Dame i gospodo, Vlada predlaže da izmene ovog krivičnog zakonika stupe na snagu 15. januara sledeće godine, a mi smo podneli amandman kojim predlažemo da te izmene stupe na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", iz razloga što smatramo da ne postoji ni jedan opravdan razlog da zakon ne stupi na snagu u ustaljenom roku. To bi verovatno bilo negde oko 10. januara, čak pre ovog datuma koji je predvidela Vlada.

Inače, u slučaju ovog zakona napravljena je jedna prava mala zbrka sa datumima. Podsećam, Zakonik o krivičnom postupku, znači, osnovni Zakon, usvojen je 26. septembra ove godine. Nije prošlo ni tri meseca, a mi na dnevnom redu imamo predlog izmena tog zakona, i to predlog koji sadrži neke suštinske izmene zakona. Dvadeset šestog septembra je odlučeno da Zakonik stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", a da će njegova primena početi tek 15. januara 2013. godine, znači, za godinu i po dana. Sada imamo izmene tog zakona koje će stupiti na snagu 15. januara sledeće godine. To, praktično, znači da će izmene Predloga zakona stupiti na snagu tačno godinu dana pre nego što će početi primena osnovnog zakona.

Sve ove nelogičnosti sa rokovima Vlada - predlagač obrazlaže potrebom efikasnije borbe protiv organizovanog kriminala i potrebu da se procesuiraju ratni zločini. Mi iz SRS nismo protiv toga, naprotiv, podržavamo to. Međutim, za nas su sporne dve stvari.

Prvo je sporno što se ti procesi za ratne zločine i organizovani kriminal vode pred specijalnim sudovima, zato što postupke vode specijalna tužilaštva. Mi, jednostavno smatramo da to treba raditi u redovnim sudskim postupcima. Drugo što je sporno, jeste to što statistika pokazuje da je predmet rada, predmet pravosuđa, srpskog pravosuđa, da su uglavnom zločini koji su počinili Srbi u velikoj meri, a u znatnoj meri zločini koji su počinjeni nad Srbima. Navešću neke vrlo bitne činjenice koje su apsolutno nesporne. Znači, od ukupnog broja postupaka koji se vode pred sudovima za ratne zločine - 61% su postupci koji se vode protiv Srba.

Praktično, kad uporedite statistiku, ne postoji neka bitnija razlika u postupanju srpskog pravosuđa u odnosu na postupanje hrvatskog pravosuđa, bosanskog pravosuđa, slovenačkog pravosuđa i pravosuđa zemalja NATO pakta, koje su učestvovali u ratnim sukobima protiv srpskog naroda.

U Hrvatskoj 98% krivičnih postupaka za ratne zločine, što je predmet ovog zakona, vodi se protiv pripadnika srpskog naroda, a samo 2% protiv pripadnika hrvatskog naroda. U Haškom tribunalu, za koji se svi slažemo da je praktično sud NATO pakta, 73% postupaka se vodi za zločine, stvarne ili navodne zločine koji su počinili pripadnici srpskog naroda, a samo 27% postupaka se vodi protiv Hrvata i protiv Muslimana.

Sledeće, u sudu BiH 10% postupaka za ratne zločine se vodi protiv Muslimana, 20% se vodi protiv Hrvata i to uglavnom za zločine počinjene nad Muslimanima, a 70% postupaka protiv pripadnika srpskog naroda. U Sloveniji taj procenat nešto nepovoljniji, znači 80% krivičnih postupaka za ratne zločine su postupci protiv Srba pred sudovima na KiM 80% sudskih postupaka vodi se protiv pripadnika srpskog naroda i za NATO-pakt sam već rekao.

Mi se takođe svi slažemo i nadam se da se slažu vladajuće stranke, da mi već 20 godina praktično prisustvujemo jednom postupku, jednom kampanji satanizacije srpskog naroda. Do sada je ta kampanja vođena uglavnom kroz medije, međutim, poslednjih godina ta kampanja je u najvećoj meri preseljena u sudnice. Cilj tih procesa jeste da se dokaže da su Srbi i Srbija, država čiji smo mi parlament najveći krivci za izazivanje ratova na prostoru bivše SFRJ a da su Srbi ti koji su u tim ratovima počinili najveće i najteže zločine.

