Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9726">Veroljub Arsić</a>

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo poslanici, kad čovek pogleda tarifni sistem, može da dođe do dva zaključka.
Prvo, da je gospodin ministar bio izuzetno vredan da tarife administrativnih taksi podigne od 100 do 700%. U drugom delu je bio izuzetno vredan da sve ono što ne može da svrsta u poreske kategorije, pokuša da naplati i nadoknadi kroz takse.
Mogu davam kažem, osim što je bio veoma vredan, u tome je bio i veoma uspešan. Neke takse po jednom osnovu više puta naplati. Da pogledamo malo taj njegov tarifni sistem.
U tarifi broj 10, da biste iskopali najobičniji bunar u svom dvorištu, treba da platite taksu od 9.000 dinara.
Najčudnije je to što su tzv. borci za ekološku životnu sredinu ili ekološku državu po pitanju ekoloških taksi uveli izuzetno velike iznose.
Tarifni broj 15 - za pregled tehničke dokumentacije po zahtevu za davanje saglasnosti na procenu uticaja projekta na životnu sredinu, osim projekta u prirodnom dobru posebnih vrednosti, do 100 kvadratnih metara - 15.000 dinara.
Neću da čitam. Uzeću najmanje vrednosti, znači, za najmanje objekte.
Tarifni broj 16 - menja se samo jedna jedina reč. Za pregled tehničke dokumentacije po zahtevu za davanje saglasnosti na analizu uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu, osim projekta u prirodnom dobru posebnih vrednosti, opet do 100 kvadrata 7.500 dinara.
Tarifa 17 - opet nova reč i nova tarifa. Za rešenje kojim se utvrđuje ispunjenost uslova zaštite životne sredine iz procene uticaja ili analize uticaja zatečenog stanja pre izdavanja upotrebne dozvole za postrojenje i aktivnosti za koje nije propisano izdavanje ekološke dozvole - 7.500 dinara.
Ako hoćete da napravite jednu najobičniju garažu ili šupu, morate da platite na ime taksi, po raznim osnovama, skoro 30.000 dinara. I da stvar bude još lepša, ako taj objekat gradite, za građevinsku dozvolu po tarifi 137. treba da izdvojite 56.000 dinara.
Ili, šta se dešava ako hoćete da otvorite trafiku, kiosk ili neku malu prodavnicu i zanatsku radnju? Tarifni broj 23 - za rešenja kojima se utvrđuje ispunjenost sanitarno-higijenskih i zdravstvenih uslova za lokaciju objekata pod sanitarnim nadzorom i daje saglasnost za lokaciju, odnosno objekte, pa opet najniža, do 100 kvadratnih metara - 3.000 dinara.
Za ispunjenost sanitarno-higijenskih i zdravstvenih uslova projektno-tehničke dokumentacije za objekte pod sanitarnim nadzorom i daje sanitarna saglasnost na projekte, za objekte do 100 kvadrata 3.000 dinara. To je zato što se samo jedna reč promenila.
I za kraj da kažem, još 3.000 dinara po jednom istom osnovu, da su objekti izgrađeni, odnosno rekonstruisani u skladu sa sanitarno-higijenskim i zdravstvenim uslovima projektno-tehničke dokumentacije na koju je data sanitarna saglasnost i daje sanitarna saglasnost za korišćenje objekta.
Gospodo, tako plaćate za svako rešenje taksu, pa na taksu taksu, pa na taksu taksu. To je isto kao kada biste ušli u prodavnicu, pa neko hoće da vam naplati taksu što ste ušli u prodavnicu, onda što ste kupili robu, što vam je robu spakovao u kesu i što ste izašli iz prodavnice.
Da je to tako, možete da vidite u tarifnom delu broj 92 - recimo, dosad je bilo po novom Zakonu o završnom računu i ovim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit, to mogu da čine samo stručna lica. Pogledajte takse koje trebaju da plate stručna lica, da bi to mogli da urade.
Za svako prijavljivanje polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni revizor - po predmetu - 2.000 dinara; onda računovođa po predmetu 1.300 dinara itd.
