Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9726">Veroljub Arsić</a>

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predložio sam amandman kojim sam tražio da se član 1. potpuno Predlog zakona o porezu na promet, briše. U vašem obrazloženju piše da nije reč o povećanju stope poreza na promet robe i usluga, već o integraciji stope posebnog saveznog poreza na promet za finansiranje vojske od 3% i sada važeće republičke stope na promet proizvoda, odnosno usluga od 17%. Tu ste sasvim u pravu.
"Objedinjavanjem stopa posebnog saveznog poreza na promet i republičkog poreza na promet u jednu jedinstvenu stopu, sa jedinstvenim uplatnim računom i uz jedinstvenu primenu rešenja poreskih olakšica i oslobođenja, postupka utvrđivanja i naplate, bitno se pojednostavljuje sistem plaćanja poreza na promet, povećava efikasnost naplate i smanjuje administriranje".
Gospodine ministre, mogu da vam kažem da u tom delu niste u pravu. Trenutno se porez plaća po više osnova. Npr. porez na promet usluga, porez na promet robe na malo, porez na finansijske transakcije, porez na lična primanja, porez na imovinu, porez na dobit korporacija. Svi ti porezi se vode na posebnim računima i na posebnim hartijama u odeljenjima Republičke uprave javnih prihoda.
Ako niste znali, odeljenje Uprave javnih prihoda ima računare. Ako se interesuje inspekcija ili sam poreski obveznik koliko duguje i po kom osnovu, dovoljno je da se javi Republičkoj upravi javnih prihoda, da zatraži svoje stanje sa svojom šifrom i sve njegove obaveze, po bilo kom osnovu i po bilo kom porezu, biće mu dostupne za nekoliko minuta. Sama ta tvrdnja da hoćete da objedinjujete stope zbog lošeg načina vođenja evidencije i uplata nije tačna, zato što se porez uplaćuje najčešće virmanskim nalogom, odnosno obrascem 40 ili 41. Ne znam da li ste neki put videli, recimo, svežanj virmanskih naloga kada se uplaćuje plata. Tu je gužva. Kada se uplaćuje porez, obično ih ima pet ili šest i tu se sve završava.
Kao da je u pitanju marketing kada je ovaj zakon u pitanju i kao da je pravi cilj zakona taj da se konačno Ministarstvo za odbranu stavi u podređen položaj u odnosu na Republičku vladu, odnosno Zorana Đinđića. Još jedan jedini organ državne uprave je ostao koji gospodin Đinđić ne može da kontroliše, to je vojska.
Samim tim, ako Ministarstvo odbrane bude zavisilo od vas da li će dobiti para da kupi hranu za vojsku ili opremu, dovodi do toga da i vi i predsednik Vlade možete da rukovodite kadrovskom strukturom vojske, odnosno politikom savezne države. To je pravi cilj ovog zakona, a ne, kako vi kažete, objedinjavanje stopa poreza na promet proizvoda, odnosno usluga, da se vode na jednom jedinom računu.
Vi sada možete da kažete da vi obaveze prema vojsci izvršavate redovno. Možda, ali to zavisi od vaše dobre volje. Nije regulisano ni jednim jedinim zakonom, niti imate obavezu da to radite. Kada je u pitanju oslobađanje poreza na promet mesa, poslednjih nekoliko meseci slabo se prodaje, a što se tiče voća i povrća uvek se prodavalo 99% na pijacama, vi ste imali samo jedan procenat od tog prometa robe. Kada je reč o lekovima koji su bili na pozitivnoj listi, za te lekove plaćao se porez. Znači, samo su se sredstva koja su ustvari pripadala državi, vrtela od jednog poreskog obveznika do drugog. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući izlaganje predsednika Vlade i gospodina ministra Đelića, u njihovim izjavama da je oko 30% stanovništva na ivici siromaštva, pitam se i čini mi se kada se pogleda ova rashodna strana budžeta, da to nije u istoj zemlji, kao da je ova rashodna strana napravljena u nekim zemljama gde je blagostanje, bogatstvo.
