Dame i gospodo poslanici, čuli smo u uvodnom izlaganju gospodina ministra da je ovaj rebalans neophodan iz nekoliko razloga. Jedan od tih razloga je i prihodna strana budžeta, zato što, navodno, vrši određene poreska olakšice, tako da je morao da izvrši preraspodelu sredstava na prihodnoj strani budžeta Republike Srbije, a i da ima povećanje bruto nacionalnog dohotka, proizvoda itd, tako da se, po njemu, povećavaju prihodi u jednom delu, kada su u pitanju porezi, a da to treba ovim rebalansom regulisati.
Međutim, kada se pogleda Zakon o budžetu i Predlog o izmenama i dopunama zakona, tu logiku sa ovim obrazloženjem ne vidim. Tačno je da je stavka - opšti porezi na dobra i usluge, po zakonu 124.425.000.000, a po Predlogu zakona 132.794.000.000. Vidi se jedan određen porast. Međutim, kako gospodin ministar hoće da kaže da je to posledica povećanja proizvodnje, ne slažem se, to je posledica inflacije, koja već probija predviđene iznose i koja sasvim sigurno utiče na prihodnu stranu budžeta Republike Srbije.
Sa druge strane, tu je jedna posledica na koju je direktno uticala Vlada, a to su izmene i dopune Zakona o akcizama, kada su povećane akcize na motorni benzin i ostale naftne derivate. Sada tvrdite da je najveći razlog za ovako drastična povećanja nafte i naftnih derivata rast svetske cene nafte. Međutim, u svakom slučaju, ima i zasluge za to i ova vlada povećanjem akciza, tako da se i te akcize, koje učestvuju kao osnovica za oporezivanje, na kraju prikazuju u delu gde su stavke prihodi po osnovu poreza i drugih dažbina.
Nije mi jasna stavka - porez na dobit i kapitalne dobitke, koji plaćaju preduzeća i druga pravna lica, po zakonu - 6.661.194.000, a po Predlogu zakona, ovim rebalansom - 6.864.000.000, ako znamo da je ova skupština nedavno porez na dobit pravnih lica smanjila sa 14 na 10%.
Sada se postavlja pitanje koliko je ova stavka tačna i koliko je ona stvarno i realno moguća.
Iz ove prihodne strane, koja se tiče dela budžeta koji nije u deficitu, u stvari je jedan vid matematike, jedan vid političke propagande, da se prikaže da je stanje u državi nešto bolje nego što jeste. To se vidi pogotovo u ovim stavkama - mešoviti i neodređeni prihodi i neporeski prihodi, gde je izvršena ta, da kažem, permutacija iznosa, usklađivanje, tako da je taj realni deo budžeta ostao na 329.325.000.000 dinara.
U deficitu budžeta, koji se smanjuje, vidi se, a to je već obrazlagano, da je jedan razlog deficita i smanjeni priliv sredstava iz privatizacije. Međutim, ne vidim u rebalansu budžeta 3.700.000.000 po osnovu stranih donacija. Vidim da piše da su krediti i donacije međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 8.600.000.000 dinara. Ako se pogleda Zakon o budžetu, taj iznos je 9.500.000.000 dinara, što govori samo jednu činjenicu, da država treba da se zaduži, po rebalansu ovog budžeta, za 8.600.000.000 dinara i da od donacija nema ništa.
Sada pitam ministra zašto nema tih donacija, jer je pretnja tim donacijama bio eventualni izbor Tomislava Nikolića za predsednika Republike Srbije, pa su i ministar i drugi članovi Vlade iz stranke G17 trčkarali po Srbiji i tvrdili da ako pobedi Tomislav Nikolić nema nam ništa od strane pomoći. Pobedio je Boris Tadić, a u ovom rebalansu budžeta se vidi da nam i dalje nema ništa od strane pomoći.
Kada je u pitanju priča o poljoprivredi i povećanju iznosa za premije za otkup pšenice, tačno je da je gospodin ministar predvideo 900.000.000 dinara više za otkup pšenice, ali odakle je ta sredstva izvukao, nakamčio iz budžeta, da bi ta rashodna strana ostala ista. Nakamčio je od Uprave za veterinu, gde je od predviđenog iznosa - 2,800.000.000 dinara skinuo 900.000.000 dinara i prebacio u premije za pšenicu.
Međutim, i pored tog prebacivanja u premije za pšenicu, donacije ili dotacije, kako god hoćete nazovite ih, subvencije u poljoprivredi smanjene su za 1.400.000.000 dinara, računajući i ovih 900, što znači negde oko 2.300.000.000 dinara. Neke stavke koje su Zakonom o budžetu uspostavljene potpuno su brisane ili su smanjene, tako da sada nemamo u budžetu, kada je u pitanju poljoprivreda, recimo, stavku - subvencije za mleko i industrijsko bilje - 5.912.000.000; mere za unapređenje i produktivnost gazdinstva - 660.800.000; mere za uređenje poljoprivrednog zemljišta - 374.000.000; mere podsticanja izvoza u poljoprivredi - 608.000.000.
Jedino je povećana, sa dve milijarde na 2.900.000.000, premija za otkup pšenice.
