Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9726">Veroljub Arsić</a>

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka

Govori

Koristiću i sledećih 10 minuta.
Dalje, akciza koja se naplaćuje samo na vrstu porekla robe u suprotnosti je sa preporukama Saveta Evrope i Evropske unije, a stalno se pozivate na nekakve njihove direktive.
Uvođenjem akciza isključivo na uvoznu robu dovodite drugu robu u povlašćen položaj, odnosno uvoznu u podređen položaj. Takva jedna politika, odnosno diskriminacija i zaštita domaćih proizvoda i domaćeg tržišta rešava se na carinama.
Međutim, zato što ste upropastili carinski sistem, zato što niste mogli da se dogovorite sa Milom Đukanovićem i njegovom mafijom, sada imamo izuzetno niske cene domaćih poljoprivrednih proizvoda, koje ne mogu da izdrže nelojalnu konkurenciju iz uvoza. Setite se samo koliko je jabuka uvezeno, koliko je uvezeno drugih poljoprivrednih proizvoda, mašinski očišćenog mesa, banana, narandži, mesa, mleka, mlečnih prerađevina i to sve na našu štetu; jaja nisu mogli da uvoze, tu je Dragoljub Marković. Bar nije mogla prošla vlada, dok je bila prošla vlada.
Vidite koliko je sada tih poljoprivrednih proizvoda uvezeno i koji obaraju cenu domaćem poljoprivrednom proizvodu i ionako tešku domaću poljoprivrednu proizvodnju opterećuju, tako da u svakom slučaju ovo neće dati željene efekte, barem kad nam je poljoprivredna proizvodnja u pitanju.
Kada su u pitanju predlozi o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gospodin ministar reče da su ove izmene u cilju da se što više omogući i poboljša poreska naplata.
Da budem još više ironičan, ovim predlogom zakona omogućuje se poreskim službenicima da zahteve o više uplaćenom ili pogrešno uplaćenom porezu donose rešenja za 25 umesto dosadašnjih 15 dana.
Kako to izgleda u praksi? U praksi se najčešće pogrešno ili više uplaćen porez dešava baš prilikom kontrole poreske inspekcije. Baš tada, da li je to poreska policija, da li je tržišna inspekcija, da li je neki drugi organ koji vrši tu kontrolu, baš tada dolazi do takvog slučaja.
Najčešće poreska policija ili neka druga nadležna inspekcija donosi rešenje na osnovu nekog zapisnika, koji je doneo da navodno neki manjak poreza mora da se uplati u roku od sedam dana, da ima pravo žalbe u roku od sedam dana, ali da žalba ne odlaže izvršenje postupka.
Kasnije kada se u žalbi ispostavi da je poreski obveznik, a ne poreski izvršitelj bio u pravu, onda mora da čeka još mesec dana da se reši po njegovom zahtevu da mu se vrati novac. U praksi su ovakvi slučajevi izuzetno česti i radi se često o izuzetno velikim iznosima.
Predlagač ovim izmenama i dopunama zabranjuje nadležnim organima da upišu neko pravno lice u privredni registar pod uslovom da osnivač, bilo to pravno lice ili fizičko lice, nije uplatilo porez.
To me podseća na priču od pre godinu dana kada je svako od nas, da bi registrovao automobil, morao da vadi poresku potvrdu, da nosi u Ministarstvo unutrašnjih poslova i da dokaže da je platio porez da bi mogao da izmiri svoje obaveze.
Čini mi se da predlagač nije svestan u kakvoj situaciji živi većina privrednih subjekata i većina građana Republike Srbije, da često i pored dobre volje ne mogu da plate svoje poreske obaveze, pa često baš oni koji ne mogu da plate svoje poreske obaveze zavise od budžeta Republike Srbije i njihovih neredovnih isplata. Ako je čovek rešio da otvori neku malu samostalnu trgovinsku radnju ili neku zanatsku radnju, moraće da čeka da mu država uplati penziju ili nekom njegovom rođaku, da bi mogao da izmiri poreske obaveze, da bi mogao da zaradi neki dinar viška.
U članu 66. Predloga zakona stoji još uvek jedna odredba koja je iz starog Đelićevog zakona, a to je da ako poreski inspektor u toku kontrole osnovano sumnja ima pravo da izrekne zabranu raspolaganja novčanim sredstvima poreskog obveznika i njegovom pokretnom i nepokretnom imovinom. Samo nije jasno gde je u zakonu regulisano šta je to osnovana sumnja na osnovu koje bi neko plenio imovinu poreskih obveznika.
U članu 83. i tim svojim dostignućima gospodin ministar se mnogo hvalio, kaže da troškove prekršajnog postupka određuje poreska uprava u iznosu od 5% od iznosa izrečene novčane kazne.
Možda je neko od nas pomislio da je to u redu, međutim ima razloga zašto nije, jer u već postojećem zakonu, u članu 83. stav 1, stoji da se poreska obaveza uvećava za posebnu jednokratnu taksu na prinudu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelih, a neuplaćenih sredstava.
Sada na ime nekog prekršajnog postupka, koji vodi opet radnik poreske uprave ili sudija za prekršaje, koji živi baš od budžeta Ministarstva finansija, određuje sebi troškove za prekršajni postupak u iznosu od 5% i troškove za prinudnu naplatu u iznosu od 5%. Možda neko kaže da to nije mnogo. Mnogo je, ako se pogledaju kasnije odredbe ovog zakona, gde predlagač drastično kažnjava lice poreskog obveznika koji nije prijavio i nije uplatio porez.
Ne mogu da razumem da neko možda i prijavi porez na vreme, ali ga ne uplati na vreme, da plaća kaznu od dva do deset puta, plus pet posto prekršajnog postupka, plus pet posto prinudne naplate, samo zato što možda poreski obveznik nije imao novca da uplati porez. To se danas dešava izuzetno često. Izuzetno često preduzeća uplaćuju doprinose i isplaćuju plate u četiri, pet, šest rata. Dešava se da porez uplaćuju u četiri, pet, šest rata, počinju od prvog, pa kad završe.
