Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9726">Veroljub Arsić</a>

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka

Govori

Možda ništa ne znamo, ali znam da je sadašnji ministar bio i tada ministar zdravlja i tada je bio u Vladi Republike Srbije, a sada je član G17 plus, a onda je bio član Instituta G17, pa zar to nije potpuno isto. Nećemo da pričamo o Saveznoj vladi i saveznim institucijama, pričam vam o republičkoj.
Vaš ministar je sedeo u tom trenutku kada i Marija Rašeta-Vukosavljević i nemate potrebe više oko toga da nam se pravdate, znamo sve.
Dame i gospodo poslanici, svojim amandmanom tražio sam da se u članu 6. novi stav 4. briše. Koliko je to važno sada ću da vam obrazložim. Stav koji prethodi stavu za koji sam tražio da se briše glasi: "Ukupan nominalni iznos garancije i supergarancije iz stava 1. ovog člana, koje se izdaju na zahtev banke i druge finansijske organizacije prema pojedinačnoj banci, može biti najviše do 20% iznosa kapitala Fonda, a prema pojedinačnom privrednom subjektu najviše do 5% iznosa kapitala Fonda". To su ograničenja koja zakon predviđa za pojedine banke ili pojedine korisnike fonda.
Međutim, stav koji sam tražio da se briše glasi doslovce ovako: "Vlada Republike Srbije može, na obrazložen zahtev Fonda, povećati obim izdavanja garancije i supergarancije iz stava 2. ovog člana, za određeni vremenski period".
Čini mi se da je ovaj član suvišan ili neko želi da apsolutno u ime fonda i Vlade Republike Srbije raspolaže sredstvima iz ovog fonda, jer predlagač ovim stavom traži da Skupština donese zakon, a onda da predlagaču damo mogućnost kada će sam, po svojoj volji i na koje vreme, da suspenduje odredbe zakona.
Da bi to još više dovelo u sumnju zakonitost rada tog fonda vidi se u sledećim članovima izmena ovog zakona, u delu da je ministar finansija nadležan, odnosno predlaže Vladi Republike Srbije članove upravnog odbora fonda i isto tako predlaže direktora fonda, što znači da apsolutnu kontrolu nad fondom nema Vlada, već ministar finansija, koji predlaže Vladi samo da prihvati njegov predlog.
Isto tako, po nalogu ministra finansija fond može da traži od Vlade da bilo koja banka menja ukupne iznose novčanih sredstava za bilo kog korisnika, a znajući prošlost svega ovoga što se dešavalo, meni ovo ne liči ni na šta drugo osim na nove anketne odbore i nove anketne komisije.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je jedan ovakav predlog zakona dosta ishitren, brz i da je možda proizvod nečijih lepih želja, ali da je u principu teško primenljiv. Mi smo pokušali amandmanima da popravimo ovaj zakon i da ga privedemo koliko je to moguće ovoj nameni.
Podneo sam amandman na član 8. odnosno precizirao sam taj deo koji se tiče da li je to funkcioner ili javni funkcioner, koji je moj kolega Goran Cvetanović lepo obrazložio. Međutim, u članu 8. tražio sam da se doda još jedan stav, a reč je o članu koji propisuje obaveze javnog funkcionera u vezi njegovih upravljačkih prava, što se odnosi na nas poslanike najviše, odnosno na lica koja su izabrana od strane građana, znači, narodni poslanici, poslanici i odbornici imaju pravo po Predogu ovog zakona da zadrže upravljačka prava koja su već stekli.
Međutim, sam Predlog zakona nije ih obavezao i šta treba da imaju kao obavezu, osim u onom delu, a mislim da je to član 10, gde su njihova prava izjednačena sa ostalim pravima javnih funkcionera.
Ovim amandmanom sam tražio da se doda novi stav koji glasi: "Ako privredni subjekt u kome javni funkcioner ima upravljačka prava učestvuje na javnom nadmetanju ili na bilo koji drugi način stupa u poslovni odnos sa organima ili organizacijama Republike, AP ili jedinice lokalne samouprave, ili sa javnim preduzećima u kojima Republika, AP ili jedinica lokalne samouprave ima više od 25% upravljačkog prava, o takvom poslovnom potezu javni funkcioner je dužan da odmah obavesti Odbor", bez obzira da li je to republički, odbor AP ili lokalne samouprave.
Na jedan ovakav način izbegli bismo moguće zloupotrebe i narodnih poslanika, odnosno lica koja biraju građani kada posluju njihovim upravljačkim pravima prema pravnim i drugim subjektima koji su u manjem ili većinskom delu u vlasništvu Republike, odnosno AP, odnosno organizacije lokalne samouprave.
Pošto još uvek nismo dobili mišljenja ni nadležnih odbora, ni Vlade Republike Srbije koja je predlagač ovog zakona, jednostavno ne znam kome da se obratim da ovaj amandman prihvati, jer verujem da ministar kao ovlašćen predstavnik predlagača nema takvo ovlašćenje bez mišljenja Vlade.
Dame i gospodo poslanici, čudi me da, prvo u izveštaju koji je postojao u ovom predlogu o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, predsedavajući nije zadužio Odbor za finansije, koji je i te kako nadležan da o ovom predlogu raspravlja, jer po tom članu 51. koji se menja, "naplaćene takse prihod su budžeta Republike Srbije", tako da je bilo sasvim razumljivo da o tome raspravlja i Odbor za finansije. Tek u stavu 2. koji se sada menja, dotiče se ovog dela da 50% ostaje sudijama, predlagač je hteo da ovo podeli, da se ta taksa od 50% podeli i zaposlenima u pravosuđu.
Imajući neka svoja iskustva, sudovi koji najviše naplaćuju takse su trgovinski sudovi. Obično kada ide predlog o izvršenju ili prinudnoj naplati u onom pretpostupku koji još uvek ne dovodi do parnice, tužilac mora da plati sudsku taksu. Često se dešava da tužilac nema u tom trenutku dovoljno novca, podnese predlog za rešenje o izvršenju i naknadno plati tu sudsku taksu i o tome poseduje odgovarajuću dokumentaciju sa pozivom na broj na koga se odnosi taj predmet.
