Dame i gospodo poslanici, SRS smatra da je ova vlada nastavila sa poreskom politikom koju je vodila prethodna vlada i prethodni ministar finansija. Predloženi zakoni su u stvari samo kozmetičke izmene postojećih zakonskih propisa i možda može da se kaže da služe za nečiju predizbornu kampanju.
Ne mogu da se složim ni sa tvrdnjom aktuelnog ministra finansija da ako jedan vid oporezivanja oslobađate poreza na promet, na drugom mestu da biste nadoknadili tu razliku morate da povećate porez na promet, pa je navodno to bilo da su se oni siromašniji slojevi stanovništva oslobađali poreza na promet, a da se za luksuznu robu porez na promet povećava.
Međutim, postoji još jedan način fiskalnog oslobađanja, a to je da se smanje i budžetski korisnici koji koriste ta sredstva. Već sam na Odboru za finasnije, kada je bila rasprava o budžetu Republike Srbije, tvrdio i danas tvrdim da je sadašnji budžet previše raskošan. Hteo bih da kažem gde će taj novac od ovih poreza ići, delom, a ne sve. Tako pored ministarstava koja troše veliku količinu novca imamo razne agencije i kancelarije.
Imate Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji, koja treba ove godine da potroši 42.400.000 dinara, pa Kancelariju za saradnju sa medijima, a to je Vladina kancelarija, koja treba da potroši 20.680.000. Imate Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza – 27 miliona dinara. Ne znam zašto ti ljudi primaju platu, jer nam je uvoz četiri do pet puta veći od izvoza, a o stranim ulaganjima nema ni reči.
Dalje, Savet za borbu protiv korupcije – 318 miliona dinara, a još uvek tvrdim da je naša država, a pogotovo kada je u pitanju državna uprava, i te kako korumpirana i da se stepen korupcije nije smanjio, pa ne vidim razloga zašto bi ova gospoda dobila tih 318 miliona dinara.
A da ne pričam da je još uvek stavka u budžetu, a o tome se ne pita ministar finansija već Narodna skupština, da se izdvojilo i 13 miliona dinara za Komisiju za lustraciju i da nije ministar taj koji treba da odredi hoće li taj novac da se troši ili ne, to je već odredila Skupština. Ova stavka nije ni trebalo da bude u predlogu budžeta.
Imate Agenciju za unapređenje državne uprave, pandan Ministarstvu za državnu upravu koje treba da potroši 9.376.000 dinara.
Imate RTS – 3.200.000 dinara; Upravu za javna plaćanja – 1.007.000.000 dinara; Upravu za javne nabavke – 22.236.000 dinara; Agenciju za duvan koja se finansira iz budžeta sa 16.801.000 dinara, a smatram da im je zahvaljujući onim taksama za dobijanje dozvola za prodaju duvana taj iznos sasvim dovoljan. Postavlja se pitanje kolike su plate gospodi u toj agenciji. Imate Agenciju za razvoj infrastrukture lokalne samouprave 5.746.000 dinara i imate Ministarstvo za lokalnu samoupravu.
Imate Agenciju za ruralni razvoj – 4.466.000; Agenciju za odnose sa dijasporom – 8.888.000 dinara; pa Republičku direkciju za robne rezerve – 531.210.000 dinara. Postavlja se pitanje na šta oni troše novac, jer setite se kako je bilo prošle godine kada je bila u pitanju cena žive stoke; Republička direkcija za robne rezerve i služi za to da kada dođe do poremećaja na tržištu, do pada nekog strateškog proizvoda, interveniše, da otkupi tržišne viškove i kada se pojavi manjak da ih plasira na tržište po većoj ceni i na taj način da se finansira. Zašto će oni da dobiju više od pola milijarde dinara?
Imate Agenciju za energetsku efikasnost – 7.509.000 dinara. Najbolje bi bilo da tu agenciju finansiraju Vuk Hamović i Vojin Lazarević, a ne Vlada Republike Srbije iz budžeta Republike Srbije ...
