Dame i gospodo narodni poslanici, saznali smo, barem, sudbinu amandmana koje su podnosili narodni poslanici, odnosno mišljenje Vlade Republike Srbije. Doduše, nemamo obrazloženje zašto su amandmani koje su podneli narodni poslanici prihvaćeni ili odbijeni. Da kažem da ste uspeli nekakav minimum uslova koje predviđa Poslovnik da ispoštujete i to je sve.
Amandman koji sam podneo u ime SRS-a menja suštinu Predloga zakona o budžetu.
Pre nego što pređem na tu temu, ne bih da ministar izlazi za ovu govornicu i da se hvali kako je Ministarstvo finansija odlično uradilo Predlog zakona o budžetu, kako su vrlo ekspeditivni, jer, eto, nama narodnim poslanicima treba sedam dana da pregledamo materijal, pa kad nama treba toliko vremena, kako je tek ministru, odnosno Ministarstvu finansija koje mora da sačini taj predlog zakona o budžetu.
Gospodine ministre, ne znam da li ste vi nekada ranije bili narodni poslanik, ali kao ministar, to znam sigurno, imate kompletan kabinet, sa neograničenim tehničkim i ljudskim resursima. Narodni poslanik to nema. Narodni poslanik, eventualno, može da dobije jedan računar, i to da čeka na red da bi mogao da uradi amandmane na neki predlog zakona, u ovom slučaju, na Predlog zakona o budžetu.
Nemojte time da se hvalite. Narodna skupština je na određen način, zbog ovakvog načina podnošenja Predloga zakona o budžetu, ponižena, kao i narodni poslanici.
I pored svega toga, Srpska radikalna stranka, poštujući Poslovnik, napisala je određen broj amandmana na Predlog zakona o budžetu.
Na šta se odnosi amandman na član 1. koji sam podneo u ime SRS-a? Hteo sam da dokažem vladajućoj većini, a i vama, gospodine ministre, da zakon o budžetu Republike Srbije, prvo, ne mora da bude u deficitu, a da dobrim delom, poštujući restriktivnu politiku i smanjenje javne potrošnje, možete sasvim komotno da raspolažete rashodnom stranom budžeta Republike Srbije i da namirite sve budžetske korisnike, direktne i indirektne.
U svom završnom izlaganju posle rasprave u načelu, gospodine ministre, niste odgovorili na jedno pitanje - šta je bilo sa onih 17 milijardi dinara neutrošenih sredstava, koji su bili predloženi u prvobitnom predlogu zakona o budžetu? Nemoguće je da se promeni nešto što je već završeno. Možete da menjate budućnost, prošlost ne možete. U najmanju ruku, to vaše završno izlaganje je više bila jedna politička, populistička priča, nego obraćanje ministra narodnim poslanicima.
U članu 1. predvideli ste da budžetski prihodi iznose 581 milijardu 841 milion itd., a da ukupni rashodi budžeta treba da budu u iznosu od 595 milijardi 517 miliona i da je budžet Republike Srbije za 13 milijardi dinara u deficitu.
U sledećoj tabeli, gospodine ministre, vidimo da je taj deficit, kako ste ga vi predložili, mnogo veći nego 13 milijardi, jer se kaže da ćete 50 milijardi 948 miliona dinara da finansirate iz hartija od vrednosti koje će da emituje Republika Srbija.
Da li može neko pri zdravoj pameti da kaže da je emitovanje hartija od vrednosti tekući budžetski prihod i da se kao takav vodi, ili je emitovanje hartija od vrednosti isto što i štampanje novca, ili primarna emisija, jer to nije ništa drugo nego to.
Navodno, kažete da pokriće za jednu ovakvu primarnu emisiju, odnosno štampanje novca, leži u prihodima koji su ostvareni od privatizacije Mobtela, a koliko znam, prihodi koji se ostvare od privatizacije, ne samo Mobtela, nego i svih drugih preduzeća koja su do sada bila u društvenoj, a po novom ustavu u državnoj i javnoj svojini, jesu izvorni prihod budžeta Republike Srbije.
Gospodine ministre, jedno prosto pitanje - ako već imamo sredstva od privatizacije, zašto nam ona služe za pokrića štampanja hartija od vrednosti, koja posle isplaćujemo s određenim kamatama i određenim troškovima, a na ta sredstva koja su deponovana kod poslovnih banaka primamo veoma male, da ne kažem i znatno manje kamate od onih koje kao država dajemo. To bi bilo isto kao kada biste nekome ostavili novac na čuvanje pod kamatom od 0,5 ili 1%, a onda se zadužili kod njega sa kamatom 12-15 ili 20%.
Ko će od toga imati korist? Onaj koji čuva sredstva i ta ista sredstva vam daje pod kamatom, koju plaćaju, u ovom slučaju, građani Republike Srbije.
Znači, na prihodnoj strani, u ovom amandmanu predviđeno je 599 milijardi 544 miliona, uključujući i 17 milijardi od neutrošenih primanja iz ranijih godina.
