Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9726">Veroljub Arsić</a>

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi u načelu koja je vođena ovde, a i u toku jučerašnjeg dana, nagovešteno je postojanje jednog ovakvog člana i postavljeno pitanje zašto jedan ovakav član može da se nađe u zakonu. O čemu se radi u tom novom članu 180a koji je Vlada Republike Srbije predložila u izmenama i dopunama Zakona o osiguranju?
Član 180a glasi: ''Narodna banka Srbije i zaposleni u NBS, kao i lice koje po nalogu NBS vrši dužnost utvrđenu ovim zakonom, ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem te dužnosti, osim ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. Lica iz stava 1. ovog člana ne mogu odgovarati za štetu iz tog stava ni nakon prestanka radnog odnosa u NBS, odnosno prestanka vršenja dužnosti. Narodna banka Srbije nadoknadiće troškove zastupanja zaposlenih u NBS u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi sa dužnostima koje ti zaposleni obavljaju ili su obavljali na osnovu ovog zakona. Narodna banka Srbije nadoknadiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao radni odnos u NBS.''
Sad se postavlja jedno pitanje – ako ta gospoda u NBS rade svoj posao na osnovu zakona, kakvu to oni štetu mogu da pričine ako koriste ovlašćenja koja su im zakonom propisana?
Vlada je odbila ovaj amandman uz sledeće obrazloženje: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se za štetu pričinjenu vršenjem službene dužnosti ne odgovara na isti način kao za bilo koju drugu pričinjenu štetu. Predložena odredba ne isključuje pravo na naknadu štete, već u skladu sa opštim principima odgovornosti za štetu bliže precizira odgovornost za prouzrokovanu štetu, što nije u suprotnosti sa odredbama člana 124. Zakona o državnim službenicima, sa gledišta odgovornosti zaposlenih. Takva odredba se ne može smatrati neustavnom. Ista se može posmatrati u odnosu na član 35. stav 2. Ustava Republike Srbije koji propisuje da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. Predložena odredba odnosi se na zaštitu NBS i zaposlenih koji profesionalno i savesno vrše svoju dužnost, osim ukoliko se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili iz krajnje nepažnje. Ovaj predlog, dakle, ne isključuje odgovornost državnog organa za naknadu štete prouzrokovanu nezakonitim ili nepravilnim radom subjekta iz navedene odredbe Ustava Republike Srbije.''
Posle ovako velikih citata, da pokušam da objasnim.
Znači, ukoliko NBS ili lice koje ona ovlasti ili lice koje je zaposleno pričini štetu nekom pravnom subjektu, pravni subjekat prvo mora da se obrati sudu, da dokaže da mu je šteta pričinjena namerno ili krajnjom nepažnjom zaposlenih u Narodnoj banci Srbije. Kada dobije tu presudu, ako je ikada dobije, tek onda pravno lice ili drugi subjekat može da traži sudsku naplatu štete koja mu je prouzrokovana.
Sad se postavlja pitanje kako će to pred nadležnim sudom da dokazuje da mu je šteta pričinjena namerno. Ili Narodna banka Srbije, sa guvernerom Jelašićem, želi već unapred da dobije imunitet i da može da radi na tržištu osiguranja šta god hoće? Iskustva koja imamo sa vama od kad je Dinkić ušao u poslove finansija, a ušao je upadom u Narodnu banku sa čarapom na glavi, pa sve do današnjeg dana, sve je prepuno zloupotreba.
Ma koliko to vama bilo neprijatno, zloupotrebe su počele posle tog upada, nezakonitim trošenjem sredstava koje je imala Narodna banka tadašnje SRJ. Da bi se napravio vakuum na tržištu novca, ugašeno je petnaestak domaćih banaka. Od tih 15, četiri su bile najveće banke na teritoriji Republike Srbije. Obrazloženje tadašnjeg guvernera je bilo da one ne mogu da posluju, da te banke više duguju nego što vredi njihova imovina i njihova potraživanja. Sada, posle šest godina, a evo već sedma godina teče, došlo se do zaključka da Agencija za sanaciju, likvidaciju i stečaj banaka prikriva dokumentaciju od javnosti, od Narodne skupštine, Odbora za finansije itd. i da situacija na bankarskom tržištu, kada su u pitanju ugašene banke, nije ni blizu toga što je tadašnji guverner, a sadašnji ministar u Vladi Srbije tvrdio.
Kao posledicu imamo sledeću situaciju: nemamo više na tržištu ozbiljnih domaćih banaka koje će da investiraju u domaće privredne subjekte. Imamo strane banke koje, pod kamatama koje samo mogu da sanjaju u zemljama iz kojih dolaze, isključivo finansiraju potrošnju, i to ne u privredi, nego kod građanstva i polako nas uvode u situaciju da ne bude samo država ta koja će da se zaduži i bude u dužničkom ropstvu, već i svaki pojedinac van države.
Ko je za to do danas odgovarao? Niko. Ko je odgovarao za zloupotrebe koje je tadašnji guverner napravio, da li je on odgovarao? Nije.
Koliko je krivičnih prijava napisano protiv njega? Samo Srpska radikalna stranka je podnela na desetine. Još uvek se taj vajni bivši guverner i ministar krije iza imuniteta člana Vlade Republike Srbije. Sada je svestan da to ne može doveka da traje, pa je predloženo da se zakonom zaštiti i da mu se uspostavi imunitet za sve zloupotrebe koje je pričinio kao guverner Narodne banke tadašnje SRJ.
Po pitanju osiguranja, nekoliko manjih osiguravajućih društava je doživelo sudbinu domaćih banaka, pod raznim izgovorima.
Čak je bilo ovde priče da su sednice odbora bile tajne, dokumentacija strogo poverljiva, na zahtev Narodne banke Srbije, odnosno tadašnjeg i sadašnjeg guvernera Jelašića, radi istrage koja se vodila protiv lica koja su ili rukovodila tim osiguranjima ili koja su bili vlasnici tih osiguravajućih društava. Koliko mi je poznato, prošle su već dve ili tri godine, nijedna krivična prijava nije podneta. Šta je u pitanju? Jedna klasična zloupotreba.
Bilo je priča, spekulacija u javnosti, to ministri nisu smeli javno da kažu, ni guverner Jelašić, da je cilj da se podigne vrednost domaćih osiguravajućih društava koja su u državnom ili društvenom vlasništvu i koja će ići u privatizaciju. Sad vidimo u izmenama i dopunama Zakona da se na mala vrata uvodi nelojalna konkurencija na tržište osiguranja u Srbiji i na taj način će svakako doći do ulaganja građana u domaća osiguravajuća društva, pa samim tim i pada vrednosti domaćih osiguravajućih društava.
Znajući vas, kakvi ste, vi ćete to da radite samo iz jednog razloga: da bi tajkuni, isti oni koji su otkupili 70% srpskih privrednih giganata, mogli da kupe i ta osiguravajuća društva, ali ne da ih kupe za njihovu pravu vrednost, ne da kupe tržište, jer kada nešto kupujete, kupujete i tržište, nego da im maltene bude poklonjeno, da se država odrekne sredstava koja se ulože u osiguranje, da se odrekne sopstvenih investicionih fondova koji bi bili plasirani u domaću privredu po daleko povoljnijim uslovima nego što sada dobijate ove kredite od Evropske banke za razvoj, MMF-a i Svetske banke.
Uklanjate sve ono što ima bilo kakvu finansijsku vrednost i sve ono što može da pomogne državi, privredi, građanima da se što pre oporavimo od godina koje su iza nas, pogotovo od godina od kada ste vi došli na vlast 5. oktobra 2000. godine.
Zašto neko želi imunitet za ono što će da učini? Pa, zna da je teško dokazati da li je neko namerno ili slučajno pričinio određenu štetu.
Ima među vama, kolege iz vladajuće većine, poslanika koji su pravnici, pa neka se ti pravnici malo zamisle pre nego što pritisnu dugme, jer postoje krivična dela koja se učine iz nehata. Sankcija je blaža, ali lice koje je učinilo takvo krivično delo snosi krivičnu odgovornost, jer je bilo dužno da preduzme i predvidi sve moguće posledice onoga što čini.
Šta je sada ovde? Ovde ćemo mi unapred da zaštitimo jednu instituciju i da joj damo pravo da radi šta god hoće. Unapred hoćemo da ovlastimo i guvernera i zaposlene u NBS da mogu na tržištu osiguranja sa osiguravajućim društvima da rade šta god hoće, a za koga i za čiji račun? Na prvom mestu radiće za sebe, ne za NBS, a na drugom mestu će raditi za osiguravajuća društva gde već verovatno imaju akcije.
Ako nemaju takvih, onda će bar za ona osiguravajuća društva koja im daju masne provizije.
Nećemo da spominjemo "kofer" aferu, kako su se banke zatvarale, kako je Dinkić pokušavao čak i zdrave domaće banke da zatvori. Znači, ili su morale da se snalaze i da traže stranog partnera i da prodaju svoje hartije od vrednosti u bescenje, da bi se spasli Mlađana Dinkića, ili su bile zatvarane.
Spomenuću samo jednu banku koja je tako prošla, a to je Prva preduzetnička banka. Prva preduzetnička banka je bila u situaciji da bude zatvorena zato što je Dinkić smatrao, kao ministar finansija, da ona ne treba da postoji. Svoje vlasničke akcije je prodavala u bescenje stranim bankama da bi kod njih našla zaštitu od Dinkićeve samovolje.
Sada se to pravo daje Jelašiću, sada se to pravo daje NBS, sada se to pravo daje svim zaposlenima da bukvalno bez ikakve krivične, materijalne ili bilo kakve druge odgovornosti mogu da rade na tržištu osiguranja šta god hoće. Posledica koja može da bude jeste upropašćavanje domaćih osiguravajućih društava, sa jedne strane, i bogaćanje zaposlenih, na prvom mestu guvernera i svih ostalih koji će ovaj posao da rade, koji će da ucenjuju osiguravajuća društva, fondove itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo narodni poslanici iz DSS-a, meni nije jasno zašto ovoliko insistirate i napadate amandmane SRS-a. Zašto branite zakonske predloge koji nisu vaši? Prvi zakon, osnovni Zakon o osiguranju je izglasan ovde na predlog stranke G17. Sada, ove izmene i dopune Zakona o osiguranju poturio je G17 Demokratskoj stranci i ponovo se nalaze na dnevnom redu Skupštine Srbije. Vi ste se do sada pravili da ne snosite nikakvu odgovornost za sve ono što rade vaši koalicioni partneri, pa lepo onda, gospodo iz DSS-a, nastavite da se pravite neobavešteni i nemojte da trčite pred rudu, a najveći deo odgovornosti (nemojte da mislite da vi ne snosite) oni snose i ne prihvatajte taj deo odgovornosti na sebe.
Što se amandmana tiče, načina na koji su pisani i same konstatacije da amandmani ne ispunjavaju one osnovne uslove, postavljam vam pitanje – zašto ste toliko puta prepisali amandmane Srpske radikalne stranke i dali ih u Skupštinu kao izmene i dopune pojedinih zakona?
