Da nastavimo priču o Sartidu. To jeste tema, jer se prikazujete kao neka vlast koja će nešto da da građanima, a ja tvrdim, kao i čitava Srpska radikalna stranka, potvrdiće vam to i građani 20. januara, da ste ih pokrali i da je ovo samo jedan mali deo onoga što vraćate da biste im krali još više.
''Ju-Es stil'' van Amerike posluje samo u Slovačkoj i Košicama. Kupili su tu železaru za 60.000.000 dolara, uz investicionu obavezu od 700.000.000 u roku od deset godina, zabranu otpuštanja radnika u roku od deset godina, uz prihvatanje svih dugova od oko 325.000.000 dolara, a pri takvim uslovima ni posle tri godine nisu uspeli da ostvare proizvodnju veću od 45% kapaciteta. Toliko o tome kako je ''Ju-Es stil'' mnogo dobra fabrika koja je, eto, najveći izvoznik u Srbiji.
Stečajni postupak otvara se 30. jula 2002. godine, sa nadležnošću Trgovinskog suda u Beogradu, pod brojem 7035/02 i sa stečajnim sudijom Milanom Markovićem. Otkud to da Kljajević potpiše da Sartid, odnosno ''Ju-Es stil'' više nema obavezu prema poveriocima?
Samo jedan primer ću vam reći – 45.000.000 evra je obaveza Sartida prema Fondu za razvoj. Prodali ste Sartid za petnaest miliona evra. Trideset miliona evra našeg Fonda za razvoj, preko potrebno, opljačkano je. Da ne pričam o bankama koje ste zatvorili, da ne pričam o drugim dugoročnim posledicama jednog takvog postupanja.
Evo, ministra Dinkića ne interesuje to što je omogućio zatvaranjem četiri banke. Da vam pročitam koje su bile obaveze Sartida prema tim bankama koje ste otpisali ''Ju-Es stilu''. Ako treba to da čitam ponovo, nema problema, doći ćemo i na to, ali evo: Invest banka - jedna milijarda; Beogradska banka (i tu ste banku zatvorili) - 180.000.000 dolara; Jugobanka - 24.000.000 dolara. Sve te banke ste zatvorili navodno zbog neefikasnog, nerentabilnog poslovanja, jer za njih, zato što su toliko prezadužene, nema nade i, eto, da bi se država spasila ino-kredita. Pre će biti da ste banke zatvorili da biste Sartid prodali za mali novac.
Da se vratimo dokaznom materijalu. Otvara se stečajni postupak sa stečajnim sudijom Milanom Markovićem, predsednikom stečajnog veća, sudijom Dušanom Marčićevićem, a za stečajnog upravnika se imenuje Branislav Ignjatović, bez dana radnog staža i iskustva u vođenju firmi, a kao preporuka za tu funkciju je samo – šta? Kumstvo sa Nemanjom Kolesarom.
Ni manje - ni više, kum Nemanje Kolesara vodi vam Sartid. Završio je posao u cementarama, završava posao po brodogradilištima i lukama, ali ne može Kolesar da stigne na sva mesta, pa, eto, i kumovi da završavaju po neki posao, da zarade i oni po neku paru.
Izgovor Vlade glasi da je sud bio brži da uvede stečaj radi blokade računa koji neprekidno traje od 1998. godine nego što je Vlada htela da tenderski proda Sartid. Nije tačno! Trgovinski sud u Beogradu mesno nije nadležan za Sartid i nije mogao da pokrene stečajni postupak da ga neko iz Vlade Republike Srbije nije podržavao u tome.
Mesno je nadležan Trgovinski sud u Požarevcu, što će kasnije da se vidi iz dokumentacije. Jer, kad ste završili najvažniji deo posla, sva ostala dokumentacija je išla preko Trgovinskog suda u Požarevcu, ona legalna, a nelegalno je odradio Trgovinski sud u Beogradu na čelu sa Kljajevićem.
Tadašnji izvoz Sartida je iznosio 150 miliona dolara, a niko ne zna i kriju gde su završile pare od izvoznih poslova i ugovora o prodaji kućišta sa Iranom, sa kojim su početkom 2002. godine, preko Goše takođe, završili veći izvozni program. Šta je sa tim novcem?
