Dame i gospodo poslanici, pre nego što pređemo na sam zakon, ipak moram da kažem da ne mogu da odolim da ne reagujem na uvodnu reč predstavnika Vlade, gospodina ministra Dinkića, kako me je ubeđivao da će za neke proizvode koji spadaju u životne namirnice, a koji su sada oslobođeni poreza, pa kada uvede porez na dodatu vrednost, da dođe do pojeftinjenja, odnosno deflacije.
To pravda time što je osnovna sirovina, brašno, oporezovana sa 18 posto, hleb 8 posto, pa će ona razlika da se vraća proizvođaču. Sadašnja situacija je, gospodine ministre, da proizvođač na osnovu poreske izjave ne plaća nikakav porez i istina je da trgovac koji nabavi hleb od njega, po sadašnjem važećem Zakonu o porezu na promet, ne plaća nikakav porez, tako da, čini mi se, vi brkate babe i žabe u ovom slučaju. To su dva sasvim različita vida oporezivanja i to je vaš problem.
Kada je reč o porezu na dodatu vrednost, činjenica jeste da je to jedan od uslova da Srbija i Crna Gora budu članovi Evropske unije i da je to jedan od razloga što ova vlada predlaže jedan ovakav zakon. Osnovna zamerka jeste sam koncept zakona i trenutak u kome se zakon donosi, odnosno trenutak od kada zakon počinje da važi. Osnovna zamerka u pogledu čitavog jednog ovakvog zakonskog predloga jeste nedostatak slobodnog kapitala da ovaj zakon uđe u normalnu primenu, bez štetnih posledica za stanovništvo.
Osnovna, jedina i najvažnija zamerka, jer je činjenica da naša privreda nema slobodnog kapitala da kreditira državu, jer se sada po ovom predlogu zakona porez na dodatu vrednost plaća i na sirovine. Da bi jedan proizvođač nabavio sirovinu, sada plaća samo cenu sirovine, na osnovu poreske izjave, bez poreza na promet, bez ikakvog vida oporezivanja. Sada će morati da kupi sirovinu sa porezom. Na koji način će moći da nabavi tu sirovinu, osim ako u ovakvoj situaciji u kakvoj je ne pokuša da dobije neki kratkoročni ili dugoročni kredit od naših poslovnih banaka.
Zahvaljujući gospodinu ministru Dinkiću, ondašnjem guverneru Narodne banke Jugoslavije, mi smo izgubili domaće bankarstvo, a trenutno na tržištu najviše mešetare strane banke ili određeni bankarski lobiji ovde, koji diktiraju cenu kapitala na tržištu.
Cena kapitala na tržištu, u najmanju ruku, jeste 12 do 14 posto fiksne kamatne stope i preko 17 posto preračunate kamatne stope, gospodine ministre, a vrši se revalorizacija, ne po stopama koje propisuje Narodna banka Srbije, već na osnovu rasta evra. To je sada taj problem koji imate sa tako visokim kamatama, jer vam se sada dešava da ne možete da zaustavite rast evra, koji polako ali sigurno raste.
Znači, jedan proizvođač će morati i te stvari da ukalkuliše u svoj proizvod i nemojte da me ubeđujete da je to mala stavka u jedinici mere proizvoda, već i te kako će da učestvuje u ceni, iako se računa da će neko sledeći u nizu morati isto da uzima kredit od banaka da bi kupio to od proizvođača. Isto se dešava i sa maloprodajom i počinje zidanje cena. To zidanje cena se, gospodine ministre, zove inflacija.
Sećam se 2001. godine, kada ste vi učestvovali u donošenju tog zakona, makar kao Institut G17, i kada je uvedena opšta poreska stopa od 20%, i kada je za ovom govornicom tadašnji ministar Božidar Đelić rekao da će biti inflacija između 30 i 35%. Sa ove iste govornice sam ga opomenuo da ne može da bude manja od 65%, a završilo je na 73%.
Sa ovakvim zakonom, sa ovakvim načinom uvođenja poreza na dodatu vrednost prvih mesec ili dva, eventualno tri, neće biti inflacije. Možda će čak i da bude određene deflacije zbog robe koja se trenutno nalazi u magacinima i u radnjama, ali čim bude počela nova roba da pristiže, za prvih šest meseci 30 do 35%, do kraja godine kada sirovine iz poljoprivrede, ova pšenica o kojoj smo sada pričali, kukuruz i ostali poljoprivredni proizvodi, počinju da ulaze u proces proizvodnje, u industrijsku proizvodnju, doći će do inflacije od preko 100% i vi ćete za to biti odgovorni.