Zašto sada većina amandmana ima tekst "briše se"? Donosite i predlažete sve gore i gore zakone. Evo kako ide taj redosled. Prvo je išao osnovni Zakon o osiguranju. Pre samog zakona ste pogasili petnaestak domaćih manjih osiguravajućih društava, navodno ne ispunjavaju zakonske uslove. Kako to ne ispunjavaju zakonske uslove kada je Odbor za finansije, gospodine Slavoljube Matiću, a vi se hvalite tim, zasedao, imao sednicu zatvorenog tipa; izbacili ste novinare, to razumem, ali zašto ste izbacili narodne poslanike koji nisu članovi Odbora. To je tačno i neka se proveri u zapisniku sa te sednice Odbora. Šta to onda krijete?
Kažete, treba da se prodaju osiguravajuća društva i da smanjimo konkurenciju. U redu, smanjili ste konkurenciju. Šta se kaže u članu 1, na koji je podneo amandman kolega Topalović? Kaže se da se briše sledeći deo teksta: "Delatnost osiguranja obavlja društvo za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti", znači, privredno društvo koje ima registraciju na teritoriji Republike Srbije, "kao i ogranak stranog društva za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti." Strano osiguranje samo ogranak, nema privredno društvo. O čemu onda pričate? O kakvom to uređenju pričate? Čini mi se da je ovde u pitanju da se stvori što je god moguće veća konkurencija da bi se dva najveća domaća osiguravajuća društva ne prodala, nego poklonila. O tome se radi. Zato svi amandmani SRS glase – briše se.
Po Poslovniku, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga što je rečeno sa ove govornice od strane prethodnog govornika nije tačno. Prvo, dobio sam te materijale i namerno su tadašnji guverner i sadašnji, Dinkić i Jelašić, napravili misteriju oko gašenja osiguravajućih društava.  Ne kažem da u pojedinim osiguravajućim društvima nije bilo zloupotreba, odnosno nesavesnog poslovanja, ali nekih velikih krivičnih dela, zbog čega je Odbor za finansije morao da raspravlja na maltene tajnoj sednici, nije bilo. Možda su sredstva bila upotrebljena za kupovinu nekretnina, ulaganje u neke druge fondove, što, po tumačenju Narodne banke, nanosi štetu licima koja se osiguravaju kod tih osiguravajućih društava.
Postavljam još jedno pitanje – zašto je sednica Odbora za finansije bila zatvorena i za narodne poslanike koji nisu članovi Odbora za finansije? Tom sednicom je predsedavao zamenik predsednika Odbora gospodin Radojko Obradović. Ja sam ispred poslanika SRS, kada je predsedavajući zamolio poslanike koji nisu članovi Odbora da napuste sednicu, protestovao i rekao – ako ne mogu poslanici koji nisu članovi Odbora da prisustvuju sednici, narodni poslanici SRS koji su članovi Odbora izaći će, napustiće sednicu. Zašto se od svega toga pravi misterija i tajna?
Postoje dva razloga. Prvi, Dinkić i Jelašić hoće da plasiraju u javnost samo one informacije koje njima odgovaraju, da niko ne može da da kontraargument i na taj način sakriju svoje zloupotrebe prilikom gašenja domaćih osiguravajućih društava. To ćete da vidite u članu 180a Predloga za izmene i dopune Zakona, dokle se ide, da sada treba imunitet da se dobije za tako nešto. Drugi razlog zašto je bila tajna jeste da se uplaše narodni poslanici opozicije, konkretno SRS, i da ćute. E, pa, neće, možete da stavljate "državna tajna" i "strogo poverljivo", o tome gde su vaše zloupotrebe pričaćemo svuda i na svakom mestu, gde god se ukaže prilika.
Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno se slažem da treba sanirati posledice elementarnih nepogoda. Međutim, zašto to stalno raditi pomoću kredita? Neko dobacuje da nema para.
Pa, voleo bih da mi taj koji podržava ovu Vladu Republike Srbije odgovori zašto u budžetu nema para.
Verovatno zato što imate gomilu agencija koje ste napravili kao organe državne uprave, zato što imate paralelne uprave i paralelna ministarstva, gde ste zaposlili familije, rođake, prijatelje, stranačke kolege, velike revolucionare petooktobarske revolucije. Zato nemate para u budžetu.
Nemate para u budžetu zato što je Narodna banka Srbije u toku 2006. godine napravila gubitak od 30 milijardi dinara, a to je oko 40 ovakvih kredita, a vi ste nagradili tadašnjeg guvernera Jelašića novim mandatom, da bude guverner Narodne banke Srbije. Pa, nemate para zato što ste milijardu dinara upotrebili kao prateće troškove zaduživanja za nove kredite. Nemate para zato što ste milijardu dinara morali da platite penale i kazne na odobrene kredite koje niste povukli, jer niste mogli da ispunite odredbe ugovora i garancija koje je izdavala Skupština Srbije.
Mnogi ministri iz prethodne vlade, a i u ovoj vladi su ministri, a neki čak i novi, hvalili su se kako ste navodno neke stare kredite prevremeno vratili.
Postavljam pitanje, zašto ste vraćali daleko povoljnije kredite, prevremeno ih otplaćivali, a onda državu i građane zaduživali sa novim kreditima, po nepovoljnijim uslovima, sa novim troškovima oko zaduživanja, pravljenja dokumentacije? Zašto?
Pa, da nije tako rađeno, Božidar Đelić, u narodu poznat kao Boža Derikoža, vojvoda od "Meridijan banke", ne bi sada imao preko 10 miliona evra u hartijama od vrednosti kod "Meridijan banke". Sve što god ste radili, od kad ste došli na vlast 5. oktobra, radili ste samo uz provizije. Neko manje, neko više, neko je krao, neko je malo kraduckao, ali, u svakom slučaju, i jedni i drugi dobro su radili za svoju ličnu korist, a na štetu građana Republike Srbije.
Kada je sam zajam u pitanju, ono što je sporno u zajmu jeste što piše kako se povlači kredit, pod kojim uslovima itd., piše da će biti subvencionisana kamata, ali niko ne reče koja je to kamata.
Još jedno pitanje, šta bi sa tim deviznim rezervama? Što se devizne rezerve nalaze kod banaka u drugim državama? Ko može da mi garantuje da ova sredstva koja podižemo kao kredit nisu naše devizne rezerve? Ko kaže da nije tako?
A morate kod stranih banaka i u stranim državama, jer nemate svoje banke. Pa čak i da položite devizne i zlatne rezerve kod domaće banke, od te iste domaće banke podignete novac, ono što banka bude zaradila ostaje na prvom mestu ovde u Srbiji, biće upotrebljeno za neke druge kredite, za neke druge investicije, a i plata će ići radnicima koji su građani Srbije a ne po belom svetu.
Tako to radi DOS od kada je na vlasti. Bitna je samo provizija. Što je građanima gore, vama je bolje.
Čak znam i za situaciju da je jedan predsednik opštine iz DS molio Boga da u prošlogodišnjim poplavama Dunav poplavi njegovu opštinu, jer su mu bila obećana sredstva iz Vlade Republike Srbije, od kojih će deo da podeli građanima, a deo da zadrži za sebe i svitu oko sebe. Tako vi koristite elementarne nepogode i zloupotrebljavate tuđu nesreću.
Kada je u pitanju sporazum sa Slovenijom po pitanju carine, hajde da pogledamo taj vaš odnos prema problemu koji Slovenija pravi ovde i kako vi ponižavate i građane i domaću privredu.
Pre nekoliko meseci, otprilike baš kada je ovaj ugovor ili sporazum potpisivan, veći kontingent robe jedne domaće srpske fabrike zaustavljen je na granici sa Slovenijom. Roba je stavljena van prometa, sa obrazloženjem da je neispravna za ljudsku ishranu.
Iz Vlade Republike Srbije niko ne reaguje, a i malom detetu je jasno da ni jedan jedini proizvod iz Republike ne može da pređe državnu granicu, da izađe odavde, dok nema svu potrebnu dokumentaciju o ispravnosti robe, poreklu, zemlji proizvođaču itd. Niko od naših ministara iz Vlade nije reagovao.
Napravila se šteta za tu našu domaću firmu, kako na domaćem tržištu, jer, eto, Slovenci tvrde da mi prodajemo i pravimo ovde otrov, tako i na stranom.
Postavljam pitanje, zašto ni jedan jedini kamion robe slovenačkog porekla nije zaustavljen na granici, kad su oni mogli neopravdano robu iz Crvenke, iz "Jafe", da zaustave, da naprave medijsku pompu od toga, zašto niste zaustavili "Kolinsku"? Ne možete, tamo je Đilasov kum.
Što niste zaustavili "Drogu" - Portorož? I tamo je nečiji kum ili delite pare? Što niste zaustavili "Gorenje"? Ne možete, i tu se talite, tu se talite preko "Merkatora", preko drugih robnih kuća, jer ste uzimali proviziju od "Merkatora" da bi dobili lokaciju.
Šta vi radite? U čijem interesu? Zaustavite vi njihovu robu. Oni tako brane svoje tržište, napišu - roba je neispravna, ne izvine se posle, nema problema, pogrešili smo, nema veze, ali šteta je napravljena. Što vi to ne uradite? Što vi našu privredu ne štitite?
Kao poniženje i za te radnike i za domaću privredu, Vlada Republike Srbije potpisuje ovaj sporazum sa Slovenijom, umesto da im zaustavite sve kamione, sve na granici, izvinite, vi držite naše, mi ćemo vaše, pa ko više izdrži. Tako radi ozbiljna država i tako štiti svoje građane, svoju privredu i industriju, a vi očigledno radite samo za proviziju.
Dame i gospodo narodni poslanici, mene ne čudi postupanje Vlade Republike Srbije. Njoj je cilj da zakonski predlozi koje uputi Skupštini Srbije budu doneti što pre, sa što manje rasprave, što manje diskusija, da se njihova sopstvena bruka i često glupost u zakonima koje pišu što brže završe i da nastave svoj posao dalje.
Pre početka ovog redovnog zasedanja ministri iz Vlade Republike Srbije dva meseca su plašili narodne poslanike kako će Skupština Srbije danonoćno da zaseda, jer su, gle čuda, toliko zakona uradili, koji su reformski, koji Srbiju vode u Evropu itd. Od 32 zakona koja ste predali, koje je Vlada uputila u skupštinsku proceduru, samo četiri ili pet mogu da se nazovu pravim zakonom. Ostalih 27 ili 28 zakonskih predloga su konvencije sporazuma itd, što mi potvrđuje da je veliki broj ministara u julu, avgustu, a bogami i u septembru, bio na nekakvim godišnjim odmorima.
