnogo veća nego sam taj objekat.
Zbog toga podržavam sve ovo, zato što ste po Predlogu zakona dali mogućnost da sada do 100 m2 bude 5.000 dinara, od 100 do 200 bude 15.000 dinara i to je stvarno dobra cena za sve one koji žele da legalizuju svoj objekat. S druge strane i za one postojane objekte mogu se legalizovati gde imaju tu mogućnost, isto je za njih mnogo bolja cena.
Što se tiče procedure, procedura je veoma lepa i veoma dobra. Donošenje ovog zakona za narednih godinu dana, kao što smo rekli u zakonu, građevinska inspekcija mora obići celokupnu teritoriju opštine, sve objekte mora evidentirati i dati nadležnom organu koji će raditi dalji nastavak da se uđe u postupak legalizacije.
Još jedom, podržavam ovaj zakon jer mislim da će zakon omogućiti da se pune budžeti i lokalnih samouprava na prvom mestu, zato što ste vi ova sredstva koja ćemo sada dobiti, to je blizu 10 milijardi po nekim predračunima i proračunima, a od toga 70% ide na lokalne samouprave koje moraju uložiti taj novac u infrastrukturu, jer je za to potrebno da se uradi, a s druge strane, ovo su neka sredstva koja će imati mogućnost da obezbede bolje funkcionisanje lokalnih samouprava.
Još jednom ću podržati ovaj zakon i kao čovek i kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke i kao srpski domaćin.
Iskoristio bih priliku da svim našim srpskim domaćinima koji danas i koji juče slave Sv. Đorđu, da čestitam slavu, da svima poželim da imaju puno zdravlja i sreće i da nova 2016. godina bude rodna i blagorodna kako na njivi tako i u kući.

Zahvaljujem se.
Uvaženi potpredsedniče, uvaženi ministre finansija sa kolegama, uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Govoriću o Predlogu zakona vezano za dopunu Zakona za sredstva kojim se omogućava kratkoročna ili jednokratna pomoć prosvetnim radnicima. Svi smo mi svedoci periodi iza nas i svi znamo, imam mnogo veliki broj prijatelja prosvetnih radnika, ljudi koji rade u prosveti i sa njima u razgovoru i čuo sam i znam, a imao sam i mogućnosti kao predsednik opštine da zajedno sa lokalnom samoupravom pomažem školama, kako osnovnoj tako i srednjoj školi, u razgovoru sa svim našim, sa mojim kolegama, prijateljima, prosvetnim radnicima došli smo do saznanja, a to sad i svi znamo, da je nedovoljno sredstava njihova zarada, naknada zarade mala u odnosu na neke druge, s tim razlog toga jeste što je u 2009. i 2010. godini povećana bila zarada za sve ostale službe, odnosno ministarstva, za prosvetu nije povećano i rečeno je da će se uvećati neki drugi put.
Posle teške situacije u kojoj je bila naša zemlja, gde smo imali velikih problema sa finansijama, evo, konačno imamo mogućnost da zajedno sa našim premijerom, sa gospodinom Vujovićem, ministrom finansija i sa celom Vladom polako budžet Republike Srbije stabilizujemo i krećemo nekim laganim putem, ali putem koji je pravi put, gde se sigurno ide, što se kaže, u neko bolje sutra. Evo, ovo je jedan dobar korak, korak da se pomogne našim prosvetnim radnicima kroz jednokratnu pomoć od sedam hiljada dinara, s tim što se kroz povećanje zarada za prosvetne radnike stavlja najveći procenat i time se daje najveća važnost.
Ja imam decu koja završavaju, jedno završava srednju Ekonomsku školu u Svrljigu, drugo završava Visoku školu u Blacu, i svestan sam toga da će deca imati veću mogućnost kada prosvetni radnici mogu bolje da rade kroz ovakvu stimulaciju, s tim što mi znamo, malopre smo govorili, koliko god da se da, to je malo. Ali, trebamo biti zadovoljni, jer u ovako teškoj situaciji, kada naša Srbija polako, ali sigurno ide napred, ide u bolje sutra kroz stabilizaciju budžeta, prosveta dobija ova sredstva i stavlja se najveći akcenat na prosvetare, a normalno i na ostale u našem javnom sektoru.
U razgovoru sa mojim prijateljima prosvetarima, imao sam saznanja da veliki broj njih, ali to nije bilo u mojoj opštini Svrljig, to je bilo u nekim drugim opštinama koje su tu blizu Svrljiga, gde su meni govorili kako oni, što se kaže, od kuće uzimaju određena sredstva, sredstva za nabavku papira, udžbenike, nastavna sredstva, elektronske uređaje, da bi doneli u školu da zajedno sa decom omoguće deci, što se kaže, da bolje rade. To je bilo neki prethodni period, s tim što sam siguran, a govorim baš zbog toga što su to neke lokalne samouprave, a ne opština Svrljig, već neke opštine pored Svrljiga i to je razlog baš zbog toga što te lokalne samouprave ne servisiraju dovoljno ili nikako ne servisiraju osnovne, srednje škole ili sve te prosvetne institucije koje su na njihovim teritorijama.
Svi znamo da je obaveza lokalne samouprave da obezbeđuje sredstva za osnovne, za srednje škole, za predškolsku ustanovu i za sve te prosvetne organizacije na svojoj teritoriji. Veliki broj tih lokalnih samouprava to ne radi i sada nemamo dovoljno ili papira i veliki broj prosvetnih radnika koji su imali jubilarni nagradu, nije im isplaćena jubilarna nagrada. Ja mogu da kažem za moju opštinu da su sve jubilarne nagrade isplaćene svim prosvetnim radnicima, svima koji rade u prosveti. Nema nijedan prosvetni radnik ili radnik u prosveti koji nije dobio jubilarnu nagradu. Mi smo to iz budžeta opštine Svrljig plaćali. Znači, svaka opština to treba da radi na domaćinski način.
Ja sam se trudio kada sam bio predsednik opštine, a to će sada da radi Jelena Trifunović koja je predsednik opštine, koja zajedno sa svojim kolegama maksimalno pomaže lokalnoj samoupravi, jer mi želimo da naša deca imaju mogućnost da imaju adekvatno školovanje. Ne zbog toga što su loši uslovi, već zbog toga što sam siguran da deca iz malih opština, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, Gadžin Han i ostale opštine u jugoistočnoj Srbiji, a i u celoj Srbiji, su veoma pametna. Njima treba malo da nauče, a mogu da kažem, i to je sigurno, da su naši prosvetni radnici veoma vredni i marljivi ljudi, koji ne gledaju da li su sada primili 41 hiljadu, 50 hiljada, 70 hiljada, već oni rade baš jer žele da našoj deci obezbede, što se kaže, bolju budućnost.
