Dame i gospodo narodni poslanici, imamo pred nama drugi primerak istog budžeta. Ne bih znao zašto je onaj prvobitni budžet povučen sa dnevnog reda, a mogu da kažem da ovakav predlog kakav jeste ništa naročito i ništa novo nisam ni očekivao od Demokratske stranke kada je u pitanju budžet.
Sve stavke koje su ovde u budžetu predviđene uglavnom imaju za želju da se sakrije činjenica da se u 2008. godini planira enormno veliko zaduženje države. To zaduženje države je putem garancije koju će Republika Srbija da izda raznim javnim preduzećima, ustanovama, fondovima, kreditima koje će država sama da uzme i emitovanje hartija od vrednosti putem najverovatnije Narodne banke Republike Srbije.
Mogao bih da razumem želju predlagača kada bi ta sredstva bila u stvari investiciona sredstva. Međutim, čitav budžet, čak i ovaj prezadužen budžet, isključivo ide u javnu potrošnju, za izdržavanje državnog aparata. Imali smo priliku da čujemo gospodina Todorovića, koji je čitao kolike su plate u pojedinim državnim organima i nije vam dovoljno to što već jedan deo vaših stranačkih prijatelja i funkcionera ima izuzetno visoka primanja, već nastavljate sa otvaranjem agencija.
Evo, čak i u razdelu Ministarstva za ravnomerni regionalni razvoj već se spominje nova agencija, inicijalna sredstva za osnivanje agencije itd. Obično rukovodioci tih agencija su vama ili stranačke kolege, ili prijatelji, ili rođaci, a plate koje primaju u takvim paradržavnim organima, jer ne mogu drugačije nikako agenciju da nazovem, jesu iznosi koje neko primi za dve ili tri godine koliko oni prime za jedan mesec, i to kažem ne nižih zarada u Republici Srbiji nego prosečnih.
Znači, jedno umnožavanje državnog aparata konstantno postoji, a sve pod izgovorom da je to nešto moderno, da je to stav Evropske unije, da mi u stvari usaglašavamo naše državno rukovodstvo, odnosno državni aparat sa aparatom zemalja Evropske unije.
Možda u nečemu i pokušavate da ih imitirate, ali u ovome vrlo neuspešno, to mogu da kažem, jer ako postoji veliki broj agencija u nekoj državi, onda je broj državne administracije u ministarstvima izuzetno mali, odnosno ministar je taj koji samo koordinira jednim manjim timom i tehničkim službama, a rad agencija za koje je on nadležan, odnosno koje odgovaraju njemu za svoj rad.
Ovde to nije slučaj. Znači, broj radnika u ministarstvu se neprestano povećava, u državnoj upravi se neprestano povećava, broj agencija se neprestano povećava, broj zaposlenih u agencijama takođe i valjda zbog stalnog jednog pritiska SRS-a kada su u pitanju agencije da ne bi Skupština osnivala više agencije, doneli ste Zakon o osnivanju agencija za osnivanje agencija. Tu ste pokazali kakvu u stvari državnu politiku vodite.
Obezbedili ste sredstva čak i putem kredita za izdržavanje jednog ogromnog državnog aparata koji ničemu ne služi, mogu da kažem, veći deo državnog aparata ničemu ne služi. S druge strane, Vlada pokazuje izuzetno malu brigu za privredu i poljoprivredu, a možemo da kažemo da je poljoprivreda naša strateška grana i da ne možemo da imamo ni industriju bez poljoprivrede.
U kom pravcu ide vaša briga za poljoprivredu? Pa evo, u sledećem: država će uzeti kredite, daće kredite, te iste, poljoprivrednicima, umesto da to uradi iz realnih izvora. Ali, kako? Razumeo bih da postoje određene subvencije u poljoprivredi, u smislu da se za gotov poljoprivredni proizvod da određena subvencija. Međutim, ovde toga nema, subvencionisanje pravog nema, znači, da subvenciju dobije neko ko koliko vredi, koliko napravi, koliko stvori.
To država neće da plaća, ali hoće da podiže kredite, da kredite, naravno, pod izgovorom da radi za poljoprivredu, plasira navodnim poljoprivrednicima, a najčešće su to u stvari ljudi koji su vrlo bliski strankama koje raspolažu tim sredstvima.
Samo da navedem jedan primer zloupotrebe, gospodine ministre, i to vašeg stranačkog kolege, tadašnji ministar u Vladi Zorana Đinđića, Marija Rašeta-Vukosavljević, podigla je podsticajni kredit za razvoj poljoprivrede, a otvorila je noćni klub. To je potpuna istina, to je čak i priznala, čak je i Zoran Živković tražio od nje da podnese ostavku zbog toga.
Tako vi iz DS raspolažete narodnim parama. Dok je bio ministar poljoprivrede iz G17 plus, čak su osnivali mrežu poljoprivrednih proizvođača koji su morali da budu članovi G17 i odatle plasirali sredstva za kredite. Samo su članovi G17 mogli da dobiju kredit iz poljoprivrednih fondova.
Opet, nikakve kontrole nije bilo i većina tih kredita su zloupotrebljeni.
Čak postoje i dopisi, nije to sporno da se dokaže da je tako, da tadašnji ministar, Dulićka, šalje opštinskim odborima cirkularna pisma kako treba da postupe, kako da pronađu građane koji će da dobijaju kredite iz njenog ministarstva.
Kada je u pitanju industrija, kada je u pitanju stimulacija izvoza, to ne postoji, postoje navodno sredstva u budžetu Republike Srbije kojima će da se obezbede izvozni aranžmani. Ama ljudi, ostavite vi privredu, da se oni sami snalaze, najbolje oni znaju svoju brigu da brinu, ali ih nagradite kad nešto plasiraju izvan zemlje, pod uslovom da to nije sirovina ili poluproizvod i da je većinski vlasnik kapitala državljanin Republike.