Podsećam da je u tim ratovima poginulo ukupno 100, najmanje 110.000 pripadnika svih naroda, na prostoru bivše Jugoslavije negde oko 500.000 ranjeno, preko pola dva miliona je proterano sa svojim ognjišta. I sada neko nastoji da kroz sudske postupke teret za te strašne zločine uglavnom prevali na leđa srpskog naroda a mi smatramo da vi usvajanjem ovakvih zakona i ovakvom sudskom praksom pomažete toj nečijoj nameri.

Ako se u pravosuđu Hrvatske, u pravosuđu Slovenije, u pravosuđu na KiM, u pravosuđu BiH, ako se u Haškom tribunalu većina postupaka vodi protiv pripadnika srpskog naroda a to se isto događa u sudskom pravosuđu Republike Srbije, onda se nameće jedan zaključak da su oni koji optužuju Srbe kao najveće krivce za izazivanje ratova i kao najveće počinioce najtežih ratnih zločina u pravu, a to, kao što znate, ne odgovara istina. Podsećam da Srbi nisu počeli ni rat u Sloveniji, tamo je rat počeo napadom na vojnike …

Izmena ovog zakona se odnosi na proširenje ovlašćenja tužilaštva koja se bave posebnim zločinima, znači tužilaštva koja imaju posebne nadležnosti, to su nadležnosti za organizovani kriminal i ratne zločine.

Kroz svoju diskusiju nastojim da dokažem da je usvajanje ovog zakona bespotrebno, da je postojanje javnih tužilaštva koja se bave procesuiranjem ratnih zločina bespotrebno da to treba vratiti u redovnu sudsku proceduru redovnim tužilaštvima i redovnim sudovima i kao argument navodim činjenicu da je kroz praksu, kroz primenu ovih zakona, da se pokazalo da pravosuđe Republike Srbije ide naruku onima koji pokušavaju da dokažu da su Srbija i srpski narod najodgovorniji za ratne zločine koji su se dogodili na prostoru …

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sada vas upozoravam da je tema dnevnog reda – izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku i da se amandman, da ga ne bih čitala ponovo, na koji ste se javili, imate pravo, imate vreme, samo imate i obavezu da poštujete član koji vas obavezuje da govorite o temi dnevnog reda. Na bilo koji način dovedite u vezu vašu argumentaciju i temu dnevnog reda.)

Gospođo Čomić, pošto sam rekao suštinu onoga što sam hteo da kažem, zahvaljujem se.

Kao prilog argumentaciji zbog čega treba prihvatiti ovaj amandman, ja ću navesti samo jedan primer, minut vremena, iz Podunavskog okruga iz koga dolazim. U Velikoj Plani postoji nova sudska zgrada površine više od dve hiljade kvadratnih metara. Nakon ukidanja Osnovnog suda i Osnovnog tužilaštva u Velikoj Plani, njihovo preseljenje je u Smederevu, imamo situaciju da je polovina nove sudske zgrade u Velikoj Plani prazna, a na drugoj strani sud u Smederevu, Osnovno i Više tužilaštvo bukvalno su zatrpani predmetima i sudijama i nemaju objektivne uslove za rad. Posebno u teškom položaju su Više i Osnovno tužilaštvo koje bukvalno rade u potkrovlju.

Ukoliko hoćete da vam tužilaštvo i Osnovni sud u Smederevu rade, imate dve mogućnosti. Jedna mogućnost je …

Ako mi dozvoljavate da dovršim rečenicu. Prekinuli ste me u pola rečenice. Pokušao sam da argumentujem zbog čega treba prihvatiti amandman gospođe Gordane Pop-Lazić. Vi ste me prekinuli u pola rečenice.