Dosadašnja praksa je bila da predmetni sudija koji uzima taj predmet ne vidi odmah priznanicu o uplaćenoj sudskoj taksi, donosi rešenje o prinudnoj naplati sudske takse i pušta na račun tužiocu, pre nego što pokrene bilo kakav postupak kojim tužilac treba da ostvari neko svoje pravo.
Kada se tužilac pojavi sa odgovarajućom dokumentacijom i pokaže da je platio sudsku taksu po tom predmetu, predmetni sudija mu kaže - izvinite gospodine, napišite zahtev za povraćaj više uplaćene takse i na taj zahtev platite novu sudsku taksu.
Nemam ništa protiv da deo novca od sudskih taksa ide osoblju, ali to osoblje je i računovodstvo. Čemu služi računovodstvo u sudovima? Zašto predmetne sudije koje postupaju po nekom predmetu nemaju izveštaj iz računovodstva koji je tužilac, tuženik, bilo ko u sudskom sporu uplatio taksu, već se to ostavlja sudijama da sami određuju, po svojim kriterijumima, bez potpune dokumentacije i onda dolazimo do ovakvih i sličnih situacija.
Ako već hoćete da poboljšate i naplatu sudske takse i ekspeditivnost vaših sudova, zašto se taksa ne plaća po okončanju sudskog spora? Valjda bi sudija bio zainteresovan da kvalitetno i brzo vodi sudski spor. Ovako smo sad u situaciji da neko ko dobije pravosnažno rešenje za naplatu nekih svojih potraživanja, mora da plati novu taksu na zahtev o izvršenju i prinudnoj naplati. Onda tako u krug, tako da čovek koji želi preko suda da ostvari neko svoje pravo, uhvati se za glavu i odustane od bilo kakvog tuženja, jer, jednostavno, će ga izložiti sve većim troškovima, a da ne pričam o tome da i pravni zastupnici, odnosno punomoćnici, jer mnoge firme nemaju pravnike koji bi ih zastupali pred sudovima, već uzimaju advokate, naplaćuju neke svoje provizije, neke svoje dažbine i onda u krug. Tako da sud, u principu, pogotovo trgovinski sudovi gube smisao.
Učesnici u privrednom životu zemlje ne mogu ili teško ostvaruju svoja prava pred trgovinskim sudovima, tako da će nam oni ostati samo za stečaj pravnih subjekata, pod uslovom da i za to neko plati taksu.
Dame i gospodo narodni poslanici, neko od mojih kolega reče ovde da svako ko učestvuje u politici treba da dobije priliku da formira vladu.
Čini mi se da ovde nije prilika da neko formira vladu, nego neko dobija ponovo šansu posle izuzetno kratkog vremenskog perioda, od svega nekoliko meseci, da ponovo učestvuje u vlasti i sprovodi vlast. To je jedan od tih problema sa kojima će ova vlada da se, be obzira na predizborno obećanje, suoči.
Saslušao sam pažljivo ekspoze mandatara za sastav vlade i hteo bih jedan deo njegovog ekspozea da vam pročitam, koji se odnosi na to kako se stara vlada ponašala i kako će nova. To otprilike ili tačno glasi ovako: "Pravna država podrazumeva odlučno odbacivanje i prevazilaženje pravnog volontarizma i samovolje, kao i obračun sa kvazireformskim, a zapravo revolucionarnim shvatanjem da cilj opravdava sredstvo, i da su pravo i vladavina prava prepreke i smetnje reformama, a ne nužan okvir i plodan podsticaj u kojem se reforme moraju odvijati".
To reče Vojislav Koštunica. Posle 5. oktobra Vojislav Koštunica je postavljen na mesto predsednika SRJ, položio je zakletvu i prva stvar koju je uradio jeste da prekrši Savezni ustav. Prekršio je Savezni ustav tako što je zatražio da SRJ bude primljena u Ujedinjene nacije kao nova članica. Time se odrekao pravnog kontinuiteta svih ranijih Jugoslavija i dao pravni osnov da nas tuže za ratnu štetu i Hrvatska, i Bosna i Hercegovina. Te se u svakom slučaju može reći da je Vojislav Koštunica sam sebe demantovao i da cilj opravdava sredstvo.
Kršenje Ustava Vojislava Koštunice svodi se i na Beogradski sporazum i na Ustavnu povelju, jer i jednim i drugim na jedan neustavan način suspendovan je Ustav SRJ. Zato što je to bila nečija volja.
Da ne pričam o tome da na Beogradski sporazum, opet je došlo do kršenja Ustava, nema potpisa predsednika Republike Srbije, koji je jedini ovlašćen da predstavlja Republiku Srbiju. To nije ni premijer, ni predsednik SRJ, već isključivo predsednik Republike Srbije, koga smo imali, pa kakav je da je. Znači, opet cilj opravdava sredstvo.
Kada je u pitanju Hag, gde opet cilj opravdava sredstvo, ništa vam ne verujem, pogotovo kada je u pitanju izručenje naših državljana toj instituciji ili nazovisudu. DSS je baš jedan od inicijatora Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Navodno to mora da se uredi da ne bi Čeda, Mihajlović i Batić morali da otimaju ljude iz zatvora, nego da ih po zakonu hapse i na taj način ne snose krivičnu odgovornost za ono što su činili.
Dalje, ova skupština je prilikom predlaganja dnevnog reda odbacila i predlog SRS da se Zakon o promeni Ustava, koji je usvojila prethodna Skupština, stavi van snage i to opet i isključivo voljom većine koju sačinjava DSS. Ne očekujemo valjda od ovih drugih koji su doneli taj zakon, da ga stavljaju van snage. I republički Ustavni sud je ocenio taj zakon kao neustavan. Kako sada misli gospodin madatar da nas ubedi da hoće da se pridržava Ustava i zakona.
Kada su u pitanju Kosovo i Metohija, da vas podsetim da je i Vojislav Koštunica, iz jedne oligarhije domaćih političara, pozivao Srbe da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji. Na taj način je dao legitimitet jednoj paradržavnoj skupštini da odlučuje i raspravlja šta će biti sa teritorijom Republike Srbije, a poslanici – Srbi koji su tamo, služe da glasaju protiv da daju legalnost ili da idu oklopnim transporterima na sahrane ubijenim Srbima.