U "Službenom listu SRJ" br.43, 9. avgusta 2002. godine, objavljen je oglas o otvaranju stečajnog postupka nad Sartidom i napravljene su neke od povreda stečajnog postupka:
Povreda nadležnosti Trgovinskog suda u Beogradu, u smislu člana 8. stav 1. Zakona. Nije popisana celokupna imovina Sartida i nije formiran početni bilans stanja, prema članu 61. stav 1. Zakona. Ni posle godinu dana nije unovčio imovinu stečajnog dužnika koja nije prodata kupcu, prema članu 61. stav 7. Zakona.
Nije obrazovana stečajna masa danom otvaranja stečaja, prema obavezi iz člana 95. stav 1. Zakona, u koju je morala ući kompletna imovina dužnika - nova, pokretna i nepokretne stvari, akcije, osnivačka prava u drugim preduzećima. Nije utvrđeno šta je s nenaplaćenim potraživanjima za do tada isporučenu robu na domaćem i ino-tržištu i šta je s novcem u Eksim banci.
Tu ima i Eksim banke? To beše ona banka preko koje su krali Vuk Hamović i Vojin Lazarević? Je l' to beše ona banka gde smo držali devizne rezerve? Jeste. Pa, odakle sada ta banka tu? Kako je nestao novac iz Eksim banke?
Nema podataka ni o tome šta se nalazi u preduzeću Sartid u Nemačkoj, gde je osnivač je Sartid iz Smedereva, a i za druga, povezana preduzeća sa Sartidom, ćerke-firme Sartida, takođe se otvara stečajni postupak. I, gle čuda, opet Branislav Ignjatović za stečajnog upravnika. Pa, čovek je supermen.
U avgustu i septembru ''LNM holding'' upućuje Vladi i stečajnom upravniku dva pisma u kojima ponovo ističe svoju spremnost da učestvuje u privatizaciji Sartida i to s uslovima koji su višestruko bolji od onih koje je nudio ''Ju-Es stil". Nezvanično, nuđeno je oko 350.000.000 dolara i da se plati 50% dugova.
Da je to istina, evo pisma, da vide građani, a upućeno je, čitam: Aleksandru Vlahoviću, tadašnjem ministru za privatizaciju, Goranu Pitiću, ministru u Vladi Republike Srbije za razvoj i ekonomske veze sa inostranstvom, Vladimiru Ćupiću, Stečajnom veću poverilaca, Milanu Markoviću, sadašnjem ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i stečajnom upravniku Branislavu Ignjatoviću.
Neka vide građani Srbije. Reč je, znači, o ponudi koja je mnogo bolja nego rezultati koje ste dobili kada ste prodali Sartid.
Od 27. do 30. oktobra stečajni upravnik Branislav Ignjatović boravi u Americi radi preuzimanja zlata u vrednosti 500.000 dolara i zlatnog nakita u vrednosti 100.000 dolara. Ali, tog zlata nema, nestalo je. Nestalo zlato. Jer je takođe pred nadležnim organima u Americi poveden stečajni postupak za preduzeće koje je pripojeno Sartidu i koje je raspolagalo zlatom u vrednosti od 500.000 dolara i zlatnim nakitom u vrednosti od 100.000 dolara.
Prilikom primopredaje dužnosti (znači, stečajna masa Sartida sa novim upravnikom) i u kasnijim kontaktima, stečajni upravnik Branislav Ignjatović isticao je da se u Americi nalazi zlato u vrednosti 500.000 dolara i zlatni nakit u vrednosti oko 100.000 dolara i druge stvari, vlasništvo preduzeća ''Metal hemikal korporejšn'', čiji je osnivač Jugometal, odnosno stečajna masa Sartida a.d.
Iz dokumentacije kojom raspolažemo proizlazi da je nad ''Metal hemikal korporejšn'' otvoren likvidacioni postupak pred nadležnim sudom u Americi i gde je Branislav Ignjatović pozvan u svojstvu stečajnog upravnika Sartida a.d. u stečaju radi saslušanja u postupku 30.10.2002. godine. U knjigovodstvu stečajne mese Sartida a.d. zlato u pomenutoj vrednosti nije evidentirano. To je ono što sam čitao o propustima koji su urađeni prilikom otpočinjanja stečajnog postupka nad Sartidom. Slučajno.
