Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što sam počeo da se bavim politikom aktivno, uvek sam se pitao, kada čitam "Službeni glasnik", da li neko zaludan sedi u nekom ministarstvu i piše ovakve nebuloze kada su zakonski predlozi u pitanju i uopšte zakoni. Izgleda mi da se od takvih, da kažem, u najmanju ruku gluposti nije odustalo ni sa ovom novom vladom i novim DOS-om.
Očekivao sam, u najmanju ruku, pre nego što sam pročitao predloge zakona, mnogo bolja, preciznija, tehnički uređenija rešenja, očekivao sam nešto novo. Međutim, kada se pogledaju ovi zakonski propisi, vidi se da je dobar deo već regulisan zakonima, a sada se samo postavlja pitanje zašto te zakone određeni organi državne uprave, pa i ministarstva, ne poštuju.
Pogledajte Predlog zakona o zaštiti potrošača. Samo u nekoliko članova mogu da vam pokažem da se ovde radi o jednoj zakonskoj materiji koja je već regulisana pozitivnim zakonskim propisima i stvarno se postavlja pitanje zašto se ovakvi zakoni nalaze na dnevnom redu – ili neko nema vremena da napiše nešto pametnije ili Vlada želi da ovu skupštinu i narod zabavlja i prikaže da se nešto stvarno u suštini radi.
U zakonu o zaštiti potrošača, u članu 5. se kaže: "Proizvodi, proizvodni procesi i usluge moraju biti sigurni po život i zdravlje potrošača i životnu sredinu.
Proizvodi i usluge moraju odgovarati zdravstvenim, higijenskim, kvalitativnim, ekološkim i drugim uslovima u skladu sa zakonom, važećim standardima, običajima, tehničkim i drugim propisima".
Da li je ova materija već regulisana zakonskim propisima? Jeste. Ko je dužan da se o tome brine? Dužna je Vlada Republike Srbije preko raznih inspekcijskih službi, organa državne uprave itd.
Zašto smo sada napisali novi zakon za nešto što je već regulisano i zašto se stari zakoni, koji još uvek važe, ne poštuju? Evo, u članu 6. se kaže: "Zabranjena je prodaja zdravstveno ili higijenski neispravnih proizvoda, proizvoda kojima je istekao rok upotrebe, kao i proizvoda koji nisu deklarisani na propisan način, u skladu sa zakonom".
Da li je to regulisano zakonskom materijom? Jeste. Šta će onda u ovom zakonu? Šta će opet? Vlada, odnosno organi koji su dužni da sprovode već postojeće zakonske propise ne postupaju po tim zakonskim propisima, a šta će da ih obaveže da i ovaj zakon poštuju?
U članu 7. se kaže: "Ambalaža mora biti neškodljiva za zdravlje potrošača i životnu sredinu.
Pakovanje i prepakivanje proizvoda mora biti učinjeno na način kojim se obezbeđuje očuvanje zdravstvene i higijenske ispravnosti i kvaliteta proizvoda" . I to je rešeno zakonskim propisima.
Ovde čak zadirete i u rad nekih drugih ministarstava, ali dobro, predlagač je Vlada. Kažete: "Nadležni organi su dužni da redovno i tačno obaveštavaju stanovništvo o izvršenim kontrolama vode i vazduha, u skladu sa zakonom". Zar do sada nije bilo tako?
Dalje se kaže: "Obaveštenja iz stava 1. ovog člana o kvalitetu vode sadrže naročito podatke o mikrobiološkoj, radiološkoj, hemijskoj ispravnosti, uključujući i podatke o prisustvu teških metala i druge podatke o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti vode". I to je rešeno zakonskim propisima.
U sledećem stavu izgleda da postoji mala digresija, pa se kaže: "Obaveštenja iz stava 1. ovog člana sadrže potpune i tačne podatke o zagađenosti vazduha i zagađivačima, radi zaštite zdravlja potrošača".
Znači, onaj ko nije potrošač nema pravo na zaštitu zdravlja, tako ispada, jer ste tako pisali zakonski predlog, a o tome ste morali da vodite računa. Ovo samo potvrđuje da su ovo na brzinu sklepana zakonska rešenja, odnosno zakonski predlozi, da bi se stvorio utisak da ova vlada nešto radi.
U članu 10. postoji nešto novo. Kaže se: "Proizvod koji je rezultat genetskog inženjeringa ili u svom sastavu ima genetski modifikovane komponente, obavezno mora imati oznaku takvog porekla".
Ako se izjasne malo stručniji ljudi o ovom pitanju, ovakva roba ne bi ni smela da se nađe na tržištu. Ne samo da bi potrošač imao pravo da bira da li hoće genetski modifikovanu robu ili ne, ona ne sme da se nađe na tržištu. Za to postoji više razloga, a jedan od najvažnijih jeste taj da je stanovništvo, ili kako vi u ovom zakonskom predlogu kažete "potrošači", u izuzetno teškoj situaciji. Žrtvovaće i svoje zdravlje pod uslovom da je proizvod jeftiniji.