Tarifni broj 96 - za izdavanje isprave o sticanju zvanja, ovlašćeni revizor, ovlašćeni računovođa, samostalni računovođa i računovođa - još 1.300 dinara. Za upis u imenik stručnih zvanja za ista ova zanimanja još po 1.000 dinara. Ljudi, što je mnogo, mnogo je. Hvala.
Ne znam zašto nam nema ministra, da ga niste nešto naljutili? Ako je ovo od njega, mnogo je.
Podneo sam amandman na član 2, a nema ni gospodina Pajtića da se izjasni kao predstavnik Zakonodavnog odbora i da pokuša bar da mi objasni kako ste u jedan član uspeli da stavite 12 članova zakona, a to ne važi za naše amandmane, pa ne bi trebalo da važi ni za vaše zakone.
Jedan od tih 12 članova u članu 2, 26đ stav 1. tačka 3), tražio sam da se briše, jer poreski obveznik ne može da otpiše sredstva, odnosno da napravi trošak ako ne pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja. Sada me baš interesuje šta su to ti dokazi? Da li su to akceptni nalozi koje će Narodna banka Srbije ili poslovne banke da nam vrate kao nenaplative, da li su to menice koje će nam isto biti vraćene kao nenaplative, da li su to sudska rešenja koja još nisu izvršena ili sudski izvršitelji moraju da izađu na teren i da konstatuju da je to potraživanje nenaplativo.
Ako očekujete da to sud rešava, znajući kako rešava, trebaće vam da biste otpisali neka sredstva, prvo, mnogo para da platite sudske takse, pravnog zastupnika i mnogo vremena i strpljenja, otprilike tri do četiri godine da dođete do tog dela. Uopšte me čudi da je to gospodinu Đeliću palo na pamet, ali dobro, on to ima pravo kao ministar.
U članu 26v stav 1. tražio sam da se brišu tačke 5) i 6); ne mogu - tačka 5) - da se prikažu kao troškovi kamate zbog neblagovremenog plaćanja poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina i - tačka 6) - novčane kazne i penali.
Gospodin Đelić je dugo vremena i odavno to najavljivao, da vas podsetim da je kamata obračunata na neplaćena sredstva na ime poreza 0,2% dnevno, tako da za neki mali dug koji ne platite tri ili četiri meseca možete da platite mnogo veću kamatu koje nema nigde u svetu. Mislim da ovu tačku ne bi trebalo da prihvatimo u ovom zakonu, barem dok gospodin ministar u svojoj kaznenoj politici prema poreskim obveznicima ne primenjuje eskontnu stopu Narodne banke Jugoslavije.
Kada su u pitanju novčane kazne i penali, ne znam da li je neko od vas imao prilike uopšte da sazna kako to rade republički organi, i to na terenu, kada je u pitanju privreda. Recimo, republički tržišni inspektor uđe u prodavnicu maloprodaje i jednostavno traži da li je sa artikla otpala cena, da li je izbledelo radno vreme i na licu mesta na ime toga naplati kaznu 2.000 do 5.000 dinara. Tako to izgleda na terenu, tako to izgleda u praksi, a sada vi tražite od poreskog obveznika da taj reket koji plaća raznim inspekcijama prikaže kao svoj prihod. Malo teže.
U članu 26b tražio sam da se posle stava 1. doda novi stav, a to se odnosi na tačku 3) ovog člana, primenjuje se od dana stupanja na snagu zakona o finansiranju političkih stranaka i organizacija. Slažem se sa vama da političke stranke i organizacije ne treba da imaju sponzora u privredi, kao i na drugim mestima, ali zato treba da postoji poseban zakon koji će da reguliše rad i finansiranje političkih stranaka. Tako da ne bi eventualni sponzori tražili od tih stranaka da u trenutku kada dođu na vlast sprovode program u interesu svojih sponzora.
Vi ne biste sada morali, recimo, da je postojao takav zakon pre nego što ste postali vlast, da sprovodite zakone Evropske unije i SAD-a, zato što ste čekali novčana sredstva ispred njihovih ambasada. Imali bismo pre sedam meseci specijalnog javnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala, a sada to ne bismo radili u vanrednom stanju.
Dame i gospodo poslanici, mada je već bilo dosta reči o tome, da se podsetimo malo kako je taj famozni porez na finansijske transakcije nastao.