Isto tako je Vojislav Koštunica prekršio i Ustav i zakon kada je potpisao aboliciju za Fjoru Brovinu. Isto tako nije, a bio je obavezan da se stara o očuvanja saveznog ustava i saveznog zakona, nije sprečio, a mogao je, da bude pušteno 2.500 albanskih terorista iz zatvora u Srbiji.
Da vas podsetim, i uvek ću o tome da pričam za ovom govornicom i uvek vas malo da podsećam, jer imate i deo moralne odgovornosti za to, da je jedan od tih terorista izjavio da je silovao devetogodišnju devojčicu i njenu majku samo zato što su Srpkinje, a potom su spaljene u prvom krematorijumu posle Drugog svetskog rata. U tome ste učestvovali, gospodo. Uvek ćete makar malo moralno da snosite tu odgovornost.
(Predsedavajući: Molim vas za malo pristojnosti prema poslanicima.)
Dalje, bilo je ovde reči i oko toga ko je glasao za Zakon o radu, a ko je glasao za Zakon o privatizaciji i da je samo Zakon o radu kriv za novih pola miliona nezaposlenih.
Mislim da su i jedan i drugi zakon podjednako odgovorni za to, s tim da je DSS glasala za Zakon o privatizaciji, a da je vaš koalicioni partner Miroljub Labus za Zakon o radu izjavio, pošto ste pokretali to pitanje krađe, da nije važno kako je zakon izglasan i donet, već je važno da je reformski i da je izglasan. Sada vas pitam kako mislite i koga mislite da okrivljujete u daljem radu za sve one probleme i posledice koje ćete da imate sa takvim koalicionim partnerima.
Pošto nemam vremena, o vašem ekspozeo bih mogao prilično dugo da pričam, samo bih još hteo da kažem da je gospodin Vojislav Koštunica socijalni program postavio na poslednje ili pretposlednje mesto. Tu je negde oko sporta. Svi se slažemo da je većina domaćeg stanovništva na ivici bede, da je trenutna cena hleba 27 dinara, da će cena biti i preko 50 dinara zato što nema pšenice, da je hleb jedna od osnovnih životnih namirnica siromašnijim slojevima stanovništva. Postavljam pitanje: da li ova nova vlada razmišlja o tome da napravi subvencije, odnosno da smanji cenu hleba takvim slojevima stanovništva?
Na kraju, pošto je ova vlada napravljena i protiv volje većine građana Republike Srbije i zato što ste, gospodo iz DSS-a, u lošem društvu, siguran sam da neće dugog veka biti i da neće imati dobre rezultate. Smatram da bi neki od vas, pogotovo ovi što sada dobacuju, kada se to desi, trebalo da prestanu da se bave politikom.
Dame i gospodo poslanici, nema nekog posebnog mišljenja da se izdvaja kada neko od predloženih funkcionera podnese ostavku ili odustane od nekakve kandidature.
Međutim, ovde je sada jedna situacija u kojoj se nalazi ova skupština, koja je izazvana žurbom da se nekakav posao što pre obavi i u čitavom svom radu ova sednica je bila zasuta nekakvim improvizacijama da se što pre smeni sadašnji guverner Kori Udovički, a postavi neko drugi na njeno mesto.
Isto je sa Savetom guvernera. Prvo smo dobili saziv za sednicu ove skupštine, o tome sam već pričao na jučerašnjem zasedanju, sa datumom od 14. februara, onda je Odbor za finansije 17. februara doneo nekakvu odluku koja treba da bude u dnevnom redu saziva od 14. februara, da bi juče dobili obaveštenje od gospodina Cvjetićanina da odustaje od kandidature na funkciju člana Saveta Narodne banke Srbije.
Na sednici Odbora, koji je i predlagač ove tačke dnevnog reda, nismo bili u mogućnosti da tumačimo Poslovnik o radu Narodne skupštine, za to postoje drugi odbori, ali sam izdvojio mišljenje da ipak obavestim Skupštinu Republike Srbije kakve su posledice jedne ovakve odluke i ostavke i nekakve, da nazovem, konstatacije Odbora za finansije, odnosno predlagača za ovu tačku dnevnog reda, da je neko podneo ostavku.
Odbor je doneo odluku o članovima Saveta i guverneru Narodne banke Srbije i tu odluku je predložio Narodnoj skupštini na usvajanje.
Ostavkom gospodina Cvjetićanina prestaje da postoji odluka Odbora za finansije. Ako prestaje da postoji odluka, prestaje da postoji i dnevni red koji je predložen u ovom sazivu Narodne skupštine, odnosno uz ovu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, tako da mi nije jasno zašto, a pogotovu ekspertska grupa, kako sebe ovde predstavljaju, istrajava u nekoj svojoj nameri da što pre postavi svog čoveka za guvernera Narodne banke Srbije, istovremeno se pozivajući da na to ima puno moralno pravo zato što je prilikom izbora Kori Udovički bilo krađe u Skupštini Republike Srbije, a kao što sada ovo može da se tumači u ovom trenutku?
Isto kao jedna odluka koju donosi teror većine, koja nije u skladu ni sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, ni sa Zakonom i samim tim, svi oni koji istrajavaju na ovoj odluci potpuno su izjednačeni sa onima koje optužujete da su vas pokrali prilikom glasanja za guvernera Narodne banke Srbije.
U prinicpu, u DSS-u, Novoj Srbiji i G17 vidim reciklirani DOS, koji se nije odrekao manira koji su na isti ili na sličan način bili prisutni u čitavom sazivu prošle Skupštine.
Mislim da je vreme da se sa takvom politikom konačno prekine, jer je već u narodu ostala poznata sasvim jedna izreka da je – DOS najgori.
Dame i gospodo, čitav jedan radni dan slušam ovde u Skupštini o nekakvim krađama, falsifikatima i zloupotrebama. U sazivu za održavanje ove sednice  druga tačka dnevnog reda je – Predlozi odluka o izboru guvernera Narodne banke Srbije i predsednika i članova Saveta Narodne banke Srbije, koje je podneo Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije. Taj saziv su potpisali poslanici DSS-a, G17 plus i SPO – Nova Srbija. Odluka Odbora za finansije donesena je juče, 17. februara, a saziv za Skupštinu je predat pisarnici Skupštine Srbije 14. februara, bez odluke Odbora za finansije.