Valjda u želji da pomognete Vladi Republike Srbije ova skupštinska većina prihvata uslove koje Vlada Republike Srbije traži i propisuje Narodnoj skupštini. To je svakako poniženje i Narodne skupštine i svakog narodnog poslanika pojedinačno. Ako se pogleda kako ste to raspravu hteli da objedinite, ja ću da pročitam koje se tačke dnevnog reda objedinjuju u ovom slučaju. Znači, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o socijalnom osiguranju, tačka 15. dnevnog reda, pa Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore, Vlade Republike Mađarske i Vlade Republike Rumunije, o tački susreta državnih granica između Srbije i Crne Gore. Hajde, neka neko pokuša da mi objasni kakve veze ima socijalno osiguranje sa državnom granicom i tačkama susreta državne granice.
Pogledajte kako se zove tačka 17 – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade zemalja Beneluksa o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Sada neka mi neko objasni kakve veze imaju diplomatski službeni pasoši sa socijalnim osiguranjem i neka mi objasni predloge zakona, kako se zovu, sa graničnim prelazima između Rumunije, Mađarske i Srbije. Kakve veze ima Zakon o vraćanju i prihvatanju lica u neregularnoj situaciji sa protokolom, sa socijalnim osiguranjem, državnim granicama i diplomatskim pasošima ili kakve veze ima sa svim ovim Zakon o korupciji?
Iz ove priče možete da se izvučete samo na tri načina: prvi je i najpametniji, da povučete sve ove tačke sa dnevnog reda, drugi, da svaki ministar svoj zakon predstavlja i svoju diskusiju ovde vodi i, treći je, dovedite tog svemogućeg Koštunicu kao predsednika Vlade, jer on predstavlja sva ministarstva, pa neka on predlaže i obrazlaže zakone.
Dame i gospodo narodni poslanici, već duže vreme se u javnosti spominje kako Skupština Srbije treba da donese novi zakon o saobraćaju i da su za najveći broj saobraćajnih udesa krivi vozači, koji često voze neprilagođenom brzinom.
Danas, na putu M-24, tri kilometra od Ljubičevskog mosta, na pravcu od Požarevca prema Beogradu, oko 10 sati, dva vozila tamne boje, sa zatamnjenim staklima, s upaljenim rotacionim svetlima, bez ikakve prethodne najave, prešla su na moju stranu kolovoza kojim sam se kretao, ugrozili moju bezbednost, tako da sam vozilo morao da zaustavim pored puta, da ne kažem, da sačuvam živu glavu.
Ovo nije prvi slučaj da mi se ovako nešto dešava. Desilo mi se nešto slično kada je bila ona utakmica ''Kvins park rendžersa'', kada su se dva vozila, isto, tamne boje, bosanskih tablica, pretpostavljam iz Republike Srpske, i jedno vozilo tamne boje, beogradskih tablica, pretpostavljam da su ljudi koji su bili u ovom poslednjem vozilu odavde, isto tako ponašala, tako da su sve učesnike koji su im se našli na putu ili izguravali sa autoputa, ili im presecali pravac kretanja.
Malo sam se kretao za takvim vozilima i, pazite, gle čuda. To se dešavalo samo vozilima koja su srpskih tablica; ako je vozilo bilo sa stranim tablicama, ono je nastavljalo normalno da se kreće.
Postavljam pitanje, ko je taj ko ima pravo da ugrozi život građana Srbije ili bilo koji drugi život i zbog čega?
Pretpostavljam da se radi, u ovom drugom slučaju, o Miloradu Dodiku, koji je bio u privatnoj poseti, pa je gledao utakmicu ''Kvins park rendžersa'' i u povratku, verovatno i u dolasku, maltretirao i ugrožavao građane Srbije. Taj gospodin, ako hoće da gleda utakmice, ili neka dođe helikopterom, ili neka se ponaša u saobraćaju kao svaki drugi učesnik.
Kada je ovaj drugi slučaj u pitanju, pretpostavljam da je reč o ministru Mlađanu Dinkiću, koji je krenuo u Žagubicu da otvori pijacu, tj. tri tezge, i verovatno je kasnio. E, da bi nadoknadio to vreme, jurio je, nije bitno šta će biti s drugim ljudima, bitno je da ministar stigne na vreme, kao da je njegovih 10 ili 15 minuta, ili sve vreme na ovom svetu koje ima, vrednije od ljudskog života.
U skladu s Poslovnikom o radu Narodne skupštine, postavljam poslaničko pitanje - prvo, kom organu pripadaju ova vozila, da li BIA, da li Javnoj bezbednosti, da li Upravi za zajedničke poslove, zatim, koji neposredni rukovodilac je naredio da se vozači ovako ponašaju u saobraćaju?
Gospodi ministrima iz Vlade Republike Srbije i svima drugima treba da bude jasno da ovakva praksa treba da prestane. Zar vam nije dosta što vam je devojka poginula kada je u autu bio Dragan Veselinov, zar vam nije dosta slučaja s Tadićevim obezbeđenjem i "kobrama", koji su, prvo, isprovocirali vozača, onda mu presekli put? Napravili ste aferu da je jedno kuče, jedan pas, specijalno obučeni ubica.
Prekinite više da svojim bahatim ponašanjem ugrožavate živote, zdravlje i imovinu građana Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno volim kada ministar izađe za ovu govornicu i pokuša da nas, narodne poslanike, ubedi u nešto što je suprotno papiru koji je nama predložio i za koji Narodna skupština treba da da saglasnost.
Kada se pogleda zakon i uporedi sa ministrovom izjavom, ispada da se zakon donosi da bi se tržište dva velika osiguravajuća društva, sa većinskim društvenim kapitalom, koja sada kontrolišu, kako ministar reče, 60% tržišta, zaštitilo, da bi po što većoj ceni bili privatizovani, da bi država mogla što više novca da zaradi, tako što prodaje svoje tržište osiguranju.
Lepo je to ministar ispričao i ostao živ.
Već u 1. članu Predloga izmena i dopuna Zakona o osiguranju vidi se da ministar ne govori istinu. Koristiću blage reči, ne govori istinu.
Evo kako glasi izmena i dopuna Zakona. U članu 3. osnovnog zakona, dosadašnji tekst je bio ovakav: ''Delatnost osiguranja obavlja društvo za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti''. Da bi dobilo dozvolu, mora da položi određene garancije, depozit Narodnoj banci, da otpočne delatnost, da osigura uloge koje građani daju osiguranju.
Kako glasi sada novi član? Pored ovoga što sam pročitao, i ''kao i ogranak stranog društva za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti''. Dakle, kao ogranak. Više ne postoji pravno lice na teritoriji Republike koje mora da se registruje za tu delatnost i kao takvo da funkcioniše, već ćemo imati ogranke stranih osiguranja ovde, a verovatno neće biti u obavezi da daju depozite, jer se odluka o depozitu daje na osnovu podzakonskih akata.
Skupština Srbije o tome nema pojma, narodni poslanici, ali neka ministar onda odgovori na pitanje kako će to da smanji, odnosno da zaštiti domaća osiguravajuća društva od gubitka tržišta? Nikako. Strana osiguravajuća društva, sa manjim finansijskim sredstvima, moće će da rade ovde na još lakši način i da nastupaju sa jedne monopolske pozicije.
Već u članu 2. se vidi da, opet, ministar ne govori istinu i da ne želi da zaštiti domaća osiguravajuća društva koja idu u privatizaciju. Ovde je reč isključivo o tržištu i nalozima stranih osiguravajućih društava po kojima ova vlada postupa. Znači reč je o reosiguranju.
Ako jedno osiguravajuće društvo ima određen kapital, osigurava ulog i garantuje da će da isplati ulog po osnovama osiguranja, pa zaključi više ugovora, a nedostaju sredstva, to osiguravajuće društvo je dužno da taj višak reosigura kod nekog drugog osiguravajućeg društva koje ima slobodna sredstva. Uslov je bio i sledeći, da to bude, prvo, domaće osiguravajuće društvo za reosiguranje, pa, ukoliko nema domaćeg, onda može kod stranog.
Koja dva domaća reosiguravajuća društva imaju takva sredstva? Samo DDOR i "Dunav". Sada, znači, imamo ogranke stranih osiguravajućih društava, koja neće biti u obavezi da izvrše depozite, a reosiguranje neće raditi kod naših osiguravajućih društava, već mogu odmah kod svojih matičnih osiguravajućih društava, bez ikakvog angažovanja kapitala.
Tako to izgleda kada DS i DOS brane domaće tržište, domaće privredne i finansijske subjekte.
U članu 44. osnovnog zakona se vidi kako to izgleda kada je u pitanju zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja. Da bi se sprečio mogući ulazak novih osiguravajućih društava sa domaćim osnivačima, akcionarima itd, dodaje se novi stav u zakonu.
U članu 44. dodaje se novi stav, koji glasi: ''Osnivač kome je zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja odbačen ili odbijen, ne može ponovo podneti isti zahtev u roku od godinu dana od dana odbacivanja ili odbijanja tog zahteva''.
Pazite, ogranak stranog osiguravajućeg društva nema tu obavezu. Ovde je reč samo o preduzećima koja treba da se registruju za obavljanje delatnosti osiguranja.
Vidite šta kažu u tom istom članu, u tački 7. stav 1 - Narodna banka Srbije će odbiti zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, ako ne postoji opravdanost osnivanja akcionarskog društva za osiguranje.
Po kom to kriterijumu, gospodine ministre? Po kom kriterijumu će Narodna banka da ocenjuje da li postoji opravdanost ili ne? Da li po kriterijumu stranih osiguravajućih društava, po čijem kriterijumu?
Hajde da kažete da to radite da zaštitite domaća osiguravajuća društva sa većinskim društvenim kapitalom, ali kada ih prodate, ova odredba u zakonu će da ostane i koga onda štitite? Nove vlasnike.
Prvo ćete da uništite tržište za domaća osiguravajuća društva sa društvenim kapitalom, prodaćete ih jeftinije nego što sada vrede, ali će zaštitne odredbe u ovom zakonu da ostanu. Eliminisaćete konkurenciju i ostaće isključivo strana osiguravajuća društva.
Koliko ste nedosledni u pisanju zakona, koliko gledate da ispunite zahteve onih koji vam naređuju pisanje ovakvih zakona, vidi se već u članu 103. Uzmite, gospodine ministre, pa pogledajte član 103. osnovnog zakona, a onda izmenu i dopunu koju ste tražili.
''Zahtev za izdavanje dozvole za pružanje drugih usluga u osiguranju podnose osnivači agencije ili, u njihovo ime, lice koje oni ovlaste. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se osnivački akt, predlog statuta itd.''
Tražili ste da se predlog statuta briše u članu 103. U članu 93, koji reguliše istu materiju i istu oblast, predlog statuta i osnivačkog akta ostaje u osnovnom zakonu.
Ko bude izdavao dozvole, moći će da vrši manipulacije, imate statut, ili ga nemate. Kada se predaje zahtev, statut vam ne treba, vraćamo vam, a kada vam odbijemo zahtev, kažemo - niste dostavili statut, godinu dana ne možete da zahtevate da se ponovo registrujete za obavljanje poslova osiguranja.