Nastao je iz dve takse: za obnovu područja pogođenog zemljotresom u Kolubarskom okrugu u iznosu od 0,15% na svaku transakciju koja se obavi i takse koja je išla direktno u budžet Ministarstva odbrane, isto u iznosu od 0,15%, zbog moguće NATO agresije na SRJ.

Po završetku NATO agresije nastala je jedinstvena taksa od 0,30% namenjena za obnovu zemlje. Dolaskom DOS-a na vlast, radi promena taksa dobija ekspertski naziv - porez na finansijske transakcije, iako Ustav SRJ i Ustav Srbije ne poznaju takav vid oporezivanja, a prvobitna namena uvođenja takse gubi svoj smisao.

Ona gubi svoj smisao jer ste se umesto ratne štete opredelili za donacije koje vam strane zemlje, navodno, daju; samo me interesuje da li su to možda i neka naša potraživanja koja imamo prema njima. Kasnijim poreskim zakonima stopa oporezivanja bila je usklađena prema iznosima transakcija koje poreski obveznici obavljaju.

Sada, kada su prestali razlozi za postojanje ovog poreza, Vlada Republike Srbije daje nam novi predlog zakona i ponovo uvodi jedinstvenu poresku stopu od 0,22%, umesto da ovakav vid oporezivanja ukine, kao što je gospodin Đelić obećavao još kada smo počeli da radimo reformu poreskog sistema i kada je uveo jednu progresivnu poresku stopu od 20% na sve robe i rekao da je izuzetak jedino porez na finansijske transakcije, koji će biti ukinut, nada se, već iduće godine.

To njegovo nadanje počinje od 2001, a evo, sada smo u 2003. i za dve godine nadanja on je uspeo samo da tu taksu sa 0,30% smanji na 0,22%. Da stvar bude još gora, Narodna banka Srbije izdaje nalog poslovnim bankama, u trenutku kada su poslovne banke preuzele obavljanje poslova platnog prometa, da provizija za naplatu poreza na finansijske transakcije iznosi 200 dinara po nalogu, što znači da ako neko ima da plati iznos poreza na finansijske transakcije od npr. 20 dinara platiće 200 dinara proviziju bankama, a jedan deo od te provizije ide NBJ, tako da smatram da je za ostajanje ove takse zaslužan i bankarski lobi. Tu prvenstveno mislim na Mlađana Dinkića i G17 plus.

Malo je čudno to što, kad je već u pitanju taj platni promet vezan za ovaj porez na finansijske transakcije, prema najavama i eksperata DOS-a i eksperata G17 on treba da bude jeftiniji kada pređe u poslovne banke, umesto u NBJ, što je bilo do sada, a NBJ je do sada isključivo naplaćivala proviziju na osnovu prometa koji se obavlja preko poslovnih i žiro računa, i to u iznosu od 12,25% od ukupnog prometa za obračunski period.

Smatram da je više vreme da prestanemo i sa kršenjem Ustava, sa oporezivanjem neoporezivog i da se ovaj amandman prihvati.
Dame i gospodo narodni poslanici, razlog za podnošenje ovog amandmana najviše je sadržan u stavu 1. člana 7. ovog zakona koji počinje rečima - radi zaštite. Podneo sam amandman da se član 7. menja i glasi: Zabranjena je svaka vrsta monopola u oblasti osnivanja, rasturanja, emitovanja i objavljivanja informacija i mišljenja u javnim glasilima. U pravnoj normi nije potrebno navoditi razloge zbog čega se nešto zabranjuje. To može, gospodine potpredsedniče Vlade, da piše u razlozima za donošenje ovog zakona, ali nikako ne može da stoji u članu zakona i mišljenja sam da je ovaj član zakona napisao neko ko je potpuni pravni diletant.
Kada je u pitanju monopol i njegove posledice, on ne može da se odnosi samo na onoga ko objavljuje infromacije, da li su to pisana ili elektronska glasila, već na onoga koji služi kao izvor te informacije. Najgrublje kršenje slobode štampe i monopol nad informacijama sada u ovom vanrednom stanju primenjuje Vlada Republike Srbije. Konkretno, ministar policije i predsednik Vlade i potpredsednik Nebojša Čović,pa i vi gospodine potpredsedniče, najviše stvarate monopol nad informacijama.