Dame i gospodo, Vlada predlaže da njena Kancelarija za odnose sa medijima sledeće godine na raspolaganju za usluge po ugovorima ima 11.150.000 dinara, a mi predlažemo da Kancelarija na raspolaganju ima 150.000 dinara, a da se 11 miliona usmeri u Pećki okrug na KiM, Srbima koji žive u Istoku, Goraždevcu i Osejanu. Mi na jednoj strani imamo vladin propagandni biro koji građane Srbije ubeđuje da Vlada Republike Srbije radi dobro svoj posao, a da je beda u kojoj žive nekakav njihov lični i subjektivni osećaj.
Na drugoj strani imamo Srbe na KiM koji u ovom trenutku rade najvažniji nacionalni zadatak za srpski narod, žive na KiM. Dok god ima Srba na KiM, borba Srbije da sačuva svoju južnu pokrajinu ima smisla i nije uzaludna. Podsećam da pri Vladi Republike Srbije ima 131 agencija, saveta, odbora, kancelarija, sa više od 1.000 zaposlenih, da će oni građane Republike Srbije u sledećoj godini koštati 22 miliona evra. Mislim da je taj novac bolje iskoristiti za ovo što mi predlažemo, za otvaranje 7.000 radnih mesta na KiM, u Merošini, u Trgovištu, Zaječaru, Crnoj Travi i Knjaževcu, Medveđi, Surdulici i u opštinama na jugu Srbije.
Koliko je ovo bitno, govori i podatak da mi u Republici Srbiji imamo više od 2.000 sela i zaselaka u kojima nema života. U njima nema apsolutno ni jednog jedinog stanovnika. Kuće su puste, napuštene, napuštena imanja, napušteni voćnjaci, napuštena groblja. Za iznos od 22 miliona evra, ovim gradovima, ovim opštinama moguće je napraviti negde oko 3.000 stanova.
Za kraj ove argumentacije da kažem da u Republici Srbiji ima više od 200 sela u kojima nema ni jednog stanovnika mlađeg od 20 godina. U selu gospodina Mirka Cvetkovića, koje je nekad imalo 300 traktora, danas nema ni 300 stanovnika, a imaju tri učenika. Hvala.

Dame i gospodo, mi smo predložili brisanje člana 1. kao i svih članova ovog Predloga zakona iz razloga što je ovaj zakon jedna od novogodišnjih čestitki Vlade Mirka Cvetkovića građanima Republike Srbije koja će dodatno sniziti njihov ionako nizak životni standard.
Prevedeno sa svih brojki koje se nalaze u ovom zakonu, ta čestitka glasi: građani Srbije, sledeće godine očekuje vas značajno povećanje cena cigareta i to najjeftinijih cigareta koje najviše koristite. Drugi stav te čestitke je: građani Srbije, u sledećoj godini moći ćete da pečete rakiju samo ako ste registrovani proizvođač ove plemenite tekućine.
Ovu čestitku Vlada Republike Srbije vam šalje da bi se dodvorila Briselu i da bi obezbedila kandidaturu Srbije za članstvo u EU.
Podsećam da četiri godine Vlada Republike Srbije ispunjava sve zahteve iz Brisela, međutim umesto nagrade 9. decembra ova vlast je dobila jednu, narodski rečeno, šamarčinu, umesto da protestvuje, umesto da se okrene sebi i sređivanju stanja u svojoj kući.

Vlada Republike Srbije predlaže da usvojimo zakon koji će povećati cene cigareta, jer Vlada Republike Srbije predlaže zakon koji će građanima Srbije, srpskim domaćinima po Pomoravlju i Šumadiji onemogućiti da od 1. januara 2012. godine rade ono što su oni i njihovi preci radili decenijama i vekovima, da u svom dvorištu, zajedno sa svojim komšijama peku rakiju. Hvala vam.