Ja kao narodni poslanik koji predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku u Skupštini Srbije, izabran sa liste SNS, u potpunosti podržavam Vladu i ovaj predlog zakona, jer mislim da ćemo ovim na neki način pomoći ljudima kojima treba da se pomogne, a to je prosveta. Neko govori da prosvetni radnici malo rade. Ja mislim da to nije tačno. Siguran sam da prosvetni radnici rade dovoljno, jer rade iz srca. Ono što mi vidimo, kada se održava čas, to se računa u radno vreme, a niko ne kaže koliko treba priprema za prosvetnog radnika. Oni to pripremaju uveče, noću ili ujutru, da bi sa decom mogli da lakše komuniciraju i da to deca mnogo bolje pamte.
Kao čovek koji dolazi iz male opštine, mogu da kažem da mi kod nas tamo imamo jednu osnovnu školu, jednu srednju školu, imamo predškolsku ustanovu „Poletarac“ i stvarno mislimo da treba pomoći sa strane Republike, a malo pre je naš premijer rekao da će se ulagati u školsku infrastrukturu i da će se raditi na energetskoj efikasnosti u školama. Ja to podržavam, to je dobra stvar. Ova pomoć koja se sada obezbeđuje ovim zakonom biće na neki način znak pažnje, da se zna da Vlada Republike Srbije nikada neće zaboraviti na prosvetu, jer je prosveta za nas veoma bitna.
Meni kao roditelju je najbitnije zdravlje moje dece i dece ostalih roditelja. Ali, kao druga stvar, meni je najbitnije da posle zdravlja moja deca mogu da se obrazuju, da uče i da sutra budu dobri ljudi. Svedoci smo da naša zemlja Srbija raspolaže sa velikim resursima u mladim ljudima koji su veoma pametni, koji su naučili mnogo i koji su mnogo stvari i odradili i za nas i za ljude pored naše zemlje Srbije, a to su te naše komšije ili ostale evropske zemlje.
Šta drugo još da kažem vezano za ovaj zakon? Mislim da ćemo ovim zakonom stvarno donekle dati doprinosa da ljudi prevaziđu određene probleme, s tim što, ponovo kažem, da domaćinsko poslovanje… Ja se sada izvinjavam pošto to nisam rekao odmah, ja sam ovako ušao u Skupštinu Srbije ne sa ciljem da nešto radim negativno, već da prikažem našu srpsku narodnu nošnju i sebe kao čoveka koji dolazi iz jedne najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig. Želim da sa ovog mesta prikažem i sebe i svoju opštinu i nas poslanike da želimo da poštujemo našu tradiciju, jer svi znamo kakvi su naši stari bili, koliko je iz naše Srbije otišlo eminentnih stručnjaka u svet. Imamo i Nikolu Teslu i Mihajla Pupina i mnoge ljude koji su stvarno veoma jaki. Prema tome, mi imamo šta da prikažemo i na tome i radimo.
Imamo neke negativne stvari koje su bile u prethodnom periodu, jer smo svedoci da su određeni zakoni u prosveti bili vrlo loši, da su neki zakoni donošeni baš u onom periodu kada su bile predizborne radnje 2012. godine. Ti zakoni su donekle usporili i loše uradili za našu prosvetu. Mislim da ćemo novim setom zakona imati mogućnost da obezbedimo za našu decu lakšu komunikaciju sa stvarnošću, da mogu lakše kada uče i na licu mesta da vide kako se to radi, jer nije sve u pravu i ekonomiji. Moramo imati i određene zanate. Inače, ja sam završio Srednju veterinarsku školu, po struci veterinarski tehničar, i to svuda kažem. To je zanat od koga sutra može da se živi. U međuvremenu, ovaj posao što radim, želim da…

Završavam vrlo brzo, za jedan minut. Znači, ja u potpunosti podržavam ovaj zakon. Mislim da će ovo da doprinese da naši prosvetari mogu da prevaziđu određene probleme. S druge strane, pozivam lokalne samouprave da mnogo više stavljaju akcenat na svoje škole, na svoje profesore, a ne sredstva koja su u budžetu predviđena za određene stvari da rebalansom budžeta opredeljuju za nešto drugo, a za školstvo da nema da se obezbedi ni jubilarna nagrada, ni za decu određeni sportski rekviziti.
Još jednom, trebamo ulagati u prosvetu, trebamo ulagati u sport. Moja opština Svrljig sada završava, odnosno gradi sportsku halu iz svojih sredstava i siguran sam da će Vlada Republike Srbije pomoći do završetka svih tih sportskih objekata, prosvetnih objekata.
Još jednom se izvinjavam mojim kolegama poslanicima i svima vama, mislim da je ovaj zakon dobar, bolji nego prethodni gde nismo imali ta sredstva, ali idemo u nešto bolje. Imamo mogućnost, budžet je sada konsolidovan i idemo napred i siguran sam da će biti bolje.
Ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste SNS, glasati za ovaj zakon, jer mislim da će taj zakon potpomoći našim prosvetarima, a i za ostale zakone koje donosi Vlada Republike Srbije na čelu sa našim premijerom. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Uvažena ministarko sa svojim kolegama, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš i govoriću o zakonu o alkoholnim pićima.
Oblast u proizvodnji alkoholnih pića bila je regulisana Zakonom o vinu i rakiji iz 1994. godine, ali tokom primene Zakona pokazalo se da ima dosta nedostataka, pa je tako 2009. godine donesen novi zakon, koji je i dalje bio nedovoljno usaglašen, tako da sad donosimo ovaj predlog zakona i siguran sam da ćemo ga usvojiti, jer ovaj predlog zakona daje veliku mogućnost našim poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave proizvodnjom šljive, a svi znamo da se od naše srpske šljive pravi srpska šljivovica, svi znamo koliki se broj naših poljoprivrednih proizvođača bavi proizvodnjom šljive i ostalih voćaka i svi znamo, a i više puta smo to pomenuli do sada, u Srbiji imamo 255 hiljada ljudi odnosno poljoprivrednih gazdinstava koji se bave proizvodnjom šljiva odnosno drugih voćaka.
Ovaj zakon daje mogućnost u odnosu na prethodni zakon što će imati veliku mogućnost i veliku šansu da oni naši poljoprivredni proizvođači, ljudi koji se bave proizvodnjom šljive, višnje ili neke druge voćke, imaće mogućnost kada proizvedu svoju rakiju, sav svoj višak koji ne mogu upotrebiti za svoje domaćinstvo, za slavu, za prijatelje i za sve ostale, oni će taj svoj tržišni višak imati mogućnost da predaju prirodnom subjektu koji radi proizvodnju rakije, a to je sada mnogo bolji predlog nego što je bilo u prethodnom periodu, jer će sada biti mnogo manje troškova što se tiče tih privrednih subjekata za destilaciju alkohola odnosno pravljenje rakije.