Znači, da je osnivač sa ove teritorije, a ne da je došao ko zna odakle. Međutim, toga nema, opet će čak i takva sredstva po nekom ključu koji odredi Dinkić, pošto je to sad novac koji iz budžeta ide njemu, ta sredstva da budu opredeljena.
Da je tačna činjenica da je ovaj budžet i rasipnički, i da će zadužiti još više građane Srbije, ide u prilog kako ste prikazali prihodnu stranu, odnosno rashodnu stranu budžeta Republike Srbije. Znači, pokušali su da ga prikažu samo sa onim iznosima i budžetskim primanjima koja su očigledna da su budžetska i ne mogu da se prikažu drugačije, jer i laik zna da to mora da bude prihod budžeta.
Međutim, prihodi budžeta su i prihodi od privatizacije, toga ovde nema. A kredite koje ste planirali da podignete, to ste prikazali na vrlo lukav način tako što ste i podizanje kredita, i vraćanje starih kredita stavili kroz jednu poziciju, u jednoj tabeli budžeta Republike Srbije.
Ali, i to bi bilo previše glomazno i previše veliko, pa ste na sasvim drugom mestu stavili na jednom da se glavnice otplaćuju, a na drugom mestu kamate.
Znači, očigledna je želja da Vlada Republike Srbije, odnosno DS, sakrije koliko planira da zaduži državu u toku 2008. godine. Koliko je to ozbiljno zaduženje da navedem samo iz jednog primera, da se za prateće troškove zaduživanja planira skoro dve milijarde dinara. Neka uzme neko digitron pa neka izračuna koliko kredita može da se podigne sa dve milijarde dinara, ako su troškovi zaduživanja u proseku od 1 do 3%. To je iznos koji ne verujem da ćemo uskoro moći, ako nastavite ovim tempom, da plaćamo.
Gospodine ministre, dugujete građanima Srbije još jedno objašnjenje, a to je da izađete za ovu govornicu i da kažete da je emisija hartije od vrednosti isto što i štampanje novca, da država na taj način štampa novac, često obezvređuje dinar, da Narodna banka Srbije takođe emituje hartije od vrednosti i igra se kursom dinara.
Ko god da ima malo smisla za posao, imo nešto slobodnih para, samo novim kursnim razlikama je novac mogao da dva ili tri puta oplodi samo na špekulaciji u vezi samoga kursa i ne može niko da me ubedi da iza toga ne stoji guverner Jelašić, ne stoji ministar Dinkić, a bogami, gospodine ministre, počeo sam da sumnjam da i vi u tome delu imate svoju ulogu kada su u pitanju hartije od vrednosti.
Izađite i kažite da je u toku 2006. godine Narodna banka Srbije emitovala hartije od vrednosti u iznosu od 30 milijardi dinara, da je napravila gubitak od 30 milijardi dinara i da su taj gubitak morali da plate građani Srbije iz budžeta Republike Srbije.
To je što se tiče špekulacija. Mogu da kažem još jednu stvar, gospodine ministre, da ste u jednom delu čak bili vrlo bezobrazni i prema narodnim poslanicima, mislim da je to član 22, koji se tiče tog nekog viška sredstava koji je uplaćen političkim strankama, napisali ste kao da su stranke pokrale taj novac.
Nemam ništa protiv, ako je greškom došlo do viših odnosno većih davanja, da se taj novac vrati u budžet odnosno građanima Srbije, ali nemojte da okrivljujete političke stranke. Za nesaglasnost Zakona o finansiranju političkih stranaka i budžeta Republike Srbije, kriv je predlagač zakona. A zašto je političkim strankama više novca isplaćeno, kriv je ministar kao izvršilac budžeta i kriva je Uprava za trezor, koja se stara o usklađenosti zakona o budžetu sa drugim zakonima.
Tako da nemojte da optužujete tim tekstom političke stranke koje su trošile, ne nego kojima je greškom Ministarstva i Trezora više uplaćeno. To bi bio prihvatljiviji izraz. Prihvatite odgovornost na sebe kada je to u pitanju.
Još uvek i Odboru za finansije i ovoj skupštini dugujete objašnjenje šta je to budžet i zašto mi pravimo konsolidovani račun trezora? Biće o tome u raspravi o budžetskom sistemu, zašto ako sve vreme pokušavamo da budžet umanjimo, da li njegovu prihodnu, da li njegovu rashodnu stranu. Prikažite jedanput lepo: budžet je tolki, najjasnije što može, da laik može da pročita.
Poreski prihodi su toliki, prihodi od taksa, pa pravosudnih, pa administrativnih, pa koje koji sud naplaćuje, opštinski, okružni jesu toliki, napišite zadužićemo budžet tolko, emitovaćemo hartije od vrednosti tolko, a ne da se stalno nešto krije i ako hoćemo nešto da saznamo moramo dobro da potražimo ona najsitnija slovca koja možete da stavite u ionako sićušan, da kažem, materijal koji je po obimu izuzetno veliki ali fizički mali, da pronađemo stavke kako mislite da napravite budžet i kako ćemo ta sredstva da trošimo.
U svakom slučaju, gospodine ministre, da završim ovim, SRS je podnela preko 70 amandmana. Drago mi je u jednom delu da se ovaj budžet i rasprava o budžetu poklopila sa predstojećim predsedničkim izborima.
Mislim da je predlog budžeta izuzetno loš za predsednika DS Borisa Tadića. Ovo će biti prava poslastica za poslanike SRS, da pokažu kako Boris Tadić i DS misle u 2008. godini da troše narodni novac.