Kao što je rekao gospodin Stevanović, mi smo predložili brisanje svih članova, pa i člana 11. Na jednoj strani Vlada je požurila sa usvajanjem ovog zakona. Na drugoj strani, Vlada odlaže njegovu praktičnu primenu. Vlada je zakon usvojila 16. decembra i u Skupštinu ga dostavila po hitnom postupku. Predlaže da se zakon primenjuje od 1. januara sledeće godine. Na hitnost upućuju i razlozi za donošenje zakona, gde se kaže da je u pitanju potreba da se što pre obezbedi pravednija i stabilnija naplata akciza na duvanske proizvode, što će obezbediti veće budžetske prihode.
Onda u članu 11. ta Vlada kojoj se žuri kao da je šećer upao u vodu kaže da će primena odredbe o naplati akciza po novoj metodologiji obračuna stupiti na snagu za šest meseci, 1. jula sledeće godine.
Onda se postavlja jedno pitanje – zašto Vlada na jednoj strani toliko žuri, a na drugoj strani odlaže primenu mere koja treba da obezbedi u najvećoj meri punjenje budžeta kada je u pitanju ovaj zakon? Objašnjenje je vrlo jednostavno - sa usvajanjem zakona Vlada je požurila da bi se dodvorila EU, da bi dobila kandidaturu za članstvo u EU 2389. godine, a na drugoj strani…

Ne, nisam rekao primena zakona je od 1. januara. Govorim o prijemu Srbije u članstvo EU.

Da li mogu da nastavim?

Usvajanje ovog zakona dovešće do povećanja akciza na cigarete i do povećanja cena cigareta. Da se to ne bi dogodilo pre izbora, a izbori se najavljuju za kraj aprila ili za Đurđevdan 6. maja, Vlada predlaže ovo rešenje iz člana 11. gde kaže – primena ove odredbe će početi za šest meseci, 1. jula 2012. godine.

Vlada Republike Srbije predlaže da ovaj zakon stupi na snagu 1. januara. Mi smo predložili brisanje tog člana iz sledećih razloga: po Ustavu, zakon može da stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" samo u slučaju posebnih, izuzetnih okolnosti, kao što su: ratno stanje, predratna opasnost, velika elementarna nepogoda, epidemija neke bolesti ili neka druga elementarna katastrofa ili ako su u pitanju neke okolnosti koje će dovesti do teških posledica po građane Republike Srbije i po samu državu. Ovde nije u pitanju ništa od toga.
Vi ste na ovaj način nastavili sa jednom praksom da usvajamo zakone koji stupaju na snagu pre nekog uobičajenog roka. Pre dva dana, u ponedeljak, 26. decembra, usvojili ste Plan finansijskog poslovanja Agencije za energetiku u 2011. godini, a do kraja godine ostalo je pet dana. Pazite apsurda – usvajamo zakon o finansijskom planu poslovanja jedne državne institucije, jednog državnog organa za 2011. godinu pet dana pre isteka 2011. godine. Istog dana, znači, u pet do 12, produžili ste rok važenja Zakona o podsticajima u građevinskoj industriji. Rok mu je isticao prekosutra. Isti problem smo imali sa važenjem ličnih dokumenata. Tri puta ste produžavali rok važenja stare lične karte i starog pasoša. Mi smo vas sva tri puta upozoravali da su rokovi prekratki. Sva tri puta ste odbijali argumente SRS i svaki put se posle nekoliko meseci ili godinu dana pojavljivali sa zakonskim predlozima koji nisu bili ništa drugo nego naši predlozi koje vi niste uvažili.
Sada imamo istu situaciju. Umesto jednom, o istoj stvari raspravljamo više puta, trošimo vreme i novac. Međutim, domaćinsko poslovanje se ne može očekivati od Vlade koja je u svom mandatu građane Srbije zadužila za šest milijardi 626 miliona evra. Hvala vam.

Dame i gospodo, po predlogu Vlade primalac prihoda je dužan da opštinskom organu poresku prijavu o ostvarenom prihodu podnese najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je prihod ostvaren. Na osnovu te prijave poreski organ će uraditi rešenje.