Sad pitam ovde vas, koji se zalažete za pravdu, za istinu, šta ovo treba da znači? Da li ovo treba da znači da su poslanici DSS-a i G17 plus i SPO – Nove Srbije potpisali falsifikat, jer Odbor za finansije nije doneo nikakvu odluku do jučerašnjeg dana? I, sa ovakvim sazivom vi ste prejudicirali odluku Odbora za finansije, jer ti vrli pravnici koji sada nama ovde pričaju o pravu, pokazuju nam svojim delima kako ne treba da se radi. Šta ako Odbor za finansije nije doneo tu odluku? Šta ako nije imao kvorum za rad? Šta ako nije prihvatio taj vaš saziv?
Predložili ste da se Skupština sastane i stavili na dnevni red tačku koja postoji samo u vazduhu. To su ti problemi i zato sam ja izdvojio mišljenje na Odboru za finansije Narodne skupštine Republike Srbije.
Dame i gospodo poslanici, pre nego što još neki kolega poslanik izađe za ovu govornicu, hteo bih da ga opomenem da ne priča gluposti o tome da odluka o imenovanju Kori Udovički za guverera ne postoji. Postoji, i te kako, inače ne biste sada pokušavali da je na određen nezakonit način poništite.
U prošlom sazivu, u kome sam i ja bio narodni poslanik, sve i svašta se kralo. Nisu samo glasovi, to su bile i krađe poslaničkih mandata, razne zloupotrebe i falsifikovanje itd, da ne nabrajam. Međutim, nadao sam se da će sa novim sazivom taj jedan određen manir da prestane i gde će Skupština početi da radi u duhu Poslovnika o radu Narodne skupštine i Ustava Republike Srbije. Izgleda da sam se u toj svojoj nadi prevario.
Sada imamo na dnevnom redu odluku koju Skupština treba da poništi. Jednu odluku koja je, nesporno je, doneta na način koji nije predviđen Poslovnikom o radu Skupštine Srbije. Iako o tome nemamo zvaničan stav relevantnih državnih organa, to je jedna činjenica, činjenica je da je i ta odluka objavljena u "Službenom glasniku" i da je proizvela određene pravne posledice.
Sada mogu da kažem, lažni moralisti, koji se pozivaju na krađu glasova u Skupštini, jednu takvu odluku hoće da ponište. Valjda bi mi srpski radikali imali pravo da takve odluke tražimo i da smo mi prvi da se takve odluke ponište. Prvi smo sa ove govornice opominjali da se u Skupštini kradu glasovi, da se zloupotrebljavaju kartice i niko na to nije obraćao pažnju.
Bio sam jedan od prvih poslanika koji je tadašnjem predsedniku Narodne skupštine, Draganu Mašrićaninu, ukazao na povredu Poslovnika i povredu člana koji se odnosi na način glasanja narodnih poslanika. Ne mogu da se setim imena tog svog kolege koji je zloupotrebio dve ili tri kartice, sam je sedeo i glasao je za još trojicu poslanika.
Gospodin predsedavajući tada se na to nije ni obazirao. Nije tražio da se o toj povredi Poslovnika čak ni Skupština izjasni.
Sada, odjednom, vidim moraliste koji kažu, bilo je krađe i ta odluka treba da se ukine. Samo bih hteo da se vratim na jedan deo, bilo je reči o tome već kada je bio izglasan taj famozni Zakon o radu, a koji u svakom slučaju, od kada je počeo da važi, proizveo mnoge teže pravne i praktične posledice po stanovništvo, građane i radnike ove države. Tada je, rečeno je to i sada, gospodin Miroljub Labus, tada član Instituta G17, član Demokratske stranke, izjavio da nema veze kako je donesen reformski zakon, bitno je da je donesen, makar se glasalo za taj zakon iz Soluna.
Osim Radikalne stranke, tada je iskoristio i to svoje pravo predsednik Narodne skupštine Dragan Maršićanin da se on po tom pitanju kao nešto buni, baš kao, tako nešto, na kraju je podneo ostavku, a to je bio razlog jednog političkog marketinga DSS da se prikaže kao spasilac naroda od ostatka DOS-a. A to nije tačno, jer da ste stvarno spasioci, prva stvar koju bi vi, gospodine Mihajlov, trebalo da kažete jeste ta da tražite da se poništi Zakon o radu.
To je bila prva ozbiljnija povreda Poslovnika i krađa glasova, a o tome ćutite. Sada se izjašnjavate o Kori Udovički, kao da je to mnogo bitno ko je ona i šta je ona u ovom trenutku, kada je pitanje dana kada će ona biti smenjena. Ovo je očigledno odluka koja je isključivo političko-revanšistički motivisana.
Nema drugog opravdanja za ovakav postupak. Prvo se od Skupštine traži da poništi svoju odluku, iako to po zakonu nije moguće. Traži se da Skupština prekrši zakon koji je sama donela. Postoji li u ijednom parlamentu nešto gore? Mislim da ne postoji. Svi koji se iole razumete i u Poslovnik i u pravo složićete se sa mnom.
Dalje, kada je u pitanju Narodna banka Srbije, niko od vas gospodo iz G 17 nije postavio pitanje kako je vaš guverner došao na čelo Narodne banke tadašnje Jugoslavije. To je bio upad u te prostorije, mesec i po dana predstavljao je tadašnju Narodnu banku Jugoslavije bez ikakvog zakonskog osnova, pa je čak i trošio devizne rezerve tadašnje Narodne banke Jugoslavije po nalozima nekakvih kriznih štabova. Jeste li te odluke poništavali, i ako ih poništite, možete li taj novac koji je potrošen da vratite?
Ovo je neprincipijelan i nekorektan način, nemojte da neko pomisli da SRS brani Kori Udovički, znamo mi dobro i u ovoj skupštini smo mi osetili taj teror većine. Međutim, trebalo bi da ova skupština i bar ovaj saziv prekine sa tim manirom zloupotreba i kršenja Poslovnika o radu Narodne skupštine.