Na primer, u budžetu su planirani troškovi za poslovna putovanja milijardu i 135 miliona dinara. Samo se pitam koliko će Srba biti isporučeno u Hag sa tim parama. Dalje, fond za prestrukturiranje banaka u iznosu od četiri milijarde i 50 miliona dinara mi ćemo da plaćamo, a gospodin Dinkić će da zatvara. Tekući transferi za jug Srbije, Kosovo i Metohiju, gospodinu Čoviću, u iznosu od 964 miliona dinara, a svim ostalim gradovima i opštinama u Republici Srbiji 919. Ne znam ni kako je onih 500 miliona potrošeno.
Zgrade i građevinski objekti su verovatno sredstva koja će biti utvrđena za stanove vaših funkcionera i trpe predviđen iznos od tri milijarde 267 miliona, a mašine i oprema u iznosu od dve milijarde 208 miliona za kupovinu stranih automobila, verovatno za te iste vaše funkcionere.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, posle nešto malo više od pola godine dolazite polako na ono o čemu smo vam pričali kada je na dnevnom redu bio Predlog zakona o porezu na promet. Slažem se  da meso, voće i povrće i određene lekove treba osloboditi poreza na promet, ali ne na određen rok, već trajno. SRS je čak podnela amandmane da meso, voće i povrće koji budu bili oslobođeni poreza na promet isključivo budu domaće proizvodnje.
Što se tiče vaše namere, mislim da je tu u pitanju čisto marketing, jer trenutno nije sezona potrošnje takve vrste robe. Znači, sada je prodaja mesa svedena na otprilike samo desetak procenata od količina koje se troše preko leta. Samim tim, pretpostavljam da će otprilike već na proleće doći do novih promena zakona. Što se tiče voća i povrća, ne verujem ni da se od ukupno prodatih količina samo na desetak posto plaća porez, tako da smatram da je ovaj predlog zakona isključivo marketing Vlade. Hvala.
Dame i gospodo poslanici, jedno od DOS-ovih predizbornih obećanja je bilo i to da će se DOS-ovom pobedom na izborima, a kasnije i DOS-ovom vlašću, stati na put organizovanom kriminalu. Nelegalna trgovina duvanom se svakako može svrstati u jedan od oblika organizovanog kriminala. Danas kutiju cigareta bez akcizne markice možete kupiti, maltene, na svakoj većoj raskrsnici, pijaci, na skoro svakoj trafici.
Što se trafikanata tiče, njih mogu da razumem, ne mogu da ih opravdam, jer se na taj način bore protiv nelegalne trgovine i sive ekonomije; a država koja treba da ih štiti, kako ih štiti i na koji način - povremeno pravi racije, upada im u radnje i trafike i u istražnom postupku, ako se pronađu te cigarete, najdalje dolazi do sitnog dilerčića koji te cigarete razvozi. Nikada se taj postupak ne vodi dalje i uvek se na tome završava i to, čini mi se, po nečijem naređenju. Oni pravi duvanski bosovi ostaju nedostupni policiji i prvosuđu.
Cigareta bez akcizne markice trenutno u Srbiji ima u velikim količinama, čak je asortimanska ponuda bolja nego u nekim svetskim fri-šopovima, što u stvari dokazuje da je u pitanju organizovan šverc, a nedodirljivost duvanskih bosova pred policijom i pravosuđem dokazuje da su vrlo bliski izvršnoj vlasti. Ne može se poreći ni bliskost predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Đinđića sa najvećim duvanskim bosom u Evropi, Canetom Subotićem. Isto tako, ne može se poreći ni činjenica da se, od donošenja uredbe Vlade Republike Srbije od 6. aprila, povećava naglo broj cigareta bez akciznih markica. Već više puta sam rekao - mafija je, čini mi se, sa promenama 5. oktobra, samo promenila gazde.
Dame i gospodo poslanici, predsednik Odbora za pravosuđe gospodin dr Dragor Hiber je vrlo škrto dao obrazloženje zašto se pojedine sudije i nosioci pravosudnih funkcija razrešavaju dužnosti. Ja bih to podelio u tri grupe: jedna grupa koja se razrešava zato što određene sudije idu u penziju, jedna koja se razrešava na osnovu sopstvenog zahteva i jedna grupa koja bukvalno treba da bude najurena iz suda.