Međutim, Vlada ne kaže koji je to rok u kojem poreski organ mora da uradi rešenje. Ako ostane ovo rešenje koje je predložila Vlada, to može da se dogodi u roku od pet dana, može u roku od 25 dana, zavisno od toga kako su raspoloženi i da li u ovome, u postupku izrade rešenja, imaju određeni sopstveni interes. Da brzina izrade poreskih rešenja ne bi zavisila od dobre volje ljudi koji su zaposleni u poreskom organu, mi smo podneli amandman kojim smo predložili da se rešenje mora uraditi i stranci dostaviti najkasnije u roku od 10 dana od dana podnošenja poreske prijave…

Mi smo predložili brisanje ovog amandmana iz sledećih razloga…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, niste predložili brisanje amandmana, nego je tekst amandmana koji ste predložili – u članu 1. stav 2. i 3. brišu se reči "na tržištu". Molim vas malo koncentracije.)
Ne može da bude koncentracija ako vi dozvoljavate da narodni poslanici dobacuju.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, pogrešno ste pročitali tekst amandmana koji ste podneli. Pažljivo vas slušam.)
Vlada ovim rešenjem proširuje spisak poreskih obveznika i kaže – poreski obveznik je pravno lice koje prihod ostvaruje pretežno prodajom proizvoda na tržištu. Predložili smo da se brišu ove reči "na tržištu" iz razloga što mi ne poznajemo ni jednu robu koja se prodaje, a da se ne prodaje na tržištu. Sva roba koja se prodaje, prodaje se na tržištu, razlika je samo u tome da li je u pitanju legalno ili ilegalno tržište. Roba koja se prodaje na tezgi sa fiskalnom kasom i roba koja se prodaje, kako narod kaže, ispod žita, prodaje se na tržištu. Pod robom koja se prodaje na tržištu verovatno je Vlada Republike Srbije mislila na robu koja se prodaje u legalnim tokovima, ali nije normalno da Vlada predlaže jednu zakonsku odredbu o poreskim obavezama u trgovini u kojoj kaže – ova odredba se odnosi samo na robu koja se prodaje u legalnim tokovima. Ono što mene zanima…

Član 6. govori o postupku donošenja rešenja o naplati poreza. Da brzina izrade poreskih rešenja ne bi zavisila od dobre volje poreskih službenika mi smo podneli amandman kojim predlažemo da poreski organ rešenje o naplati poreza u visini poreza mora da donese u roku od deset dana od dana prijema prijave.
Koliko je ovo važno, pokušaću da ilustrujem na jednom primeru. Neki mediji su ovih dana objavili da još uvek nije urađeno i dostavljeno poresko rešenje agenciji koja je u Beogradu organizovala tri koncerta sarajevskom pevaču Dinu Merlinu. Pevaču koji je poznat po dobrim pesmama ali i po pogrdnim izjavama o Srbiji i srpskom narodu. Mediji su objavili da je on na tri koncerta zaradio ukupno više od milion evra. Podsećam da je od koncerata prošlo više od mesec dana i zanima me, znači da li je tačna ova informacija, da još uvek nije urađeno poresko rešenje.
U slučaju da bude prihvaćen amandman SRS ovo se više ne bi moglo događati ovakvi propusti. Naravno, Vlada nije prihvatila ovaj amandman i time je nastavila jednu lošu praksu da odbija dobre amandmane samo zato što ih podnosi SRS. Ali, kako očekivati razum i razumevanje od Vlade čiji je najveći rezultat otvaranje narodnih kuhinja u Srbiji, a što se tiče spoljne politike najveći rezultat je potpisivanje Sporazuma o zaštiti životne sredine sa Azerbejdžanom, zemljom koja je udaljena 3000 kilometara i potpisivanje Sporazuma o borbi protiv terorizma, protiv organizovanog kriminala, protiv trgovine ljudima sa republikom Albanijom. Sa zemljom koja je leglo organizovanog kriminala, leglo međunarodnog terorizma, leglo trgovine drogom i leglo trgovine ljudima.