Regresirano đubrivo i gorivo -nemaju 1.200.000.000; stručne poljoprivredne službe - nema 240.000.000 dinara; mere i akcije u poljoprivredi - nema 74.000.000; subvencije za unapređenje sela - nema 70.000.000; mere za povećanje kvaliteta mleka - 450.000.000.
Dalje, ukinut je poljoprivredi i Ministarstvu trgovine iznos koji je bio planiran od dve milijarde dinara za otkup pšenice za robne rezerve, smanjen je na 1.220.000.000, što znači da je, po rebalansu ovog budžeta, poljoprivreda osiromašena, odnosno oduzeta su joj sredstva u iznosu od 3.300.000.000 dinara.
Verovatno je taj novac upotrebljen da bi se isplatilo onih dve milijarde za otplatu kredita, odnosno kamata Londonskom klubu. Slažem se da treba pametno raspolagati sredstvima iz budžeta i štedljivo, ali da vidimo mi kako to ova vlada, koja je nasledila određene karakteristike prethodne, štedi novac.
Za Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji potrebno je 13.550.000 predlogom izmene i dopune Zakona o budžetu, odnosno rebalansu. Kancelarija za saradnju sa medijima – 21.947.000 dinara, a to je stavka koja je viša za oko 1.300.000 dinara nego što je to predviđeno Zakonom o budžetu. Savet za borbu protiv korupcije – 9.850.000.
Čuli smo već analize pojedinih međunarodnih organizacija koje se bave korupcijom i tvrde da je Srbija u vrhu zemalja koje su korumpirane, pa se postavlja pitanje gde se i kako troši novac od 9.850.000, da li za suzbijanje korupcije ili za njeno povećanje. Komisija za ispitivanje kršenja ljudskih prava – 1.400.000 dinara, a jedan zakon koji je bio besmislen i kada je donošen Zakon o budžetu za 2004. godinu postavljali smo pitanje, šta je sa tom komisijom i da li ona treba da radi.
SRS je predala zahtev za izmene i dopune Zakona o lustraciji i da se taj zakon konačno ukine, i da se ovakve besmislene stavke, koje na kraju ipak mogu da se potroše iz budžeta, jednostavno ukinu u samom budžetu.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a zatim Agenciju za unapređenje državne uprave – 2.588.000, Uprava za javna plaćanja – 1.700.835.210. To je jedan od retkih organa državne uprave kome nijedan jedini dinar ovim rebalansom nije oduzet i smatramo da je to posao nadležnog ministarstva, odnosno Ministarstva finansija, a ne nekih paralelnih ministarstva koja se stalno formiraju, kako od strane prošle Vlade, tako i od strane ove Vlade.
Imamo Agenciju za duvan – 12.322.000, a koja treba taj novac da potroši samo zato što će da izdaje dozvole za trgovinu duvanom po jednom prodajnom objektu, a čini mi se da je u pitanju 5.000 dinara na godišnjem nivo odnosno jedna ekipica ljudi koja kuca takve izveštaje i koja kuca takva rešenja, i naplaćuje to i još izvlači iz budžeta 12.000.000.
Imamo i Upravu za javne nabavke – 16.738.000 dinara, Agenciju za odnose sa dijasporom – 1.903.000 i imamo Ministarstvo za odnose sa dijasporom. Imamo Agenciju za energetsku efikasnost – 2.226.000, a imamo i Ministarstvo energetike i ministre u senci kada je u pitanju energetika, Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića, pa mogu da kažem da je jedna od zasluga G17 to što se oni još uvek ne nalaze tamo gde im je mesto, a to je u zatvoru.
Imamo Upravu za zaštitu životne sredine 306.447.000, a imamo Agenciju za zaštitu životne sredine 2.742.000 dinara, a imamo i Agenciju za reciklažu, koja isto potpada pod tu oblast, 16.697.000, i imamo nadležno Ministarstvo za ekologiju i zaštitu životne sredine – 4.126.045.000 dinara.
Imamo Agenciju za razvoj kulture i Ministarstvo kulture, a Agencija troši 1.430.000 dinara, a Ministarstvo kulture troši 4.283.426.000 dinara, a od toga je namenjeno RTS-u 3.200.000.000 dinara.
Imamo Agenciju za razvoj lokalne infrastrukture i lokalne samouprave – 2.278.000 i Ministarstvo za lokalnu samoupravu. Agenciju imamo za promociju izvoza, nešto nam slabo ide sa tim izvozom i sa stranim investicijama i ovde, ali bitno je da oni troše 20.362.000 dinara, i imamo za Nebojšu Čovića i Olivera Ivanovića 1.650.000.000 dinara.
Gospodine ministre, bolje da ste sve ovo skinuli sa budžetskih stavki, nego što ste to uradili vojsci. Svi znamo u kakvom je vojska položaju i ne bih da ovo više ponavljam za ovom govornicom, samo sam hteo da vam pokažem da ako postoji iole malo dobre volje, ako neko želi da napravi efikasnu i jeftinu državnu upravu, može brisanjem ovakvih stavki to da uradi, i da se napravi rebalans i da se podmire sve te obaveze koje ste prihvatili ovim rebalansom.