Sada se postavlja pitanje zašto se neki određeni nosioci sudijskih funkcija jednostavno izbacuju. Verujem da na toj listi ima i takvih koji to zaslužuju, ali verujem da je u pitanju i politički revanšizam, pa čak i politička nepodobnost određenih nosilaca pravosudnih i drugih funkcija u pravosuđu. Postavlja se pitanje šta radi gospodin ministar pravde i lokalne samouprave, gospodin Vladan Batić, koji neprestano po čitavoj Srbiji kruži, po opštinskim i okružnim sudovima. Već je maltene javna tajna da nijednan predlog iz Ministarstva za pravosuđe do Odbora za pravosuđe neće dospeti, ako matični i opštinski odbor DHSS ne potvrdi taj predlog za sudiju ili nekog drugog nosioca sudijskih i pravosudnih funkcija. Postavlja se pitanje legalnosti ove smene, jer jednostavno ne mogu da poverujem da u Srbiji ima toliko nepogodnih sudija. Postavljam jedno prosto pitanje - da li će za mesec ili dva uopšte postojati sudovi i sudije u Srbiji. Hvala.
Dame i gospodo poslanici kako je gospodin predsednik Skupštine vodio Skupštinu proteklih desetak meseci, pokazuje zadnja odluka njegovog predsedavanja, koja je, iako protiv Poslovnika Narodne skupštine, ipak donesena.
Kršio je Poslovnik u toku čitavog svog vođenja ove skupštine, koristeći batinu koju možemo slobodno nazvati - teror većine. Povod njegovoj smeni je, navodno, zloupotreba elektronskog sistema kada se glasalo o zakonu o radu. To nije bila prva zloupotreba tog istog sistema. Prva zloupotreba na koju je ukazano, a ja sam ukazao negde pre osam meseci, kada je jedan poslanik, naš kolega, glasao za još dvojicu poslanika.
Tada predsednik Skupštine nije reagovao, jer mu je to tada bilo u interesu. Kaže da se borio za TV prenose u ovoj skupštini, a meni je dao da raspravljam o jednoj tački dnevnog reda jedva nešto više od jednog minuta. Toliko o njegovoj demokratiji.
Što se gospode iz Demokratske stranke Srbije, žale se na gospodina Đinđića - glasali su za njegovu Vladu. Znali su dobro tada ko je Zoran Đinđić, ko je ministar pravde gospodin Batić, i ko je Dušan Mihajlović, i ko je Jožef Kasa.
Još nešto, samo radi srpske javnosti, jer mi poslanici to znamo. U sadašnjem sazivu parlamenta samo dve stranke nisu glasale za ovu vladu: to su SPS i SRS. Tako da mi pripadne muka kada neko izađe za ovu govornicu i rasplače se nad sudbinom seljaka, a glasao je da tim seljacima ministar bude Dragan Veselinov. Hvala.
Gospođo potpredsednice, više puta sam već rekao za ovom govornicom da je sramota i poniženje za narodnog poslanika da govori  pred salom u kojoj nema ni polovina od potrebnog broja poslanika, tako da reklamiram član 82. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Da bismo nastavili sa radom, molim vas da prvo utvrdimo i obezbedimo kvorum. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin ministar u svom uvodnom izlaganju reče da su u izradi ovog zakona učestvovali poslodavci, sindikati i na kraju Vlada. Kada je u pitanju Vlada, tu je sve jasno. Ovim zakonom najsrećniji će biti sigurno gospodin ministar finansija, Božidar Đelić, a ne radnici, a to zbog pomeranja starosne granice za ostvarivanje prava na penziju na 65 godina, tako da veliki broj radnika neće ni doživeti da ide u penziju, a popunjavaće Đelićev budžet bez problema.
Kada su u pitanju poslodavci, kako reče gospodin ministar, ne znam na koje poslodavce je mislio - da li na ove koji su trenutno ovde u zemlji ili na poslodavce sa Zapada, koji će u rasprodaji koja se zove privatizacija da kupe srbijansku privredu? Iskreno rečeno, mislim da su ti novi poslodavci u stvari i pisali ovaj zakon, koji ni u svojim najluđim i najsmelijim snovima ne smeju da sprovode u svojim zemljama, ali su ga dali nama.
Zašto ne bi mogli takav zakon da sprovode u svojim zemljama? Zato što imaju dobro organizovane sindikate. A, kakvi su naši sindikati? Imamo Asocijaciju nezavisnih sindikata, čiji je dojučerašnji predsednik sadašnji gospodin ministar. Sadašnji predsednik sindikata je gospodin narodni poslanik. Evo, maše mi iz klupe. Sada se i ja pitam sa kojim sindikatima je Vlada pregovarala? Sama sa sobom.