Na ovaj način, sada više neće biti potrebe da imate toliki broj prostorija sa ljudima koji će biti stalno zaposleni, sa tehnolozima. Imaće i ovde, normalno. Stavlja se veliki akcenat na čistoću, na hemijski sastav, na sve ono što je bitno, ali, nema više potrebe da neko od tih privrednih subjekata radi i da tu mora ima tehnologa, čoveka koji je stručan. Ovde se daje mogućnost da u finišnom delu bude tehnolog koji ne mora biti u radnom odnosu, može biti po ugovoru o delu, može sklopiti ugovor sa nekim ljudima i na taj način imaće se mogućnost da ti ljudi, odnosno privredni subjekti koji su izdavajali ta sredstva za tehnologe, za objekte koji su bili u nemogućnosti da se održavaju, čak je veći deo tih objekata bio van funkcije, sada će kroz ovaj zakon imati veće mogućnosti, otvara se veći broj tih privrednih subjekata koji će raditi na proizvodnji rakije, koji će imati mogućnost da otkupljuju rakiju od naših poljoprivrednih gazdinstava. Svi znamo kako naš poljoprivredni proizvođač, naš seljak, želi da na svaki način popuni svoj budžet, jer svi znamo u kakvoj je teškoj situaciji naša privreda.
Ja ću uvek kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke strane i kao čovek koji je izabran sa liste SNS podržavati predloge Vlade i našeg premijera Vučića, sa nadležnom ministarkom, gospođom Snežanom, jer sam siguran da i ovim zakonom, i prethodnim zakonima, a i budućim zakonima, gledaćemo da se više stvari stave na svoje pravo mesto, da više mi ne plašimo naše ljude zakonima o EU, kada će naši poljoprivredni proizvođači koji se bave proizvodnjom naše tradicionalne rakije, našeg tradicionalnog pića, na tradicionalan način, više neće imati pravo da rade – sada vidimo da je ovaj zakon liberalniji, da ovaj zakon daje veću mogućnost i tim našim gazdinstvima.
Rekli smo da ima 255 hiljada ljudi, odnosno gazdinstava koja su registrovana i koja se bave proizvodnjom rakije. Oni će ovde imati mogućnost i da se zaštiti geografsko poreklo, a sve će to mnogo olakšati posao nego što je bilo u prethodnom zakonu. Velika je šansa, a ja bih tu pozvao i nadležno ministarstvo i vas ministarko sa kolegama, da se stavi akcenat na zadrugarstvo. Malo pre je moj kolega rekao da svaka destilacija, svaka proizvodnja rakije, gde imamo jednog pravnog subjekta, jednog vlasnika ili više njih, za nas koji dolazimo, na primer, iz opštine Svrljig, taj jugoistok Srbije, velika je šansa da se da doprinos kroz zadrugarstvo, kroz zadružni vid proizvodnje, gde će veći broj naših zadrugara poljoprivrednih gazdinstava formirati zadrugu koja će kasnije u svom radu napraviti svoju destilaciju i gde će imati mogućnost da svi naši poljoprivredni proizvođači, ti ljudi koji proizvode našu šljivu, višnju, kroz taj tržišni višak da proizvode rakiju i da u toj zadruzi mogu tu rakiju da predaju, da prodaju, a da ne budu na neki način ucenjeni.
Svi znamo sutra, ili u narednom periodu kada ovaj zakon usvojimo, naša šljiva će i dalje stvarati prihode za naša poljoprivredna gazdinstva. Da li kroz gotov proizvod, da li kroz destilaciju, kroz rakiju, ali, imaće od toga interesa. Svi znamo kako naš poljoprivredni proizvođač ima velikih problema kada dođe konačno do toga da mora svoj rod da proda, svi znamo i to da sutra, ukoliko ne obezbedimo ovako kroz udruživanje, kroz zadrugu, da ti ljudi mogu tu da proizvode svoju šljivu, svoju rakiju, da tu mogu da je plasiraju kroz destilaciju koja će biti vlasništvo tih zadrugara, ukoliko toga ne bude, tada ćemo imati veliki problem, isto će biti mala cena te rinfuzne robe. Jer, svi znamo koliko nam kilograma šljive treba za jedan litar rakije. Na ovaj način, kroz udruživanje, i mogućnost kroz zadrugarstvo, imaće veću šansu da se obezbedi i bolja cena za te naše poljoprivredne proizvođače i biće mnogo lakše da se ljudi na taj način udružuju i da rade.
Inače, na teritoriji Nišavskog okruga imamo pet hiljada hektara pod voćem, od toga 700 hektara ima opština Svrljig i svi mi koji se nalazimo u ovom delu jugoistočne Srbije odakle ja dolazim, veliki akcenat stavljamo na voćarstvo. Kroz voćarstvo, kroz stimulaciju u voćarstvu i same lokalne samouprave pomažu, pomaže ministarstvo, ali ja mislim da u narednom periodu moramo veći akcenat stavljati kroz te subvencije ali i pomoć za izgradnju sušara, hladnjača, jer bez tih hladnjača i sušara naš poljoprivrednik će imati mogućnost da peče rakiju, ali pre toga moramo formirati zadruge.
Šta još drugo sam hteo da kažem vezano za ovaj naš zakon o kojem sada raspravljamo? Želim da kažem da ćemo mi kao poslanici, ja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, glasati za ovaj zakon. Mislim stvarno da je ovaj zakon mnogo bolji nego prethodni zakon i da daje veću mogućnost našim poljoprivrednim proizvođačima da se bave lakše i da lakše proizvode i da lakše plasiraju tu svoju šljivu ili rakiju ili rakija da bude od višnje ili nečeg drugog, druge voćke.
Šta drugo da kažem za kraj? Znači, svi mi znamo da je šljiva zaštitni znak naše Srbije. Svi znamo kao srpski domaćini na slavama, na svadbama, da bez te robe ne može to da prođe i ja ću za kraj jednu našu pesmu, pesmicu koju je uradio Dobrica Erić, reći: „Putniče što ideš iz daljine sive, zapamti ovu poslovicu prostu, kuću pred kojom ne cvetu šljive, ne nada se više ni suncu ni gostu. U Srbiji, zemlji voćnjaka i njiva sve je više avlija i bašta bez šljiva.“
Bez toga, ova pesma nam kaže sve, priroda nam je dala sve, stvarno imamo veliku šansu i zato vas pozivam i vas iz Ministarstva da se mnogo više akcenat stavi i na voćarstvo jer velika teritorija naše zemlje Srbije, kao što je recimo iz koje ja dolazim, ima šanse da se radi ali mora biti veća pomoć i lokalne samouprave ali i iz vašeg ministarstva se mora više izdvajati realna sredstva, da ta sredstva ne budu samo na papiru pa sutra proizvođač iz Svrljiga, Blaca ili neke druge opštine to ne može da iskoristi.