Dalje, ono što iznenađuje, to je samovolja koja želi da se da jednoj interesnoj grupi, jednoj državnoj ustanovi koju su uhvatili na silu, oduzeli je i uzurpirali, a radi se o Narodnoj banci Srbije.
U članu 103, novom članu 180a, koji je predložen u izmeni i dopuni ovog zakona kaže se: ''Narodna banka Srbije i zaposleni u Narodnoj banci Srbije, kao i lice koje po nalogu Narodne banke Srbije vrši dužnost utvrđenu ovim zakonom, ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem te dužnosti, osim ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom''.
Da li vi to dajete guverneru i njegovim službenicima imunitet za zloupotrebe, gospodine ministre?
Pazite dalje: ''Lica iz stava 1. ovog člana ne mogu odgovarati za štete iz tog stava ni nakon prestanka radnog odnosa u Narodnoj banci Srbije, odnosno prestanka vršenja dužnosti.
Narodna banka Srbije nadoknadiće troškove zastupanja zaposlenih u Narodnoj banci Srbije u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi s dužnostima koje ti zaposleni obavljaju ili su obavljali na osnovu ovog zakona.
Narodna banka Srbije nadoknadiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao radni odnos u Narodnoj banci Srbije.''
Tako izgleda novi član 180a. Predloga izmena i dopuna Zakona.
Ako se malo vratimo u prošlost, gospodine ministre, nekoliko domaćih osiguravajućih društava je u periodu 2004-2005. godine ugašeno.
Kao član Odbora, s ostalim kolegama iz SRS-a tražio sam da tadašnji ministar finansija dostavi izveštaje članovima Odbora za finansije o tome zašto se gase pojedina osiguravajuća društva. Više smo se od tri meseca ubeđivali s ministrom i sa guvernerom Narodne banke da dobijemo te izveštaje, a u tim izveštajima, osim u jednom ili dva osiguravajuća društva, ništa nije pronađeno što bi moglo da bude razlog za zatvaranje 12 osiguravajućih društava. Sednica Odbora na kojoj se o tome raspravljalo proglašena je strogo poverljivom i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora su izbačeni sa sednice.
Čega se to Dinkić i Jelašić plaše? Verovatno zloupotrebe. Oni se plaše i znaju - zloupotrebe koje prave zastarevaju u relativnom periodu, za 15, apsolutno za 30 godina, a praksa u zakonodavstvu je da se uvek primenjuju odredbe koje su povoljnije za lice koje je učinilo krivično delo. Ovim članom dajete imunitet i amnestiju kriminalcima.
Gospodine ministre, usvojite amandman Srpske radikalne stranke koji se odnosi na ove odredbe. Jedino tako možete da me ubedite da niste kriminalac, zajedno sa njima.
Dobićete, dragi kolega, pravo na repliku možda sutra, sumnjam da ćete sada.
Iznenadio sam se, stvarno, vašom brigom za građane opštine Stara Pazova, pogotovo što će mnogi da ostanu, zbog nekog, navodnog, zaposlenja, bez fabričke hale.
Postavljam sebi pitanje, šta ćete vi u stranci koja je vodila politiku kojom su stotine hiljade građana ostale bez posla?
Da vas pitam, jednostavno, kolika vam je provizija data od Austrijanaca da ovde napadate predsednika opštine Srđu Komazeca iz Stare Pazove, koji predstavlja SRS, ili, koliko vam je obećano ako uspete da tu odluku nekako izdejstvujete?
Samo da vam kažem još nešto. Na sreću građana Srbije, imate predsednike samo u dve opštine. Na žalost građana opštine Žagubica, predsednik opštine je iz vaše stranke, dojučerašnji kolega, Dragi Damjanović.
Kako to G17 vlada u opštini Žagubica? Tako što predsednik opštine iz G17 izađe za skupštinsku govornicu i kaže, jeste, nameštao sam javne nabavke, nameštao sam da određeni ponuđač da najpovoljniju ponudu, a, osim toga, to je moj intimni prijatelj. Da li je to zloupotreba?
Izađe taj isti predsednik opštine i kaže - šta hoćete, opštinske silose niko nije koristio, pa sam ih poklonio, eto, opet nekom mom intimnom prijatelju. Opet ne odgovara.
Ili, šta reći za predsednika opštine koji zabranjuje da opštinska uprava odluke koje je donela Skupština opštine objavi u "Službenom glasniku"? Da li je on predsednik Republike? Šta je on?
Evo, čitam sada u novinama, gospodin, vaš predsednik, Dinkić, ide sutra u Žagubicu da otvori zelenu pijacu, jer je opet neki intimni prijatelj predsednika opštine iz G17 pravio tu zelenu pijacu. Vi otvarate nešto otvoreno; jedino što ste tamo napravili je neka balon hala, koja, uz to, i prokišnjava.
Potpuno vas razumem, potpuno razumem, doći će trenutak kada neće moći iza vas da stoje ni poslanički imuniteti, ni imuniteti ministara i članova Vlade Republike Srbije. Tada ćete za svaku zloupotrebu morati da odgovarate.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se jedno pitanje, zašto Mlađan Dinkić i G17 toliko insistiraju da njima pripadne mesto guvernera NBS. Zbog mesta guvernera NB i toga da li će biti biran po usvajanju novog ustava ili ne, čak je u jednom trenutku došlo u pitanje i donošenje Zakona za donošenje Ustava Republike Srbije, za koji su građani glasali.
Odgovor može da leži u sledećim činjenicama: zbog lopovluka, kriminala i straha od robije. To su razlozi zašto G17 plus, na čelu sa Mlađanom Dinkićem, insistira na mestu guvernera, znači, da bi se sakrile sve zloupotrebe prilikom preuzimanja NB RS, sve zloupotrebe dok je guverner bio Mlađan Dinkić, sve zloupotrebe koje je sadašnji guverner Jelašić pravio za Mlađana Dinkića i za svoj račun.
Da počnem od 5. oktobra i tog nasilnog preuzimanja NB, tadašnje SRJ. Svi tvrde, naravno G17 i Mlađan Dinkić, da nasilnog preuzimanja NB nije bilo. Ako nije bilo nasilnog preuzimanja i upada naoružanih ljudi u NB, gde vam je onda taj zapisnik o primopredaji dužnosti između bivšeg i budućeg guvernera?
Nema zapisnika i ne zna se - koliko je u tom trenutku bilo zlatnih rezervi u trezorima NB, ne zna se koliko je bilo deviznih rezervi u trezorima NB, ne zna se druga vredna imovina NB kojom je u tom trenutku NB raspolagala, počev od umetničkih dela, retkih zbirki, novca, starog novca itd.
Sada je tu ušao Mlađan Dinkić, prisvojio, uzurpirao pre odluke tadašnje Skupštine SRJ i postavio, odnosno prozvao sam sebe za guvernera Narodne banke.
U tom periodu bezvlašća koje ste izazvali paljevinom Skupštine, čak je i novac iz deviznih rezervi trošen nenamenski, trošen je po nalogu nekakvih kriznih štabova, a naloge kriznih štabova direktno je potpisivao niko drugi nego Mlađan Dinkić.
To je, dame i gospodo, čist kriminal, a oni koji viču da je to nemoguće, jedan od takvih papira se pojavio ovde, čitan je za ovom govornicom, pokazan je narodnim poslanicima, ali za to niko nije odgovarao, a za ovakvu zloupotrebu ništa drugo ne sleduje nego robija.
Od izbora za guvernera Narodne banke Jugoslavije, Mlađan Dinkić kreće u reformu bankarskog sistema. U čemu se ogleda reforma bankarskog sistema po receptu Mlađana Dinkića - u zatvaranju domaćih banaka. Koje su posledice kada četiri najveće domaće banke zatvori jedan kriminalac kao što je Mlađan Dinkić.
Prva posledica jeste da veliki sistemi koji su dužni tim bankama više bankama ne duguju ništa, jer banaka više nema i idu u privatizaciju. Mogao bih da razumem da tu obavezu, koju su sistemi koji se privatizuju imali prema zatvorenim bankama, usmerite ka državi, ali ni to niste uradili tako.
Da podsetim na primeru "Sartida". "Sartid" je prodat za 21 milion dolara, da ste to zemljište koje "Sartid" zauzima proglasili poljoprivrednim zemljištem i kao poljoprivredno zemljište prodavali, više bi para zaradili.
Ima druga šteta. Država je ta koja je preuzela da plati obaveze prema stranim bankama, koje naravno nisu pod uzurpacijom Mlađana Dinkića, a ta šteta je oko 480 miliona evra, koja je država platila. I tu su svi upleteni, nema nevinih, počev od Vlahovića, Đelića, Mlađana Dinkića, Pitića i čitavog društva. Zato, kada je to u pitanju, međusobno ćute, jer znaju za svaku pojedinačnu odgovornost po pitanju "Sartida".
Koja je druga posledica? Druga posledica je da domaći privredni subjekti nemaju više domaće banke koja bi svoj kapital ulagala u njihovu proizvodnju, modernizaciju, proširivanje kapaciteta. To je druga posledica i samim tim ta posledica slabi ekonomsku moć zemlje, slabi socijalno-ekonomski položaj lica koja rade u privredi, a ne primaju plate iz javne potrošnje, ili ta lica ostaju bez posla.
Treća posledica; na sada već otvoreno bankarsko tržište strane banke imaju kompletan upliv, bez ikakve konkurencije. Njihova ciljna grupa su građani. Građanima plasiraju kredite pod daleko nepovoljnim uslovima, nego što plasiraju kredite na teritoriji odakle dolaze. Njima cilj nije privreda i njima nije cilj ekonomski razvoj ili oporavak Republike Srbije.
Sa Jelašićem se ide i dalje, NB preuzima poslove vezane za osiguranje, zatvara niz osiguravajućih društava, čak je i jedna sednica Odbora za finansije, koji je raspravljao o zatvaranju osiguravajućih društava, proglašena strogo poverljivom sednicom i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora izbačeni su sa te sednice. Eto toliko o javnosti u vašem radu.
Sa činjenicama, kao što je da se monetarnom politikom koju vodi Jelašić stabilizuje kurs dinara, da vidimo kako to izgleda. Pošto više nemamo ozbiljnu privredu, pošto imamo banke koje stalno plasiraju određena sredstva na tržište putem nepovoljnih kredita građanima, dolazi do jednog debalansa na tržištu novca od kredita i da bi sprečio pad dinara, odnosno skok evra, guverner povećava obavezu depozita koje banke daju Narodnoj banci, poskupljuje kredite, a obrazloženje je - ekonomska moć privrede nije u mogućnosti da podmiri potrebe stanovništva.
Zar nije bilo normalnije da na onaj prirodniji način stabilizuje tržište, a to je da smanji depozit koji se daje za kredite privrednim subjektima koji ulažu u proizvodnju, da na taj način stvori novu vrednost, da otvori radna mesta, smanji troškove proizvodnje i na taj način pravi oporavak privrede. Ne, od toga nema provizije.