Kako to reče gospodin Dušan Mihajlović, zamolio je političare da ne objavljuju svoja mišljenja u sredstvima javnog informisanja, zato što ometaju istragu. Najviše ste istragu ometali baš vi, članovi Vlade, koji ste na svaki način u javnim glasilima pokušavali SRS da ocrnite da je sarađivala sa organizovanim kriminalom. To su vaše želje, vaša mišljenja i maltretirali ste policiju da na bilo koji način nađe bilo kakvu vezu između SRS i organizovanog kriminala. Pri tome, niste nam dali ni jedan jedini deo medijskog prostora...
Pročitajte zakon, reč je o monopolu nad informacijama.
U sredstvima javnog informisanja nam niste dali ni jedan jedini deo prostora da odgovorimo na vaše optužbe. To je monopol nad informacijama, gospodine potpredsedniče Vlade.
Dame i gospodo poslanici, moram da kažem da me iskreno čudi ovolika brzina obrazovanja Saveta Republičke radiodifuzne agencije.
Prvo ste, kada smo utvrđivali ovaj dnevni red, odbili da se raspravlja na ovoj sednici čak i set poreskih zakona, ali ste insistirali da se ova procedura, kad je u pitanju Savet Republičke radiodifuzne agencije, završi što pre.
Sada ste, pred sam početak rasprave o ovoj tački dnevnog reda, obavestili Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine da jedan od predloženih kandidata povlači svoju kandidaturu. Neću da ulazim u to da li je kandidatura povučena dobrovoljno, pod prisilom ili je samo povlačenje opravdanje za vašu promenu odluke. Vaša odluka je promenjena, najverovatnije, zbog pisma koje su neke od poslaničkih grupa u ovoj skupštini dobile. U tom pismu se kaže da postoji niz indikacija da je bio duboko umešan u nezakonita izdavanja dozvola za frekvencije i tome slično.
Nije u tome problem, već je problem u tome što je gospodin Petrović takav kakav je, vama i treba takav. Sada se samo postavlja pitanje koliko se takvih Petrovića još nalazi u ovom savetu Republičke radiodifuzne agencije.
Da stavimo malo po strani sam Savet, ali mislim da su frekvencije koje dobijaju korisnici izvori prihoda pravog bogatstva za one koji te frekvencije izdaju, a bogami i za one koji te frekvencije koriste. Tu mogu da uzmem kao primer jednu televiziju sa ovih prostora, Televiziju "Pink", koja je baš zbog nezakonitog i povlašćenog statusa prilikom dobijanja frekvencija stvorila jednu imperiju, a njen vlasnik, koji je bio najobičniji bas gitarista, postao je multimilioner.
Da stvar bude još gora, ta televizija, kakva - takva, u svom programu je prepuna kiča, pa tako upropašćuje i osećaj za kulturu srpskoga naroda. Vidim da sad ovde nema predsednika Odbora za kulturu i informisanje. Da bude stvar još drastičnija, to je televizija koja svoj program koristi u odbranu ovog sadašnjeg režima, više nego što i sam režim koristi svoju državnu televiziju, odnosno RTS.
Sam problem zakona jeste što u ovom zakonu postoji jedna pomalo licemerna odredba, da članove Saveta Radiodifuzne agencije mogu da imenuju i predstavnici domaćih nevladinih organizacija i udruženja građana koja se prevashodno bave zaštitom slobode govora. Kažem licemerna, jer nijedna od tih nevladinih organizacija za ovih mesec dana se ni jedan jedini put nije pobunila protiv besomučne hajke koju članovi Vlade Republike Srbije vode protiv SRS i tvrde da je SRS umešana u organizovani kriminal.
Nemam ništa protiv, gospodo, da vi nas optužujete čak i lažno, ali imam protiv toga što nam dajete samo 10% prostora, koliko vi uzimate za to klevetanje, da vam rasturimo i te vaše laži i tu vašu politiku. U tome najviše prednjači gospodin Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Republike Srbije, i tvrdi da je SRS umešana u organizovani kriminal ...