Još jednom, glasaću za ovaj predlog zakona. Inače, ja moram da pomenem celu našu jugoistočnu Srbiju i da kažem kao pravi srpski domaćin i kao čovek koji živi i od poljoprivrede i živi za poljoprivredu i selo, ja sam skoro bio u Blacu. Blace je jedna lepa opština u kojoj se jedno selo zove Grgure, gde ima veliki broj domaćina koji po hektaru, mislim da je prosečno pet hektara pod voćem. Mislim da se takva sela moraju pomoći.
To važi i za moju opštinu Svrljig, to važi za opštinu Knjaževac i ostale opštine, jer stvarno voćarstvo je jedna velika šansa i ovaj zakon o kome sada raspravljamo za nas će mnogo značiti. To vam konkretno kažem za poljoprivredne proizvođače. Mnogo će značiti, jer ćemo imati mogućnost da popunimo budžet naših poljoprivrednika i na ovaj način da damo podršku našem selu i našoj poljoprivredi.
Još jednom, živeli moji srpski domaćini. Nemam sada rakiju, ja ne konzumiram alkohol, ali želim svima da kažem, da znaju, da će ovaj zakon biti odličan za naše poljoprivredne proizvođače, a pomoć mora malo više biti u voćarstvu i ostalim delovima naše poljoprivredne proizvodnje kroz Ministarstvo poljoprivrede.
Za kraj, ja ću kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste SNS, glasati za ovaj zakon punim srcem, jer siguran sam da će biti donošenje ovog zakona mnogo lakše za poljoprivrednu proizvodnju i za voćare u celoj Srbiji.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko sa koleginicama i kolegama, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Inače, da vas obavestim da moja opština ima 15 hiljada hektara pod šumom, malo više državna, malo privatna šuma i pred nama je Predlog zakona o šumama koji jasno reguliše zaštitu korišćenja gazdovanja, očuvanja šume. Šuma je obnovljiv prirodni resurs koji ima različite mogućnosti korišćenja, uslovljen uslovima stanovišta i faza razvoja.
Aktivnosti se moraju odvijati tako da se potrebe sadašnjih generacija zadovoljavaju na način kojim se ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovoljava svoje potrebe.
Ja podržavam ovaj predlog zakona, jer se njim uređuje očuvanje, zaštita planiranja, gajenja i korišćenja šuma, raspolaganje šuma i šumskim zemljištem. Pozitivne odredbe ovog zakona odnose se na šume i šumsko zemljište u svim oblicima svojine.
Pohvalio bih nadležno Ministarstvo i Upravu za šume, jer sa ovim predlogom zakona koji omogućava adekvatno reagovanje i finansiranje otklanjanja posledica u slučaju velikih prirodnih nepogoda, a dobra stvar je da se predlaže oslobađanje korisnika šuma da u tim slučajevima plaćaju naknadu za korišćenje šuma, jer se u takvim situacijama ne može govoriti o korišćenju šuma.
Šumari, šumarski inženjeri i radnici u šumi, kao istinski čuvari prirode, sprovode pored ostalih poslova i mera zaštita šuma od požara. U zaštiti šuma od požara, bitno je istaći tri cilja, sprečiti pojavu šumskih požara, brzo ih otkriti i brzo ih ugasiti. Svi znamo da je malopre moj kolega Todorović o tome govorio, da 2007. godine je Svrljišku planinu i Staru planinu zahvatio veliki požar i tada je učinjena velika šteta i šumi i šumskom gazdinstvu u Nišu.
Ja sam tada bio u opštini kao zamenika predsednika opštine gde sam aktivno učestvovao sa žandarmerijom, sa svim ljudima iz opštine, sa policijom i sa vojskom u gašenju požara. Tada sam video šta znači šuma i kako je treba održavati, jer sam bio učesnik u tome da tada nije bilo prilaznih puteva kroz šumsko gazdinstvo, da su bili u lošem stanju, a ovaj zakon doprinosi da se neke stvari poboljšaju.
Inače, šuma i ovaj Zakon o šumama je vrlo bitan i zbog toga što u prethodnom periodu, zakonu, nije bilo definisano, problem šuma i vlasništvo, nadležnost nad šumama koje su bile nekada zadružne šume i koje su neki drugi koristili, a otišli u stečaj.
Imali smo puno takvih slučajeva, a malopre smo i na odboru govorili, gde je moj kolega Milošević naveo da ima jedan deo u njegovoj opštini, preko 100 hektara koji je nelegalno isečen, baš zbog toga što niko nad tim nije gazdovao.
„Srbijašume“ nisu mogle da kontrolišu, šumari nisu imali nadležnost i sada ovim zakonom mi te stvari rešavamo na najbolji način. Vrlo je bitno to da se u ovom periodu i ovaj zakon donosi, da se odrade sigurni putevi kroz šume, jer svaki put kroz šumu obezbeđuje se na vreme, da se dođe do šume, da se vrši krčenje, eksploatacija šume, zaštita od požara, da se dovede određeni broj turista da mogu da beru gljive, da beru lekovito bilje i zbog toga je veliki akcenat na sve nas da se prave putevi kroz šume.
Kao predstavnik opštine koji sam bio do 2014. godine, imali smo puno pozitivnih stvari, vezano za šume, jer je šuma izvor života, šuma je vrlo bitno što se tiče i samog opstanka našeg sveta, ali imamo velikih problema oko krčenja šume.
Kao što sam malopre rekao, 2007. godine su bili veliki požari, gde je bila velika površina pod šumom i ona je uništena, oštećena i došlo je do eksploatacije šume. Od eksploatacije šume, šumarski radnici i ovlašćeno preduzeće koje radi eksploataciju i proredu te šume, radi i veliku štetu našim selima, a to važi i za moju opštinu odakle ja dolazim, a to je opština Svrljig, to važi i za okolne opštine, Knjaževac, Bela Palanka, Gadžin Han i sve opštine u Srbiji gde su površine pod šumom, a ima ih dosta, a i sam direktor Uprave za šume, dolazi iz veoma poznate opštine Žagubice, kako sam čuo, koja je već prepoznatljiva po šumi. Prave se velike štete kao što sam rekao kada se eksploatiše i kada se vozi šuma posebno na seoskim putevima, putevima koji vode do sela, prilaznih puteva koje su radili naši dedovi, lokalne samouprave iz svojih skromnih sredstava, a teškim kamionima kojima se tu prolazi, pravi se stvarno velika šteta, na tim šumskim putevima, a samim tim imamo i velikih problema i kao lokalne samouprave, jer svi znamo da ova sredstva koja dolaze iz ove takse koja se plaća od naknade za šumu, gde se vraćaju određena sredstva lokalnoj samoupravi, to su veoma mala sredstva i sa tim sredstvima moramo na neki način da ih poboljšamo, ili pak da naložimo tim subjektima koji rade izvoz te šume sa tih područja da to voze manjim kamionima ili u krajnjem slučaju da lokalna samouprava zajedno sa Upravom za saobraćaj, da se to rešava na najbolji način.