To je jedini način da Narodna skupština Republike Srbije, kao predstavnik najviše zakonodavne vlasti, konačno počne da funkcioniše u interesu građana Srbije.
Dame i gospodo poslanici, kod nas iz Srpske radikalne stranke jasno je kako ćemo glasati. Nećemo glasati da nam guverner Narodne banke Srbije bude Kori Udovički. Mirne savesti možemo da izađemo pred vas i da vam to kažemo, jer nismo sa vama bili na izbornoj listi, jer nismo glasali za Vladu koja je konstituisana 25. januara 2001. godine, a ova samo nastavlja njen kontinuitet, sa nekim malim kadrovskim izmenama.
Bar kod nas radikala je sve čisto i jasno, kako to vi volite da kažete, transparentno, a ne uvijeno, zakukuljeno i zamumuljeno.
Vratio bih se na predlog za izbor guvernera Narodne banke Srbije. Vidim da je došao i gospodin ovlašćeni predstavnik predlagača. Još sam čuo neke pričice, od nekih svojih kolega, kako kandidat za guvernera obećava da će se boriti za stabilnost cena.
Iz biografije vidimo da je Kori Udovički, ministar u Vladi Republike Srbije od juna 2002. godine, tako da kada je u pitanju politika cena njoj ništa ne mogu da verujem. Koliko je puta struja poskupela do sada, od kada je ona na čelu Ministarstva rudarstva i energetike? Struja je poskupela preko 40%, sa zadnjim poskupljenjem, i to za nepunih godinu dana, od kada Kori vodi to ministarstvo.
Bile su priče da moramo da povećamo cenu struje zbog politike Međunarodnog monetarnog fonda, jer nam je cena struje mnogo niska, nije u evropskom proseku, tako da naši građani sada plaću struju preko šest centi, a tu istu struju u tu istu Evropsku uniju izvozimo za 2,5 centa. Kako sada Kori Udovički neće da podlegne pritisku Međunarodnog monetarnog fonda ili Vlade Republike Srbije?
Kada je u pitanju ta politika cena, osim što to mogu da kažem, to u principu i nije posao guvernera Narodne banke Srbije. Politiku cena ne vodi Narodna banka Srbije. Narodna banka Srbije vodi monetarnu politiku, u smislu očuvanja kursa dinara, količine novca na tržištu - da li odgovara deviznim rezervama i vrlo malo uticaja ima na cene. Pre cena, prvo, mora da dođe do pada dinara. Tek pod takvim uslovima dolazi do skoka cena. Potrebni su još neki preduslovi, a to je da se primarna emisija, kroz Vladu, odnosno kroz javnu potrošnju, usmerava na tržište. Ipak, za to je potrebna saglasnost Vlade, tako da se tu Kori vrlo malo pita, bar što se tiče jedne takve politike.
Bio bi red da se, pre rasprave o izboru guvernera Narodne banke Srbije, bar na neki način, gospodin Dinkić, koji još uvek vrši dužnot guvernera Narodne banke Srbije, razreši bar u ovoj skupštini, ili bi možda bilo bolje ovako: da sa tog mesta bude oteran kao što je na to mesto i došao u petooktobarskoj revoluciji 2000. godine, kada je sa puškama upao u Narodnu banku Jugoslavije, proneverio tadašnjih oko pola milijardi dolara deviznih rezervi, a za koje niko ne zna kako su i na koji način trošene, odnosno izbegava se da se da odgovor da su tim sredstvima raspolagali krizni štabovi, u čemu ste svi zajedno učestvovali, a sada, eto, neko je drugi kriv - kada je došao kuća je bila prazna pa nije moglo bolje, u tim trenucima.
Postoji još jedan problem iz tog perioda, da ste od 5. oktobra do decembarskih izbora, sve vreme, javnosti plasirali da smo zbog nestašice struje, koju naš elektroenergetski sistem nije mogao da obezbedi, dobijali donacije od zemalja Evropske unije. Od toga nema ništa. Tih pola milijarde dolara najvećim delom i jeste utrošeno za kupovinu te struje, koja je navodno iz donacija.
Što se tiče biografije predloženog kandidata, Kori Udovički, samo mogu da kažem da ona, u svakom slučaju, možda jeste kvalifikovana da taj posao obavlja u Zimbabveu ili Mozambiku, a ovde je situacija nešto drukčija. Smatram da nam nisu potrebni uvozni eksperti, da imamo dovoljno domaćih stručnjaka, koji bi taj posao, sasvim je sigurno, obavljali mnogo bolje i kvalitetnije, nego Kori Udovički.
Dame i gospodo poslanici, čini mi se da je gospodinu ministru Đeliću postao običaj da posle iznetih neistina za ovom govornicom beži iz ove skupštine bez argumenata koje iznose poslanici SRS da on nije u pravu. Skupština je juče nastavila rad mimo odluke, ali dobro, izgleda mi da čovek voli da se poslednji slika za ovom govornicom u toku radnog dana.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, mogu da kažem da je to zakon koji je isključivo donet u interesu nekih lobija u zemlji i isključivo radi kampanje koju trenutno DOS vodi da navodno oslobađa pojedine proizvode i akcize. A da je to kampanja, služi samo jedan primer, ove akcize na većinu proizvoda vi sami ste uveli. Na primer, uveli ste za kuhinjsku so, pa je sada ukidate. Nije mi jasno šta je to u pitanju i zašto ste akcizu na nešto uvodili, kada sada to isto u ovom predlogu zakona ukidate. SRS, kada je bio Zakon o akcizama na dnevnom redu, davala je amandmane da se kuhinjska so oslobodi plaćanja akcize.
Ono što u najmanju ruku čudi, to je lista proizvoda koji se oslobađaju akcize. Gospodin Đelić reče da se vino oslobađa plaćanja akcize zato što Vlada Republike Srbije ima program da unapredi vinogradarstvo, da se zasejavaju novi nogradi, pa eto razloga da se akciza na vino ukine.