Nisam za to da poreski obveznik koji na vreme prijavi i u nekom razumnom roku isplati porez bude kažnjen po odredbama ovog zakona, pogotovo ako se ima u vidu da za svaku neblagovremenu uplatu poreska uprava zaračunava kamatu od 0,2 posto dnevno. To je, koliko je meni poznato, na godišnjem nivou, sa preračunavanjem na kraju svakog meseca obračunskog perioda, oko 80 posto godišnje.
Ko to još na svetu plaća 80 posto kamatu na neizmirene poreske obaveze u toku jedne godine? Mislim da smo tu jedinstvena država u Evropi, a verovatno i u svetu.
Dalje, u članu 124. zakona dozvoljava se mogućnost da poreski izvršitelj vrši terensku kontrolu na licu mesta, bez ikakvog naloga. Koliko je poznato, u svim pravnim postupcima čak ni policija ne može da vrši neke kontrole bez naloga nadležnog suda, kada su neki objekti u pitanju.
Još jedan deo, koji mi baš i nije jasan, da poreska policija ima pravo na zaštitnu opremu. Ne znam kakva je to zaštitna oprema, predviđena je u članu 162. ovog zakona i verovatno im je potrebna baš zbog te terenske kontrole, kad nekom upadnu u kuću pa je domaćin malo nezgodne volje, pa ih fino sačeka. Pokušavao je Đelić i da ih naoružava i da presreću ljude na ulici. Ništa od toga mu nije pošlo za rukom.
(Predsedavajuća: Vreme.)
To su te posledice kada se objedinjuje rasprava o pojedinim zakonima. Gospodin Đelić je dobio svima vama ovde poznati nadimak baš zbog jedne ovakve politike. Baš me interesuje kakav će nadimak da dobije gospodin Dinkić.
Dame i gospodo poslanici, skrenuo sam još koliko juče ministru pažnju da pazi šta priča za ovom govornicom, pogotovu kada obrazlaže svoje zakone.
Desilo se na Odboru za finansije da sam morao ministru pojedine odredbe njegovog zakona, morao je da ih nauči napamet, da čitam. Sada ću morati ponovo da mu čitam odredbe zakona koji je donet pre tri nedelje i to je opet njegov zakon.
Kaže da je motorni benzin poskupeo 3,00 dinara i da ne pričam istinu; akciza povećana. Predlog, staro rešenje akciza je bilo 23,15 dinara. U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama predloženi iznos akciza za motorni benzin jeste 27,50 dinara, što tačno iznosi 4,35 dinara po jednom litru; Narodna skupština Republike Srbije, 2. april 2004. godine.
Predložena cena za dizel gorivo, stara cena je bila 13,00 dinara po jednom litru, a predloženo je 16,76 dinara, a sada je to gospodin ministar smanjio na 16,66 dinara.
Dalje, nije tačno da ste ukinuli porez na motorna ulja, nije tačno da ste ukinuli porez na mazut, nije tačno da ste ukinuli porez na gas, nije tačno da ste ukinuli porez na mobilne telefone i nije tačno da ste ukinuli porez na finansijske transakcije. Možda ste dali neki odloženi rok kada će biti ukinuti, jer su navodno projektovani u budžetu.
Opet, za one koji imaju malo duže pamćenje, baš sam bio ovlašćeni predstavnik SRS za zakon o ukidanju Zakona o porezu na finansijske transakcije. Bio sam ovlašćeni predstavnik SRS za zakon o prestanku važenja Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Svi ti zakoni dati su pre nego što je donet budžet Republike Srbije, pa ste onda navodno hteli i imali dobru volju da ih ukinete, a zašto niste.
Sada ćemo da bajemo hoće li godinu dana, pošto je taj odložen rok do kraja ove godine, da bajemo hoće li možda ministar da ukine ili promeni zakon, pa ponovo da nastavi produženje pojedinih odredbi poreza.
Kada sam ovo nabrajao jeste ukinuli akcize i protiv toga nemam ništa protiv, ali zato vas, pre nego što optužite poslanike SRS-a, opominjem, izuzetno dobro se spremamo za diskusije, izuzetno dobro proučavamo zakone, a u krajnjem slučaju ne bismo sa 23 poslanika dospeli na 82 da svoj posao ne radimo ovde u ovoj sali.
Treba ministru da se objašnjava. Znači, Vlada Republike Srbije je 2. aprila 2004. godine zaključila da, na osnovu člana 90. tačka 4. Ustava Republike Srbije i člana 131. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnese Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, s predlogom da se, saglasno članu 157. Poslovnika Narodne skupštine, donese po hitnom postupku. Za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini Republike Srbije određen je mr Mlađan Dinkić, ministar finansija. Tada ste predložili da akciza na motorni benzin bude 4,76 dinara. Evo, vaš Predlog zakona.
(Mlađan Dinkić: Tri.)
Dobro, gospodin ministar se verovatno nešto zbunio, ne vredi, kod njega više ne važi ni to što je napisano. Nemojte ljudi da verujete svojim očima, verujte gospodinu Dinkiću.
Hteo sam da reklamiram kršenje čl. 142. i 143. Poslovnika o radu Skupštine Republike Srbije. Naime, po članu 143. predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Čuli smo od vas da je bilo zasedanje Odbora za finansije, koji jeste jedan od nadležnih odbora po pitanju zakona o nacionalnoj korporaciji za obezbeđivanje garancija kredita za stambenu izgradnju, međutim, na osnovu člana 52. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije Odbor za razvoj i ekonomske veze sa inostranstvom je takođe nadležan odbor koji treba da se izjašnjava o ovom zakonu. Odbor za razvoj i ekonomske veze sa inostranstvom do sada nije zasedao i nije razmatrao amandmane koje su narodni poslanici podneli, pa samim tim i ne možete da otvorite raspravu u pojedinostima o predlogu ovog zakona.
Hteo bihj da vam ukažem na kršenje tog člana, jer ne piše "matičan odbor", nego "nadležni odbori". U članu 52. piše da Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom razmatra planove i programe razvoja; privredni razvoj i kreditno-monetarni i bankarski sistem. Koliko je meni poznato, ovde je reč o garancijama koje Vlada Republike Srbije treba da da bankama i svakako da je ovaj odbor jedan od nadležnih odbora. Nigde ne piše "matičan" i ne piše da je samo jedan odbor po jednom zakonu nadležan.
Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, mislim da je predsednik Odbora za razvoj i ekonomske veze sa inostranstvom zakazao za danas sednicu Odbora, sa početkom u 14,00 sati, da razmatra predloge amandmana koje su narodni poslanici podneli na ovaj predlog zakona. Isto tako je bila zakazana i sednica Odbora za razvoj i ekonomske veze sa inostranstvom za prošli petak, sa početkom u 14,00 časova, međutim, nije se održala zbog nedostatka kvoruma. Tražiću da se Administrativni odbor izjasni o kršenju ovog poslovnika.
Kada je amandman u pitanju, tokom rasprave u načelu o Predlogu ovoga zakona gospodin ministar je objašnjavao da je reč o tome da se podstiču stambeni krediti na osnovu garancije koju bi Vlada Republike Srbije davala bankama, opet na osnovu hipoteke koju bi banke uzimale od građana Srbije; i, navodno po objašnjenju, mada to u zakonu nigde ne piše, predmet kredita je i predmet hipoteke, a ministar nam obrazlaže da će na nekom posebnom formularu to pitanje biti rešeno.
Ja sam tražio svojim amandmanom da hipoteku uzima nacionalna korporacija, a ne banka, jer nacionalna korporacija već daje garanciju banci na mogući gubitak u toku postupka davanja kredita. Navodno, ovaj zakon će uticati na to da se smanje kamate, pa se čak obećavaju i jednocifreni iznosi kamata na godišnjem nivou. Opet se postavlja pitanje ko to ima pravo da u ime banaka koje su nosilac kredita daje određena obećanja.
Naime, mi smo obavešteni da li će to biti tih 9% kako to ministar obećava, po jednoj fiksnoj stopi kredita, koja će se naplaćivati, bez obzira da li je vraćeno 90% duga ili uplaćeno samo 10, koji se smatraju kao učešće, ili će biti po preračunatoj stopi obračun kamate za onoliko koliko uzimalac kredita duguje banci, odnosno nekoj drugoj instituciji koja se time bavi.
U jednoj stvari predlagač je prilično pogrešio - da banke kojim slučajem imaju slobodnog kapitala da plasiraju za kredite kojima je rok vraćanja 20 godina, ne bi bilo potrebno da ih jednim ovakvim zakonom podstičemo.
Činjenica je da banke imaju ograničena sredstva sa kojima raspolažu i više im se isplati da daju kratkoročne kredite od šest meseci do dve godine, jer im je samim tim zarada za davanje takvih kredita veća. Nigde u ovom zakonu ne postoji obaveza ni za jednu banku da prihvati da nekog građanina ili pravno lice kreditira 20 godina.
Predlagač je zaboravio da se višak sredstava koji banke mogu da plasiraju na kredite od 20 godina, koji mogu biti predmet stambene izgradnje, može postići samo ako se poveća štednja građana u bankama. To je sada nemoguće iz razloga što nijedan bitan privredni subjekat koji nije javno preduzeće ili gde nije vlasnik država trenutno ne funkcioniše.
Zahvaljujući politici koju ova vlada sprovodi, koja ima kontinuitet sa prethodnom vladom, a to iz razloga što su članovi Vlade koji sada vode finansijski sektor vodili finansijski sektor i u prethodnoj vladi. Samo jedan kraći period nisu bili u toj istoj vladi, što je dovelo do pada produktivnosti, smanjenja proizvodnje i samim tim do pada životnog standarda i do otpuštanja većine radnika.
Dokle god to pitanje ne rešite, svaki ovakav zakon može biti samo vrsta predizbornog obećanja i nikad neće zaživeti.
Dame i gospodo poslanici, mislim da bi ovaj amandman mog kolege Zorana Krasića trebalo prihvatiti, pogotovo zato što smo u proceduri imali jedan sličan zakon koji je regulisao sličnu materiju, za razvoj malih i srednjih preduzeća, davanje garancija i baš je sa ovakvim tekstom koji je predložen u amandmanu prošao vaš Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Ja sam na Odboru raspravljao o predlogu ovog amandmana i mislim da u nekim nesmotrenim izjavama polako počinje da se razobličuje prava namera predlagača zakona, jer u stavu 3. koji je predmet ovog amandmana kaže se - ukupan nominalni iznos obaveza korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti korporacije iz stava 1. ovog člana prema pojedinačnoj poslovnoj banci i pojedinačnom pravnom licu ...
Ovde se čitavo vreme vrti priča kako ćete kreditima da pomognete građane Republike Srbije. Međutim, vidim da se ovde u suštini daje garancija bankama i pravnom licu koje je angažovano kao izvođač radova, da sa novcem banke i garancijom koju će da izda Vlada Republike Srbije zarađuje novac na nerešenom stambenom pitanju građana Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi Narodna skupština trebalo da prihvati ovaj amandman, jer je već u članu 9. stav 2. Predloga zakona predviđeno kako i na koji iznos korporacija može davati garancije banakama. Obrazloženje ministra je da je ako dođe do poremećaja na tržištu hartija od vrednosti potrebno da Vlada interveniše, a ne da interveniše Narodna skupština Republike Srbije; onda biste vi, gospodine ministre, bar dok obavljate tu funkciju, ako uopšte dovodite u pitanje pretpostavku da to može da vam se desi, pošto pripadate jednoj ekspertskoj grupi, trebalo da podnesete ostavku, a pogotovu vam skrećem pažnju kada čitate zakone, jer ste malopre i mene i mog kolegu Zorana Krasića optužili da ne čitamo zakone.
Podsetio bih vas da je baš član 9. stav 3. Predloga zakona, vi to niste znali, nego sam ja morao da vam čitam na Odboru za finansije i o tome postoji stenogram, postoje kolege poslanici iz moje poslaničke grupe, iz poslaničke grupe koja vas podržava. Nemojte da optužujete poslanike SRS da ne znaju o čemu pričaju, i te kako znaju dobro zakone...