Imali smo problema da su naši meštani iz naših sela blokirali te puteve, da ne dozvoljavaju da prolaze teški kamioni, a posle toga su imali sankcije i probleme baš zbog tog što te firme koje su radile izvoz tih šuma, pisana je prijava protiv njih, a sa njima su bili zajedno i ljudi iz „Srbijašume“ koji su gledali svoj interes, ali nisu gledali interes naših sela, naših poljoprivrednih proizvođača i svih onih koji žive na tim teritorijama naših opština.
Šta drugo mogu da kažem za ovaj zakon. Mislim da je zakon stvarno dobar, mislim da ću ga podržati kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, ali izabran sa liste SNS, jer vidim da ovaj zakon daje snagu i mogućnost da one stvari koje su bile loše u prethodnom zakonu, sada se poboljšavaju, daje se mogućnost da se bolje i lakše radi.
Na kraju bih još jednom zahvalio svim poslanicima koji će glasati za ovaj predlog zakona i za sve ostale zakone koje predlaže naša Vlada na čelu sa našim premijerom gospodinom Vučićem, jer mislim da će svi ovi zakoni doprineti da i naša država i naša poljoprivreda i sve ono što je vezano za naše selo bude mnogo bolje i lepše nego što je bilo do sada.
Za kraj bih pozvao sve ljude, bilo da oni žive u našim selima, bilo da žive u gradu, da se vode onom izrekom koju je rekao naš pesnik Jovan Jovanović Zmaj „gde god možeš ti drvo posadi jer ono je blagorodno pa će da te nagradi“.
Još jednom bih vas zamolio da se obrati pažnja i na lokalne samouprave i još jednom kažem da ću ja, poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, a izabran sa liste SNS, glasati za ovaj zakon i za sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom Aleksandrom Vučićem. Hvala.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, građani Srbije koji ćete kasnije gledati prenos naše Skupštine i ovog zasedanja, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Govorimo danas o Zakonu o ulaganju i mislim da je ovo preka potreba za sve nas, jer bez jake privrede nema ni jake države, a i sami znamo kakav je period iza nas unazad 15 godina.
Podnešenim Zakonom o ulaganju stvaraju se uslovi za povećani obim investicija i za osnivanje novih privrednih subjekata, kako domaćih, tako i stranih. Ovaj Predlog zakona stavlja akcenat i na domaće, za razliku od prethodnog koji je više obuhvatao one strane investitore, a svi znamo kakav je bio istorijat i koliko smo sredstava iz budžeta Republike Srbije, što se kaže, bacili u bunar, a nema rezultata.
U okviru ovog zakona istakao bih član 16. predloženog zakona, koji sadrži odredbe i dužnosti postupanja i hitnosti postupanja organa vlasti. Ovim članom se predviđa da su organi vlasti dužni da omoguće ulaganje, ali da prate ostvarivanje prava izvršavanja obaveza ulagača. Po meni, to je suština ovog zakona i mislim da je bitno za sve nas, da li je to lokalna, da li je to državna vlast, bitno je da svi pomažemo investitorima da lakše ostvare svoja prava i da što pre dođu i investiraju u našoj Srbiji.
Takođe, jako je bitna i odredba da su svi organi vlasti, organi državne uprave, organi lokalne samouprave, svi koji imaju javna ovlašćenja dužni da prate ostvarivanje prava, ali i izvršavanje obaveza ulaganja. Znači, svi mi koji smo tu i koji radimo u Srbiji javne poslove dužni smo da pomažemo, ali i da pratimo ta ulaganja, jer smo imali negativnih iskustava. Znači, kada treba da se zaposli određeni broj izvršioca, kada treba da se ulože sredstva u kupovinu potrebne opreme, sve to moramo pratiti.
Predloženim članom 18. se propisuje da se protiv organa vlasti koji ne postupaju po članu 16. podnosi pritužba Razvojnoj agenciji. Ja bih predložio da ukoliko dođe do određenih formacija, a to možemo kroz amandmane da uvedemo, da Razvojna agencija istovremeno obavesti tužilaštvo, da tužilaštvo radi po tome, jer sam kao predstavnik lokalne samouprave, kako sam rekao, iz Svrljiga imao u prethodnom periodu veći broj takvih investicija, gde smo mi kao lokalna samouprava već bili obavestili nadležno tužilaštvo i veći broj institucija o nekim situacijama koje su bile sumnjive vezano za investicije kod nas u našoj opštini. Veći broj investicija je opravdalo svoja sredstva, dok određeni broj njih nije. Pretpostavljam da će neki za to i odgovarati.
Šta drugo da kažem, zakonom se uvodi obaveza lokalnih samouprava da imaju i određena lica koja će raditi u lokalnoj samoupravi da pomažu u investicijama, što je jako dobra stvar vezano za predlog ovog zakona.
Ja ću glasati za predlog ovog zakona, ali ujedno ja predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku u Skupštini Srbije. Izabran sam sa liste SNS i kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke ja bih predložio još nešto. Pošto znamo kolika su sredstva u prethodnom periodu uložena što se tiče privrede, po 10.000 evra su dobijali određeni investitori sa strane, pa kada bismo mi ta sredstva pomogli da određena poljoprivredna gazdinstva dobiju 10.000 evra za izgradnju nekog voćnjaka, za nabavku određenog broja krupne stoke, za nabavku jagodičastog voća, mi bismo ta sredstva sigurno uložili, obezbedili bismo to gazdinstvo da mogu da funkcionišu, da od toga žive, a sa druge strane ta sredstva bi se vratila trostruko, četvorostruko i ne bismo imali određene novine, novinare koji pominju seljački staljinizam. Mene je malo pre, kao što je rekao moj kolega Marijan Rističević koji predstavlja Narodnu seljačku stranku, a ja Ujedinjenu seljačku stranku, mi sve mislimo isto, i mene je to pogodilo kada sam čuo, jer svi znamo šta je bilo za vreme staljinizma. Svi znamo da su seljaci, poljoprivrednici ljudi mučenici, koji su uvek bili uz svoju državu, uz sve ono što je trebalo kada je bilo najteže, seljaci su bili tu. Stvarno me je to pogodilo, takav naziv određenih intelektualaca koji rade u nekim novinama.