Kada je u pitanju gospodin Smiljanić, on se malo sad tu uzjogunio i pobunio, inače je DOS-ov saborac. Čini mi se čak da je bio na listi DEPOS-a za narodnog poslanika. DEPOS je preteča DOS-a. Postavlja se pitanje: šta se uopšte dešavalo sa ovim sindikatima i ovim protestima koje su sindikati sprovodili? Mislim da su radnici u ovom slučaju bili zloupotrebljeni, da su slagani od svojih sindikalnih vođa, da je postojala realna opasnost, zbog najave ovog zakona, da radnici samoinicijatino izađu na ulice. Pa otud kažu - bolje da to uradimo preko sindikata.
Toliko za moje vreme, koliko sam dobio od DSS-a.
Dame i gospodo narodni poslani, gospođo ministre, drago mi je što vas posle 10 meseci, od kada ste izabrani za ministra, konačno vidim u ovoj skupštinskoj sali kada je Skupština u zasedanju. Možete da se pravdate, verovatno da ste do sada bili zauzeti izgradnjom mostova kod Novog Sada. Pa, eto, malo je para zapelo - napravili ste novi zakon i odredili ste nove kazne.
Tako, po vašem zakonu, recimo, radnik kada dođe na posao u svoju matičnu firmu, presvuče se, obuče radno odelo, krene na svoje radno mesto koje se nalazi na terenu, naiđe vaš inspektor, zaustavi vozilo, uzme spisak, utvrdi da polovina radnika nema lične karte i za to naplati firmi 120.000 dinara.
To tako piše u vašem zakonu. Možete da vrtite glavom koliko god hoćete. Što se tiče mostova - pare tražite od onih koji su srušili te mostove, a ne otimajte od naroda. Hvala.
Gospodine predsedavajući, ja sam već jednom rekao za ovom skupštinskom govornicom da je za svakog poslanika sramota da priča u ovoj sali ako nema barem polovina poslanika, pa bih zatražio, na osnovu Poslovnika Narodne skupštine i člana 82, da se prvo utvrdi kvorum pa da nastavimo sa diskusijom.
Dame i gospodo poslanici, reč je o jednom komunističko-titoističkom zakonu koji će, umesto da uvede red u privredne subjekte, da stvori monopolsku klimu kada su u pitanju kontingenti važnih proizvoda i strateških sirovina, i to kako uvoznih, tako i izvoznih, a sve to za preduzeća čiji su vlasnici ili direktori bliski vladajućem režimu. Do sada ste to stalno zamerali, na primer, gospodinu Mirku Marjanoviću, a sada ćete to isto da radite u vašoj transparentnoj demokratiji, najverovatnije sa Dušanom Markovićem, jer do sada je već bilo monopola od kada ste vi na vlasti kada su u pitanju komponente za stočnu hranu.
Postavlja se pitanje: zašto ovaj zakon niste završili barem na jednom mestu kako treba, a to su Kosovo i Metohija, pa da se ovim zakonom osniva samo pokrajinska komora koja se ne deli na regionalne, barem za srpske enklave kojih tamo ima. Ovakvim zakonom predlagač zakona daje legalnost Hekerupovom Ustavu, isto kao što je to dao Vojislav Koštunica kada je pozvao Srbe da izađu na izbore, iako je ova skupština donela jednoglasnu odluku da se Hekerupovi zakoni ne priznaju. Toliko za ovaj moj minut.
Dame i gospodo poslanici, gospodin ministar je obrazlagao njegov predlog zakona. Međutim, u svom izlaganju se trudio da istakne da ova agencija neće imati ulogu u tome da kreditira privredne subjekte, kao što su mala i srednja preduzeća.
Međutim, u članu 7. ovog zakona ima ovlašćenje da pruži finansijsku pomoć. Imajući u vidu kako je do sada funkcionisala Vlada Republike Srbije, kako su do sada pojedini članovi Vlade dobijali kredite, a sada čujem i pretpostavljam da su verovatno dobijali kredite od agencije koja je osnovana Uredbom Vlade Republike Srbije, pa da će ti isti ljudi, koji su u toj agenciji po toj uredbi, sada da budu u ovoj koja se zakonom ozvaniči.