Zatim, na zlato, koje je u svakom slučaju luksuzna roba, uz tvrdnju da se sa tim pomaže Rudarsko-topioničarski basen Bor i Majdanpek, a što je opet, u najmanju ruku, čudno, jer akcizu ne plaćaju rudnici, već krajnji potrošači tih proizvoda.
Na kraju nije objasnio zašto krzno oslobađa akcize, imajući u vidu da smo pre neki dan imali zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom sistemu, pa ste čak i naveli da je nemoguć vid kompenzacije između poreskog obveznika i države. Navodi me na to da ste stanove već od države dobili, a koji su dobijeni putem kompenzacija, a sada vam je potreban novac i zato porez isključivo može novcem da se plati, a da biste i to što možete da kupite za novac mogli da kupite što više, rešili ste da takve artikle oslobađate plaćanja akciza.
Kada su u pitanju akcize na cigarete koje gospodin ministar obrazlaže, koje će da se primenjuju od 1. januara 2005. godine, pa kasnije od 1. januara 2010. godine, sigurno je da on tada neće više biti ministar finansija i ekonomije. Ovakve akcizne izmene su isključivo donete u svrhu duvanskog lobija. Znamo ko je u tom duvanskom lobiju, to je Stanko Subotić, zvani Cane Žabac, tu je Peconi, a pod njihovim pritiskom jedan ovakav zakon je sada na dnevnom redu, da bi se što jeftinije i što povoljnije kupile domaće fabrike duvana.
Postoje elementi zaštite, bar u početku, između domaćih i stranih cigareta, tako da se za cigaretu iz uvoza plaća deset puta veća akciza. Međutim, kasnije se to izjednačava 2010. godine, tako da i domaće i strane cigarete imaju akcizu od pet dinara po paklici od 20 komada cigareta. Gospodin ministar još kaže, to je u svrhu toga da bi se strane licencne cigarete proizvodile kod nas.
Ne vidim razloga da će neko da prihvati da proizvodi cigarete kod nas kad je akciza potpuno izjednačena i za cigarete koje su proizvedene u zemlji i koje su proizvedene u inostranstvu, već isključivo radi duvanskog lobija koji se bavi uvozom cigareta. Toliko o cigaretama.
Kad je u pitanju carinski zakon, izgleda mi da niko neće ili bar izbegava da kaže da je carina, pre svega, zaštitni mehanizam domaće industrije, pa tek onda izvorni prihod budžeta neke države. Gospodin Čedomir Jovanović, kada je ovde obrazlagao Akcioni plan harmonizacije odnosa Srbije i Crne Gore, toliko se izbrukao pokušavajući da pravda to što su Crnogorci postigli u dogovoru sa njim, a te stope se primenjuju po ovom novom carinskom zakonu, tako da je čak izjavio da neće više da štiti domaću industriju koja mora da se finansira iz budžeta, odnosno da je budžet dotira, kao što je Industrija poljoprivrednih mašina. Zatim, da neće više carinskim propisima da štiti tekstilnu industriju, koja je u osnovi skuplja nego strana, uvozna. Na taj način je, u svakom slučaju, naneo velike štete domaćoj privredi.
Ono što može da se kaže da najviše smeta nama radikalima, jeste da nije došlo do usaglašavanja poreskih stopa po pitanju poljoprivrednih proizvoda između Srbije i Crne Gore, obrazlažući time da je Crna Gora izuzetno zavisna od uvoza poljoprivrednih proizvoda i da zato ne bi trebalo da plaća carinu. Pa, ako se iole neko uzme u pamet, može da se zaključi da je to čista glupost. Crna Gora ne mora nikakvu carinu da plaća na poljoprivredne proizvode, ako oni dolaze iz Srbije.
Međutim, sada je naša poljoprivreda, zbog takvog stava Vlade, DOS-a i njihovih predstavnika, nezaštićena. Nema mehanizma i nema zaštite da se poljoprivredni proizvodi koji se uvoze u Crnu Goru iz drugih zemalja ne nađu na domaćem tržištu bez carine. Nema efikasne zaštite.
Postavlja se pitanje, kako to reče gospodin Đelić - da li smo mi dužni da slušamo direktive Evropske unije, direktive Vlade Crne Gore ili da postupamo i da vodimo državu u skladu sa interesima naših građana, privrede i industrije? Ovakav način, u svakom slučaju, dovešće do određenih posledica za rad domaće privrede, a domaća privreda je jedina ta koja može da obezbedi stabilan izvor prihoda i za budžet Republike Srbije i stabilan životni standard građana Srbije.
Zamolio bih predsedavajuću da mi obrazloži zašto predstavnik predlagača nije prihvatio moj amandman, jer mi poslanici nismo dobili mišljenje Vlade na podnete amandmane. Znači, ako već Vlada ne poštuje tu odredbu Poslovnika, nemojte da nam čitate iz tog klišea da je Vlada, odnosno predlagača odbio neki amandman.
Mislim da bi ipak, ako ova vlada poštuje Narodnu skupštinu Srbije kao najviši zakonodavni organ, trebalo da dostavi nama poslanicima svoje mišljenje, a ne samo da na sednicama odbora predstvnik predlagača odbija amandmane. Znate, do sada je bilo više slučajeva, kao što je bilo u nekim prethodnim zakonima, da nadlženi ministar nije konsultovao baš ministra Đelića i zato neki amandmani SRS-a nisu prihvaćeni. Ali, dobro, to je vaše pravo.
U svom amandmanu sam tražio da se član 1. Predloga zakona menja tako da se u članu 2. postojećeg zakona oslobode tačke 5) i 7) plaćanja akcize. Konkretno, to se odnosi na so za ishranu i to je već predviđeno ovim izmenama i dopunama Zakona. Tražio sam da se još i osvežavajuća bezalkoholna pića oslobode plaćanja akcize.
Predlagač je u ovom članu naveo da se i tačka 8) člana 2. oslobađa akcize. To su luksuzni proizvodi, a u luksuzne proizvode spada zlato, proizvodi od krzna i kože životinja koje nisu domaće. Isto tako, predlagač je tražio da se prirodna vina, medicinska vina i med ne oslobode plaćanja akciza.