Analizom raspoložive dokumentacije došli smo do sledećih saznanja, verovatno opet slučajno: stečajni upravnik Branislav Ignjatović, kum Kolesara, službeno je putovao u Ameriku, u Njujork, u periodu 27-31.10.2002. godine, da ne čitam dalje.
Je l' treba da kažem da zlato i nakit nikada nisu pronađeni, da su nestali, da nikada u stečaju koji se vodio za Sartid to nije proknjiženo i ušlo u stečajnu masu? Verovatno se zlatni nakit i zlato nekim čudnim načinom obrelo kod gospodina Ignjatovića. Verovatno je podeljeno sa nekim, nije to mogao sam, verovatno sa kumom, ali ni taj nije mogao sam – biće da je sa nekima koji su učestvovali u postupku privatizacije Sartida.
Dalje, 8. novembra 2002. godine, kad u stvari otpočinjete drugu fazu poklanjanja Sartida, sklapa se ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji između ''Ju-Es stila Košice'' i Sartida a.d. u stečaju.
''Ju-es stil Košice'' i njegova firma u Srbiji dobijaju pravo da tokom pet godina upravljaju celokupnim poslovanjem Sartida uz ekskluzivitet prisvajanja kompletno ostvarenog profita iz tekućeg poslovanja, a pri tom je isključena svaka odgovornost za eventualne štete i gubitke koji mogu nastati u vezi s nadzorom nad operativnim, komercijalnim, administrativnim, računovodstvenim i finansijskim poslovanjem Sartida.
Ako se Sartid proda nekom drugom licu, a ne ''Ju-Es stilu Košice'' u toku tih pet godina, onda je predviđeno da se ekskluzivna prava iz tog ugovora automatski produžavaju za narednih sedam godina.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ''Ju-Es stil'', odnosno Sartid, privatizovan je još 8. novembra 2002. godine. Sklapanjem ovog ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, novi vlasnik, koji bi čak i kupio Sartid, ne bi mogao da uđe u Sartid u sledećih 12 godina.
Znači, Sartid je već privatizovan. Možda bi to novi vlasnik i prihvatio da smo zakupca ''Ju-Es stil'' obavezali i načinili zaštitni mehanizam kako da sačuvamo imovinu Sartida i kako da on snosi troškove i odgovornost za eventualnu štetu koja bi nastala njegovim rukovanjem, odnosno eksploatisanjem pogona Sartida.
Međutim, i pored toga, postoji zakonski problem. Takav ugovor je ništavan u smislu člana 103. Zakona jer je protivan prinudnim propisima, gde se kaže da se u stečaju mogu zaključivati ugovori radi unovčenja imovine stečajnog dužnika i smanjenja eventualne štete i dobrim poslovnim običajima, da svako srazmerno svom ulaganju ima pravo na deo dobiti. Znači, Vlada Republike Srbije i novi stečajni upravnik unapred su se odrekli dobiti koje je ''Ju-Es stil'', odnosno Sartid sa ''Ju-Es stilom'', mogao da ostvari prilikom potpisivanja ovog tehničkog sporazuma. Takav ugovor je i prividan, prema članu 66. Zakona, jer prikriva drugu nameru, prodaju stečajnog dužnika unapred poznatom i privilegovanom kupcu i jednom od poverilaca prema stečajnom dužniku, pa ne može proizvoditi pravno dejstvo.
Znači, da se vratimo na početak. Prvo smo krenuli sa uništavanjem banaka koje su bili poverioci Sartida, na nezakonit način. To je bio prvi korak. Drugi korak jeste pokretanje stečajnog postupka pred mesno nenadležnim sudom. Treća faza je sklapanje ovog poslovno-tehničkog sporazuma, jer on unapred odbija svakog potencijalnog kupca i daje pravo da ''Ju-Es stil'' ucenjuje i Vladu i Veće poverilaca i stečajnog upravnika da je on jedini kupac, pod uslovima koje samo on ponudi i na ni na koji drugačiji način.
Verujem da će građani 2008. godine, 20. januara, voditi računa i o ovome kada budu glasali i ubeđen sam da, zbog ovakvih zloupotreba, jer ova nije jedina, vi na ovim predsedničkim izborima nemate šta da tražite i da će se novi predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić svim srcem zalagati da se s ovakvim zloupotrebama prekine, a da svi odgovorni za ovaj i svaki sledeći slučaj budu procesuirani pred nadležnim organima.