Još jednom ću pozvati nadležno ministarstvo, pošto već radite i imate svoju radnu grupu koja radi na zadrugarstvu, imamo mogućnost kroz zadrugarstvo da dobiju naši zadrugari, poljoprivredni proizvođači koji žele da se bave određenom poljoprivrednom proizvodnjom, da dobiju sredstva ovakva. Da li će to biti određena hiljada evra, pet, šest, deset hiljada evra, ali siguran sam da će ti zadrugari to opravdati, vratiti i siguran sam da će se na taj način vratiti mogućnost da ljudi od toga mogu da žive i poljoprivrednici stvarno da imaju interesa da se bave poljoprivredom, normalno uz pomoć našeg ministarstva.
Još nešto što je vrlo bitno, na kraju jedna primedba na član 12. Predloga zakona, koji propisuje kriterijume kojima se utvrđuje značaj ulaganja, a to su broj radnih mesta, visina ulaganja, uticaj na bilans Republike Srbije i dugoročnost ulaganja. Članom 11. je definisano da je ulaganje od posebnog značaja ono ulaganje koje bi bitno uticalo između ostalog i na ravnomeran regionalni razvoj. Mislim da je u skladu sa tom definicijom u članu 12. mogu da bude još jedan kriterijum, a to je stepen razvijenosti opštine.
Dolazim, rekao sam malopre iz opštine, najlepše opštine u Srbiji koja jeste nerazvijena opština. U prethodnom periodu imali smo veliki broj radnika, tu je bilo 80-tih godina, ali je tranzicija učinila svoje 2000. godine pa na ovamo, mnoge firme su ugašene, a radile se mogu da kažem i ono ratno vreme.
Prema tome, vrlo bitno da u kriterijumu sutra kada se određuje visina subvencije i pomoći za privredne subjekte da se da veća mogućnost za opštine koje su nerazvijene, koje su devastirane, kao što su npr. moja opština, kao što je npr. Bela Palanka, kao što je Knjaževac, kao što je Gadžin Han, kao što je Babušnica i još 40-ak takvih opština u Srbiji. Ulaganjem u takve opštine s tim da tu mora biti veći stepen ulaganja lakše da se dobiju sredstva iz ministarstva i ovaj zakon prema tome mora da pomogne da u tim opštinama sutra se otvaraju radna mesta i od domaćih investitora o čemu smo govorili, normalno i od stranih investitora. S tim i to sve da se prati, da ne dođe do zloupotreba.
Još nešto što je vrlo bitno vezano za ovaj ekonomski savet tu stoji devet članova, ja bih predložio normalno to će biti i putem amandmana, da se u okviru tog saveta da budu prisutni i jedan član saveta da bude iz devastirnih nerazvijenih lokalnih samouprava. Ima mogućnosti kroz amandman, mislim da je već napisano, pozvao bih vas ministre ukoliko je to moguće da jedan član saveta bude iz nerazvijenih, odnosno devastiranih lokalnih samouprava, jer oni najbolje znaju kako je kod njih, kako treba da se radi i mogu lakše da predstavljaju svoje opštine. Jedan takav bio bi, mislim, dovoljan da se zajedno sa svim ostalim članovima saveta potpomogne da se ulaže u takvim opštinama koje su nerazvijene, koje su devastirane. Malopre smo čuli određene kolege koji su rekli u određenim oblastima, teritorijama naše Srbije nije ulagano, ja znam da je svuda ulagano. Jugoistok Srbije je u najtežoj situaciji i pozvao bih vas da kroz određeni pravilnik, i evo imamo i u članu 13. je to predviđeno, da Vlada može određenim pravilnicima da napravi određene akte kojim će moći da se od neke stvari poboljšaju.
U tom delu ja ću sigurno glasati za predlog ovog zakona i za sve ove zakone koji su predloženi kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke izabran sa liste Napredne stranke, jer imam poverenje u vas ministre i u našu Vladu na čelu sa našim premijerom gospodinom Vučićem.

Hvala.
Uvažena potpredsednice Vlade, prof. Mihajlović, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je amandman na član 43. Predloga zakona koji su podnela gospoda iz stranaka bivšeg režima, a koji glasi da se reči – dve godine zamenjuju rečima – godinu dana i u obrazloženju je navedeno da je vremenski period od dve godine jako dug za donošenje, za izvršavanje ovog zakona i da Železnica Srbije zbog stanja u kome se nalazi ne može toliko da čekaju.
Ja bih samo postavio pitanje gospodi iz stranaka bivšeg režima – ko je to tako, ko je doveo železnicu u takvo stanje i ko je odgovoran što je železnica u takvom stanju?
Recimo, 2011. godine Železnica Srbije dobila je iz budžeta RS 16,5 milijardi dinara subvencija, zaposlila je veći broj ljudi. Setimo se perioda od 2000. do 2012. godine koliko je para potrošeno, o čemu sam i prošli put govorio vezano za ulaganje u železnicu a nigde se ne vidi to ulaganje.
Malopre moje kolege govore za Niš, ja ću govoriti o železničkoj pruzi koja prolazi kroz moju opštinu koja je, i mogu da pohvalim i Železnice Srbije i ministarku gospođu Mihajlović da su oni u prethodnom periodu vrlo brzo pružni prelaz gde se račva kolosek pruge od Beograda do Niša prema Prakovu i magistralni put uradili vrlo brzo i mogu da kažem…,

Razlog zbog koga pozivam i ministarku Mihajlović i sve kolege poslanike jeste da se ne prihvati ovaj amandman zato što rok koji je predložila Vlada od dve godine je rok koji je baš primeran i još jednom bih, ako dozvolite, podržao i našu Vladu i Predlog ovog zakona i pozvao još jednom sve poslanike da ne glasaju za ovaj amandman i pozvao bih potpredsednicu Vlade, gospođu Mihajlović da ne dozvoli da se pruga Niš Prakovo nijednog trenutka zabrani prevoz robe, a posebno putnika jer mi smo sigurni da će ova Vlada odraditi da se ta pruga sredi, da  normalno funkcioniše saobraćaj robe i putnika jer veliki broj ljudi koji žive na toj pruzi, veliki broj opština, kao što je opština Svrljig, Knjaževac, Zaječar zavise od te pruge i privreda i poljoprivreda, a i sami ljudi.
Još jednom kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke ja pozivam sve poslanike da ne glasaju za ovaj amandman i ja ću glasati za zakon u celini jer mislim da je zakon dobar jer mislim da Vlada na čijem čelu je premijer Vučić radi kako treba i podržavam našu Vladu.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva rada, socijalne politike, kolege poslanici, poštovani građani Srbije.
Ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je Opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je Grad Niš, i ceo taj jugoistočni deo Srbije je veoma lep.
Ja ću danas govoriti o Zakonu o bezbednosti zdravlja na radu.
Zakon o bezbednosti zdravlja na radu koji je donet 2005. godine, izvršeno je usklađivanje sa direktivama EU o uvođenju mera za podsticanje poboljšavanja bezbednosti zdravlja na radu, ali je ipak u periodu koji sledi, doneto 19 podzakonskih propisa radi daljeg usaglašavanja sa propisima EU, kao i 11 podzakonskih propisa vezanih za sprovođenje zakona.
Potreba za donošenjem izmena i dopuna zakona je nastala zbog uočenih nedostataka i nepreciznosti kao i dalje prisutne neusaglašenosti sa drugim propisima. Sve to se ustanovilo tokom ovih 10 godina primene zakona u praksi.
Članom 1. se definiše oblast primene ovog zakona, kada su u pitanju vojska, policija i zaštita spasavanja tako se odredbe ovog zakona usklađuju sa direktivom EU, Zakonom o policiji i Zakonom o vanrednim situacijama.
Takođe je značajno što se ovim zakonom precizira pojam poslodavca, tako da se poslodavcem smatra i fizičko lice koje se po bilo kom pravnom osnovu angažuje za poslove, osim angažovanja za poslove u domaćinstvu, kao i za nosioce poljoprivrednih gazdinstava koje poslove obavljaju sa članovima domaćinstva.
Ovim izmenama se propisuje i obaveza poslodavca da vrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad po programu osposobljavanja koji sam donosi i kojim obuhvata sva radna mesta za koja sagledava stepen opasnosti i štetnosti. Na taj način se obuhvataju svi zakoniti vidovi radnog angažovanja zaposlenih. Kroz praksu je uočen i nedostatak odredbe o rokovima vršenja periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad.
Takođe se ovim izmenama propisuje taj rok, vodeći računa da li zaposleni obavlja poslove na radnom mestu, sa povećanim rizikom ili na radnom mestu koje nije sa povećanim rizikom. Primenom zakona u praksi uočena je potreba i da se u određenim delatnostima kao što su građevinarstvo, poljoprivreda, šumarstvo, rudarstvo, prerađivačka industrija, proizvodnja električne energije, gara, pare i snabdevanje ovih energenata, uklanjanje otpada, obezbedi bolja obuka i kompetentnost lica koja obavljaju posao bezbednosti i zdravlja na radu, jer se u ovim delatnostima češće od drugih dešavaju povrede na radu, kao i da je u tim delatnostima više radnih mesta koja su sa povećanim rizikom.
Ovim izmenama propisuje se obaveza poslodavca da licu koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu omogući usavršavanje znanja iz ove oblasti, jer je uočeno da postoji velika potreba da ova lica prate nove propise, prate iskustvo iz ove oblasti kako bi odgovorili složnim zahtevima koji se nameću u cilju obezbeđivanja zdravlja i bezbednosti uslova na radu.
Posebno bih naglasio značaj odredbe koja obavezuje poslodavca u oblasti građevinskih radova, da je dužan da uradi elaborat o uređenju gradilišta, koji je uz izveštaj dostavljen nadležnoj inspekciji rada. Time se definišu radovi za čije izvođenje je poslodavac dužan da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta, a sve u cilju smanjenja povreda na radu koje se po statistici i po izveštaju Inspektorata rada najčešće dešavaju u ovoj delatnosti. Prema ovim izveštajima oko 83% svih povreda na radu prijavljenih Inspekciji rada, dogodile su se u navedenim delatnostima.
Novina je i to što se propisuje obaveza poslodavca da prilikom davanja zaposlenima na korišćenje opreme za rad, sredstva i opreme za ličnu zaštitu za rad, morao bi obezbediti i uputstva za njihovu upotrebu.
Uvođenjem odredbe koja se za poslodavce i preduzetnike sa manje od 20 zaposlenih ne predviđa obaveza angažovanja posebnog stručnog lica za posao bezbednosti, već on to može obavljati san i bez položenog stručnog ispita, stvaraju se povoljniji uslovi za poslovanje malih preduzeća i preduzetnika, odnosno ovim odredbama se proširuje krug poslodavaca koji neće imati dodatne troškove u poslovanju po ovom osnovu.
Pravo na posebnu zaštitu ostvaruje zaposlena žena za vreme trudnoće i porođaja. Zaposlena žena i otac radi nege deteta. U skladu sa ovim zakonom, zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposleni i invalidi imaju pravo na posebnu zaštitu. Zakon o radu propisuje zabranu da zaposlen radi prekovremeno, ako bi po nalazu nadležnog zdravstvenog organa takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.
Isto tako zaposleni sa zdravstvenim smetnjama utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovom zdravstvenom stanju ili poslove opasne po njegov život.
S obzirom da sam ja predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, a izabran sa liste SNS, ja ću još jednom uporediti, kako je rekao i malopre moj kolega Marijan Rističević, sa ljudima koji su bili uposleni ili su uposleni u poljoprivrednim kombinatima, zadrugama, gde puno njih radi i ostvaruje svoje pravo za život.
S tim, ova malopre prava koja sam naveo vezano za porodilje, za bolesne, za sve one koji rade u radnom odnosu, ja bih pozvao i nadležno ministarstvo da na neki način pomognu nekim, a mi ćemo to gledati nekim amandmanom ili nekim narednim predlogom zakona, da se ženama koje su prijavljene u poljoprivrednom gazdinstvu koji uplaćuju penziono osiguranje i socijalno osiguranje preko poljoprivrede, da se tim ljudima obezbede isti uslovi kao što je to sad, kao što smo malopre rekli, pravo na trudničko bolovanje, pravo na porodiljsko bolovanje, pravo na odmor i takve stvari, jer mislim da ljudi koji žive na poljoprivredi i rade na poljoprivredi imaju veoma otežane uslove rada.
Imamo puno naših ljudi koji već izdvajaju svoja sredstva za poljoprivrednu penziju, za poljoprivredno osiguranje i ja bih zajedno sa vama gledao da naredni period, ukoliko ne može putem amandmana ili nekim narednim predlogom zakona, da pokušamo i tim ljudima da obezbedimo iste uslove kao ovi ljudi što imaju prijavljeni u radnom odnosu kod poslodavca ili na nekim drugim mestima.
Ja ću, kao i do sada, uvek podržati set svih ovih zakona jer u potpunosti podržavam i ministra Vulina koji ima snage i volje da radi i u svemu onome što neko ranije nije smeo da radi on je to odradio, a normalno bih podržao i Vladu na čijem je čelu premijer naš gospodin Vučić, jer sam siguran da će to biti sigurna budućnost za sve nas i za one koji žive na selu i za one koji žive od sela.