Znači, iskreno sumnjam da će da izvršava ono zbog čega je nastala. Ta sredstva koja ćete dobiti i koja su mala, od sponzorstva i privatizacije, verovatno će biti usmerena u pravcu razvoja malih i srednjih preduzeća članova Vlade, jer su već do sada, od kada imaju mandate članova Vlade, uzimali kredite.
Iskoristio bih svoje vreme, koje mi je još ostalo po Poslovniku, da po članu 82. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije izrazim sumnju u postojanje kvoruma. Po članu 82. stav 3. izražavam sumnju da je elektronski sistem za glasanje ispravan, pa da bismo nastavili raspravu smatram da prvo treba da se utvrdi kvorum.
Dame i gospodo poslanici, dok sam slušao gospodina Mihajlova kad je obrazlagao svoj, kako on to voli da kaže "sistemski set zakona", pitao sam se da li je isti čovek pisao ove zakone i govorio za ovom govornicom.
Prvo što je izjavio jeste da se ukida dosadašnja praksa da predsednike sudova i sudije postavlja poslanička većina u ovoj skupštini i da je to regulisano ovim novim zakonom. Međutim, kako piše u Zakonu o sudijama, u članu 6: "Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove dužnosti odlučuje Narodna skupštine. Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Narodna skupština, na predlog Visokog saveta pravosuđa". Sada se menja samo jedna činjenica koja se zove Visoki savet pravosuđa. Šta čini Visoki savet pravosuđa?
Visoki savet pravosuđa čine: predsednik Vrhovnog suda Srbije (znači, sudija koji se bira u ovoj skupštini), republički javni tužilac (isto se bira u ovoj skupštini) i ministar nadležan za pravosuđe (poznato je da se bira u ovoj skupštini). Znači, nema ni govora o nezavisnosti sudija i sudstva. Znači, i dalje će jedna određena poslanička većina da postavlja predsednike sudova i sudije opšte nadležnosti.
Po pitanju zakona o uređenju sudova, pitam se zašto je taj zakon uopšte i pisan ovakav kakav jeste. Tu nema ništa bitno. Nešto su malo izmenjene nadležnosti sudova. Ono što mi je najsmešnije jeste to da se sada privredni sud zove trgovinski sud. Mislim da je bilo bespredmetno uopšte to ubacivati u ovaj zakon.
Kada je u pitanju zakon o javnom tužilaštvu, u ovom predlogu zakonu se vidi da okružni i opštinski javni tužioci imaju široka ovlašćenja.
Međutim, ni u jednom delu ni jednog jedinog zakona ili seta ovih zakona ne spominje se ono šta se dešava ako okružni javni tužilac ili opštinski javni tužilac ne preduzmu radnje u slučaju da se podnese krivična prijava za koju postoji osnovani dokaz. Takvih slučajeva ima mnogo. Hvala.
Po članu 82. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, izražavam sumnju u postojanje kvoruma. Za mene kao narodnog poslanika je sramota da govorim pred salom koja nije čak ni polunapunjena.
Dame i gospodo poslanici,  sam zakonski predlog o povećanju sudskih taksi mislim da nema osnova.Samo ću da vam navedem jedan klasičan primer kako se postupa u sudskom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom za vrednost do 5.000 dinara, kako bi to izgledalo po novom.
Znači, taksa je 2.000 dinara, i u slučaju da podnosilac tužbe ne uplati taksu na vreme dobija opomenu, za koju treba da plati kaznu od 400 dinara. Ako ne postupi po toj opomeni, treba da plati taksu 2.000 dinara, 400 dinara kaznu i 1.000 dinara kaznenu taksu, ukupno 3.400 dinara. Ukoliko druga strana uloži prigovor, treba da plati 1.000 dinara taksu na prigovor, ako ne plati, još 400 dinara i još 500 dinara kazne, ukupno1.900 dinara. Znači, već smo dostigli vrednost spora pre nego što se održalo prvo i jedino ročište. Sudska presuda i sudski postupak nisu završeni naplatom sudske takse, nisu završeni ni pravosnažnošću sudske presude, već izvršenjem te pravosnažne sudske presude.