(Predsedavajuća: Vratite se na temu, molim vas.)
Pričam gde se troši novac od ovih poreza, i te kako smo u temi.
Uprava za zaštitu životne sredine – 558.840.000 dinara, a onda imate i Agenciju za zaštitu životne sredine – 13.718.000 dinara. Tako se troši novac iz budžeta, a to su razlozi zašto jedan vid oporezivanja ne može da bude oslobođen dok se drugi ne poveća. Zato je ovaj budžet previše raskošan.
Sada da se vratimo na zakone koje predlaže aktuelna Vlada. Kada je reč o akcizama, bilo je tu neke priče da se uglavnom oslobađa roba koja vrlo malo učestvuje u prihodima budžeta Republike Srbije, pa mi tako nije jasno zašto se povećava ovako enormno cena motornog benzina i dizel goriva i to, kako to predlagač kaže, za oko tri dinara.
Mogu da razumem kada je u pitanju cena benzina, ali ne mogu da razumem kada je u pitanju cena dizel goriva. Dizel gorivo se koristi za putničke automobile, uglavnom se koristi u industriji, u prometu roba i usluga i u poljoprivredi. Svako povećanje cena dizel goriva mora da se odrazi na povećanje cena robe široke potrošnje, što automatski dovodi do pada životnog standarda.
Kada su u pitanju cigarete, tu se u stvari pokazuje da predlagač ovih zakona ne oslobađa najsiromašnije slojeve stanovništva, nego da čak, naprotiv, te slojeve stanovništva još više fiskalno opterećuje. Za najjeftinije cigarete planira se povećanje akcize za preko 150%, dok za najskuplje cigarete povećanje akcize ide oko 60 do 70%.
Pogotovo iznenađuje član 17. i postavlja se pitanje zašto uopšte i raspravljamo o ovom zakonu i ovim povećanjima akciza, jer izmene i dopune Zakona o akcizama imali smo tačno pre godinu dana, čini mi se, gde je utvrđena indeksacija da se akcize povećavaju srazmerno rastu cena na malo po izveštajima Zavoda za statistiku. Postavlja se pitanje, da li već nisu ove akcize povećane, ali vam se čini da je inflacija veća, a to ne smete da priznate, pa ste rešili da kroz izmene i dopune Zakona o akcizama još više povećate akcize i oprihodujete budžet Republike Srbije.
Kada je u pitanju Zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, demagogija je opet da se najsiromašniji slojevi stanovništva oslobađaju i da imaju olakšice samo zato što se, recimo, najmanje oporezuju vozila radne zapremine do 1.150 kubika. U taj rang se stavljaju i "Zastavina" i vozila zapadne proizvodnje koja su mnogo luksuznija nego domaća.
Takav je vid oporezivanja i klasifikacije vozila da li su luksuzna ili ne, na osnovu radne zapremine ili kubikaže, zastareo. Osiguravajuća društva koja moraju da vode računa o tome već su odavno prešla na procenu luksuza nekog vozila na osnovu snage koju to vozilo ima. To je mnogo realnije i mnogo preciznije određuje cenu vozila, a cena vozila je povezana sa luksuzom tako da onaj ko vozi stvarno skup automobil i plaća najveći porez.
U svakom slučaju, SRS je protiv ovakvog jednog vida oporezivanja, jer kada kupite automobil morate da platite porez na promet, kroz eksploataciju automobila plaćate porez na promet na motorni benzin, plaćate porez na promet za rezervne delove, plaćate putarine. Prilikom registracije plaćate različite takse za naknade puteva, za građevinsko zemljište i tako dalje. Znači, jednostavno, za jedan automobil koji je možda star 15 ili 20 godina država planira da uzme od njega i po 300, 400% više nego što je taj automobil vredeo kada je bio kupljen.
Kada su u pitanju mobilni telefoni, čini mi se da još uvek neki smatraju da je mobilni telefon luksuz. Kada je uvedena taksa na mobilni telefon, najjeftiniji mobilni telefon je koštao od 700 maraka pa naviše, a vrednost takse je bila negde oko 13 maraka. Znači, morali ste da plaćate tu taksu pet godina da biste postigli vrednost telefona.