Gospodine ministre, moram da kažem da u ovom amandmanu nema Nacionalnog investicionog fonda, jer tako nešto, u principu, i ne postoji. Mi smo do sada imali različite zakone o budžetu, koji su čak imali i stavke za 2007, 2008. i 2009. godinu, gde je bila stavka - NIP.
Postavlja se pitanje - taj NIP je već u zakonima o budžetu koji su doneti, u izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2006. godinu, a nema ga u 2007. godini, u vašem predlogu budžeta, iako ste bili u obavezi, po Zakonu o budžetskom sistemu, da takve stavke ispoštujete i stavite u ovaj predlog zakona o budžetu.
Znači, NIP nije ništa drugo nego petogodišnji plan ministarstava kako će da troše sredstva. Da stvar bude još gora, to kako će ministarstva da troše sredstva niko drugi ne zna, nego će plan i program od 44 milijarde, koliko je predviđeno ovim budžetom, da donosi Vlada Republike Srbije, na predlog nadležnog ministra, znači, uredbom.
Zar to nije posao zakonodavne vlasti i zar nije posao narodnog poslanika i njegovo pravo, na prvom mestu, da za svaki dinar koji planirate da potrošite zna namenu?
U ovom slučaju, imamo samo podzakonska akta, kojima ćete da opredeljujete kako se kome svidi, verovatno mnogima. Zavisno od toga ko je na vlasti u određenim lokalnim samoupravama, dobijaće se sredstva iz fondova, a to znači oni koji su miljenici stranaka koje su na vlasti, članovi stranaka.
Nemamo jasan kriterijum kako ćemo sredstva iz NIP-a da trošimo, pa zato smatramo da ona ne treba da se nalaze u ovom budžetu, barem dok ne donesete zakon o NIP-u, onog časa kad Skupština Srbije usvoji i pre nego što usvoji zakon o budžetu, da bi se znalo ko će koliko da ima tih sredstava.
U amandmanu su predviđena sredstva i za otplatu stare devizne štednje, u iznosu od 21 milijardu dinara. To je prihvaćeno, to nismo hteli da menjamo, ali smo tačno odredili namenu u rashodnoj strani budžeta, da ne bi kasnije bilo zloupotreba, jer imamo takva iskustva da su, i pored toga što su se neke stavke samo u tekstualnom delu nalazile, prema nekom planu i programu Ministarstva, kasnije bile u korist građana Srbije i nisu izmirivane.
Predviđena su i sredstva u iznosu od osam milijardi dinara za otplatu duga zajma za privredni preporod Srbije, tako da je i ta strana namirena kada su građani u pitanju.
Kada su u pitanju subvencije, mislim da je vreme da ova vlada konačno prestane sa lošom politikom kada je u pitanju poljoprivreda.
Prvo ste uveli PDV na poljoprivredne proizvode. Uveli ste na repro-materijal za poljoprivredu, takođe, PDV. Subvencije koje su do sada imali poljoprivredni proizvođači, sve do jedne, ukinuli ste.
Spominjete ih i setite se poljoprivrednika samo u vreme izbornih kampanja, kada obećavate nekih 100 evra po hektaru zasada, a onda to zaboravite kad dođete na vlast itd.
Izgovor za vašu brigu o poljoprivrednim proizvođačima je verovatno taj što ste opredelili određena sredstva, u iznosu od 11 milijardi dinara, za programe razvoja u poljoprivredi.
Kako su do sada ti programi razvoja u poljoprivredi prolazili kod prethodne vlade, a ova ima kontinuitet sa tom prethodnom vladom, čućete iz sledećeg primera.
Kredite za poljoprivrednu proizvodnju mogli su da dobiju samo oni koji su bili pripadnici političkih stranaka koje su na vlasti, a dok je prošla vlada postojala - najviše članovi G17 plus.
Znači, nemate čak ni kriterijum kako ćete određene kredite da dajete poljoprivrednim proizvođačima, nego dajete za pravo ministru da on sam o tome odlučuje, da sam opredeljuje sredstva i da sam određuje ko će koliko da dobije.
Ovim amandmanom je predviđena pravednija raspodela sredstava za poljoprivrednike.
Povećali smo subvencije za poljoprivrednike, i to isključivo po kriterijumu koji niko ne može da ospori, a to je poljoprivredni proizvod.
Znači, koliko proizvede, toliko će da vredi i toliko para može da dobije, a ne da pojedinci imaju sredstva koja će često i nenamenski da troše, pogotovo što nemamo nikakvu kontrolu da li se ti krediti iz budžeta, koji se dobijaju od strane Ministarstva, troše namenski.
Podsetiću vas samo, gospodine ministre, da se u Vladi od 2001. do 2004. godine Demokratska stranka izuzetno proslavila kreditima koji su dati poljoprivrednim proizvođačima, kada ste kredit i sredstva namenili za uzgoj ovaca, a kredit je dobila tadašnji ministar u Vladi Republike Srbije Marija Rašeta-Vukosavljević, pa od kredita koji je namenjen za poljoprivrednu proizvodnju otvorila noćni klub. E, tako to izgleda kada DS i DOS, bez obzira koju mutaciju doživeo, troši budžetska sredstva.