(Predsednik: Upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Ovo jeste dnevni red.
(Predsednik: Nije, dnevni red je izbor članova radiodifuznog saveta.)
Profesor doktor Vojislav Šešelj je čak i napisao knjigu pod nazivom "Nebojša Čović - pudlica srpske mafije".
Dame i gospodo poslanici, svojim amandmanom sam tražio da se član 23. Predloga zakone briše. Staro rešenje je bilo mnogo bolje nego novo, predloženo u ovom članu, da o prestanku dužnosti javnog tužioca odlučuje Narodna skupština, a o prestanku dužnosti njegovog zamenika odlučuje Vlada Republike Srbije.
Amandman je podnet iz razloga što nismo zaboravili vaša obećanja, koja ste davali i pre izbora, a i kada ste počeli da ostvarujete vlast u ovoj skupštini, o nezavisnom školskom, srednjem i osnovnom obrazovanju, o nezavisnosti univerziteta, o nezavisnosti sudova. Mnogo je bilo polemike do sada da li je tužilaštvo sudska vlast ili organ državne uprave. Svejedno da li je, ali u svakom slučaju mu je potrebna nezavisnost u radu.
Sada sa ovakvim predlogom zakona imamo primer da Vlada može da utiče na rad tužilaštva. Kako to izgleda u praksi? Recimo da neki zamenik tužioca pokrene postupak da li su istiniti navodi da je potpredsednik Vlade Republike Srbije Čedomir Jovanović stvarno bio u Šilerovoj i Čedomir Jovanović na prvoj sednici Vlade pokrene postupak za razrešenje takvog zamenika tužioca. Zar to nije klasična zloupotreba? Do sada je o tome mogla da raspravlja samo Narodna skupština. Pa, čak i da je takav zamenik tužioca u nemilosti većine, postoji javna debata, rasprava. Verovatno će se takav tužilac obratiti za zaštitu poslanicima opozicije. Ako ništa drugo, bar bi se znalo za prave razloge njegove smene.
Izgovor za ovakav zakon o javnim tužilaštvima, kako to reče ministar pravde u Vladi Republike Srbije Vladan Batić, jeste taj da je ovoj državi potrebna borba protiv organizovanog kriminala, brza i efikasna, i da je ta borba isključivo u interesu građana. Moram da kažem da gospodin ministar ne treba da nas zamajava ni ovde, a ni u javnim nastupima, da je nešto u interesu građana, pogotovo ova borba, jer je niste poveli pre dve godine, nego ste je poveli kada su vaši interesi protiv tog organizovanog kriminala bili ugroženi, kada su vas oni koji su vas sponzorisali i protežirali počeli da ugrožavaju, kada ste počeli i sami da se petljate u njihove poslove, kumujete i naređujete. Tada vam je organizovani kriminal otkazao poslušnost i desilo se to što se desilo.
Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je ovim rebalansom budžeta gospodin ministar prihvatio i usvojio neke kritike koje je SRS stavila na Predlog zakona o budžetu za 2003. godinu, ali isto tako vidim da se sa jednom rasipničkom praksom, u ovom predlogu zakona, nije odustalo.
Prva stavka koja u ovom budžetu pada u oči jeste budžetska rezerva, a svi znamo da je budžet za 2003. godinu u deficitu, pa se postavlja pitanje ima li smisla uopšte stavljati jednu ovakvu stavku na potrošnu stranu budžeta!
Dalje, da je budžet rasipnički vidi se i po pojedinim stavkama kako se novac iz budžeta troši; tako za predsednika Republike Srbije koga nemamo, evo već ulazimo u četvrti mesec ove godine, izdvajamo novac za tu funkciju, a pod stavkom mašine izdvaja se 80 miliona dinara. Doduše, u (prvom) Predlogu zakona je bilo za desetak miliona više (90, a sada 80 miliona), pa se postavlja pitanje šta će naša "vršalica" dužnosti predsednika Republike Srbije da kupi za taj novac.
Cela Vlada Republike Srbije, recimo, dobija pet miliona dinara za mašine, a Nataša Mićić 80 miliona! Za te pare može da kupi nekoliko tenkova čak, pa da bi upotpunila folklor vanrednog stanja, kako sada dolazi na sednice može da dolazi tenkovima. Sa uludim trošenjem...