(Predsedavajuća: Molim vas da se vratite na amandman.)
... i te kako se dobro spremaju, i te kako dobro i stručno diskutuju o tim zakonima.
Moja kartica je ubačena, ja sam to i hteo da kažem, znači, sumnjam u ispravnost elektronskog sistema i tražim da se elektronski sistem resetuje i da utvrdimo koliko je stvarno prisutnih poslanika u sali.
Dame i gospodo poslanici, dok čovek sluša gospodina ministra kako obrazlaže ove zakone zapita se da li je to stvarno moguće u ovoj zemlji.
Međutim, kada se uđe u suštinu predloga zakona vidi se da je u stvari ovo jedna najobičnija politička demagogija i nečija lepa želja, a pogotovo kada je pitanju Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Navodno, ovaj zakon bi trebalo da poboljša rešavanje stambenih pitanja građana Srbije.
Međutim, šta se ovim zakonom postiže? Samo jedna stvar, da banke koje su i dalje nosioci kredita za stambena pitanja imaju garanciju države da će taj kredit da bude vraćen i još navodno obećanja da će biti niže kamatne stope. Navodno će biti smanjen rizik banke prilikom davanja kredita, pa će to uticati na nižu kamatnu stopu. Iskreno mislim da je to jedna najobičnija laž, jer je to nemoguće.
Sama nacionalna korporacija je, barem prema Predlogu ovog zakona, zamišljena kao državna korporacija u kojoj je većinski vlasnik država, u početku osnivač, a kasnije treba da se transformiše u akcionarsko društvo koje će da funkcioniše. Ako je namera da funkcioniše kao akcionarsko društvo, samim tim se podrazumeva da će jedna takva korporacija imati i svoje izvorne prihode koji neće biti iz budžeta Republike Srbije. Ti izvorni prihodi će biti traženi od banke da bi banka mogla da dobije garanciju za kredit, koji je neki građanin Srbije uzeo da bi rešio svoje stambeno pitanje.
Samim tim to će uticati na kamatnu politiku banke, jer sada sa jedne strane ima smanjen rizik od neisplaćivanja kredita, a sa druge strane ima troškove da obezbedi garanciju koju treba da da nacionalna korporacija. Gospodin ministar reče da će hipoteka koja se bude davala bankama isključivo biti prihvatana kao hipoteka onog objekta, da li stambenog, individualnog objekta, da li stana u nekoj stambenoj zgradi, koji se kupuje namenski, odnosno za koji se uzima namenski kredit za rešavanje stambenog pitanja.
Međutim, u čitavom ovom zakonu nigde nisam primetio da piše i sigurno ne piše da je predmet kredita i predmet hipoteke i da je to uslov na osnovu koga može da se dobije garancija. To se ostavlja pravilniku o radu koji je podzakonski akt i koji upravni odbor i nadzorni odbor korporacije mogu da menjaju kako se njima svidi, odnosno kako je interes nekome ko predstavlja tu nacionalnu korporaciju i taj upravni odbor.
Najbolje rečeno, ovakav zakonski predlog nema nikakvu budućnost i perspektivu, jer je isključivo predložen i donosi se u političke svrhe, najverovatnije zbog predsedničke izborne kampanje koja se sprovodi.
Još u jednom delu je zakon ostao nedorečen, barem kada je u pitanju član 9. Predloga zakona. U članu 9. stav 2. glasi: "Ukupan nominalni iznos obaveza korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti korporacije iz stava 1. ovog člana može biti najviše do 16 puta veći od iznosa kapitala korporacije". Stav 3: "Ukupan nominalni iznos obaveza korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti korporacije iz stava 1. ovog člana prema pojedinačnoj poslovnoj banci i pojedinačnom pravnom licu utvrdiće se pravilima poslovanja korporacije." Vlada može, na obrazložen predlog upravnog i nadzornog odbora korporacije, promeniti da iznos može biti veći od 16 puta, i samim tim postavlja se smisao postojanja člana 9. i stavova 2, 3. i 4.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije, tu se dodaje samo jedan novi stav 6a. po kome Narodna banka ima pravo da izdaje i oduzima dozvole, odnosno ovlašćenja za obavljanje delatnosti osiguranja, vrši kontrolu, odnosno nadzor nad obavljanjem te delatnosti i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.
Ovo je želja predlagača da osiguravajuća društva stavi pod kontrolu Narodne banke. Svi smo svesni kako je to bilo dok je guverner Narodne banke bio Mlađan Dinkić i dok je obavljao kontrolu poslovanja poslovnih banaka, da ne pričam o tome kako su određene poslovne banke koje su bile u društvenom ili državnom vlasništvu, nazovite kako god hoćete, bile zatvarane zbog interesa nekih drugih privatnih banaka.
Uvek se to nekako poklapalo sa prelaskom zapadnih valuta u evro, sa prelaskom platnog prometa iz Zavoda za obračun i plaćanje u poslovne banke, gde se odjednom stvarao jedan veliki vakuum na tržištu i baš su te privatne banke imale izuzetan upliv u jedan vakuum koji je nastao zatvaranjem velikih državnih banaka.
Imajući u vidu da je gospodin ministar prilikom obrazlaganja ovih zakona rekao da su banke bile jedan od faktora koji su davali Predlog ovog zakona, postavlja se pitanje da li gospodin ministar radi u interesu građana Srbije ili je jednostavno produžena ruka finansijsko-bankarskog lobija.
Ja bih još za ovih sedam minuta, koliko imam vremena... Uspeo sam samo dva zakona da obrazložim, od pet koliko ste predložili i spojili u jedinstvenu raspravu. Nemam ništa protiv što se vama, gospodo poslanici, žuri, ali mislim da je rasprava o pet zakona u jednoj tački dnevnog reda previše.
Ne znam razloge i vaše motive, ali mogu da vam kažem da sledeći put kada budete davali ovakve predloge za objedinjavanje rasprave treba da se zamislite da poslanici SRS mogu da izlaze po svakom amandmanu.
Svaki poslanik može da izlazi, tako da vam objedinjavanje tih rasprava neće puno vredeti. Jer, izgleda da je to jedini način da se ova vladajuća većina, koja nastavlja politiku prethodne vladajuće većine, nauči kako se gaji demokratija.