Ova priča koju ste sada ispričali oko pada cena ili deflacije, ili pada inflacije u zemljama koje su uvele porez na dodatu vrednost, jeste, ali to je tek posle onih 100, 120%, i tek onda dolazi do pada inflacije za nekih 9%. To je taj pad inflacije. Znači, da bi se vratili na neku normalnu vrednost, proći će najmanje sedam, osam, do deset godina. Crna Gora je imala inflaciju preko 80%. Mogu oni da pišu u njihovim statistikama, da izdaju saopštenja itd, da je manja. Druga je stvar ono kada čovek uđe sa određenom količinom novca u prodavnicu i hoće nešto da kupi, tada vidi koliko je to skuplje.
U svakom slučaju, jedan ovakav vid oporezivanja dovešće do rasta troškova života, smanjenja kupovne moći. Sa smanjenjem kupovne moći smanjujete produktivnost, gospodine ministre, a sa smanjenjem produktivnosti dolazi do povećanja cena proizvoda po jedinici mere u samoj fabrici, u samoj hali, u samoj uslužnoj delatnosti, u samoj trgovini. To je stvar sa kojom ćete morati da se pomirite.
Kada su u pitanju istočnoevropske zemlje, o kojima ste vi ovde pričali u svom ekspozeu, mogu da vam kažem da istočnoevropske zemlje, koje su uvodile porez na dodatu vrednost 90-tih godina, sve su zarad socijalne sigurnosti svojih građana, zaštite životnog standarda, na osnovne životne namirnice uvodile nultu poresku stopu, dok ovde sada to nije slučaj. Ovde se na jedan određen broj proizvoda, koji se mogu nazvati životne namirnice, uvodi poreska stopa od 8%.
Samo da vas podsetim na 2001. godinu i na taj famozni reformski zakon o porezu na promet proizvoda, da je i tadašnji gospodin ministar Đelić uveo na te iste proizvode poresku stopu od 20%, da bi u cilju neke predizborne kampanje za predsedničke izbore obično izlazio sa predlogom izmena i dopuna Zakona o porezu na promet i, zarad političkih poena, prepisivao amandmane SRS, gde su poslanici SRS-a tražili poresko oslobođenje za te određene proizvode.
Novina u svemu ovome jeste još u ovom predlogu zakona da će sada po prvi put da se oporezuju poljoprivredni proizvodi koji pripadaju primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, a to je pšenica, kukuruz, to je sojina sačma, to je uljana repica. Svaki seljak koji ostvari prihod veći od milion dinara, po bilo kom osnovu, postaje poreski obveznik i moraće da plaća porez 5% na svoje proizvode. Tako piše u članu 34. Predloga zakona.
Zbog ovakve situacije u kojoj se i nalazi Srbija, naša privreda i siva ekonomija, koja je svakako prisutna u privredi, sa porezom na dodatu vrednost mogli ste da otpočnete etapno. Jeste da bi to bilo prvi put da neko na jedan takav način uvodi porez na dodatu vrednost, ali jedini koji može da da neke određene rezultate i da smanji sve one negativne posledice koje povlači ovakvo naglo uvođenje tog poreza.
Imate određena iskustva u tim etapama, primenjuju se u pojedinim zakonskim odredbama, a to je da prva etapa bude plaćanje poreza na ukalkulisanu vrednost. Već sada postoji ta mogućnost da pojedini trgovci plaćaju porez na ukalkulisanu vrednost, a ne na ostvaren promet robe i usluga. Samo, na ovaj način prvo bi se opteretila trgovina, koja prva i dolazi do gotovog novca i do kapitala.
Druga etapa bi bila, preneti porez, koji se već primenjuje na pojedine proizvode, kao što su nafta i naftni derivati, alkoholna pića i cigarete, i tek poslednja etapa bi bila uvođenje ovakvog ili nekog drugog sličnog zakona o porezu na dodatu vrednost.
Da li će on biti tehnički drugačiji, da li će imati neke druge poreske stope, da li će to tzv. nulto oporezivanje da bude šire ili ne, to je sada neka priča za diskusiju, ali to je jedini način da postepenim uvođenjem poreza na dodatu vrednost zaštitite domaću privredu i građane Republike Srbije.
Nije mi jasno zašto se i toliko žurite kada su najoptimističnije prognoze za priključenje zemljama EU 2011. godina, a tvrdim da niste u pravu i tvrdim da je taj trenutak mnogo dalji i što god više ostajete na vlasti biće nam sve dalje i dalje.