Zar je zločin za narodnog poslanika ako pita na šta će Nataša Mićić da potroši 80 miliona dinara?
Pričam o funkciji predsednika Republike Srbije, ali vidim da se vi u to ne razumete, pa neću više da se sa vama objašnjavam.
Dalje, nastavlja se sa jednom praksom, da kažem, sumnjivog trošenja novca, a to su usluge po ugovoru i specijalizovane usluge. Usluge po ugovoru, po rebalansu budžeta su oko 2.830.000.000, a specijalizovane usluge u iznosu nešto preko 5 milijardi dinara za Srbiju, da ne računam oko pola milijarde dinara za takozvanu saveznu državu.
Ministar za nauku, tehnologiju i razvoj i njegovo Ministarstvo dobijaju 3.100.000.000 dinara, a kada je bio razmatran Zakon o budžetu za 2003. godinu, gospodin ministar je rekao da se taj novac koristi za celu Vladu, za naučne radove, publikacije i istraživanja.
Sada se postavlja pitanje šta je sa ostale dve milijarde koje dobijaju ostala ministarstva? Zar to gospodin ministar za nauku i razvoj ne radi za celu Vladu, pa sada i ostatku ministarstva treba još dve milijarde dinara!
Da li dobijate vi nešto, gospodine Šabiću, nekakve usluge od njih? Ne dobijate, zašto onda dajete pare?!
To su sve parametri koji izazivaju određenu sumnju da li se jedna određena usluga plaća dva puta. Prvo od strane Vlade ili od nekog resornog ministarstva, pa onda od Ministarstva za nauku i razvoj. Nastavlja se sa praksom osnivanja raznih, da kažemo, kvaziministarstava koja su uobličena u agencije. Sada imamo Agenciju za unapređenje državne uprave, ne znam onda šta će nam Ministarstvo za lokalnu samoupravu i državnu upravu; imamo Agenciju za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, to nije mala stavka u budžetu koju ona dobija; pa Agencija za duvan, mada Zakon još uvek nije stupio na snagu; Uprava za javne nabavke; Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, pa se postavlja pitanje šta će nama Pitić; onda, imamo Agenciju za energetsku efikasnost, pa postavlja se pitanje šta će nama ministar za energetiku i rudarstvo itd.
Kada je u pitanju Koordinaciono telo Nebojše Čovića, vidim da sam ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ne poštuje osnovni Zakon o budžetu iz 2003. godine, jer su određene odredbe u članu 14. ovog zakona već prekršene. Po tom Zakonu, a ovo je samo nastavak zakona, Nebojša Čović treba da dobije oko 1.370.000.000, a ovde vrlo sitno, doduše lupom mora da se traži, sada mu se daje 1.854.000.000 dinara. Šta će Nebojši Čoviću tolike pare?
Još jedna stavka u budžetu, a to je gospodin Dragan Veselinov, njegovih 50.000.000 dinara, koje iz godine u godinu dobija za usklađivanje našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije.
Onaj koji nas naziva fašistima, napravio je genocid na pticama pevačicama, a sva je sreća što tih 50.000.000 ne koristi za pisanje zakona, jer bi u svakom slučaju izazvao i genocid poljoprivrednika. Hvala vam.
Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 1, odnosno na prihodnu stranu budžeta Republike Srbije i to na onaj deo koji se tiče realnih izvora finansiranja budžeta.
To su porezi, akcize, carine, naknade za korišćenje vazdušnog prostora. Naime, sam predlog člana 1, odnosno prihodne strane budžeta je po Srpskoj radikalnoj stranci nerealno visok i nije u skladu sa ekonomskim potencijalom Republike Srbije, a uz to nisu korišćeni oni parametri koji su obavezni prilikom projekcije ovakvog jednog člana i nisu uzeti u obzir.
Amandman na član 1. je, u stvari, nastavak budžeta koji je Srpska radikalna stranka projektovala još u 2001. godini, odnosno 2002. godini i smatramo da je mnogo realniji nego sam Predlog budžeta koji je podnela Vlada, odnosno nadležni ministar. Vlada, odnosno ministar nisu uzeli u obzir deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, nisu uzeli u obzir pad kupovne moći i, ono što je još važnije, porast broja nezaposlenih prouzrokovan haotičnom privatizacijom koju sprovidi Vlada Republike Srbije. Samim tim i prihoda strana budžeta je nerealno visoka i treba da se uskladi sa stvarnim mogućnostima srpske privrede.
Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 19. tačka 3). Vlada Republike Srbije objašnjava da je u tom članu napravljen izuzetak za korisnike penzija iz razloga što su ovaj uslov za sticanje prava na starosnu penziju najčešće koristili osiguranici koji rade na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem ("beneficirani staž"), pa je ovaj uslov zadržan upravo da bi se ovim osiguranicima dala određena povoljnost.
U samom članu 19. tačka 3) data je mogućnost da muškarci, kad navrše 40 godina radnog staža, odnosno žene 35 godina, sa 53 godine života mogu da idu u penziju. Kada se ovo pogleda vidi se određena nelogičnost i kao da je nešto ili višak u ovom članu ili nešto nedostaje. Zašto ste u Predlogu samog zakona izjednačili godine života muškaraca i žena, a niste godine radnog staža?
Muškarac i žena koji imaju pravo na beneficiran radni staž mogu u penziju sa 53 godine života. Žena sa 35 godina staža pod uslovom da ima 53 godine života. Postavlja se pitanje šta se dešava ako žena ima navršenih 35 godina radnog staža i nema 53 godine života. Dolazi u situaciju da radi do 53. godine života i navrši 40 godina radnog staža.
Mi smo svojim amandmanom hteli da se na žene odnosi sa 50 godina života i 35 godina radnog staža. Pošto je odbila ovaj amandman, postavlja se pitanje da li se ova vlada, radi toga da bi sticala političke poene, samo deklarativno zalaže za izjednačavanje prava žena, imajući u vidu sve specifičnosti u njihovom radnom i životnom veku.
Dame i gospodo poslanici, drago mi je da je  ministar pravde Batić stavio ruku na srce i izneo situaciju u kojoj se nalazi naše pravosuđe. Slažem se sa njim, delimično, da je to nasleđe prošlosti. Međutim, i te kako je za ovakvu situaciju u pravosuđu odgovorna i sadašnja vlast.
Vladan Batić je bar ranije pokušavao da sudije motiviše platom od 500 evra. Međutim, čitavo vreme za ove protekle dve godine zakonodavna, odnosno izvršna vlast se stalno petljala u posao sudske vlasti i samim tim dovela do toga da sudije budu demotivisane u svom poslu. Više puta je ovde sugerisano da on nije lično sugerisao ni jednom jedinom sudiji, a primera u praksi imamo nekoliko da ako nije on lično onda je Vlada i institucija Vlade.
Podsetiću vas samo na slučaj Socijaldemokratije i Vuka Obradovića, kada je baš Ministarstvo pravde stavilo privremeno van snage pravosnažnu sudsku presudu.
Da vas podsetim i na to da je Vrhovni sud Republike Srbije, pod ne znam čijim pritiskom, da li Zapada, da li ove vlade, a ja mislim i jednih i drugih, poništio pravosnažne sudske presude radi materijalne povrede postupka i pustio šiptarske teroriste na slobodu. Pustio je i čoveka koji je javno priznao, i u sudskom procesu, i u istražnom, i u predistražnom postupku, da je silovao i ubio devetogodišnju devojčicu samo zato što je Srpkinja!
Digli ste hajku ovde kako su sudije dozvolile da Milanović pobegne, iako je pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora, a ova vlada, opet pod nečijim pritiskom, da li Zapada, da li svojih interesa, poništila je i obustavila krivične postupke ne protiv onih koji su izazvali pogibiju, nego onih koji su ubili radnike RTS-a.
Ova vlast već dve godine organizovani kriminal deli na dobar i loš. SRS je više puta sadašnje atentatore, koje ste vi optužili, više puta optužila da stoje iza mnogo ubistava u Srbiji. Vama je trebalo dve godine da počnete borbu protiv njih, i to tek kada su vas ugrozili. Kako onda očekujete da sudije počnu da sude po zakonu i motivisano, kada ne možete da garantujete bezbednost ni predsedniku Vlade Republike Srbije, a kamoli sudijama koji su obični ljudi, koji strahuju za svoj život i živote članova svoje porodice.