Sa ovih 200 dinara povećavate na 300 i smatrate da je mobilni telefon luksuz, a jeftinije je sada kupiti mobilni telefon, bez obzira koja je kartica, postpejd ili pripejd, nego uvesti fiksni telefon kući. Nikako ne možemo da smatramo da je mobilni telefon nešto što treba dodatno da se oporezuje, jer se već ionako kroz eksploataciju mobilnog telefona plaća porez na promet usluga, a i prilikom kupovine plaća se porez na promet robe.
Samo još nešto, da se vratim na akcize. Navodno ove akcize na cigarete neće da utiču na porast sive ekonomije. Smatram da je to nemoguće, jer što god više povećavate neko fiskalno opterećenje, normalno je da se želja za nezakonitom zaradom povećava. To što gospodin ministar preti da će zatvoriti kioske i već ih zatvara, u principu je promašena priča, jer ti koji drže kioske i ti koji prodaju nelegalne cigarete moraju da prihvate takve uslove, jer nelegalnih cigareta ima na tržištu. Ako neće on, prihvatiće neko drugi, prodavaće, praviće mu konkurenciju i uništavaće ga. Borba protiv šverca cigareta se završava u magacinima kod distributera i kod uvoznika takve robe, a ne u maloprodaji, koja u principu i najmanju zaradu ima od svega toga.
Kada je u pitanju porez na finansijske transakcije, izmene i dopune tog poreza smo imali pre tačno godinu dana. Tada je bio aktuelan ministar Đelić. Mogu da kažem da je to porez koji najmanje učestvuje u oporezivanju uopšte i traži najveću administraciju od svih drugih poreza.
To je porez koji mora da se prijavljuje svakog meseca na posebnom obrascu koji je propisao ministar i da se evidentira svaki promet koji se načini u toku jednog radnog dana i sa takvom poreskom prijavom morate svakoga meseca da idete u poresku upravu. Svi ostali porezi, koji učestvuju 99 puta više nego ovaj porez u prihodima budžeta, prijavljuju se jednom u tri meseca na mnogo jednostavniji i lakši način.
SRS smatra da ovakav vid oporezivanja treba ukinuti, jer su prestali razlozi za postojanje jednog ovakvog poreza. Taj porez je nastao iz dve takse, od 0,15%. Prva je bila taksa za obnovu Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom u iznosu od 0,15%. Druga taksa je bila za pripreme odbrane od moguće NATO agresije isto u iznosu od 0,15% i direktno je išla na tadašnji žiro račun Ministarstva odbrane. Kasnije, posle NATO agresije objedinjena je u jedinstvenu taksu od 0,30% i bila je namenjena za obnovu strukture posle NATO agresije.
Jedan takav namenski vid oporezivanja, mada je to tada bila taksa, ukida ministar Đelić, uvodi da je to neki porez i sliva jedan namenski porez u opštu kasu i troši prema svojoj slobodnoj volji, zahvaljujući svim onim zakonima koje je doneo, a koje vi ne menjate. Pošto po vama više ne treba ni da se obnavlja zemlja, niti nam preti neka NATO agresija, niti imamo spoljnji zid sankcija, jedan ovakav vid oporezivanja trebalo je ukinuti.
Priča gospodina ministra da ne može to da uradi, jer je ušao u prihodnu stranu budžeta, nije tačna, jer pre izglasavanja budžeta SRS je podnela predlog zakona o porezu na finansijske transakcije da se taj porez ukine.
Kasnije smo jedan deo tih sredstava kroz izmene i dopune tog zakona namenili da se obnovi Hilandar, u vrednosti od 700 miliona dinara, a ne bismo imali ništa protiv ni da ste taj porez upotrebili da se građanima i privrednim subjektima Srbije vrati novac koji su dali za privredni razvoj Republike Srbije.