Dame i gospodo narodni poslanici, svojim amandmanom sam tražio da se ulje za loženje i petrolej za osvetljenje oslobode plaćanja akciza, a da iznosi akciza koji se plaćaju na motorni benzin i dizel gorivo ostanu isti.
Naime, nije tačna priča da se akciza za motorni benzin i dizel gorivo samo povećava za tri dinara, konkretno za motorni benzin 4,35 dinara, za dizel gorivo 3,76 dinara. Dobijamo uverenje ovde, i iz poslaničke grupe G17 i iz Ministarstva finansija, da i pored povećanja akcize, motorni benzin i dizel gorivo neće imati bitnijih poremećaja u maloprodajnoj ceni i da će ona da se kreće oko 0,5%. Dakle, 0,5% je recimo na cenu benzina koja je sada negde oko 25 para.
Interesuje me, da li ta gospoda mogu matematički da mi dokažu da 4,5 dinara minus 0,25 para jednako nuli. U prošlom mandatu sam imao jednog kolegu poslanika koji me je zabavljao ubeđujući me na taj način što je pokušavao da mi dokaže da jedan i jedan mogu da budu nula, ali mislim da bi i ovo sada za Zeldžu Hurića bilo previše.
Znači, u svakom slučaju, ide se na to da se marža koju ostvaruju javna preduzeća, opet u vlasništvu države, koja opet puni budžet svojim prihodima, siromaše, s jedne strane, jer NIS je imala negde oko 5 milijardi dinara suficit u poslovanju prošle godine. To je bilo na cenu evra, kada se kretao oko 62 dinara, a sada je 70 dinara. Znači, to se mora uzeti u obzir, pa i sa već postojećim rešenjem zarad tih javnih preduzeća se umanjuje. Insistiranjem da cena benzina ostane ista, a pošto su u vlasništvu Vlade Republike Srbije, mogu da nateraju i NIS i "Jugopetrol" da održe postojeće cene i ta preduzeća će da posluju sa gubicima.
Koji je razlog da ta dva profitabilna preduzeća, koja su učestvovala u punjenju budžeta, posluju sa gubicima? Jedan od razloga može i da bude da je to politička demagogija i predizborno obećanje za vaše predsedničke kandidate Dragana Maršićanina i Borisa Tadića. S druge strane, da se možda NIS polako ali sigurno uništava, smanjuje obrtna sredstva, smanjuje kapital, smanjuje ulaganja nauštrb neke politike koju vodi ova vlada, a sve ucilju da se tim preduzećima u procesu privatizacije umanji vrednost, taman za onoliko koliko su Vuk Hamović i Vojin Lazarević zaradili pljačkom naroda i građana Srbije preko struje. Znači, red veličina 300 do 400 miliona evra i da za taj novac koji pripada građanima Srbije kupe NIS i "Jugopetrol".
Dame i gospodo poslanici, SRS smatra da je ova vlada nastavila sa poreskom politikom koju je vodila prethodna vlada i prethodni ministar finansija. Predloženi zakoni su u stvari samo kozmetičke izmene postojećih zakonskih propisa i možda može da se kaže da služe za nečiju predizbornu kampanju.
Ne mogu da se složim ni sa tvrdnjom aktuelnog ministra finansija da ako jedan vid oporezivanja oslobađate poreza na promet, na drugom mestu da biste nadoknadili tu razliku morate da povećate porez na promet, pa je navodno to bilo da su se oni siromašniji slojevi stanovništva oslobađali poreza na promet, a da se za luksuznu robu porez na promet povećava.
Međutim, postoji još jedan način fiskalnog oslobađanja, a to je da se smanje i budžetski korisnici koji koriste ta sredstva. Već sam na Odboru za finasnije, kada je bila rasprava o budžetu Republike Srbije, tvrdio i danas tvrdim da je sadašnji budžet previše raskošan. Hteo bih da kažem gde će taj novac od ovih poreza ići, delom, a ne sve. Tako pored ministarstava koja troše veliku količinu novca imamo razne agencije i kancelarije.
Imate Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji, koja treba ove godine da potroši 42.400.000 dinara, pa Kancelariju za saradnju sa medijima, a to je Vladina kancelarija, koja treba da potroši 20.680.000. Imate Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza – 27 miliona dinara. Ne znam zašto ti ljudi primaju platu, jer nam je uvoz četiri do pet puta veći od izvoza, a o stranim ulaganjima nema ni reči.
Dalje, Savet za borbu protiv korupcije – 318 miliona dinara, a još uvek tvrdim da je naša država, a pogotovo kada je u pitanju državna uprava, i te kako korumpirana i da se stepen korupcije nije smanjio, pa ne vidim razloga zašto bi ova gospoda dobila tih 318 miliona dinara.
A da ne pričam da je još uvek stavka u budžetu, a o tome se ne pita ministar finansija već Narodna skupština, da se izdvojilo i 13 miliona dinara za Komisiju za lustraciju i da nije ministar taj koji treba da odredi hoće li taj novac da se troši ili ne, to je već odredila Skupština. Ova stavka nije ni trebalo da bude u predlogu budžeta.
Imate Agenciju za unapređenje državne uprave, pandan Ministarstvu za državnu upravu koje treba da potroši 9.376.000 dinara.
Imate RTS – 3.200.000 dinara; Upravu za javna plaćanja – 1.007.000.000 dinara; Upravu za javne nabavke – 22.236.000 dinara; Agenciju za duvan koja se finansira iz budžeta sa 16.801.000 dinara, a smatram da im je zahvaljujući onim taksama za dobijanje dozvola za prodaju duvana taj iznos sasvim dovoljan. Postavlja se pitanje kolike su plate gospodi u toj agenciji. Imate Agenciju za razvoj infrastrukture lokalne samouprave 5.746.000 dinara i imate Ministarstvo za lokalnu samoupravu.