Sve ove reforme koje pokušavate u pravosuđu i hoćete da kažete da je naše pravosuđe nezavisno, a na ovim primerima vidimo da nije, meni pre liče na hajku, ne na sudije dobre i loše, ne na sudije poštene i korumpirane, nego na sudije poslušne i neposlušne.
Dame i gospodo poslanici, ministar nam reče gde je živeo u poslednjih 40 godina, ali me živo interesuje gde će da živi kada ova vlada padne, a 29. maj se približava.
Podneo sam amandman na član 14. i dosta je bilo reči prilikom ove rasprave kako u načelu tako i u pojedinostima, a tiče se brzine sprovođenja privatizacije.
U dosadašnjem zakonu postojala je tzv. stimulativna šema, kojom se određivao procenat besplatnih akcija, a u vezi rokova u kojima se privatizacije sprovodi. Takvu stimulativnu šemu gospodin ministar sada ukida i kaže da svi mogu da dobiju 30% akcija bez naknade.
Ovim amandmanom sam čak i želeo da to vreme sprovođenja privatizacije počne od datuma donošenja ovog zakona, a ne od početka privatizacije, jer početak privatizacije nije vezan za zakon.
Samim tim, izgleda mi da ova vlada nema nameru da sprovede brzu privatizaciju, kako su se do sada zalagali. Najveći problem za sprovođenje brze privatizacije jeste, kako neki moj kolega reče, ambijent u kome se sada naše društvo nalazi, a za koje je isključivo odgovorna Vlada Republike Srbije. Taj ambijent je takav da često i subjekti privatizacije i radnici strahuju od same privatizacije, pa čak i Vlada Republike Srbije, jer ako bi krenula sa ovakvim zakonskim predlozima u privatizaciju, imala bi za kratak vremenski period preko milion nezaposlenih.
To u svakom slučaju dovodi u pitanje njihovu vlast, a sami su krivi i odgovorni za to.
Vlada Republike Srbije je podnela ovoj skupštini Predlog zakona o radu, ova skupština ga je usvojila, doduše glasanjem iz Soluna, ali taj zakon poslodavcu daje neograničena prava, a radnicima nikakva, poslodavcu nikakve obaveze, pa bi red bio da država te obaveze, pošto nije dala poslodavcu, prihvati na sebe.
Takođe, nemate ozbiljan socijalni program da zbrine tehnološke viškove, a nemate ni ozbiljne sindikate da zastupaju interese radnika.
Gospodin ministar reče da je ovo rađeno uz saglasnost tri najveća sindikata u Srbiji. Nije ni čudo, jer u sva tri sindikata od 5. oktobra su ljudi bliski DOS-u. U tome je najbolji primer ministar za rad, gospodin Milovanović, on je bio čak i predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata, pa je postao ministar, a njega je zamenio njegov kolega, a sada i moj kolega, predsednik te asocijacije, narodni poslanik u Skupštini Srbije i podržava ovu vladu.
Pitam vas - kakav je to nezavisan i samostalan sindikat koji podržava ovu vladu? To je nespojivo. Takav sindikat može da radi ne u interesu sindikalaca i članova sindikata, već isključivo u interesu Vlade Republike Srbije i to mu je jedina namena.
Treći je razlog odustajanja od ovakve brze privatizacije jeste taj što ste na brzinu prodali za male pare sve ono što je iole vredelo u Republici Srbiji. Sada je došlo do toga da se prodaje ono što se teško prodaje i pokušavate na svaki mogući način da nadoknadite manjak onoga što ste rasprodali.
Najbolji primer za to je do sada toliko puta spominjana Beočinska cementara, za koju je ministar u Vladi Republike Srbije Jorgovanka Tabaković, član Srpske radikalne stranke, postigla 50% veću cenu od istog kupca od one koju ste vi postigli. Ako bi moj prethodnik postigao bolje uslove, a ne ispoštujem takve ako ne mogu bolje, već prihvatim gore uslove, podneo bih ostavku, što preporučujem i gospodinu ministru Vlahoviću.