Tražio sam svojim amandmanom da se sve to briše. Još uvek mi nije jasno kako će oslobađanje akcize na zlato, koje je isključivo luksuzna roba, pomoći našim rudnicima u Boru i Majdanpeku. Isto tako, nisam dobio nikakvo objašnjenje od predstavnika predlagača, koji ni sada nije tu, zašto se oslobađaju zlato i krzno.
Akciza se, kao dodatni vid oporezivanja, dodaje na robu koja je, u suštini, luksuz, odnosno predstavlja statusni i društveni položaj pojedinca. U svakom slučaju i zlato i krizno spadaju u tu grupu. Dobili smo nekakvo objašnjenje da se vina oslobađaju zato što je u programu Vlade Republike Srbije razvijanje vinogradarstva.
Mislim da je takav stav predstavnika Vlade u najmanju ruku ciničan, jer više puta su poslanici SRS svojim amandmanima tražili da se, recimo, pelene za bebe oslobode plaćanja poreza na promet, hrana za odojčad da se oslobodi plaćanja poreza na promet. Valjda je u interesu ove vlade i valjda je u planu i programu ove vlade povećanje nataliteta na teritoriji Republike Srbije.
Svi ti amandmani od strane predlagača, odnosno Ministarstva finansija i ekonomije, uvek su bili odbijani. Sada nam se uvodi jedan vid poreskog oslobođenja kroz akcize na robu koja apsolutno nema nikakve veze ni sa poljoprivredom, ni sa natalitetom, ni sa životnim standardom građana Republike Srbije.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Kad me već opominjete za vreme, smatram da vreme nisam prekoračio. Jeste Skupština donela odluku da se za raspravu u pojedinostima vreme ograniči na tri minuta, međutim, zajedno sa tom odlukom je doneta i odluka da se radi do 20,00 sati. Juče je predsednik Narodne skupštine prekršio tu odluku nastavio je raspravu do 20,12 časova.
Dame i gospodo poslanici, tek sad čujem od predsedavajućeg da predlagač nije prihvatio moj amandman. Znači, nastavlja se sa ponižavanjem i Skupštine Srbije i narodnih poslanika, da ne dobijamo izveštaje od Vlade Republike Srbije.
U svom amandmanu, koji sam podneo u ime SRS, tražio sam da se član 2. Predloga zakona menja i da stav 1. člana 2. glasi: "Za obaveze iz poslovanja Narodne banke Srbije jemči Republika Srbija". Sasvim je normalno da neko mora da stoji iza odluka koje donosi guverner i organi koji su nadležni za rad Narodne banke Srbije.
Taj deo je izuzetno važan, radi stvaranja poverenja i kod građana i kod ostalih učesnika u platnom prometu, da svoja sredstva stavljaju na štednju ili deponuju po viđenju, da u slučaju ako dođe do zabrane rada neke banke, Republika Srbija je ta koja će da obešteti građane i pravna i fizička lica koja takvom jednom odlukom trpe štetu, odnosno da im njihov novac nije dostupan.
Do sada je bilo da je dosadašnji guverner Mlađan Dinkić zatvarao banke. Jednostavno, samo je od njegove dobre volje zavisilo hoće li novac da bude vraćen građanima, bez obzira da li je bio na štednji ili je samo bio deponovan po viđenju. Isto tako je važilo i za pravna lica koja su obavljala svoje poslovanje preko te poslovne banke. Sa tom praksom treba da se raščisti i da zakonom neko odgovara za takve odluke guvernera.
Stav 2, koji se nastavlja na stav 1. po svojoj prirodi, glasi: "Za svoj rad i poslovanje Narodna banka Srbije odgovara samo Narodnoj skupštini Republike Srbije". Trebalo bi svima da bude jasno da je Vlada Republike Srbije izvršni organ. Isto tako je i Narodna banka Srbije izvršni organ. Izbor guvernera konstituiše Narodna skupština, isto tako i Vladu konstituše Narodna skupština. Ne može biti uticaja ni jednih ni drugih na rad jednog ili drugog organa.
Ovde sada imamo jedan primer da Vlada, kao izvršni organ, vrši konstantan pritisak na Narodnu banku i na način na koji će ona da posluje. Ide se čak dotle da Vlada jednostavno želi da pokrije svoj budžetski deficit preko Narodne banke Srbije. U svakom slučaju može biti katastrofalno za finansijske i privredne tokove u zemlji, najblaže rečeno može izazvati inflaciju.
Dame i gospodo, počeću, mada tako nisam planirao, od stava 7. člana 5. ovog zakona, jer stav 7. može da odgovara samo malim strankama, kao što je npr. Građanski savez Srbije; i predsednik Narodne skupštine Nataša Mićić je na nečuven način vodila raspravu u pojedinostima, u prepodnevnom zasedanju, i zaključila raspravu u pojedinostima sa 83 poslanika. To ne pričam radi vas, već radi službenih beleški, da neko sutra ipak zna način na koji ste vodili državu i ovu skupštinu.
Naime, u tom članu 7. predviđeno je da prihodi od članarine koje ima politička stranka ne mogu biti veći ...
(Predsedavajuća: Radi istih službenih beleški, narodni poslaniče, radi se o članu 5, a ne o članu 7.)
U stavu 7. člana 5. Predloga ovog zakona piše da politička stranka može imati prihode od članarine samo u iznosu do 100% od onoga koliko dobije iz budžeta Republike Srbije. To je suludo, jer ta visina koju će politička stranka da naplati od svojih članova određuje sam broj članova. To može da važi za male političke stranke, kao što je Građanski savez, kao što je Demokratska alternativa, ima ih ovde još koje ucenjuju, Demohrišćanska stranka, da ne nabrajam, da ne gubim vreme, ali velikim političkim strankama sa ozbiljnom kadrovskom i tehničkom infrastrukturom ovo je glupost. Za takve stranke i za njihov način funkcionisanja i rada, ovo je najčistija moguća glupost.
Dalje, u stavu 2. člana 5. gospodin ministar pokazuje da ne zna uopšte organizaciju političkih stranaka, a predlaže nam zakon o finansiranju političkih stranaka, tako da o prilogu političkoj stranci mora biti obaveštena skupština akcionara i organi upravljanja pravnog lica. Koji akcionari u političkoj stranci?
