Dame i gospodo poslanici, čini se da ova vlada i ministar finansija sve više i više čitaju amandmane koje su poslanici SRS podnosili kada su ti zakoni već bili u proceduri, pa kroz izmene i dopune zakona u stvari provlače amandmane SRS koje tada nisu usvojili.
Međutim, sreća bi bila da su se na tome zaustavili, nego i nekim svojim idejama u principu neke svoje poreske zakone su u stanju i da pokvare; čak i za ovom govornicom priličan broj neistina da kažu. Prvi deo priče, da je ovo u mnogo čemu marketinški potez, jeste kada ministar finansija oslobađa poljoprivredne proizvođače poreza na dodatu vrednost, ako oni svoje proizvode daju nekoj samostalnoj trgovinskoj radnji itd.
Međutim, uporno izbegava da kaže činjenicu, da bi neko bio oslobođen poreza na dodatu vrednost mora da bude registrovan, barem kao preduzimač. Ako uzmemo u obzir kakvi su naši individualni poljoprivredni proizvođači, da su to mala domaćinstva sa malim obradivim površinama, i sa svim onim troškovima koje registracija preduzimača vuče za sobom, takva tvrdnja je bez ikakvog ozbiljnog osnova.
Kada je u pitanju ovaj zakon o prijavljivanju imovine, tu sam primetio jednu nelogičnost, gde ministar ne prati svoje ranije zakone, tako da recimo lice koje ne prijavi ili ne obračuna tačno porez, po bilo kom osnovu na bilo koji prihod, treba da plati kaznu od dva do deset puta. Znači, gde obavlja neku delatnost i zarađuje novac kazna je dva do deset puta, a sada na imovinu, nešto što je sticano generacijama, ako ne prijavi ili ne prijavi u skladu sa zakonom, treba da plati kaznu od dva do 20 puta, s tim da to povlači i one druge sankcije koje su krivične.
Akcizno oslobađanje, kada je u pitanju gorivo za poljoprivredne proizvođače, sasvim je u redu. Naša poljoprivreda je u jednoj teškoj finansijskoj situaciji, zbog svega ovoga što nam se dešavalo, međutim, ne razumem zašto se oslobađa akcize gorivo na građevinske mašine. To bih potpuno razumeo da je u pitanju da se u ovoj zemlji nešto ozbiljno radi po pitanju infrastrukture, da se prave putevi, da se prave mostovi, da se razvija infrastruktura, da država pravi stanove.
Međutim, zbog te želje da ministar hoće da kaže da će, brigom i smanjivanjem akciza na gorivo koje se koristi za građevinske mašine, pasti vrednost stanova jeste najveća zabluda. Današnji investitori, kada su stanovi u pitanju, kada je poslovni prostor u pitanju, isključivo je urbanistička mafija i ni do kakvog smanjenja cena stanova neće doći.
Ova vlada još uvek istrajava na onim zakonskim predlozima koje je prethodna vlada donela, a kada su u pitanju fiskalne kase, gde vidimo da prvo uvođenjem poreza na dodatu vrednost uopšte se postavlja smisao uvođenja fiskalnih kasa, zato što većina poreskih obveznika, sa porezom na dodatu vrednost, već prilikom nabavke robe plaća ogroman deo tog poreza. Tako da smo sada u situaciji da samostalne trgovinske radnje, pa čak i pravna lica koja se bave maloprodajom određenih proizvoda, u svom ukupnom prometu imaju poresku obavezu po porezu na dodatu vrednost od 1-2 posto.
Uslovljavamo te ljude da nabavljaju izuzetno skupe fiskalne kase, gde postoji jedan određen monopol, koji je zacrtan od prethodne vlade, a ova ga vlada nastavlja kada je u pitanju nabavka i uvoz tih fiskalnih kasa, servisiranje, održavanje itd.
Da cirkus bude još veći, u članu 3. Predloga zakona o fiskalnim kasama, u stavu 4, ministar sebi daje za pravo da predloži koga će da oslobodi obaveze fiskalizacije, odnosno obaveze imanja fiskalnih kasa, pa se to uslovljava specifičnostima delatnosti. Imali smo pre nekoliko meseci izmene i dopune Zakona o porezu na promet, gde je bilo regulisano postojanje fiskalnih kasa, i tada smo u stvari videli o čemu se radi. Ministar za ovom govornicom je jasno rekao da se izmene i dopune Zakona o porezu na promet, gde se regulišu fiskalne kase, isključivo donose da bi mogao lekare koji obavljaju privatnu praksu i advokate da oslobodi fiskalizacije.
Razumem što je ministar u Vladi Republike Srbije član stranke G17 plus, što se borio i izborio da lekarima koji rade u državnim institucijama poveća plate. To mu i jeste posao, da obezbedi zdravstvenim radnicima dostojanstvo i uslove da rade. Možemo i sada da tvrdimo da, i pored tog povećanja plata, taj posao koji ti ljudi rade je više nego human, pod uslovom da ga rade onako kako je to predviđeno zakletvom i zakonom.
Međutim, sada mi nije jasno zašto oslobađamo privatnu praksu fiskalizacije. Znači, sada, bilo koji lekar u privatnoj praksi, kada naplati od pacijenta, bez ikakvog načina kontrole, taj novac može da strpa u džep i da ga troši kako god on hoće, bez ikakve obaveze da to prijavi i plati na to državi porez. To znači da maltene celokupan promet koji on ima pripada samo njemu, a ovamo maltretiramo sve druge, gde je obavezan ukupan promet koji obave jedan do dva posto.
Ovim bih završio svoju diskusiju, jer vidim da i ova skupštinska većina nastavlja onaj manir da četiri ili pet zakonskih predloga strpa u jednu raspravu. Imajući u vidu broj svojih kolega koji su se prijavili za diskusiju, vidim da je ovo vreme za diskusiju isteklo.