Imate Agenciju za ruralni razvoj – 4.466.000; Agenciju za odnose sa dijasporom – 8.888.000 dinara; pa Republičku direkciju za robne rezerve – 531.210.000 dinara. Postavlja se pitanje na šta oni troše novac, jer setite se kako je bilo prošle godine kada je bila u pitanju cena žive stoke; Republička direkcija za robne rezerve i služi za to da kada dođe do poremećaja na tržištu, do pada nekog strateškog proizvoda, interveniše, da otkupi tržišne viškove i kada se pojavi manjak da ih plasira na tržište po većoj ceni i na taj način da se finansira. Zašto će oni da dobiju više od pola milijarde dinara?
Imate Agenciju za energetsku efikasnost – 7.509.000 dinara. Najbolje bi bilo da tu agenciju finansiraju Vuk Hamović i Vojin Lazarević, a ne Vlada Republike Srbije iz budžeta Republike Srbije ...
(Predsedavajuća: Vratite se na temu, molim vas.)
Pričam gde se troši novac od ovih poreza, i te kako smo u temi.
Uprava za zaštitu životne sredine – 558.840.000 dinara, a onda imate i Agenciju za zaštitu životne sredine – 13.718.000 dinara. Tako se troši novac iz budžeta, a to su razlozi zašto jedan vid oporezivanja ne može da bude oslobođen dok se drugi ne poveća. Zato je ovaj budžet previše raskošan.
Sada da se vratimo na zakone koje predlaže aktuelna Vlada. Kada je reč o akcizama, bilo je tu neke priče da se uglavnom oslobađa roba koja vrlo malo učestvuje u prihodima budžeta Republike Srbije, pa mi tako nije jasno zašto se povećava ovako enormno cena motornog benzina i dizel goriva i to, kako to predlagač kaže, za oko tri dinara.
Mogu da razumem kada je u pitanju cena benzina, ali ne mogu da razumem kada je u pitanju cena dizel goriva. Dizel gorivo se koristi za putničke automobile, uglavnom se koristi u industriji, u prometu roba i usluga i u poljoprivredi. Svako povećanje cena dizel goriva mora da se odrazi na povećanje cena robe široke potrošnje, što automatski dovodi do pada životnog standarda.
Kada su u pitanju cigarete, tu se u stvari pokazuje da predlagač ovih zakona ne oslobađa najsiromašnije slojeve stanovništva, nego da čak, naprotiv, te slojeve stanovništva još više fiskalno opterećuje. Za najjeftinije cigarete planira se povećanje akcize za preko 150%, dok za najskuplje cigarete povećanje akcize ide oko 60 do 70%.
Pogotovo iznenađuje član 17. i postavlja se pitanje zašto uopšte i raspravljamo o ovom zakonu i ovim povećanjima akciza, jer izmene i dopune Zakona o akcizama imali smo tačno pre godinu dana, čini mi se, gde je utvrđena indeksacija da se akcize povećavaju srazmerno rastu cena na malo po izveštajima Zavoda za statistiku. Postavlja se pitanje, da li već nisu ove akcize povećane, ali vam se čini da je inflacija veća, a to ne smete da priznate, pa ste rešili da kroz izmene i dopune Zakona o akcizama još više povećate akcize i oprihodujete budžet Republike Srbije.
Kada je u pitanju Zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, demagogija je opet da se najsiromašniji slojevi stanovništva oslobađaju i da imaju olakšice samo zato što se, recimo, najmanje oporezuju vozila radne zapremine do 1.150 kubika. U taj rang se stavljaju i "Zastavina" i vozila zapadne proizvodnje koja su mnogo luksuznija nego domaća.
Takav je vid oporezivanja i klasifikacije vozila da li su luksuzna ili ne, na osnovu radne zapremine ili kubikaže, zastareo. Osiguravajuća društva koja moraju da vode računa o tome već su odavno prešla na procenu luksuza nekog vozila na osnovu snage koju to vozilo ima. To je mnogo realnije i mnogo preciznije određuje cenu vozila, a cena vozila je povezana sa luksuzom tako da onaj ko vozi stvarno skup automobil i plaća najveći porez.
U svakom slučaju, SRS je protiv ovakvog jednog vida oporezivanja, jer kada kupite automobil morate da platite porez na promet, kroz eksploataciju automobila plaćate porez na promet na motorni benzin, plaćate porez na promet za rezervne delove, plaćate putarine. Prilikom registracije plaćate različite takse za naknade puteva, za građevinsko zemljište i tako dalje. Znači, jednostavno, za jedan automobil koji je možda star 15 ili 20 godina država planira da uzme od njega i po 300, 400% više nego što je taj automobil vredeo kada je bio kupljen.
Kada su u pitanju mobilni telefoni, čini mi se da još uvek neki smatraju da je mobilni telefon luksuz. Kada je uvedena taksa na mobilni telefon, najjeftiniji mobilni telefon je koštao od 700 maraka pa naviše, a vrednost takse je bila negde oko 13 maraka. Znači, morali ste da plaćate tu taksu pet godina da biste postigli vrednost telefona.
Sa ovih 200 dinara povećavate na 300 i smatrate da je mobilni telefon luksuz, a jeftinije je sada kupiti mobilni telefon, bez obzira koja je kartica, postpejd ili pripejd, nego uvesti fiksni telefon kući. Nikako ne možemo da smatramo da je mobilni telefon nešto što treba dodatno da se oporezuje, jer se već ionako kroz eksploataciju mobilnog telefona plaća porez na promet usluga, a i prilikom kupovine plaća se porez na promet robe.
Samo još nešto, da se vratim na akcize. Navodno ove akcize na cigarete neće da utiču na porast sive ekonomije. Smatram da je to nemoguće, jer što god više povećavate neko fiskalno opterećenje, normalno je da se želja za nezakonitom zaradom povećava. To što gospodin ministar preti da će zatvoriti kioske i već ih zatvara, u principu je promašena priča, jer ti koji drže kioske i ti koji prodaju nelegalne cigarete moraju da prihvate takve uslove, jer nelegalnih cigareta ima na tržištu. Ako neće on, prihvatiće neko drugi, prodavaće, praviće mu konkurenciju i uništavaće ga. Borba protiv šverca cigareta se završava u magacinima kod distributera i kod uvoznika takve robe, a ne u maloprodaji, koja u principu i najmanju zaradu ima od svega toga.