Uvažena potpredsednice Vlade gospođo Mihajlović sa svojim saradnicima, poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, kroz koju funkcioniše železnica. Zakonom o železnici se uređuje železnički saobraćaj koji je jedna od najosetljivijih tema u ovom trenutku. Osnovni ciljevi koji su se želeli postići ovim zakonom bili su poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, kao i integracija srpskih železnica u železnički sistem EU.
Sa jedne strane, železnica se subvencioniše velikim iznosima i veliki je gubitaš. Sa druge strane, železnica je oduvek bila kičma privrede jedne zemlje, upošljava veliki broj ljudi, uslov je opstanka mnogih preduzeća.
Jako je bitna za transport robe i ljudi. U mojoj opštini Svrljig, železnica je za nekoliko sela smeštenih u Svrljiškoj klisuri, a to važi i za opštinu Knjaževac, grad Zaječar i to je jedina veza sa svetom. Ta pruga koja prolazi kroz Svrljišku klisuru ima jako interesantnu istoriju. Zbog potrebe srpske vojske u Prvom svetskom ratu i snabdevanja iz Rusije, ubrzano se radilo na probijanju tunela i izgradnje mostova, kako bi se završio taj poslednji deo pruge od Prahova do Niša.
Blizu 15 hiljada ljudi je danonoćno radilo na izgradnji, a ruska carevina je dala potreban novac. Pred sam završetak radova, srpska vojska je počela povlačenje i porušila tek izgrađene mostove. Mostove je inače projektovao jedan od naših najvećih umova Milutin Milanković, a u to vreme radio je kao građevinski inženjer i po nekim izvorima primenio je po prvi put određene revolucionarne tehnike gradnje.
Uviđajući značaj te iste pruge i radove, redovno je obilazio i tadašnji predsednik Vlade, Nikola Pašić. Zbog čega sve ovo pričam?
Hoću da ukažem na to da su našu železnicu gradile generacije uz veliku cenu i veliki napor i mi ne smemo sebi da dozvolimo da napustimo ono što su naši dedovi gradili i pustimo da propada. Ne sme više da se razmišlja i govori o zatvaranju pruge Niš – Prahovo, niti bilo koje druge pruge u Srbiji. Slažem se da su pojedini pravci nerentabilni, pa i sama železnica je donekle nerentabilna.
To međutim ne znači da treba i da se predamo, zatvaramo i rušimo. Najlakše je da zatvorimo sve pruge koje ne donose profit, to može svako. Ali, mi treba da se potrudimo da uz organizacione i druge promene učinimo da sistem bude efikasniji, ekonomičniji i da vremenom postane samoodrživ.
Zbog toga se i predlažu izmene zakona koje su danas na dnevnom redu. Direkcija za železnice je pratila primenu važećih zakona, utvrdila nedostatke i na ovaj način bi se vršilo njihovo otklanjanje, kao i usklađivanje sa propisima EU.
U tom smislu, donošenjem zakona štiti se interes svih učesnika u železničkom saobraćaju, odnosno svih upravljača železničkih prevoznika i korisnika mreže, magistralnih, regionalnih, i lokalnih pruga.
Izneću neke podatke, konkretno vezane, koje ste malopre čuli, recimo, starost pruge je više od 40 godina, ¾ pruga izgrađeno je Drugog svetskog rata, 3809 kilometara ukupne dužine pruge od kojih je 33% elektrificirano. Ispod 3% su pruge sa brzinom od preko 100 kilometara na čas. Godišnje održavamo 14 kilometara pruga, a prema starosnoj dobi pruga trebalo bi ih rekonstruisati i održavati 200 kilometara.
Konstatacija, 2856,95 kilometara pruge izgrađeno je pre Drugog svetskog rata, 952,25 kilometara izgrađeno je nakon Drugog svetskog rata, odnosno u poslednjih 20-30 godina nije izgrađen ni jedan metar pruge.
Šta drugo da kažem osim da je prethodna vlast do 2012. godine imala niz stvari koje su loše uticale na izgradnju infrastrukture u delu železnice. Ja u potpunosti podržavam predlog ovih zakona, kao poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, izabran iz poslaničkog kluba SNS, sa liste SNS, i u potpunosti podržavam vas, potpredsednice Vlade, vezano za ovaj deo zakona, jer smo svedoci negativnih stvari koje su rađene u prethodnom periodu, vezano za „Železnice Srbije“.
U razgovoru sa čovekom koji je meni dao puno informacija, ne želim da zamaram sve vas tim informacijama, a taj čovek je bio predsednik sindikata u periodu od 2001. do 2011. godine, ima niz informacija, a to su informacije koje je dobio od svih tadašnjih radnika, kolega koji su radili u „Železnicama“ i ljudi koji su bili donekle odgovorni za puno stvari koje su rađene loše.
Ima podataka koji su, što se kaže, veoma alarmantni. Ja bih zamolio vas, potpredsednice Vlade, da tog čoveka primite kod vas, ili neko od vaših saradnika, da vam donese sve te informacije koje je imao kao predsednik sindikata, a on i sada radi u „Železnici“, radi tamo unazad 30 godina.
Tako da, „Železnice Srbije“, infrastruktura u „Železnici“, sada se radi na tome da se poboljša. Koristimo sve one kredite koji su potpisani ranije, ali s druge strane to je trebalo mnogo ranije da se odradi, i zbog toga trpi cela Srbija.
Rekao sam, ja dolazim iz Svrljiga, opštine koja se nalazi na jugu Srbije, opštine kroz koju prolazi železnica, gde je 2007. godine, govoreno da će ta pruga biti ugašena, da će na neki način biti zaustavljen prevoz putnika, a malopre sam rekao da veliki broj ljudi iz tih sela ima samo taj železnički prevoz.
Prema tome, siguran sam, jer ja stvarno imam poverenje u vas, i u Vladu našeg premijera, da ćemo sve te stvari koje se govore, neće tako biti, već će se nastaviti sa prevozom robe u tom delu pruge Niš-Prahovo, jer je pruga veoma frekventna u tom delu zato što velika količina dolazi iz Prahova prema centralnoj Srbiji, a i veliki broj naših investitora, pravnih subjekata, radi i koristi tu prugu za prevoz svoje robe.
Još jednom vas u potpunosti podržavam i siguran sam da ćete vi zajedno sa našim premijerom na čelu, uspeti da uspostavite brze pruge, i da ćemo mi te brze pruge da koristimo. Ja ću, normalno, kao uvek i do sada, kao poslanik Ujedinjene Seljačke stranke, ali izabran sa liste SNS, glasati za sve ove zakone, i dati vam podršku jer mislim da radite ispravno.