Vrhunac pljačke Narodne banke prema građanima Srbije jeste emitovanje hartija od vrednosti. Po novom zakonu o hartijama od vrednosti, Narodna banka je ta koja može da emituje hartije od vrednosti na tržište. Kako to radi Narodna banka, niko ne zna. Sa kojim bankama se trguje, verovatno sa onim stranim. Sa kojom kamatom, ni to niko ne zna, priča se o 15 do 20% na godišnjem nivou.
Vi, gospodo, što branite planiranu inflaciju od sedam do devet posto, ciljnu, zašto te kamate nisu u skladu sa poslovnom politikom i kamatama koje daje Narodna banka na tržištu hartija od vrednosti. Samo u toku 2006. godine, gubitak zbog ovoga je 30 milijardi dinara, koji će biti plaćen iz budžeta Republike Srbije.
Ovo što sam sada izneo je samo jedan deo kriminalnih aktivnosti Mlađana Dinkića i Jelašića, novog guvernera. Nemojte više da se hvalite ni time kako su, dok ste vi na vlasti zajedno sa njima, stari krediti otplaćeni. Otplatili ste, dame i gospodo, stare kredite, daleko povoljnije, zadužili ste nas novim, sa pratećim troškovima od skoro milijardu dinara i novim provizijama.
Jer na one kredite koji su bili stari, provizije su, ako ih je bilo, uzete pre 20 ili 30 godina, pa prema tome, Mlađanu Dinkiću nije mesto u Vladi Republike Srbije, Jelašiću nije mesto u Narodnoj banci, i jednom i drugom je mesto u zatvoru, na robiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 50. odnosi se na raspon kazni za određene prekršaje vezane za putne isprave. Kada je u pitanju izricanje novčanih kazni od strane sudija za prekršaje, svi smo svesni da imamo dosta primera, ne kažem da je to praksa, određenih zloupotreba prilikom izricanja takvih kazni.
Jedan od načina da se takve zloupotrebe smanje jeste da se raspon kazni za jedan određeni prekršaj smanji. Tu se sada postavlja jedno pitanje. Pošto su ovde prekršajna dela koja su lako dokaziva, nema mesta tome da sudija sumnja u to da li je delo napravljeno ili nije, pa ako sumnja, a ipak ima više indicija da je stvarno neko delo učinjeno onda se odlučuje za blažu kaznu, ako je siguran, za težu. Ovde toga nema. Znači, ovde su dela koja su lako dokaziva. Međutim, sada postoji jedan drugi problem. U obrazloženju Vlade piše da se amandman odbija zbog toga što su ove kazne već predviđene Zakonom o prekršajima, pa ovo treba samo da se uskladi sa Zakonom o prekršajima. Znači, više je u pitanju tehnička forma, nego pravnička zakona.
Sada se postavlja drugo pitanje: da li su ovo prekršajna dela ili krivična dela? Da li su neka moguća ili nisu moguća? Da pođemo od tačke 1), gde piše – novčanom kaznom kazniće se lice koje poseduje više od jedne putne isprave iste vrste. Ko o tome treba da vodi računa ako ne organ koji izdaje putne isprave? Koliko je bilo priče o toj automatskoj obradi podataka, očitavanju, upisivanju u pasoš, čipovima. Ovde je ministar pokazao izvanredno znanje što se tiče elektronike. Stvarno sam zaprepašćen. Mislim da deca u osnovnoj školi više znaju od njega o svemu ovome što je ovde pričao. Kada već koristite tu elektroniku za izdavanje putnih isprava, kako je moguće da jedno isto lice sa istim podacima dobije dve iste putne isprave? To je nemoguće. Nemoguće je, ko se imalo razume u automatsku obradu podataka i zna da živimo u 21 veku. Izgleda da vi iz DSS-a još uvek toga niste svesni da mi već dugo vremena živimo u vremenu automatske obrade podataka, informatike itd.
Skoro je nemoguće da neko lice ima dva pasoša. Možda to ministar svojim primerom dokazuje, možda i vi ostali, ostatak Vlade Republike Srbije ima dva ista pasoša. Ne znam šta će vam. Verovatno vam savest nije čista, jer kad ova vlada padne, dođe vlada SRS, teško da će mnogi iz ove sadašnje vlade imati pasoše.
U tački 2) se kaže da će se novčanom kaznom kazniti lice koje svoju putnu ispravu da drugome da se njome posluži. Zar to već nije krivično delo? To je krivično delo i stvarno ne vidim razloga zašto se nalazi u prekršajnom zakonodavstvu.
Ti vrli pravnici bi trebalo da znaju da su čak i prekršaji koji se čine krivična dela, ali manje društveno opasna i kao takva se tretiraju kao prekršaji, a Ustav garantuje da jednom licu za jedno krivično delo ne može dva puta da bude suđeno, ne može ni u prekršajnom ni u krivičnom postupku. Realnije bi bilo da bude samo jedan postupak – krivični, jer samim tim za ovakvo krivično delo predviđena je i teža kazna.
U tački 3) se kaže da će se novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara kazniti lice koje davanjem neistinitih podataka ishoduje od nadležnog organa izdavanje putne isprave i posluži se takvom putnom ispravom.
Vidite, ovde ste napisali jednu veliku glupost: "i posluži se putnom ispravom". Ako je već dobio, dovoljno je, ne mora da putuje sa takvom putnom ispravom, to je isto tako krivično delo i zašto se ne kažnjava.
Na početku svog izlaganja pričao sam o vremenu u kome živimo, pa se postavlja jedno prosto pitanje – kako on to može da prikaže neistinite podatke i da dobije važeću putnu ispravu? Kako?
Koliko je meni poznato, za pasoš je potrebno, kao prvo, uverenje o državljanstvu, potvrda o mestu prebivališta i lična karta. U sva tri dokumenta mora da se nalazi jedan podatak koji je potpuno identičan, a to je jedinstveni matični broj građana, 13 cifara.
Kako lice koje ima ispravnu ličnu kartu može da je zloupotrebi i da prikaže nekakve lažne podatke da bi dobilo putnu ispravu? Nemoguće je. Sve to mora da se poklapa.
Prilikom unošenja podataka, pre nego što se izda putna isprava, sve se proveri, zato se i čeka. Nije to samo priča - čekamo na potpis dok načelnik dođe, pa će da potpiše, pa ćemo da vam damo pasoš. Ne, nego je to radi provere podataka.
Ko može da bude odgovoran ukoliko neko dobije putnu ispravu na osnovu lažnih podataka? Lice koje ju je izdalo, a to lice radi u državnom organu. Ono treba mnogo veće sankcije da snosi, nego ovaj koji je pokušao na neki način da zloupotrebi državu i dođe do te putne isprave.
U svakom slučaju, sve ovo što sam nabrojao već je rešeno u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije i nema mesta da pravite paralelno zakonodavstvo, da li prekršajno, da li krivično. To je vaša praksa.
U jednom trenutku mnoge sudije će se zapitati koji zakon da primenjuju, jer prekršajno i krivično zakonodavstvo koje je regulisano osnovnim zakonima i prekršajno i krivično zakonodavstvo koje se rešava leks specijalis odredbama u pojedinim zakonima, gde krivica i prekršaj nije materija, često su u koliziji.
Koji će zakon da primenjuje nadležni sudija, kakav će stav da zauzme Vrhovni sud, koliko će vremena proći dok se ne utvrdi sudska praksa? Sve su to pitanja na koja već duže vremena ne dobijamo odgovor, a ova skupštinska većina i Vlada Republike Srbije ništa ne rade da se ti problemi koji već postoje reše. Ne samo da ne rade da se reše, nego ništa ne rade da se ta zbrka koja je nastala i koja se povećava jednostavno zaustavi.
Od 5. oktobra naovamo, po onoj narodnoj "i ćorava koka pronađe zrno", vi možda napišete i neki dobar zakon. Problem nije u zakonima, problem je u vama, u tome što se zakoni sprovode selektivno, u tome što sarađujete sa ljudima koji krše zakone, problem je u tome što im očigledno nešto dugujete, pa su to razlozi zašto i ova vlada i sve vlade od 5. oktobra naovamo nemaju veliki ugled i poverenje u narodu i polako vam vreme ističe.
Što se tiče selektivne primene zakona, kad bude bila rasprava u pojedinostima o nasilju na sportskim priredbama, na utakmicama, daću vam jedan primer kako izgleda selektivna primena zakona, pogotovo kada su u pitanju ove "poštenjačine" iz jedne političke stranke koju još zovu i šifrovana stranka.
Znate, svaka stranka dobije neko ime: Demokratsku stranku zovu "žuto preduzeće", a ove iz G17 zovu "G17 posto". Postavljam pitanje - zašto?
Dame i gospodo narodni poslanici, od 5. oktobra naovamo izgleda da je postala praksa formiranja duplih organa u organima državne uprave, pa osim ministarstva, imamo razne agencije, formirali smo razne uprave, pa imamo sada ovde i Upravu za duvan. Uprava za duvan, po samom zakonu, koji u članu 4. kaže da je dužna da se stara o proizvodnji, prometu duvana i duvanskih prerađevina.
U članu 7, na koji sam podneo amandman, reč je o evidencijama koje treba da se vode, kod koga se vode, kome se prijavljuju i ko je nadležan za donošenje obrazaca koji će da se popunjavaju prilikom određenih prijava. Moram da kažem da je ovaj zakon donet u trenutku kada je ministar finansija bio Mlađan Dinkić i nema zakona, i nema oblasti u koju se taj čovek ne upleo. Čovek je supermen, bukvalno nema.
Evo i sada kada pogledate koje ministarstvo on vodi, on se meša i u zapošljavanje, i u programe za nezaposlene itd, a imamo nadležno ministarstvo koje taj posao treba da radi.
Ovde je gospodin ministar Dinkić u osnovnom zakonu tražio da on bude taj koji će za sve da se pita i koji će o svemu da odlučuje.
Amandman je odbijen sa obrazloženjem Vlade, koja kaže da se amandman odbija ''iz razloga što je u skladu sa važećim propisima koji uređuju rad državne uprave, uprave kao organi u sastavu ministarstva nisu nadležni za donošenje podzakonskih akata". Da li je to baš tako?
Ako se pogleda član 4. stav 1. tačka 10) - uprava ''učestvuje u izradi podzakonskih akata za sprovođenje odredaba ovog zakona.'' U članu 7, na koji sam podneo amandman, uprava se nigde ne spominje, već se prosto kaže - ''ministar nadležan za poslove finansija bliže propisuje sadržinu i način vođenja evidencija od strane proizvođača duvanskih proizvoda.''
Na čiji predlog? Na sopstveni. Zar je to posao jednog ministra? Svakako da nije, to je posao ministarstva na čijem je on čelu. Ministarstvo finansija bi trebalo taj posao da radi, ne ministar kao pojedinac, kao državni činovnik, kao činovnik ove Narodne skupštine.