Kada je u pitanju porez na finansijske transakcije, izmene i dopune tog poreza smo imali pre tačno godinu dana. Tada je bio aktuelan ministar Đelić. Mogu da kažem da je to porez koji najmanje učestvuje u oporezivanju uopšte i traži najveću administraciju od svih drugih poreza.
To je porez koji mora da se prijavljuje svakog meseca na posebnom obrascu koji je propisao ministar i da se evidentira svaki promet koji se načini u toku jednog radnog dana i sa takvom poreskom prijavom morate svakoga meseca da idete u poresku upravu. Svi ostali porezi, koji učestvuju 99 puta više nego ovaj porez u prihodima budžeta, prijavljuju se jednom u tri meseca na mnogo jednostavniji i lakši način.
SRS smatra da ovakav vid oporezivanja treba ukinuti, jer su prestali razlozi za postojanje jednog ovakvog poreza. Taj porez je nastao iz dve takse, od 0,15%. Prva je bila taksa za obnovu Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom u iznosu od 0,15%. Druga taksa je bila za pripreme odbrane od moguće NATO agresije isto u iznosu od 0,15% i direktno je išla na tadašnji žiro račun Ministarstva odbrane. Kasnije, posle NATO agresije objedinjena je u jedinstvenu taksu od 0,30% i bila je namenjena za obnovu strukture posle NATO agresije.
Jedan takav namenski vid oporezivanja, mada je to tada bila taksa, ukida ministar Đelić, uvodi da je to neki porez i sliva jedan namenski porez u opštu kasu i troši prema svojoj slobodnoj volji, zahvaljujući svim onim zakonima koje je doneo, a koje vi ne menjate. Pošto po vama više ne treba ni da se obnavlja zemlja, niti nam preti neka NATO agresija, niti imamo spoljnji zid sankcija, jedan ovakav vid oporezivanja trebalo je ukinuti.
Priča gospodina ministra da ne može to da uradi, jer je ušao u prihodnu stranu budžeta, nije tačna, jer pre izglasavanja budžeta SRS je podnela predlog zakona o porezu na finansijske transakcije da se taj porez ukine.
Kasnije smo jedan deo tih sredstava kroz izmene i dopune tog zakona namenili da se obnovi Hilandar, u vrednosti od 700 miliona dinara, a ne bismo imali ništa protiv ni da ste taj porez upotrebili da se građanima i privrednim subjektima Srbije vrati novac koji su dali za privredni razvoj Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. u ime poslaničke grupe SRS i tražim da se deo koji se tiče plaćanja poreza na putnička i kombi vozila pravnih lica briše, a smatram da je stari način poreskih olakšica bio mnogo lakši.
Ovaj prvi deo je pogotovu bio interesantan, jer mi se čini da gospoda iz ekspertske grupe u Vladi Republike Srbije nemaju baš mnogo pojma o ovome što su sada uradili. Jer, po njima, svi učesnici u privrednom životu zemlje jesu samo isključivo pravna lica.
Međutim, zaboravili su da su i zanatlije fizička lica, da su vlasnici samostalnih trgovinskih radnji fizička lica. I koja je razlika u delatnostima koje obavljaju? Nikakva. Nema nikakvih ograničenja koliko će, recimo, neki vlasnik samostalne trgovinske radnje, u okviru svoje samostalne trgovinske radnje, da ima prodavnica, magacina, koliko će neki zanatlija da ima svojih pogona, u kojima će da ostvaruje svoje pravo na rad, koliko će neki ugostitelj da ima svojih ugostiteljskih objekata i slično.
Znači, nema nikakve razlike u vrsti delatnosti koju obavljaju fizička i pravna lica.
Jednim ovakvim predlogom zakona stavljaju se pravna lica već na samom početku svog poslovanja u jedan nepovoljan položaj, u odnosu na svoje kolege koji su vlasnici zanatskih i trgovinskih radnji.
Smatram da je ovo bio više nepromišljen potez Vlade, želeći da se u kampanji koja je već, da kažem, počela za predsedničke izbore dodvori biračima na jedan određen način i da kaže – eto, smanjili smo taj porez na automobile koji treba da platite prilikom registracije.
Međutim, da ne bi i pored tog smanjenja izbegli deficit u budžetu kroz jednu varku i kroz poreske olakšice građani su i dalje oštećeni.
Jer, prva poreska olakšica nastupa tek posle pet godina starosti putničkih i kombi vozila, pa sledeća od osam do deset godina, i poslednja preko 10 godina, dok su ranijim rešenjem za svaku godinu imali određenu poresku olakšicu.
Mogu da razumem predlagača kod ovog prvog dela, do pet godina, jer je ipak reč o novim automobilima, ali već kasnije ne mogu da razumem, jer smatram da godine uzimaju svoj danak od vlasnika automobila.
Nije mi još uvek jasno i zašto se insistiralo na ovome – fizička i pravna lica, u još jednom delu, jer se stvarno nadam da ne očekujete od vlasnika ili direktora pravnih lica da na poslovne sastanke, kada ostvaruju određeni posao, neki svoj poslovni interes u cilju nekog poslovanja, treba da putuju svojim kamionima ili autobusima. Budite sigurni, pošto sam u privredi, da znam i da preduzeća, bez obzira da li su društvena ili privatna, dele sudbinu naroda i da njima ništa nije lakše nego narodu.
 Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da su ovi zakonski predlozi uglavnom lepe želje članova Vlade Republike Srbije, a pogotovo kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Garancijskom fondu, gde nam gospodin ministar reče da je stari zakon bio loš i da izmene i dopune omogućavaju da i preduzetnici i poljoprivredni proizvođači mogu da koriste garancijski fond za podizanje kredita.