Postoji inicijativni odbor za osnivanje političke stranke, osnivači političke stranke, članovi političke stranke, ali akcionari ne postoje. Čini mi se da je tu gospodin ministar malo pobrkao lončiće kada je ovakav jedan stav napisao, a normalno, stranka ima organe koji vode računa o njenom poslovanju i na taj način ozbiljne političke stranke kontrolišu svoje rukovodstvo.
O stavu 3. ovog člana neću više da pričam, to je gospodin Krasić lepo obrazložio. Još - prihodi od promotivnih aktivnosti političke stranke su prihodi od prodaje publikacija, simbola i drugih oznaka političke stranke. Svojim amandmanom tražio sam još da se doda - i ostali prihodi od redovnog poslovanja političke stranke utvrđeni statutom. Sasvim je normalno da politička stranka koja ima svoj program, koja ima svoje organe, ima pravo da ostvaruje prihode iz privrede. To je nešto sasvim normalno. Ovakav jedan zakon, rekoh, odgovara samo političkim strankama koje su na vlasti i koje su male. Ozbiljnim političkim organizacijama, sa...
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
... ozbiljnim političkim programima, ovakav zakon nema nikakvog smisla.
Dame i gospodo poslanici, gospodin ministar Đelić očigledno vređa ovu skupštinu svojim neprisustvovanjem, jer svako pravo povlači obaveze, kako to predsedavajuća ima običaj da kaže, pa bi mi trebalo da prekinemo rad dok on ne izvoli da dođe ovde i da malo popričamo s njim. Verovatno mu je važniji televizijski nastup sa Dinkićem nego ovaj zakon, pa se priprema. Dobro, kakav ministar takva i vlada.
Sada je reč o jednom zakonu o Narodnoj banci Srbije, o zakonu koji će da kreira monetarnu politiku, platni promet, kurs dinara, finansijske tokove u zemlji. Ne bi ništa bilo strašno da se o ovakvom zakonu vodi ovakva rasprava da nema trenutka u kome se sadašnji guverner Narodne banke Srbije i predstavnici Vlade Republike Srbije sve vreme prepucavaju o nekakavoj odgovornosti, zloupotrebama i slično.
Sadašnji guverner Narodne banke Srbije je u događajima oktobarske DOS-ovske revolucije nasilno ušao u Narodnu banku, tadašnju Narodnu banku Jugoslavije, sam sebe prozvao za guvernera i odmah počeo da sprovodi program koji je bio diktiran sa strane. To da je program bio diktiran sa strane i da je ta činjenica potpuno tačna dokazuju nam neki njegovi postupci, a to je uništavanje domaćeg bankarstva koje je bilo u društvenoj, da kažem u državnoj svojini.
Setite se samo kako je gospodin Dinkić zatvarao Slavijabanke, manje banke koje su bile regionalne okružne teritorijalne organizacije, pa se čak usudio da u jednom trenutku zatvara Poštansku štedionicu. Verovatno mu je tada neko rekao - čekaj, stani, pa to je u vlasništvu Vlade Republike Srbije, to ne možeš baš tako da zatvaraš.
On je u tom trenutku ustuknuo, ali cilj svega toga je da se na jednom tržištu, koje su pokrivale takve banke, stvori vakuum i da na takvo tržište uplivaju prvo određene povlašćene domaće banke, kasnije ćemo o njima, a i strane poslovne banke, čiji su osnivači baš strane banke, ali nikako ne priznaju nikakve obaveze njihovi osnivači sa ovim bankama koje su trenutno na tržištu, osim da otkupljuju naša devizna sredstva i prebacuju na račune svojih stranih osnivača.
Kada su u pitanju domaće banke mislim da je njihov presudan uticaj bio da se ukine platni promet koji je vodila Narodna banka Jugoslavije, odnosno Narodna banka Srbije i to su svi iz Vlade Republike Srbije pozdravljali. To je pozdravio i gospodin Đelić, koji je čak i rekao da će jedan takav platni promet, koji je moderan, da bude znatno jeftiniji, a evo već šest i više meseci takav platni promet se sprovodi i mogu da kažem da ne samo da nije jeftiniji nego je višestruko skuplji, jer i poslovne banke koje ga obavljaju moraju da uplaćuju za svaku transakciju 0,20% Narodnoj banci Srbije i plus onaj deo kojim pokrivaju svoje troškove, tako da je sada platni promet tri, četiri ili pet puta skuplji nego što je bio ranije i to je sigurno tako, umesto jeftinijeg obećanog.
Na tome je najviše insistirala Delta banka. Znamo svi ko je vlasnik Delta banke ili Delta holding, gospodin Mišković. Znamo svi da novac koji on okreće, da je njegovo poreklo ili od šverca duvana ili od šverca nafte i naftnih derivata. Znači da taj novac pripada Stanku Subotiću - Canetu Žapcu. I tu je u nekom trenutku bila agresivna, ali nije bila prvobitna njena namena, a to je Cepter banka čiji je vlasnik Milan Janković ili Filip Cepter, kako više sebe voli da nazove.
To su bili neki od razloga zbog kojih su sprovodili ova vlada i tadašnji i sadašnji još uvek guverner Mlađan Dinkić uništavanje domaćeg bankarstva da bi ovakve dve banke mogle da egzistiraju na domaćem tržištu. Sa sigurnošću sada mogu da kažem da je jedan od razloga donošenja ovog zakona Dinkićeva smena i u svakom slučaju gubitak podrške stranih finansijskih struktura, koju ste do sada imali, zbog ovakvog haosa koji ste napravili u zemlji povodom finansija.
Sada dolazimo do sukoba u javnosti i ko je za to kriv. Da li je kriva za to Vlada Republike Srbije ili Mlađan Dinkić? Po meni su krivi i jedan i drugi isto. Samo pokušavaju da izbegnu odgovornost i kroz neke političke promocije da favorizuju svoje stranke koje zastupaju. U svakom slučaju, od ovog zakona biće pozitivnih i negativnih posledica. Pozitivno je da će Dinkić konačno biti smenjen sa mesta guvernera Narodne banke Srbije, a negativno je zato što će isti takav biti izabran po onoj narodnoj - sjaši Kurta da uzjaši Murta.