Da se vidi besmislenost ovakvih odredbi zakona, vidi se već u članu 83. i 84. zakona, gde se lepo kaže ko je nadležan za kontrolu i sprovođenje ovog zakona. Kaže se da je nadležan republički tržišni inspektor, on je taj koji će da nadgleda sprovođenje zakona i kako se poštuju odluke iz ovog zakona.
Da li je ministar finansija nadležan za tržišnu republičku inspekciju? Nije. U članu 84. daju se ovlašćenja tržišnom inspektoru. Je li je ministar finansija nadležan za rad tržišnog inspektora? Nije. A zašto u tom istom članu 7, na koji se odnosi amandman, Ministarstvo poljoprivrede, odnosno ministar poljoprivrede, jer ste vi pobrkali ministarstvo i ministra, to ste nekako izjednačili, jeste taj koji propisuje određene obrasce, a o njihovoj primeni se stara direktno poljoprivredni republički inspektor. To se kaže u članu 80.
Znači, za sprovođenje ovog zakona ne može jedan ministar da propisuje, drugo ministarstvo da je nadležno, a treći organ da sprovodi i kontroliše. Čitava ta priča oko toga da ste hteli da uspostavite kontrolu nad proizvodnjom, preradom i prometom duvanskih prerađevina pada u vodu.
Hteli ste samo da napravite monopol na kome će da nestanu mali, na kome ćete da date povlastice velikim trgovcima, velikim prerađivačima, velikim proizvođačima, da im uklonite konkurenciju i na taj način da im omogućite da još više na ovom poslu zarađuju.
Čak i zemlje EU, koje imaju uređen poreski sistem, koje imaju dosta uređeniju kontrolu proizvoda od Srbije, imaju problema sa duvanskim proizvodima, zato što je to akcizna roba, gde su velike stope fiskalnih davanja i gde je korist za svaku nelegalnu trgovinu velika.
Zato se oni nisu bavili problemom formiranja raznoraznih uprava, gde bi zaposlili svoje partijske saborce, dali im hleb i omogućili im da prave zloupotrebe, već su pokušavali da čitav taj problem reše kroz jedan jedini organ koji kontroliše sve. Ovde ste vi bukvalno upropastili zakon time da će različiti ministri da donose odluke, drugi ministri će da ih sprovode, treći ministri će da ih kontrolišu.
Kako funkcioniše ova Vlada? Ova Vlada Republike Srbije ne funkcioniše po principu jedinstva vlasti, nego po principu podele vlasti i vi to svi dobro znate. Znači, ako se nekom ministru nešto ne svidi, neće da poštuje odluke i Vlade, neće da poštuje zakone, jer kaže - izvini, molim te, ti nisi nadležan za ovo, ja sam nadležan, ostavi meni moj posao, ja ću da radim itd, ostavljate mogućnost zloupotrebe.
Ne znam zašto toliko insistirate ministar i to stalno ponavljate u zakonu, znači, ministarstvo je organ, ministar je pojedinac, državni činovnik. Ali, to i ne čudi kada tvorac jednog ovakvog zakona ministar Mlađan Dinkić, koji je ucenjivao prethodno Vladu, ucenjuje i ovu vladu. Ako pogledamo sve predloge zakona koji su donošeni u to vreme, videćete da se ministar Dinkić u tom trenutku postavio iznad zakona, postavio se kao monarh.
Tadašnja skupštinska većina je dala za pravo ministru da u određenim trenucima, kao pojedinac, stavi van snage pojedine odredbe zakona izuzetno važne za funkcionisanje i primenu samog zakona. Ko na to ima pravo, da li ima takvo jedno pravo predsednik Republike? Nema. To može samo u monarhijama, ali ne onim koje su parlamentarne, nego isključivo u diktatorskim.
Tako da u najmanju ruku treba da u sledećim nekim izmenama i dopunama zakona, a verujem da ćete, ono što ste propustili da ispunite želje velikih prerađivača i trgovaca duvana, vrlo brzo da date predlog novih izmena i dopuna zakona o duvanu.
Trebalo bi da, bar kada je u pitanju donošenje obrazaca, ministar trgovine, odnosno Ministarstvo trgovine bude to koje će da propisuje obrasce, koje će njegovi tržišni inspektori da sprovode, a ne da to radi ministar finansija.
Već je vreme da se jednom sa tom praksom paralelnih državnih organa prekine. Ako ste formirali Upravu za duvan, nema potrebe da se izveštaji podnose, da prerađivači, prodavci na veliko i malo izveštaje podnose Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za duvan. Uprava za duvan, ako je već formirana, neka radi svoj posao u skladu sa ovlašćenjima koje im je zakon dao, a neka izveštaje koje dobijaju prosleđuje ministarstvima koja od njih to traže.
Hoćete da me ubedite da će Ministarstvo poljoprivrede da preciznije vodi evidenciju od same Uprave za duvan.
Teško, jer ima dovoljno drugih problema o kojima ćemo da pričamo kada su neki drugi amandmani u pitanju, ima dovoljno drugih problema. A može radi svog planiranja, radi izveštaja, uvek da zatraži izveštaj od Uprave, da ga dobije i da na osnovu toga pravi nekakve planove zasada duvana i promet duvanskih prerađevina.
Već kada je takva situacija, zašto se ovde povodom samog zakona ne pojavi i ministar poljoprivrede, jer ne mora da bude jedan ovlašćeni predstavnik Vlade Republike Srbije, pa ministar trgovine; ministar finansije nije ovde potreban. Finansije su vezane za poresku politiku. Za poresku politiku postoje poreski organi i poreska policija, a za trgovinu i promet imamo druga ministarstva, druge organe koji treba o ovome da se staraju, a ne Ministarstvo finansija.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo gospodin Slavko Jerković, narodni poslanik u ime SRS, traži da se u članu 21. promeni stav 4. koji bi glasio: "Žalba na rešenje iz stava 3. ovog člana podnosi se Ministarstvu finansija".
Vlada Republike Srbije predlaže da se amandman odbije. Slušajte obrazloženje: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je odredbom člana 214. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da se žalba protiv prvostepenog rešenja može izjaviti samo kada je to zakonom predviđeno".
O čemu mi raspravljamo ovde, gospodine ministre? Raspravljamo o zakonu, o šeširima, o čemu?
Narodni poslanik je podneo amandman na zakon, traži izmenu zakona, traži se da postoji dvostepenost odlučivanja i naravno da nije predviđeno, jer da je predviđeno u ovom članu 21, onda ne bi ni bilo amandmana.
Da li u samom zakonu nije predviđeno? Ni to nije tačno. Barem te pripravnike pravnike naučite da pročitaju čitav zakon, jer se u članu 17, kada se izdaju i propisuju uslovi ko može da se bavi trgovinom duvana itd, u stavu 9. kaže: "Protiv zaključka iz stava 8. ovog člana može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavljanja zaključka".
Znači, počeli ste sa dvostepenošću u odlučivanju. Zašto to niste priveli kraju?
I to da ne znate da pišete zakon, pogledajte samo prethodne stavove 8. i 7. Pogledajte to.
Rešenje iz stava 8. ovog člana - Uprava donosi, po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede i ministarstva nadležnog za poslove zdravlja. Onda se vraćate na rešenje, na zaključak, pa naizmenično jednom je u jednom stavu zaključak, u drugom je rešenje, pa je opet zaključak, pa rešenje.
Postavlja se jedno prosto pitanje - zašto nema pravo i u ostalim članovima, kada lice gubi dozvolu za trgovinu duvanom, da nije Uprava ta u konačnom upravnom postupku koja će da presudi. Upućujete ga na Vrhovni sud. To nije upravni postupak, to je već parnica.
Da pogledamo te uslove - pod kojim uslovima neko može da izgubi dozvolu.
Na zahtev imaoca dozvole, nije sporno, niko neće na to da podnosi žalbu. ''Ako imalac dozvole prestaje da ispunjava uslove propisane ovim zakonom za njeno izdavanje.'' Koji su to uslovi?
U tom istom članu 17. koji sam citirao, recimo, kada se prerađevine i duvan prevoze sopstvenim prevozom, da vozilo mora da bude označeno da je za prevoz duvana i da ispunjava higijensko-sanitarne uslove, propisane.
Gde su propisani? Ko će da kontroliše to da li su oni propisani i kako su propisani, i da li stvarno postoje takvi uslovi ili će to da bude ostavljeno inspektoru, ili čak saobraćajnom policajcu, pošto se i oni u poslednje vreme prave nešto pametni, pa traže otpremnice, pa traže pečat, traže ovo, traže ono.
Cilj svih ovih amandmana nije da se samo izađe za govornicu i da se priča. Amandmanima su narodni poslanici SRS pokušali da isprave zakon, sve ono što je nedorečeno.
Ima tu još jedan član na osnovu koga se gubi dozvola. "Ako je odgovorno lice imaoca dozvole pravosnažno kažnjeno za prekršaj i ako je kažnjeno za krivično delo nedozvoljene trgovine duvanom".
Bilo je mnogo napisa u štampi - duvanska mafija pohapšena, raspisane poternice itd.
Evo, za sve ove godine koliko ste na vlasti, sedma je pri kraju, počeće osma, još ni jednog jedinog švercera duvana nismo videli pred nadležnim sudskim organom. Pričali ste da je podignuta krivična prijava protiv Stanka Subotića Caneta Žapca.
Sada postavljam poslaničko pitanje predsedniku vlade, ministru pravde i Republičkom javnom tužiocu - da li je raspisana međunarodna poternica za tim kriminalcima ili, po starom dobrom običaju, čim neko počne da mu gura prst u oči dolazi do džentlmenskog sporazuma - hajde ti lepo napusti zemlju, mi ćemo da podignemo krivičnu prijavu, ali nećemo da je prosledimo preko Interpola, uživaj to što si na nezakonit način stekao i što si od naroda otimao.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je reč više o jednom tehničkom amandmanu, znači tiče se toga kako se usklađuju iznosi cena i dažbina duvanskih proizvoda i prerađevina.
Do sada, u samom zakonu se kaže na svakih šest meseci, a amandmanom je predloženo godinu dana. Vlada je odbila da prihvati ovaj amandman.
Sada se postavlja pitanje, koga to štiti Vlada Republike Srbije, da li štiti proizvođače cigareta, ne proizvođače duvana, oni to što sada budu imali, to će da se otkupi i oni sa tim završavaju posao, šta su zaradili, zaradili su; štiti svoj budžet, naravno, ali opet na nečiju štetu, štetu građana Srbije, ne na štetu ovih iz CEFTE.
Zašto Vlada Republike Srbije jednostavno ne prizna pravu inflaciju, ne onu koju objavljuje vaš Republički zavod za statistiku, jer se čitavo vreme izbegava da se kaže da ono što je osnovno za građane Srbije, a to je hrana, poskupljuje.