Genetski modifikovani proizvodi su, po pravilu, jeftiniji od onih koji su rađeni van te tehnologije.
Dalje: "Rezervisani proizvodi i proizvodi koji su plaćeni, a nalaze se u prodajnom objektu, moraju biti izdvojeni i posebno obeleženi". Taj deo nije sporan. Dalje kažete: "mora biti posebno naznačen rok važenja rezervacije, odnosno rok preuzimanja ili isporuke".
Tu se postavlja pitanje, ako je neko već platio robu, znači u njegovom je interesu da je sam, što je moguće pre, preuzme. Zašto postavljate rokove od osam dana da neki potrošač koji je kupio neku robu mora da je preuzme za osam dana i šta će biti ako je ne preuzme. Šta će biti? Ako je prodavac proda, ovaj ima puno pravo da ga tuži, jer u ovom zakonskom predlogu ta mogućnost nije dorečena.
U članu 18. u stavu 1. se kaže: "Obaveštenje o ceni iz člana 17. ovog zakona, ne može dovoditi u zabludu potrošača u pogledu visine cene, odnosno stvarati utisak:
1) da je cena niža nego što jeste;
2) da su u cenu uključene posebne usluge za koje se plaća posebna cena".
Te dve tačke ovog stava i člana nisu sporne, ali treća jeste – "da je cena bila ili da će biti povećana ili snižena za određeno vreme ili za određeni iznos".
E, sad, pošto članovi Vlade dosta često putuju u inostranstvo, u zemlje EU, postavio bih im jedno pitanje, a videli ste da tamo postoje novogodišnje rasprodaje, novogodišnja sniženja cena, znate, u trgovini, ako je neko uopšte ušao u tu situaciju da bude trgovac, desi se da se jedna određena vrsta robe ne prodaje po onoj dinamici kako je to prodavac predvideo. On tada pribegava tim rasprodajama, sniženjima cena, upravo da bi robu prodao pre isteka roka važenja ili roka upotrebe.
Drugo, da bi došao do svežeg kapitala, odnosno povratio novac koji je uložio u tu robu – zašto ga sprečavate da snizi cenu za neki određeni vremenski period i na taj način motiviše kupca da dođe. On nikoga nije prevario, pogotovo ako je stavio taj rok. Nema prevare.
I, sada, u članu 20. Predloga zakona kaže se: "Za kupljeni proizvod ili pruženu uslugu potrošaču se obavezno izdaje račun".
Pazite sad ovo – "Račun iz stava 1. ovog člana sadrži naročito datum prodaje proizvoda, odnosno pružanja usluge, vrstu i količinu proizvoda, cenu za jedinicu proizvoda, kao i druge podatke u skladu sa posebnim propisom".
E, gospodo iz ministarstva, da vas obavestim da je ova materija regulisana Zakonom o porezu na dodatu vrednost, Zakonom o fiskalnim kasama. Ne samo da je kupcu obavezno isporučiti račun nego je kupac u obavezi da uzme račun. Ukoliko ga nema kod sebe a nalazi se u blizini prodajnog objekta, sa robom koju je kupio, platiće kaznu kupac. To ste stavili u zakonski predlog. To su već Đelić i Dinkić razradili. Tu nema problema, samo je pitanje kako ćete da napišete zakon, da zaštitite potrošače od Đelića i Dinkića, koji su uveli tu suludu odredbu da kupac koji je kupio novine mora da ima fiskalni isečak ili će u protivnom da plati kaznu od 1.500 dinara.
Dalje, kada se pogleda zakon o cenama, u članu 9. se kaže: "Radi obezbeđivanja uslova za uredno snabdevanje tržišta pojedinim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, Vlada može da utvrdi cene tih proizvoda na osnovu troškova za njihovu proizvodnju i cena na domaćem i svetskom tržištu.
Cene iz stava 1. ovog člana Vlada utvrđuje na predlog Ministarstva i ministarstva nadležnog za odgovarajuću oblast".
E, gospodo, to meni već liči na ono zamrzavanje cena. Mnoge vlade su pokušavale i pre vas da raznim administrativni propisima zaštite potrošača na ovakav način. I to im nikada nije uspelo. Proizvođači su tada smanjivali proizvodnju, jer su sebi stvarali gubitke. Pojavljivale su se nestašice.
Znači, umesto da potrošač može da bira hoće li kupovati jeftiniju ili skuplju robu dođe do situacije da ne može da kupi nikakvu robu.
I, prava Vlada, ozbiljna Vlada tada interveniše preko robnih rezervi, obezbeđuje tržište robom koja je jeftinija i na taj način smanjuje potrošnju te robe na tržištu i poremećaj koji je nastao na tržištu, a ne zamrzavanjem cena.
Sada se postavlja pitanje zašto svake godine izdvajamo tolika sredstva za robne rezerve, ako one jednostavno ne rade ništa, a mora ovakvim zakonskim predlozima da se štiti potrošač. To onda znači da je ta vlada nesposobna i da će vrlo brzo da ode.