Samo ne znam zašto vam u te vaše namere iskreno ne verujem. Da li je možda razlog što je jednom carinskom politikom, koju je sprovodio Miroljub Labus dok je bio potpredsednik Savezne vlade, domaća poljoprivreda uništena ili možda zato što ste sredstva dali svekru Marije Rašete-Vukosavljević, kada ste zajedno bili u Vladi sa Demokratskom strankom. Tako da smatram da će Vlada Republike Srbije i Republika Srbija ovakvim jednim zakonom omogućiti da sredstva iz garancijskog fonda koriste oni koji su miljenici vlasti, da će krediti biti selektivni, odnosno garancije za podizanje kredita, i da će najčešće biti podložni zloupotrebama i neće namenski biti korišćeni.
Kada je u pitanju Predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj bilo je nekih reči oko toga i gospodin ministar reče da obaveze iz ovog zajma treba da se isplate do 31. avgusta 2007. godine, da će iz budžeta Republike Srbije ta sredstva da budu obezbeđena.
Samo se postavlja pitanje da li je to možda moglo i brže, jer i dan-danas smatramo da je budžet Republike Srbije previše raskošan.
A da je taj stav potpuno ispravan, imaćemo u toku ove sednice i Zakon o porezu na finansijske transakcije, koji se ukida od 31. decembra 2004. godine. Znači, moći će Vlada Republike Srbije i budžet bez ovog zakona, ali će ove godine potrošiti dobiti po osnovu tog poreza preko četiri milijarde dinara.
Taj porez je ranije bio namenski i Srpska radikalna stranka je htela i dala predlog pre mesec dana da taj porez i dalje ostane namenski i da se sredstva iz tog poreza daju Srpskoj pravoslavnoj crkvi za obnovu Hilandara. To je oko 700 miliona dinara, ali ne bismo imali ništa protiv i da ste napisali drugi predlog zakona o porezu na finansijske transakcije, pa da ste uz Hilandar stavili da se sredstva iz tog poreza koriste za vraćanje duga građanima Srbije.
Sredstva koja taj porez obezbeđuje su sasvim dovoljna da do 31. decembra 2004. godine svim građanima i svim pravnim i drugim licima koja su dala sredstva u Fond za privredni razvoj Srbije budu vraćena do poslednjeg dinara.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o platnom prometu moram da kažem šta je prethodilo tom zakonu. Prvo što je prethodilo jeste obećanje tadašnjeg guvernera, a sadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, da će prelaskom platnog prometa iz tadašnjeg ZOP-a u poslovne banke imati višestruke pozitivne efekte, pa je rekao na prvom mestu jeftiniji platni promet, o tome ćemo kasnije.
Na drugom mestu je rekao da će povećati likvidnost banaka koje učestvuju u platnom prometu, jer će sredstva po viđenju, odnosno po depozitu na kraju radnog dana ostajati bankama za trgovinu hartijama od vrednosti.
I, što je normalno, ko obavlja platni promet imao bi određena sredstva da za onu administraciju u poslovnim bankama, koja već postoji, pa čak i novu koju bi zaposlili, obezbede siguran prihod i zaradu. Pre nego što se prešlo na primenu tog zakona tadašnji guverner, a sada ministar finansija, počinje da gasi velike domaće srpske banke u vlasništvu društvenog kapitala, sa jedne strane.
S druge strane, u postupku likvidacije, ekspoziture koje su te banke posedovale uglavnom prelaze u ruke Komercijalne banke, a samim prelaskom platnog prometa u poslovne banke oslobađa se veliki poslovni prostor, koji su koristile tadašnje filijale za obračun i plaćanje, i tu, tada, ulazi Nacionalna štedionica, koja je u tom trenutku u većinskom vlasištvu države, da bi na kraju, na volšeban način, prešla u većinsko privatno vlasništvo.
Tako, tu ima previše slučajnosti, pa se postavlja pitanje – ko je sve iz G17 akcionar u Nacionalnoj štedionici i u Komercijalnoj banci. Da stvar bude još gora, platni promet umesto da bude još jeftiniji, kako je to datadašnji guverner obećao, uvećava se četiri ili pet puta, i to baš tim bankama kao što je Nacionalna štedionica, Komercijalna banka, i verujemo da je ovakav zakon, u stvari i bio posledica njihovih težnji i omogućio im ekstrazarade, a privredu još više opteretio.
Tako su sada troškovi platnog prometa, sa tadašnjih 0,2%, skočili od 0,8% pa naviše, znači četiri pa i više puta, a da ne pričamo da je i tada, a i sada mislim da je tako, još uvek NBS za pružanje servisa poslovnim bankama naplaćuje onu staru stopu od 0,2% za svaki platni promet koji bilo koja poslovna banka ili privredni subjekt ostvare. Na taj način NBS dobija negde oko četiri milijarde dinara i još uvek ne znamo gde se taj novac koristi i koja mu je namena.
Sada mi je jasna vaša želja od pre mesec i nešto više dana, kada ste onako, a pogotovo je na tome insistirao G17, u nekoj panici jednostavno želeli da smenite tadašnjeg guvernera i da ponovo na čelo NBS dođe čovek koji je od poverenja za G17.
Samo, u svemu tome ništa vam neće pomoći, jer posle pobede Tomislava Nikolića, 13. juna, ništa ne može da vas spase.
Moja kartica je tamo, a sada što ne valja elektronski sistem, nisam kriv.

Želim da skrenem pažnju, vama zakoni gospodo iz G17 ne trebaju, trebaju da biste povećali svoju moć. Recimo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Garancijskom fondu, pa u članu 15. stav 2. posle reči "Vlada" dodaje se zapeta i reči "na predlog ministra nadležnog za poslove finansija". Ko je taj ministar? Gospodin Dinkić.

Da vidimo, član 19. stav 2. reč "privrede" zamenjuje se rečju "finansije". Znači, otima se pravo Draganu Maršićaninu koji je sada ministar privrede i daje se pravo ministru finansija. Član 12, u članu 20. stav 1. i 2. reč "privrede" zamenjuje se rečju "finansija".

Znači, vi ovakvim svojim zakonskim propisima i predlozima zakona povećavate svoju moć i vi ste ti koji ste rukovodili svim privrednim i ekonomskim tokovima u zemlji. Kada je taj kredit odobren Mariji Rašeti-Vukosavljević bili ste u Vladi sa DS-om, samo tada niste bili politička stranka, nego ste bili Institut G17. Meni to dođe potpuno isto.