Nije reč o jednocifrenoj inflaciji, o dvocifrenoj, ide od 15 do 30%. Baš briga građane Srbije, onu veliku većinu, da li su poskupeli frižideri iz Hrvatske, Slovenije, televizori sa Tajvana, automobili iz Nemačke ili bilo koje druge zemlje zapadne Evrope, njih interesuje, gospodine ministre, koliko je hrana poskupela i koja je inflacija tu u pitanju, i koliko se država starala o tome da do takve inflacije ne dođe.
Više puta u ne tako dalekoj prošlosti te manipulacije koje se dešavaju oko proizvodnje hrane pokazale su nam da je Srbija, hteli mi to da priznamo ili ne, poljoprivredno agrarna zemlja.
Da cene životnih namirnica remete sve finansijske i proizvodne tokove u državi, pa su čak u jednom trenutku 1997. godine uspele da poremete i nacionalnu valutu.
Ne znam da li se sećate onog prekomernog izvoza iz Crne Gore, koji je organizovao vaš istomišljenik Milo Đukanović, kada je marka skočila sa tri na šest dinara, baš zbog cene žive stoke u Srbiji i nestašice koju je napravila tadašnja crnogorska vlada.
Ne možete tako da se ponašate prema građanima Srbije i prema individualnim poljoprivrednim proizvođačima. Sa jedne strane, ne štitite strateške proizvode, ne štitite domaću proizvodnju. Zato i dolazi do poremećaja na tržištu.
Pre godinu dana, otprilike u ovo vreme, baš kada je u pitanju proizvodnja hrane, došlo je do, isto tako, velikih poremećaja na tržištu, pogotovo kada je u pitanju cena žive stoke, mesa i mleka, a razlog: prekomerni uvoz.
Još jedan razlog: država se nije potrudila da višak proizvoda, koji proizvedu naši poljoprivredni proizvođači, plasira van zemlje.
Zašto imamo robne rezerve, gospodine ministre? Čemu oni služe, samo da primaju plate? Kada dođe do tako ozbiljnih poremećaja, a bilo je pre mesec dana, ali to ste administrativno zabranili, nisu intervenisale robne rezerve.
Robne rezerve su dužne, ukoliko je ponuda veća kada su u pitanju strateški proizvodi, da apsorbuje i otkupi taj višak proizvoda. Kada dođe do nestašice, taj isti višak da vrati na tržište i da na određeni način stabilizuje i proizvođača i potrošača. Ova vlada to nikada nije uradila.
Sada smo svedoci da je poskupelo meso, razlog: loš rod kukuruza. Kako je to Vlada Republike Srbije sprečila? Sprečila je tako što je zabranila da se stočna hrana izvozi. Zašto niste prošle godine, kada je bila jedna slična situacija, otkupili višak ponude žive stoke, sada ga na tržište plasirali i sprečili eventualna poskupljenja, drastična poskupljenja mesa i ostalih namirnica, a u onom trenutku sprečili da se upropašćava seljak ili individualni poljoprivredni proizvođač?
Takva jedna nebriga o jedinom onome što je u Srbiji još ozbiljno preostalo, u stvari je počela od dolaska DOS-a na vlast. Nikada, kad god se raspravljalo o inflaciji, o poljoprivrednoj proizvodnji itd, niko nije uzeo i ozbiljno razmotrio šta će biti sa onim poljoprivrednim proizvođačima koji se ne uklapaju u vaš koncept poljoprivredne proizvodnje.
Znači, strategija jeste da se ukrupnjuju poljoprivredna domaćinstva, da ima više blokova itd. A šta ćete sa onim ko to ne može, a takvi su u velikoj većini? Idu sad ovde po celoj Srbiji trgovci duvanom, gospodine ministre, šta rade? Nikada poljoprivredno zemljište nije bilo jeftinije. Istim onim novcem, koji su zaradili tako što su švercovali duvan, otkupljuju najbolje poljoprivredno zemljište po Srbiji i prave početak jednog monopola, jednog carstva.
Tapija je tapija, to ne može niko da ospori, jedino ako uspe da se dokaže da je novac nelegalno stečen. Koliko vidim, sad kreću i u privatizacije nekih velikih sistema.
Odgovorite, Peconi, koji se obogatio švercom cigara, da li je kupio Poljoprivredno-industrijski kombinat "Vrbas"? Jeste. Da li uz njega ide i zemljište? Ide. Nije samo u pitanju magacinski prostor itd. Kojim novcem? Švercom cigareta.
Onda se pojavi Dinkić i kaže - proverićemo mi sve privatizacije, odakle je poreklo novca, da slučajno neko nije uzeo sa Kipra novac, a da on ne zna i nije podelio sa njim. To je jedini razlog zašto će Dinkić da kontroliše poreklo novca.
Ali, ko je sa njim krao i kome je on pomagao da taj posao radi, tome kontrola neće biti izvršena.
U jednoj ovakvoj situaciji, Vlada Republike Srbije mora konačno jednom da kaže građanima Srbije koliko košta život u Srbiji, uz sve one takse koje ste uveli, uz sva ona ograničenja koja ste dali lokalnim samoupravama, uz sve one lažne poreze kojima ste na određen način prevarili lokalne samouprave i prebacili na njih, one poreze koje ne možete da naplatite i na taj način se opravdali pred građanima kako će, eto, neko drugi da im uvodi poreze, pa je sve to neka cena koju građani Srbije plaćaju i koja pravi određene inflatorne tokove u Srbiji.
Zato ne vidim zašto ovaj amandman ne bi bio prihvaćen. Ako ništa drugo, jedini ko može zbog ovoga da trpi neku štetu jesu trgovci na veliko duvanom, nikako one male samostalne trgovinske radnje, i proizvođači, odnosno prerađivači duvanskih prerađevina, a nikako oni koji ga sade i koji ulažu dane rada i truda da nešto stvore sebi i svojim porodicama.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo, jedna priča koja traje već nešto više od dve godine privodi se kraju. Priča je otpočela sa Predlogom zakona o državnoj revizorskoj instituciji.
Ovlašćeni predstavnik predlagača gospodin Radojko Obradović, koga bih voleo sada da vidim ovde u sali kao narodnog poslanika i kao izvestioca Odbora za predložene kandidate, otvorio je tu priču što se tiče Državne revizorske institucije.
Sam predlog zakona, onakav kakav jeste, uz određene nedostatke, da kažemo, može da uđe u neku određenu primenu, ideja je u osnovi dobra, jer svakako da državi sa ovakvom Vladom, sa ovakvim ministrima treba Državna revizorska institucija. Priča je išla dalje, da to treba da bude stručno, nezavisno telo koje će da proverava kako budžetski korisnici troše narodne pare.
Zakon je izglasan 2005. godine i nikada nije ušao u primenu takav kakav jeste, u tom izvornom obliku, a 2007. godine imamo izmene i dopune Zakona, pa se kaže da su uslovi koje je predvideo osnovni zakon toliko strogi za članove saveta Državne revizorske institucije da nema ko da konkuriše, da nema ko da se prijavi, pa moramo da snizimo te kriterijume da bismo, eto, konačno formirali savet, a onda i Državnu revizorsku instituciju i da bi počela kontrola rada Vlade Republike Srbije, budžetskih korisnika. Uradili ste izmene i dopune.
Sada, evo nas ovde sa predlozima kandidata. Srpska radikalna stranka neće glasati za kandidate koje je predložio Odbor za finansije, ali ne zato što je SRS protiv Državne revizorske institucije i kontrole narodnih para, nego zato što ovde kriterijum nije bila struka, nije bilo znanje, nije bilo poštenje, nego je kriterijum bio politička pripadnost.
Dame i gospodo narodni poslanici, da je tako, reći ću vam na nekoliko primera, ali da se vratimo samoj sednici Odbora za finansije. Iznenadilo me ono što se dešavalo na toj sednici.
Materijal o predloženim kandidatima narodni poslanici su dobili na samoj sednici. Nijedan kandidat nije sam konkurisao Odboru za finansije, odnosno nismo imali u materijalu takve kandidate. Kandidati o kojima smo raspravljali bili su predlagani od strane političkih stranaka.
Voleo bih da je stvarno oglašen konkurs za članove saveta, da su ljudi od struke konkurisali, da je Odbor za finansije imao sve kandidate, da ni iza jednog ne stoji nijedna politička stranka, nego da gledamo njihovu stručnost, biografiju, dostignuća iz te oblasti, koliko su objavili dela, da li su se bavili naučnim radom u vezi sa revizijom itd, itd. Ništa od svega toga nije bilo. Dati su kandidati DS-a, DSS-a, G17, SPS-a itd, a SRS nije htela da učestvuje u toj farsi.
Mi smo samo izneli svoje primedbe na Odboru za finansije, nešto malo o biografijama kandidata i ostavili ovde da u Skupštini Srbije raspravimo i o kandidatima i kako formirate tu Državnu revizorsku instituciju.
To je ono što stoji iza ovog predloga, ovakvog kakav jeste, a da se radilo po ovom principu, kao što je to pričao gospodin Radojko, kada je donošen zakon, da će biti Državna revizorska institucija kao nezavisan organ...
Kasnije ću da se vratim na biografije, samo bih da pročitam članove 17. i 18. Zakona o državnoj revizorskoj instituciji.
U članu 18. se kaže – funkcija člana saveta nije spojiva sa funkcijom u državnom organu, u organima lokalne vlasti ili nosioca javnih ovlašćenja i funkcijom u političkim strankama ili sindikatima. Već u članu 17. ste prekršili zakon, i to ne u jednom nabrajanju, nego u više delova.
Prvo, funkcija u državnom organu – ima li, od predloženih kandidata, kandidata koji trenutno rade u državnom organu? Ima. Kasnije ćemo da čitamo njihove biografije. Vrlo visoko se kotiraju u državnom organu i vrlo su blizu para državnog organa, i to baš iz Demokratske stranke.
Možete da kažete da nema funkciju u političkoj stranci ili da nije član političke stranke za sve ove kandidate o kojima je Odbor za finansije raspravljao? Ne možete, jer predlažete vi, kao političke stranke. Nisu sami došli, prijavili se, pa mi na Odboru za finansije, ako treba i 10 dana da sedimo, da raspravljamo o svakom kandidatu, da prvo eliminišemo, da sužavamo krug, da izaberemo na Odboru za finansije. Ne, Odbor za finansije je trebalo da bude samo farsa, da političke stranke proguraju svoje političke istomišljenike i saučesnike, mogu da kažem slobodno, u kriminalnim radnjama. Ne svi od ovih kandidata, ali mnogi od njih.
Da li možete da kažete da nema nosilaca funkcija u organima lokalne vlasti? Ne možete, takođe. Jedan od kandidata je opštinski javni pravobranilac. Do sada je zastupao opštinu u više sporova, pa se razume u posao finansija. Tako to izgleda, dame i gospodo, kad nam DOS u svojoj trećoj mutaciji pokušava da prevari građane i ovu skupštinu.
Tačka 2) člana 17: "Funkcija člana Saveta nije spojiva sa radom u državnom organu, organu lokalne vlasti ili kod nosioca javnih ovlašćenja, 3) članstvom u organu upravljanja ili nadzora privrednog društva", imate i takve kandidate, "javnog preduzeća, fonda, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja ili drugog pravnog lica sa učešćem državnog kapitala."
Tu bih se ja zaustavio kod člana 17. i prešao na član 18. koji kaže u drugom stavu: "Član Saveta ne može učestvovati i odlučivati u postupku revizije, ako je bio radno angažovan kod lica koje je predmet revizije ili je obavljao određene poslove za račun subjekta revizije, ako od prestanka tog zaposlenja ili završetka poslova nije proteklo pet godina."
Ovlašćeni predlagači u Odboru za finansije, kada smo to čitali, kažu – to nije tačno, neće ona više da bude u Ministarstvu finansija kada bude izabrana za člana saveta.
Neka da otkaz u Ministarstvu finansija pre nego što bude izabrana za člana saveta, da vidimo da rizikuje, da dokaže da joj je struka ispred političke stranke i ispred radnog mesta. Naravno, pošto je toliko veliki stručnjak, kao što vidimo, Ministarstvo finansija može bez nje, čim će preći u savet. Pošto je toliki stručnjak, neka uđe malo u privredu, neka da drugi doprinos, nemoj da troši narodne pare. Neka se dokaže tamo, pa onda neka konkuriše za člana saveta, a biramo ih na svakih pet godina, neka sačeka sledeći izbor.
Ovde je reč o tome da DS, DSS, G17 plus i NS hoće da postave svoje političke istomišljenike koji će u Državnoj revizorskoj instituciji da štite njihov kriminal. Samo malo ću vam pročitati biografije.
Gospodin Radoslav Sretenović, predložen za predsednika Državne revizorske institucije, radi u Narodnoj banci Srbije 15 godina, trenutno radi na poslovima samostalnog stručnog saradnika rukovodstva filijale Narodne banke Srbije.
Sada da postavim pitanje – kako misli gospodin Radoslav Sretenović da izvrši kontrolu poslovanja Narodne banke Republike Srbije, trošenja javnih sredstava, odnosno budžetskih para? Ne može. To će raditi neki drugi član saveta, a on u tom postupku revizije ne može.
Da vidimo kandidata za potpredsednika Državne revizorske institucije, Ljubica Nedeljković, predložena od strane Demokratske stranke, kaže – trenutna pozicija viši savetnik Ministarstva finansija - Uprava za trezor, baš gde su pare, Sektor za pripremu budžeta, baš odakle se puštaju.
Kao rukovodilac grupe za budžetski sistem obavlja najsloženije poslove iz domena budžetskog sistema (izrada zakona i podzakonskih akata) i poslove sistema finansiranja organizacija obaveznog socijalnog osiguranja (izrada i praćenje finansijskih planova penzijskih fondova, ZZO i Nacionalne službe za zapošljavanje).
Na budžet od skoro pola miliona, još ima pristup i fondovima obaveznog socijalnog osiguranja i zdravstvene zaštite itd. U najmanju ruku, ovo što je predložila Demokratska stranka je nemoralno.
Kako mislite da gospođa, ili gospođica, Ljubica Nedeljković učestvuje u bilo kom postupku revizije bilo kog budžetskog korisnika? Ona je u Upravi za trezor. Budžetski sistem je tako osmišljen da trezor kontroliše sve budžetske korisnike na teritoriji Republike. Oni rade samo preko podračuna kojima raspolažu, ali je trezor taj koji odobrava ili ne odobrava sredstva. Tako je napravljen Zakon o budžetskom sistemu. Znači, kontroliše.
U ovom trenutku ona može da sazna stanje bilo kog budžetskog korisnika, da odobri ili da zaustavi bilo koje trošenje para, da li se to nalazi u Beogradu, Sremskoj Mitrovici, u Vranju, bilo gde. A, vi ste nju postavili da bude potpredsednik Saveta Državne revizorske institucije! Tako to izgleda kada radi neka struka iz DOS-a. To nema nikakve veze sa strukom.
Pogledajmo druge kandidate. Kandidat Natalija Ćatović – rešenjem SO Topola od 5. 10. 2004. godine postavljena je za opštinskog javnog pravobranioca, na kojoj funkciji se i danas nalazi. Što se tiče struke, evo kako to ona obrazlaže – poslovi na kojima je radila po funkciji su vezani za zastupanje u sporovima većih vrednosti, tako da poznaje oblast finansija. Znači, ona je zastupala opštinu u nekim sporovima i ona poznaje oblast finansija. Voleo bih da znam koliko je sporova dobila, što kaže koleginica Radeta. Onda znači da svaki pravnik koji je bilo koje preduzeće zastupao, ako zastupate preduzeće, ništa drugo nije u pitanju nego finansijski sporovi, ima pravo da bude član saveta.
Da se vratimo malo na zakon i na to šta ste uradili sa zakonom, dame i gospodo narodni poslanici. Zakon je donet 2005. godine. Takav, u tom izvornom obliku, nikada nije ušao u primenu. Međutim, vi ste 2007. godine uradili izmene i dopune Zakona o državnoj revizorskoj instituciji, izglasali, pa ste tražili da kandidati za članove Saveta Državne revizorske institucije ne moraju više da imaju sedam godina radnog iskustva iz oblasti finansija, nego ste smanjili na pet. Obrazloženje vaše i gospodina Radojka Obradovića je bilo – mi nemamo dovoljno stručnih ljudi koji će da se bave revizijom i Državnom revizorskom institucijom. Da li je to baš tako? Nije. Mogu da kažem da je to laž.
Sada ću da vam pročitam imena kandidata koji su konkurisali godinu dana pre nego što su urađene izmene i dopune Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji i smanjeni kriterijumi. Ovo je dostavljeno Skupštini Srbije 4. maja 2006. godine. Izmene i dopune o smanjivanju kriterijuma smo uradili godinu dana kasnije. Evo ko je konkurisao za članove Saveta: prof. dr Slobodan Malinović, dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, predsednik Komiteta za etiku i edukaciju u Savezu računovođa i revizora Srbije. Drugi kandidat je bio profesor dr Blagoje Novićević, prodekan Ekonomskog fakulteta u Nišu. Treći kandidat je bio magistar Darko Nikolić, ovlašćeni revizor.
Da li su sva ova trojica kandidata bolji od svih ovih koje ste vi predložili? Jesu. Šta im onda nedostaje? Oni nisu u vašim političkim strankama ili možda nisu ni u jednoj, ali nisu u vašim i neće da rade za vas, da peglaju vaše zloupotrebe dok ste trošili budžetska sredstva. To je razlog zašto Odbor za finansije nije raspravljao o ovim kandidatima.
Vi ne stojite iza njih i neće da stoje ni oni iza vas, ukoliko bi vam radili reviziju, i to je vaš problem. Zašto vam je to problem? Zato što vam savest nije čista dok ste trošili budžetska sredstva i zato što revizija treba da ozakoni vaše zloupotrebe, zloupotrebe ministra u Vladi Republike Srbije i treba da zaštiti i onu dvojicu, bitange Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, i kako su trošili pare Naftne industrije Srbije i zašto direktor ne odgovara. Ne može to poslovanje da dobije pozitivnu ocenu kod revizora kod kojih je najvažnija struka.
Zato se Srpska radikalna stranka zalaže da se ovim poslom ne bave predstavnici političkih stranaka, nego da se bave ljudi koji poseduju znanje, stručnost, iskustvo, bez obzira na stranačku pripadnost, ukoliko im je do tog zvanja stalo i ukoliko neće da ga ukaljaju tako što će nečije ime i nečije zloupotrebe da zaštite. Nama je svejedno i što se tiče njihovog političkog opredeljenja, ukoliko poštuju određene kriterijume svog zanata.
Da je to tako i da se mi ne plašimo revizora, mi smo vam to dokazali i 2001, 2002. i 2003, pa sve do dana današnjeg. Niko, dame i gospodo poslanici, bolje od vas nije uradio revizije ministarstava u kojima su bili ministri iz Srpske radikalne stranke. Osim pojedinih napisa u novinama nikakvih zloupotreba nije bilo. Kada ste vi u pitanju i kada bi vama radio reviziju, teško da bi i ova sadašnja vlada, i ona prethodna Vojislava Koštunice, i ona vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića... 99% ministara bi završilo u Požarevcu, zato se i otvara ovaj novi specijalni paviljon.
Dame i gospodo narodni poslanici, iznenađuju me neke stvari koje kažu moje kolege. Ovde pričaju kako je gospodin Radojko Obradović samo potpredsednik Odbora za finansije i nije učestvovao u donošenju ovakvih odluka itd. Hajmo neke stvari da raščistimo.
Prvo, kada se toliko zalažete za tu transparentnost zašto Odbor za finansije nije raspisao konkurs, a ne da političke stranke predlažu kandidate za članove Saveta?
Onda da pogledamo biografije i stručnu spremu tih kandidata koji bi konkurisali i da odlučimo koga ćemo da predložimo kao kandidata Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne, radilo se isključivo po političkoj pripadnosti.
Ne može niko da me ubedi da iza kandidata kojeg predlažete ne stoji stranka koja ga je predložila, da on nije član te stranke i da ne traži zaštitu od te stranke.
Evo, najprostiji primer jeste kandidat za potpredsednika saveta Državne revizorske institucije. Trenutna pozicija - viši savetnik u Ministarstvu finansija.
Čiji je to predlog? Demokratske stranke. Ko je ministar finansija i iz koje je stranke? Iz Demokratske stranke. Sada me ubedite da i ona nije iz Demokratske stranke.
Dalje, samo da vas podsetim, neću da pričam o tome kako se biraju predsednici skupštinskih radnih tela, po kom ključu itd. Međutim, neka pravila su ustanovljena i nemojte ta pravila da prebacujete drugima, a pravilo je sledeće: kada skupštinska većina predlaže nešto što treba jedno skupštinsko radno telo da donese, predsednik radnog tela saziva sednicu, radno telo donosi odluku i da ne bi predstavnik opozicije branio nešto što većina traži daje se izvestilac, u ovom slučaju Radojko Obradović.
I još nešto, gospodo iz vladajuće većine, narodni poslanici Srpske radikalne stranke učestvovali su delom u radu Odbora za finansije kada je donosio ovu odluku. Opomenuli smo vas, skupštinsku većinu, da to što radite jeste kršenje samog zakona koji ste vi doneli, i gospodin Radojko Obradović, i da nema moralnog osnova da se ovakvi kandidati nađu pred Narodnom skupštinom Republike Srbije. Zato što je to nemoralno i nezakonito, svi naši narodni poslanici koji su članovi Odbora za finansije su izašli i nisu hteli da učestvuju u glasanju. Nemojte da očekujete onda da predsednik Odbora, koji je iz SRS, brani vaše gluposti. Kao što narodni poslanici SRS nisu hteli da učestvuju u radu Odbora za finansije i glasanju, budite uvereni da u ovoj farsi oko izbora Državne revizorske institucije i članova saveta nećemo da učestvujemo ni u danu za glasanje.